Kako su najavljeni novi izbori, tako se javljaju i odgovori političkih aktera u vidu različitih pregrupisavanja i uspostavljanja saradnji. Partijska scena u Srbiji je prilično atomizovana, na oba opoziciona pola. I na desnom1 i liberalno-levom delu2 scene postoji i po sedam-osam političkih aktera koji ulaze u predizbornu igru stvaranja saveza i koalicija.
Potreba za ukrupnjavanjam javlja se iz više razloga. Pre svega, neophodno je preskočiti izborni prag od 3% što je rizik za gotovo sve organizacije, ukoliko bi izašle samostalno na izbore. Uz to, percepcija je javnosti da se opozicija u Srbiji teško dogovara, te da su ujedinjenja neophodna kako bi se pobedio SNS. Na prethodnim izborima, na oba dela opozicionog spektra formirano je više kolona, od kojih su pojedine imale programsku osnovu.
Protesti “Srbija protiv nasilja” podstakli su ukrupnjavanje na liberalno-levom delu političkog spektra. Prvo su Demokratska stranka, Stranka Srbija Centar, Zajedno i Rumunska partija potpisale Deklaraciju o zajedničkom delovanju, a ubrzo su svi organizatori protesta “Srbija protiv nasilja” potpisali Dogovor za pobedu, što je neka vrsta strateškog okvira za koordinisano delovanje u okviru tog dela opozicije. Pre svega, ovo se odnosi na kontrolu izbora, međusobno nenapadanje i kampanju za podizanje izlaznosti na izborima.
Slični procesi započeti su i na desnici. Ovoga puta je, i za liberalno-levi deo spektra, od izuzetne važnosti kakvi će biti ishodi pregrupisavanja na desnici. U pojedinim lokalnim samoupravama će verovatno biti neophodni glasovi i tih opcija kako bi došlo do rušenja vlasti SNS-a.
Prošle nedelje potpisan je sporazum o formiranju Srpskog državotvornog bloka koji čine dve parlamentarne stranke – Zavetnici i Dveri – uz podršku profesora istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloša Kovića. Proklamovani cilj je “nacionalno okupljanje”, koje treba čitati kao poziv za ujedinjenje svih relevantnih desnih opcija u kontekstu kosovske krize i predstojeće izborne kampanje.
Predsednica Zavetnika, Milica Đurđević – Stamenkovski otvoreno je pozvala na formiranje jedne predizborne liste svih “državotvornih snaga“, dok je poseban pečat događaju deo profesor Ković koji je nedavno više prostora u javnosti dobio vrlo spornom izjavom o događaju kod manastira Banjska. Za sada se ostatak desne opozicije drži po strani, ali nije isključeno da dođe do daljeg ukrupnjavanja.
Prepreke ovome su više lične nego političke prirode. Malo je političkih i ideoloških razlika među svim strankama desnice, a više je ličnih animoziteta i sumnji da pojedine organizacije šuruju sa Srpskom naprednom strankom. Političkih sličnosti je puno – one se najviše ogledaju po pitanju odnosa prema Kosovu i jasnom protivljenju svim sporazumima koji su potpisani za vreme vladavine SNS-a, počev od Briselskog sporazuma iz 2013. godine, do najnovijeg, Ohridskog sporazuma iz 2023. Desnica sve navedene sporazume vidi kao korake u faktičkom priznavanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije, te zahteva teško sprovodivo vraćanje Kosova u ustavno-pravni okvir Republike Srbije. Pitanje odnosa prema Kosovu je ključni ujedinjujući faktor na desnici koji uslovljava njihov politički rast u trenucima zaoštravanja krize.
Drugi događaj, koji je dao zamah desnici u Srbiji je rat u Ukrajini, a koji je izbio neposredno pre parlamentarnih izbora 2022. Izražena rusofilija, pa čak i putinofilija, značajno su obeležje ovih stranaka – u njihovom tumačenju, istorijske i kulturne veze čine Srbe i Ruse bratskim narodima i prirodnim političkim prijateljima. Uz standardni društveni konzervativizam, desni evroskepticizam, te česte izlete u svetosavlje, ove stranke u prethodnih nekoliko godina uživaju podršku stabilnih desetak procenata glasača.
Saradnja sa SNS-om i/ili postizbora saradnja sa opozicijom
Kako pokazuje nedavno objavljeni dokumentarni film BIRN-a, postoji višegodišnje manje ili veće koketiranje između pojedinih stranaka desnice i vladajuće Srpske napredne stranke. U određenim trenucima Vučiću je odgovaralo da, najviše, međunarodnoj zajednici pokaže kako je jedina alternativa vladavini SNS-a proruska opozicija. Zbog toga su ove stranke dobijale više prostora u medijima sa nacionalnom frekvencijom, što je uticalo na njihov izborni razultat.
Najdrastičniji primer sumnjivog odnosa sa vlastima je preletanje jednog odbornika POKS-a3 u redove vladajuće koalicije u Beogradu, što je učvrstilo prilično krhku većinu SNS-SPS u glavnom gradu. Vuk Stanić je zauzeo visoko mesto na listi koalicije NADA i postao odbornik ispred ove koalicije. Argument da nisu znali da je Stanić potencijalni preletač bi govorio o ozbiljnosti stranaka koje čine koaliciju, dok ako je postojala namera da se potencijalni preletač pozicionira visoko na listi, onda to dovoljno govori o odnosu SNS-a i pojedinih desničarskih stranaka.
Aktuelna kosovska kriza, predstojeća kampanja koja će verovatno biti obojena ovim pitanjem, uz rat u Ukrajini, koji je retorički uvek zgodno povezati sa pitanjem Kosova idu na vodenicu srpskoj desnici i mogu predstavljati novi zamajac u njihovom izbornom rezultatu.
Ostaje da se vidi kakav će biti odnos liberalno-leve opozicije prema ovim strankama u lokalnim samoupravama u kojima će biti moguće da se obori vlast SNS-a, ali samo uz podršku desnice. U pojedinim opštinama i gradovima je moguć takav scenario. Ovakva situacija potencijalno može isterati na čistac desnicu. Ako njihovi odbornici ne budu bili spremni da podignu ruku za rušenje vlasti SNS-a, biće nedvosmisleno jasno ko im je mecena. Situacija se dodatno usložnjava ako zaista bude formirana vlast koja uključuje aktere sa oba opoziciona pola – sigurno je da bi dobar deo opozicionih aktera to prihvatio kako bi se polako započelo sa razvlašćivanjem naprednjaka.
- Organizacija koje će sklopiti jedan ili više koalicionih dogovora na desnom delu političkog spektra su: Srpski pokret Dveri, Srpska stranka Zavetnici, Narodna stranka, Nova Demokratska stranka Srbije, oba Pokreta obnove Kraljevine Srbije i verovatno Dosta je bilo. Osim navedenih stranaka, u opticaju su i niz drugih pokreta, inicijativa i sličnih organizacija. [↩]
- Ovde su relevantne organizacije: Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Zeleno-levi front, Zajedno, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Stranka Srbija Centar, Novo lice Srbije. [↩]
- Pre izbora 2022. došlo je do podele unutar Pokreta obnove Kraljevina Srbija. Oba novonastala entiteta su koristili isto ime. Dok je jedan POKS išao u koliciji sa Dverima, drugi se odlučio za Demokratsku stranku Srbije (DSS). POKS Vuka Stanića bio je deo koalicije Nacionalno demokratska alternativa (NADA) sa DSS-om. POKS je bio u vlasti sa SNS u više lokalnih samouprava. Ova stranka nastala je otcepljenjem od Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića. [↩]