politika
Srbija
tema

Na (kontra)mitinge i Kosovo

Foto: AFP

Kontramiting, odlazak Vučića sa mesta predsednika SNS-a i nova kriza na Kosovu obeležili su proteklu nedelju u Srbiji. Šta Vučić pokušava formiranjem Narodnog pokreta, šta donosi nova kriza na Kosovu i kakva je perspekitva opozicionih protesta?

“Najveći skup u istoriji” odnosno kontramiting u organizaciji SNS-a sigurno neće ostati upamćen kao važan istorijski skup – ni po broju učesnika, ni po porukama političara. Iako je vladajuća stranka upregla ozbiljnu količinu resursa, dobar deo autobusa koji su došli u Beograd nije bio ispunjen do poslednjeg mesta, a mnogi putnici su dolazak u glavni grad iskoristili za šetnju i izlet umesto da prisustvuju mitingu.

Vučićevo obraćanje došlo je na kraju i bilo je izuzetno kratko. Dok je stigao na red da govori, dobar deo ljudi je zbog vremenskih neprilika već napustio centar grada. Okupljena masa nije bila preterano raspoložena, a u par navrata su aplauzi i skandiranja puštani sa razglasa. Vućić je, očekivano, na početku pozvao na jedinstvo. Ostatak govora se može opisati kao red uvreda na račun opozicije, pa red poziva na dijalog sa istim tim ljudima koje je u prethodnoj rečenici izvređao. Sličan narativ se mogao zapaziti i u specijalnoj emisiji na Pinku koja je uživo pratila miting. Ni vlasti ni njima bliski mediji više ne spore da se na opozicionim skupovima okuplja veliki broj ljudi, ali sada je teza da navodno većina okupljenih nije svesna da mitinge organizuje opozicija. Uz to, svi pozivaju na otpočinjanje dijaloga kako bi se rešila kriza.

Od važnih informacija, Vučić je istakao da se povlači sa mesta predsednika SNS-a, a sutradan je za trećeg predsednika SNS-a, nakon Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, izabran Miloš Vučević, bivši gradonačelnik Novog Sada i aktuelni ministar odbrane. Vučević je blizak prijatelj i saradnik Andreja Vučića, pa je zaključak dela javnosti da je suštinski Vučić poverio upravljanje SNS-om svome bratu. Najavljeno je i konačno formiranje Narodnog pokreta.

Pre Vučića, za govornicom su se smenjivali “obični ljudi” koji su iz ličnog iskustva ilustrovali sve “uspehe” režima, te političari i visoki zvaničnici iz zemlje i regiona. Govorili su Milan Knežević iz DNP-a, stranke koja je deo Vučiću bliskom Demokratskom frontu iz Crne Gore i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske. Kneževićev govor je bio daleko vatreniji, a provukao je i verovatno istinitu tezu da je aktuelni režim u Srbiji najviše do sada pomogao partije srpskih nacionalista u Crnoj Gori.

Dodik je svoj govor odradio po službenoj dužnosti. Uz standardne pozive na jedinstvo Srba i blagonaklonost prema Rusiji, bio daleko manje inspirativan, što je i očekivano jer su odnosi sa Vučićem zahladneli. Tu je bio i lider SPS-a Ivica Dačić, ali i ministar spoljnih poslova Mađarske koji je istakao da je i Srbija, kao i Mađarska pod napadima “međunarodnog liberalnog mejnstrima” zbog želje da očuvaju svoju suverenost.

Kosovo, ponovo

Kada smo kod suverenosti, tog dana je Albin Kurti nastavio sa akcijama kojima pokušava da Kosovo učini suverenom državom i zaokruži njenu nezavisnost. Na zgrade opština na severu Kosova sa srpskom većinom poslao je jake policijske snage koje bi trebalo da obezbede da novi gradonačelnici albanske nacionalnosti preuzmu zgrade lokalnih samouprava. Krajem aprila su održani lokalni izbori u četiri severne opštine koje je srpska zajednica bojkotovala. U proseku, izlaznost je bila oko tri odsto, a nakon izbora novi gradonačalnici nisu preuzimali funkcije očekujući reakciju većinskog stanovništva i potencijalne sukobe. Ipak, Vučić je u petak doveo veliki broj Srba sa severa Kosova na kotramiting, što je Kurti iskoristio za preuzimanje zgrada opština. Ulazak u opštine propraćen je suzavcima, šok bombama i pokušajem blokade zgrade, ali je otpor malobrojnog stanovništva koji je ostao na severu ubrzo slomljen. Umesto zastava Srbije, po prvi put su na zgradama lokalnih samuoprava na severu zastave Kosova.

Dva su tumačenja ovog događaja. Prema jednoj verziji, reč je o (prećutnom) dogovoru između Kurtija i Vučića, da se postizborni problem reši tako što bi se veći deo stanovništva koji bi blokirao preuzimanje opština prevezao u Beograd na dan mitinga. U prilog toj tezi ide i činjenica da je SNS iznajmio veliki broj autobusa od kosovskih Albanaca, što je bio jasan signal Kurtiju da će imati lakši posao.

Prema drugoj tezi, Vučić je toliko pogubio konce, pa usled tragedija i velikih mitinga koje je opozicija organizovala pravi panične poteze i greške. Ne razmišljajući o eventualnim posledicama i uz želju da skup bude što masovniji, povukao je veliki broj ljudi u Beograd i izgubio još jednu političku bitku na Kosovu. A to je ono što malo koji političar iz Srbije želi.

Ovde je važno imati na umu i poruke međunarodne zajednice. Iako su istakli da su izbori održani u skladu sa zakonima i ustavnim okvirom Kosova, te da žale zbog bojkota, naveli su i da se ovaj proces ne može smatrati uobičajenim. Državni sekretar SAD-a Entoni Blinken oštro je osudio Kurtijeve nasilne akcije i pozvao na dijalog, dok je ambasador Hil istako da će Priština snositi posledice zbog svojih poteza. Ovo je još jedna ilustracija da zapadne države ne gledaju blagonaklono na Kurtijeve maksimalističke zahteve i da su imale mnogo bolju saradnju sa njegovim prethodnicima. Situacija u kojoj političari bliski Kurtiju upravljaju lokalnim samoupravama sa srpskom većinom nije održiva i verovatno će ovo pitanje biti predmet narednih pregovora.

Važan momenat predstavlja i zahlađenje odnosa između naroda sa severa i Srpske liste. Srpska lista je produžena ruka SNS-a na severu, bliska je kriminalnim krugovima uz čiju pomoć zavodi red na teritoriji severno od Ibra. Ovoga puta su predstavinici Srpske liste izviždani – upravo zbog toga jer se smatra da je Vučić dovođenjem ljudi u Beograd omogućio preuzimanje opština. Politički pluralizam na severu je prethodnih godina uspešno suzbijan upravo od SNS-a i Srpske liste, kako bi ova organizacija što efikasnije mogla da sprovodi naloge iz Beograda.

Narodni pokret

Kada je reč o formiranju Narodnog pokreta1 nekoliko je nedoumica. Najavljeno je da će osnivanje simbolički biti održano na Vidovdan. Nije je jasno ko će sve činiti ovaj pokret i šta će se desiti sa već postojećim strankama i organizacijama. Sigurno da je reč o pokušaju rebrendiranja SNS-a koji će u novi pokret pokušati da privuče što više poznatih ličnosti.  Očekuje se i formalno privlačenje aktera različitih političkih usmerenja koji su trenutno u satelitskim odnosima sa vladajućom strankom. Nejasno je i šta će se tačno desiti sa najvećim koalicionim partnerom SNS-a, Socijalističkom partijom Srbije. SPS i dalje ima značajnu izbornu bazu na nivou Srbije i malo je verovatno da će članstvo i simpatizeri olako prihvatiti gubitak identiteta – posebno oni koji su tu već duže vreme i kojima je podrška ovoj stranci neka vrsta porodične tradicije.

Još bi već problem predstavljalo ukoliko bi SNS ispostavio zahtev da svi iz Narodnog pokreta budu na jednoj izbornoj listi. Ovo bi suštinski predstavljalo gašenje/utapanje SPS-a u SNS. Iskustva SNS-a i sada već nepostojećeg SPAS-a, gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, pokazuju da je članstvu partija koje se utapaju u SNS ipak stalo do svojih partija i da većinom neće biti oduševljeni gašenjem svoje stranke. SPS-u i SNS-u se taktički više isplati da se kandiduju na odvojeno, zbog čega su do sada uvek izlazili na različitim listama. No, Vučić trenutno ne vuče poteze kojima maksmizuje svoju korist.

Štaviše, deluje da njegovi potezi prevashodno motivišu opoziciono nastrojeno građanstvo da protestuje svake nedelje. Ostaje da se vidi i šta je naredni korak opozicije. Deluje da još jedna mirna šetnja po centru Beograda nije rešenje.

  1. I dalje nije jasno kako će se tačno zvati ovaj pokret. Za sada se spekuliše o imenima kao što su Narodni pokret za državu, Pokret za narod i državu i Narodni pokret. []