U Srbiji je ostalo nešto više od tri nedelje do izbora na republičkom i pokrajinskom nivou, te u nizu lokalnih samouprava, pretežno u centralnim i južnim delovima zemlje. Izbori na nivou Beograda su posebno zanimljivi, jer postoji mogućnost da opozicija preuzme vlast. Već smo pisali o prvim neregularnostima prilikom prikupljanja potpisa pojedinih listi i načinima na koje vladajuće stranke manipulišu sastavom birača na lokalnom nivou.
Novost je da je troje građana koji se nalaze među potpisnicima liste bivšeg ministra privrede Radeta Baste koja se zove “Dosta! Evropski put”, javno istupili, istakavši da su njihovi potpisi falsifikovani. Ovo je još jedan dokaz da vladajuće stranke zloupotrebljavaju lične podatke građana zarad obezbeđivanja potpisa određenim listama, a da pojedini notari nemaju problem da overe potpise osoba koje nisu prisutne na licu mesta. Slično važi i za listu “ruske manjine” pod nazivom “Ruska stranka – Slobodan Nikolić”, na kojoj očigledno nema pripadnika ruske nacionalne manjine. Potpisi na ovoj listi deluju kao da ih je potpisivala ista ruka.
Osim ovih, operativno-terenskih radnji, kampanja se vodi i na tematskom nivou. Politički akteri pokušavaju da, tokom kampanje nešto otvoreniji medijski prostor, iskoriste za nametanje sopstvene agende. Ne treba gajiti iluzije da medijskom sferom i dalje ne dominira SNS, ali tokom kampanje se, po sili zakona, pojavljuju “medijske pukotine” koje su prostor za delovanje opozicije.
SNS je država
Na listi Srpske napredne stranke pod nazivom “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” nalazi se miks prvih lica stranke, ljudi iz javnog života, sportista i aktivista u različitim oblastima. Sam naziv liste sugeriše da je SNS jedini garant razvoja – ovi izbori su sudbonosni i “pitanje života, opstanka i ostanka naše otadžbine”, kako kaže predsednik stranke Miloš Vučević u predizbornom spotu.
SNS se ponovo poistovećuje sa državom, a eventualni gubitak vlasti doveo bi u pitanje njenu egzistenciju. Opozicija je, u ovom ključu, ne samo politički protivnik vladajućih stranaka, već i neprijatelj države. Umesto stabilnosti i napretka, opozicione sile prete da Srbiji vrate na stare staze bespuća i nesigurnosti.
I u ovoj kampanji se u govorima Aleksandra Vučića i ostalih naprednjačkih prvaka stabilnost, red i naporan rad provlače kao ključni motivi kampanje. Srbija trebaju mir i stabilnost, što za posledicu ima ekonomski rast. Sav “progres” u prethodnih jedanaest godina posledica je napornog rada, u prvom redu predsednika, pa onda i čitavog društva.
Naravno, iza takvog narativa krije se svakodnevni život koji je daleko od harmoničnog i ugodnog za sve. Politika privlačenja stranih direktnih investicija, čija je osnova Zakon o radu iz 2014., okosnica je naprednjačke ekonomske politike. Određeni broj radnih mesta jeste otvoren, davanjem povlastica inostranom kapitalu, ali to je urađeno nauštrb životne sredine i kvaliteta radnih mesta. Posledica su jedne od najvećih ekonomskih nejednakosti u Evropi.
Sudeći po temama prvih predizbornih spotova, naprednjaci će se ponovo posebno obraćati penzionerima i već je nekoliko spotova snimljeno na tu temu. Penzioneri su stub društva i neko ko je izneo mere štednje u periodu neposredno po dolasku SNS-a na vlast. Zbog penzionera, “Srbija je danas jaka i stabilna“. Utoliko je društvo dužno da brine o njima danas. Ipak, i kada je o ovoj temi reč, stvarnost je daleko od nasmejanih lica u spotovima. Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 315 evra, a nakon najavljenog povećanja od januara 2024. ona će dostići 380 evra. Samo ovi podaci sugerišu da su penzioneri trenutno u Srbiji jedna od društveno najugroženijih grupa. Osim penzionera, očekuje se da će se SNS posebno obraćati ženima i mladima.
Opozicione teme
Koalicija “Srbija protiv nasilja” akcenat stavlja na borbu protiv nasilja, ali tumačenje te borbe proširuje na razna druga polja, koja se uobičajeno ne vezuje za nasilje. Počev od fizičkog nasilja, koje je podstaklo masovne proteste nakon majskih tragedija, nasilje se, pomalo stidljivo, vezuje za ekonomsku situaciju u zemlji, najviše inflaciju. U tom smislu, ekonomska situacija značajnog dela društva se podvodi pod nasilje – ali treba istaći da je argumentacija daleko od jasnog pozivanja na strukturno nasilje. Nasilje se vezuje i za funkcionisanje institucija, te sveopštu korupciju. U tom ključu, vladajuće stranke sprovode nasilje nad političkim i pravnim sistemom, zloupotrebljavajući navedene institucije. Ovu koaliciju čini veliki broj stranaka, od desnog centra do zelene levice, što otežava jasnu komunikaciju i slanje nedvosmislenih ideoloških poruka, posebno kada je reč o rešavanju ključnih ekonomskih problema u zemlji.
Za sada su proglašene dve liste desnice, jedna koju predvode Zavetnici i Dveri, a drugu Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije. Pored njih, Narodna stranka je nedavno predala potpise, kao i Dosta je bilo koji izlazi sa Socijaldemokratskom strankom Borisa Tadića. Svima je zajedničko da se oštro protive francusko-nemačkom sporazumu, kao svim drugim sporazumima oko Kosova, koje je aktuelna vlast potpisala u proteklih jedanaest godina. Desnica, u kontekstu nedavnih događaja na Kosovu, o kojima smo takođe pisali, temu Kosova kandiduje kao ključnu u ovom izbornom procesu.
Pored toga, protivljenje uvođenja sankcija Rusiji zauzima značajno mesto na agendi desničarskih stranaka. Iako je ova tema dobrim delom stavljena u drugi plan, desnica pokušava da dovede u pitanje iskrenost vlasti povodom uvođenja sankcija. Prema njihovom mišljenju, Vučić će postizborni period iskoristiti za povlačenje takvog nepopularnog poteza.
S vremena na vreme se spomene iskopavanje litijuma. Iako je vlast deklarativno odustala od projekta Jadar i iskopavanja litijuma, razne konferencije, kvazi-naučni skupovi i slični događaji sugerišu da lobiranje nije stalo i da postoje značajni pritisci da se započne iskopavanje. Obe strane opozicionog spektra se protive iskopavanju litijuma, iako je desnica u ovom trenutku glasnija tokom izborne kampanje. Oni se iskopavanju protive zbog borbe protiv inostranog uticaja, kolonijalizacije, te očuvanja srpskih prirodnih resursa. I “Srbija protiv nasilja” se protivi iskopavanju litijuma. Međutim, ovo pitanje nije toliko u fokusu koalicije, s obzirom na to da se koliko-toliko pokušava sa probijanjem medijskog prosotra na temama borbe protiv nasilja, korupcije i inflacije.
Sada je već jasno da su teme i programska rešenja manje bitan deo kampanje. Deluje da obe strane političkog spektra pokušavaju da kreiraju referendumsku atmosferu u kojoj bi se odlučivalo za ili protiv aktualne vlasti, posebno u Beogradu. Zbog toga je na “proevropskom” delu spektra i formirana toliko široka koalicija, dok je na desnici ukrupnjavanje započeto, ali nije završeno. Cilj je da što manje glasova ostane ispod cenzusa. To je i razlog zbog kojeg se vladajuće stranke toliko trude da izađe što više satelitskih listi na izbore – cilj je da se stvori zbrka i “otkine” deo birača naklonjenih opoziciji.