“Ne želimo više da trpimo teror ljudi iz opozicije. Opozicija traži izbore i dobiće ih. Vlast se preuzima samo većinom dobijenom na izborima, a ne na ulici, ne na blokadama, ne lomljenjem”, reči su Nikole Dašića kojima je obrazložio podnošenje ostavke na mesto gradonačelnika Kragujevca. On je, uz još dvadesetak svojih kolega gradonačelnika i predsednika opština podneo ostavke, ali ne zbog terora opozicije, jer je opozicija u svim tim mestima, izuzev Beograda, izuzetno slaba. Radi se o novom Vučićevom političkom manevru kako bi termin budućih parlamentarnih izbora mogao da se poklopi sa terminom lokalnih izbora u pojedinim gradovima i opštinama. O čemu se tačno radi i šta Vučić pokušava da uradi ovim potezom?
Nema sumnje da ostavke nisu podnesene na ličnu inicijativu gradonačelnika i predsednika opština, već je reč o partijskoj direktivi. Preciznije, o radi se o Vučićevoj direktivi i još jednom taktičkom organizovanju prevremenih izbora kako bi SNS maksimizovao svoj izborni rezultat. Ovo je još jedna dobra ilustracija lične prirode vlasti u Srbiji i nepostojanja autonomnih lokalnih samouprava. Parlamentarni izbori najavljeni su za 17. decembar i potrebno je stvoriti pravne uslove kako bi izbori u dvadesetak gradova i opština mogli da se održe na isti dan kada i parlamentarni. Vredi imati na umu da, i dalje, ostavke nisu podneli predsednici gradskih opština u Beogradu, gde je u barem četiri od njih 17 izvesno da će opozicija odneti pobedu, a za njih još pet-šest je moguće. Takođe, nema najave da će se održati ni prevremeni pokrajinski izbori u Vojvodini, koji po sili zakona moraju da se sprovedu najkasnije u prvoj polovini naredne godine.
Za sada je najavljeno da će se prevremeni lokalni izbori održati u više gradova i opština u kojima oni nisu ni morali da se održe – vlast je u njima stabilna i sigurna – kao i parlamentarni izbori na nivou države. Ostavke su, za sada, podneli gradonačelnici i predsednici opština u lokalnim samoupravama gde je opozcija izuzetno slaba ili gotovo ne postoji. Izuzetak je jedino Beograd i Šapićevo podnošenje ostavke.
Taktika
U prvom slučaju logika je jasna. SNS želi da pored, izvesne pobede na parlamentarnim izborima, “počisti” opoziciju u gradovima i opštinama gde je ona slabo organizovana. Zato su ostavke podnesene u velikom broju gradova i opština na jugu, izuzev npr. Niša, gde su unutarstranačke borbe značajno oslabile niške naprednjake, a opozicija je dobro organizovana i može ugroziti vladavinu SNS-a. Slično važi i za Novi Sad i Vojvodinu, gde je SNS manje dominantan u odnosu na jug i centralne delove Srbije. Ostaje nedoumica šta je tačno plan za Beograd i zašto je Aleksandar Šapić podneo ostavku.
Izbori u kojima je očekivan znatno bolji rezultat opozicije, pa čak i preuzimanje vlasti na pojedinim mestima, za sada su ostavljeni za prvu polovinu naredne godine. Deluje da je Vučićev plan sledeći: prvo će se održati izbori tamo gde je SNS dominantan i sigurno pobeđuje, nakon čega slede neizvesni lokalni izbori. Prvi ciklus bi trebalo da izazove osećaj razočaranja kod opozicionih birača i da stvori utisak da je SNS nepobediv. Šest meseci kasnije bi se održali izbori na mestima gde opozicija bolje stoji. No, prethodna ubedljiva pobeda naprednjaka širom Srbije trebalo bi da destimuliše opozicionu mobilizaciju i tako smanji izlaznost na još jednim izborima u tako kratkom periodu.
Drugi važan faktor igra stanje stranačke infrastrukture. Srpska napredna stranka je jedina stranka u Srbiji koja ima dovoljno materijalnih resursa da sprovede dve jednako intenzivne izborne kampanje u vremenskom okviru od šest meseci. Široko ispletena klijentelistička mreža, gotovo neograničeni novčani resursi stečeni finansiranjem od strane krupnog kapitala i isisavanjem novca iz državnog budžeta, te ucenjeno članstvo koje po direktivi mora da se pojavi na terenu značajna su organizaciona prednost u odnosu na opoziciju. Zato će, verovatno, lokalni izbori u mestima gde opozicija bolje stoji ići tek nakon iscrpljujuće kampanje za parlamentarne izbore i izbore u lokalnim samoupravama gde opozicija nema razvijenu infrastrukturu i mora da iz “centrale” šalje ljude u ta mesta.
Druga muva koju Vučić ubija ovim potezom je argument da nema hrabrosti da razdvoji lokalne od nacionalnih izbora. Vučić je do sada uvek lokalne izbore poklapao parlamentarnim, kako bi osigurao da tokom kampanje dominiraju ključna nacionalna pitanja, te da lokalne teme ostanu u drugom planu. Opozicija, kao i međunarodna zajednica, godinama insistiraju na razdvajanju izbora. Izbori će, po svemu sudeći, biti razdvojeni ovoga puta i to u mestima gde zaista može doći do rušenja naprednjačke vlasti, ali po cenu dve izuzetno intenzivne kampanje koju gotovo svi opozicioni akteri teško mogu da iznesu.
Enigma Beograd
U celokupnu postavku se jedino ne uklapa Šapićevo podnošenje ostavke. Za razliku od ostalih gradonačelnika Šapić je jedini koji je otvoreno rekao šta je stvari razlog za podnošenje ostavke – stvaranje pravnih uslova da se održe izbori. Svi ostali su isticali “teror opozicije” i njihove zahteve da se održe prevremeni izbori. Podsetimo, Šapiću SNS nije matična politička stranka. Svoju političku karijeru započeo je u Demokratskoj stranci, nakon čega je osnovao Srpski patriotski savez (SPAS). Sredinom 2021. SPAS se ujedinio sa SNS, a mnoga mesta u gradu popunili su Šapićevi ljudi, dok se sam Šapić nikada do kraja nije ukalupio u SNS.
Na nivou grada Beograda moguća je pobeda opozicije i ostaje nejasno zašto je gradonačelnik podneo ostavku. Moguće da se radi o čistoj cost-benefit analizi: SNS će za dve i po godine stajati lošije nego danas, a decembarski parlamentarni izbori bi mogli da pokriju beogradske. No, ovo je ozbiljno kockanje SNS-a i ostaje da se vidi kakav će biti rezultat.