Na Paliću, u blizini mađarsko-srpske granice, ponovo su se susreli premijer Mađarske Viktor Orban i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Orban je u Srbiju došao sa predsednicom Katalin Novak, a uz Vučića je bila i premijerka Ana Brnabić. Ceo događaj, osim dogovaranja novih ekonomskih i bezbednosnih projekata, prošao je u tonu prijateljskog savetovanja dvojice lidera u trenucima kada je potrebno donositi važne političke odluke.
Osnovna poruka koja je prenesena u provladinim medijima u Srbiji jeste ta da je Orban prijateljski posavetovao Vučića da pusti kosovske policajce uhapšene nakon ulaska na teritoriju centralne Srbije. A ko može bolje da posavetuje Vučića do bad boy-a evropske politike koji, i pored toga što nije u dobrim odnosima sa zapadnim državama, preporučuje da se policajci puste jer “neprijatelji jedva čekaju da naude Srbiji”. Prijatelj je uvek tu za dobar savet.
Naravno, ovo nije prvi put da se Orban našao Vučiću u pomoći, njihova saradnja traje već skoro deceniju. Deluje da je srpskom predsedniku bilo potrebno pokriće za buduće poteze, a ovaj primer dobro ilustruje visok nivo dugogodišnjeg političkog partnerstva.
Političko-ekonomska simbioza
Bez sumnje, teško se može naći period iz novije istorije kada su odnosi između Mađarske i Srbije bili na višem nivou. Počev od ličnih odnosa između Vučića i Orbana koji se prelivaju na državne, preko čvrste podrške i koalicione saradnje između Stranke vojvođanskih Mađara (SVM) i SNS-a na političkoj sceni Srbije, do ozbiljnih finansijskih izdataka države Mađarske. Važno logističku podršku u raspodeli sredstava, posebno među mađarskim poljoprivrednicima i preduzetnicima igra upravo SVM. Zauzvrat, oni mobilišu stanovništvo kada je potrebno glasati za Fides, s obzirom na to da gotovo svi od oko dvesta pedeset hiljada Mađara u Srbiji ima dvojno državljanstvo. Prema procenama, najmanje četvrtina njih izlazi na izbore i glasa za Fides.1
U gotovo svim mešovitim mestima u Vojvodini, ili u onim u kojima su Mađari većina, mogu se videti ogromni bilbordi na kojima je fotografija Orbana i Vučića kako se rukuju ili grle. Orban prilično uspešno uspeva da se postavi kao regionalni lider i ima snažnu podršku među dijasporom, posebno u Rumuniji i Srbiji. Pojedini podaci pokazuju da čak 95% Mađara iz ove dve zemlje glasa za Fides i Orbana na izborima.
Političke veze, naravno, prožimaju ekonomske. Jedan od većih projekata između dve zemlje je rekonstrukcija i izgradnja brze železničke pruge Beograd-Budimpešta, koja se finansira i uz pomoć kredita iz Kine. Ovaj projekat obeležen je brojnim kontroverzama i nejasnom finansijskom konstrukcijom – ne zna tačno koliki je udeo Beograda i Budimpešte u finansiranju izgradnje pruge, ali je sigurno da je u pitanju veliki novac. Mađarska igra važnu ulogu i kada je reč o energetskoj stabilnosti Srbije. Sredinom prošle godine postignut je sporazum prema kojem je dala na korišćenje svoje kapacitete za skladištenje gasa tokom zime.
Osim već spomenutih ekonomskih ulaganja i infrastrukturnih projekata, Orban uspešno projektuje i meku moć u regionu. Već je poznat primer njegovog ulaganja u sportske timove u susednim državama gde živi mađarsko stanovništvo. Ove godine je TSC iz Bačke Topole završio na drugom mestu, iza Crvene Zvezde, u fudbalskoj ligi Srbije i igraće kvalifikacije za Ligu šampiona. Stadion na kojem igra TSC je jedan od najkvalitetnijih stadiona u Srbiji, izgrađen uz nesebičnu finansijsku pomoć Vlade Mađarske. Orban je verovatno jedini regionalni političar koji može da koketira sa teritorijalnim pretenzijama na Srbiju – kada su se pojavile njegove fotografije sa šalom na kojem je mapa Velike Mađarske nije došlo do reakcije zvaničnog Beograda. U svim drugim situacijama bi verovatno došlo do veće regionalne drame.
Ne tako lepa priča
Ipak, ovo nije priča o toploj dobrosusedskoj saradnji, već o interesnoj vezi reakcionarnih delova političke elite dva naroda. Tome dobro svedoči primer pokušaja izgradnje spomenika “Nevinim žrtvama 1944/45” u Novom Sadu. Prošle godine, u parlamentu Mađarske otkrivena je bista Mikloša Hortija, a upravo su na spisku “nevinih žrtava”, na koje spomenik refereriše, i deo Hortijevih pristalica i saradnika koji su odgovorni za neposredno učešće u Novosadskoj raciji 1942. godine. Tadašnji gradonačelnik Novog Sada, sadašnji predsednik SNS-a rekao je da je SVM glasao za izgradnju spomenika Kralju Petru I, te da i spomenik “nevinim žrtvama” zaslužuje podršku srpskog naroda.
Trenutno je Orban jedna od jačih veza preko kojih Vučić može da projektuje svoju moć u regionu i saveznik na kojeg može da računa u gotovo svakom trenutku. Kao što smo već naveli, korist je ovde uzajamna, a ne postoji ni balast prošlosti koji bi mogao da naškodi dvojici političara. Sigurno je i da se Vučić dobrim delom ugleda na Orbanove metode vladavine, posebno kada je reč o unutrašnjm prilikama.
Orbanov prijateljski savet da se puste kosovski policijaci je verovatno pomoć koju je Vučić tražio kao pokriće za svoje buduće poteze. Takav potez je samo sitnica ako se ima u vidu dugogodišnja saradnja koja će se sigurno nastaviti i ubuduće.
- Radi ilustracije, dugogodišnji član SVM-a i bivši potpredsednik vojvođanske Vlade, Andor Deli je dva mandata preko liste Fidesa bio poslanik Evropskog parlamenta. [↩]