Izborna kampanja u Srbiji je zvanično počela i već je predato nekoliko listi za parlamentarne izbore. Uporedo sa njima, predaju se i lokalne liste širom zemlje, u samoupravama u kojima će se održati lokalni izbori. Kao i pred svake izbore u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, svoju listu je prvo predala Srpska napredna stranka (SNS). Za parlamentarne izbore, potrebno je prikupiti deset hiljada potpisa građana, overenih od strane notara ili opštinskih overivača. I tu dolazimo do prve, ali naravno ne i jedine, administrativne začkoljice koju vladajuća partija koristi kako bi opozicionim strankama otežala politički rad.
Broj notara i opštinskih overivača je ograničen, i da bi stranka zainteresovana za prikupljanje potpisa mogla da angažuje nekog od njih, mora ih unapred rezervisati, a često se i prilagođavati njihovim terminima. Već se podrazumeva da ekskluzivni i neograničeni pristup notarima imaju vladajuća stranka i njeni koalicioni partneri. Tek kada oni prikupe potpise, svi ostali dolaze na red. U svim mogućim gradovima i opštinama u Srbiji, SNS je, do kasnih večernjih časova prikupljao potpise i za nepun dan prikupio neverovatnih devedeset i dve hiljade potpisa.1
Opozicione stranke ne mogu da računaju na ovakvu privilegiju – da notari na lokacijama za prikupljanje potpisa dežuraju koliko je potrebno – već, ukoliko uopšte i nađu slobodnog notara u prvim danima po raspisivanju izbora, dobiju termin od nekoliko sati tokom dana.
Dan nakon naprednjaka, listu je predala Socijalistička partija Srbije (SPS), koja takođe nije imala probleme sa dobijanjem notara, dok je par sati nakon SPS-ove, proglašena je i treća lista. U pitanju je lista pod nazivom “Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka”, što je izazvalo velike sumnje javnosti. SRS na prethodnim parlamentarnim izborima 2022. godine nije prešla cenzus od 3%, osvojivši nešto više od jedanaest hiljada glasova. Samo na osnovu navedenih brojeva, jasno je da SRS teško da je mogla samostalno prikupiti dovoljan broj potpisa za kandidaturu. A ako imamo u vidu da su oni u koaliciji sa SNS na lokalnom nivou, uključujući i beogradske izbore, jasno je da su radikali ovoga puta imali značajnu pomoć prijatelja.
Ovo nije prvi put da partija na vlasti “pomaže” kandidovanje drugih partija, posebno ako proceni da bi ulazak u izbornu trku neke liste bilo korisno. Korisnost se može ogledati u “otkidanju” glasova drugim, ideološki sličnim listama, uvođenjem u izbornu arenu političara koji će služiti za napadanje i blaćenje drugih stranaka, povećavanjem broja “prijateljskih” članova biračkog odbora na samom biračkom mestu, te povećavanjem legitimnosti čitavog izbornog procesa, kako je to bio slučaj 2020. kada je najveći deo opozicije bojkotovao izbore. Tada je SNS slao svoje ljude da potpišu liste gotovo svih aktera koji su se kandidovali. Nema sumnje da će Šešeljevo učešće na izborima biti korišćeno za prljavu kampanju protiv opozicije i terensku podršku naprednjacima.
Za sada su na četvrtom i petom mestu dve kolone sa desne strane političkog spektra. Koalicija Zavetnika i Dveri je dva dana nakon SNS-a predala potpise. U kontekstu nedavno propalih pregovora oko jedne kolone na desnici, ovako brza predaja liste je kod dela javnosti izazvala sumnju i da “Nacionalno okupljanje” nije sasvim samostalno prikupljalo potpise. Od listi koje su za sada predate, jedino nije bilo sporova oko koalicije NADA koju čine Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara, koji su svoje potpise predali šestog i sedmog dana nakon što su izbori raspisani.
Najveća opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja” predala je juče potpise i očekuje se da će Republička izborna komisija ubrzo proglasiti ovu listu. Osim već navedenih i uobičajenih peripetija sa notarima, na kasniju predaju liste uticalo je i taktičko opredeljenje da se istovremenim prikupljanjem potpisa za lokalne i republičke izbore, u mnogim manjim mestima “poguraju” lokalne liste. Iako su potpisi za republičku listu prikupljeni vrlo brzo (najveći deo potpisa prikupljen je u većim gradovima), posao prikupljanja potpisa za lokalnu listu je znatno teži u manjim mestima. Lokalni izbori su raspisani u više od šezdeset lokalnih samouprava, pretežno južno od Beograda. U većini mesta SNS je dominantna stranka, a opozicija je slabije organizovana, pa je republička lista trebalo da posluži kao mamac za lokalnu.
Koalicioni blokovi
Dugo nije bilo ovako jasnog blokovskog pregrupisavanja na partijskoj sceni Srbije. Pored lista koje predvode SNS, odnosno SPS, može se očekivati vrlo dobar rezultat liste “Srbija protiv nasilja”, koja će, izvesno, zauzeti drugo mesto, iza naprednjaka. Vrlo je moguće, da pored SPS-a i nacionalnih manjina, obe kolone desnice pređu cenzus i time broj “rasutih” glasova bude sveden na minimum. To dobrim delom zavisi i od taktike stranaka koje su ostale van opozicionih koalicija.
Kandidature su najavili i pomalo zaboravljeni LDP Čedomira Jovanovića, koji je već duže vreme vrlo blizak vladajućoj stranci, a najavljena je i vrlo neprincipijelna koalicija Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i Dosta je bilo Saše Radulovića koji je u poslednje vreme postao tipična alt-right stranka koja koketira sa teorijama zavere. LDP bi predstavljao pandan SRS-u na liberalnom polu političkog spektra, dok je najavljena koalicija SDS i DjB iznuđeno rešenje, jer su prvi ostali van liste “Srbija protiv nasilja”, dok je druge zadesila slična sudbina zbog propasti pregovora oko jedne liste na desnici.
Podsetimo, SDS je jedan od najodgovornijih za opstanak vlasti SNS-SPS u Beogradu, s obzirom na to da su osvojili 2,9% i za dlaku ostali ispod cenzusa. Od tih nekoliko mandata, koji su potencijalno mogli da odu u opozicioni tabor, najviše je profitirao SNS, koji je, računajući apsolutne cifre, osvojio manje glasova od opozicije.2
Ostaje nepoznato kako će se ponašati Narodna stranka Vuka Jeremića. Oni su najavili samostalan izlazak na izbore, ali imajući u vidu trenutnu raspodelu karata na partijskoj sceni Srbije, mala je verovatnoća da ova stranka samostalno može ostvariti bilo kakav ozbiljan rezultat.
Jedan od efekata ukrupnjavanja na opozicionoj sceni biće taj da će se veliki broj birača odreći glasanja za sve ostale opcije koje su ostale van stvorenih blokova. Stoga, broj “rasutih” glasova će biti minimalan. Zato je moguće pojavljivanje i većeg broja različitih satelitskih listi čiji će zadatak biti da stvore zabunu među biračima i “otkinu” glasove od istinskih opozicionih koalicija.
- Rekorder u broju prikupljenih potpisa je i dalje Slobodan Milošević koji je za svoju predsedničku kandidaturu 2000. predao više od milion potpisa. Ne treba posebno isticati da je te izbore Milošević izgubio. [↩]
- Opozicija, računajući i levu i desnu, osvojila je na poslednjim lokalnim izborima u Beogradu oko 60.000 glasova više od listi SNS-a i SPS-a. Usled toga što su, prvenstveno SDS, a onda i DjB ostali ispod cenzusa, a zbog korišćenja D’Ontovog sistema raspodele mandata, ti glasovi su se najviše prelili ka listi SNS-a koja je završila na prvom mestu. [↩]