Dok je prije samo nekoliko godina srpski predsjednik Aleksandar Vučić majke nazivao “porodiljskom mafijom”, sada najavljuje novi set pronatalitetnih politika, među ostalim ukidanje ispitnih rokova trudnim studenticama i 2.500 eura jednokratne pomoći za svako prvorođeno dijete. Irena Pejić ukazuje na predizbornu licitaciju socijalnom sigurnošću dok s druge strane zjapi praznina na mjestu politika planiranja obitelji.
Dobre vesti za buduće porodilje stižu sa Andrićevog venca u Beogradu: za svako prvorođeno dete država će od 1. januara uplaćivati 300.000 dinara (otprilike 2.500 eura) jednokratne pomoći! Ako ste studentkinja, pritom i trudna, novi set pronatalitetnih politika nudi rešenje – kako bi se olakšala odluka da zadržite dete, država za trudnicu i partnera ukida ispitne rokove! A ako još planirate da kupite i stan, može i to sa državnih do 20.000 eura za učešće. Spremaju se mere i za drugo i treće dete, javiće nam detalje, čim osuše ugalj.
Novi set pronatalitetnih mera predstavio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u svom redovno/vanrednom “obraćanju naciji“ koje se prenosilo na (skoro) svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom i na nebrojeno onih na kablu. Nacija je slušala kako će porodilje od januara dobiti ogromne olakšice u prvom periodu po rođenju deteta, a najavljeno je i razmatranje promene izuzetno diskriminatornog Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom koji je već tri godine na snazi. Neverovatan razvoj priče koji je pre samo nekoliko godina počeo sa obračunom sa tzv. porodiljskom mafijom.
Da li je u pitanju konačno prihvatanje činjenice da su demografski problemi u Srbiji nešto na čemu treba sistemski raditi, da je položaj majki i roditelja generalno prilično ugrožen i bez strukturne pomoći i potpore, ili je u pitanju samo predizborna rasprodaja zarad po kojeg glasa više, skoro i da nije pitanje koje je neophodno postaviti, ali hajde, što da ne.
Ko se to bavi demografijom i brigom o porodici?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući na televiziji Pink izjavio da je dobio predloge od ministra za brigu o porodici i demografiji Ratka Dmitrovića da se krene sa izmenama pomenutog zakona. Izmena će po rečima predsednika imati cilj da se trudnicama i porodiljama olakšaju mnoge stvari i da se uvedu značajna uvećanja iznosa za decu i rađanje. Taj isti ministar, koji je navodno predložio izmene ovog Zakona (neke od izmena su već usvojene početkom godine, daleko od dovoljnih da bismo rekli da je zakon poboljšan), u svojim nastupima skoro nikada ne propusti priliku da podseti kako su za demografske probleme odgovorne žene.
Tako Dmitrović podseća da podaci pokazuju da danas žene u Srbiji u proseku prvo dete rađaju sa 30 godina i da to znači da će zemlja za 30 godina “imati malo žena u reproduktivnom periodu“ i “Nastave li se sadašnji negativni trendovi, realna je pretpostavka da će 2050. godine u Srbiji živeti nešto više od četiri miliona stanovnika“, te da je uz sve mere populacione politike, za demografiju ključno pitanje promena svesti o važnosti očuvanja porodice i negovanju dece kao “najveće lične i društvene vrednosti“. Taj isti ministar je javnost upoznao i sa problemima stope sterilnosti (?!): “Žena koja rađa sa 23 godine, stopa sterilnosti kod nje je oko pet odsto, sa 30, 33 godine penje se na oko 55 odsto…”, objasnio je Dmitrović. Istom prilikom je ministar dodao da “porodice koje imaju mnogo dece su skromnih materijalnih mogućnosti i ta finansijska situacija u kojoj su nije zbog toga što ih imaju više… Vole decu”, naveo je ministar.
Pored redovnog vapaja da žene rađaju decu i dokažu da su ispravne žene koje ispunjavaju svoju osnovnu ulogu u društvu i inače, i vrlo neukog razmatranja potencijalnih problema ženskog reproduktivnog zdravlja koji se ne javljaju samo zbog godina trudnice/buduće trudnice i koji se često mogu izbeći i na vreme rešavati kada bismo imali zdravstvenu zaštitu u koju se ulažu sredstva i resursi jer je ponekad jedan preventivni test dovoljan da se žene poštede brojnih problema u budućnosti kada reše da rađaju decu, iz navedenih izjava ispada da roditelji sa jednim ili dva deteta – ne vole decu? Prema dostupnim podacima, oko 40 odsto parova koji imaju problem sa začećem je pogođeno ženskim sterilitetom, 40 odsto muškim, a 20 odsto je sterilitet nepoznatog uzroka. Takođe, zvanične statistike pokazuju da je prosek godina prvorotki u Srbiji je i dalje ispod 30 godina starosti žene, što je takođe i ispod evropskog proseka.
Predizborna rasprodaja, posle se snalazi kako znaš i umeš
Kad ministar kaže da finansijska pomoć nije presudna za odluku da se rodi dete, rekao je suštinski jedno opšte mesto – naravno da nije samo do novca. U Srbiji ne postoji ništa što bismo mogli da nazovemo politikama planiranja porodice, jer nema strukturnog pristupa rađanju koji bi pratile zdravstvene, socijalne i politike zapošljavanja, jačanje javnih usluga kroz povećanje dostupnosti adekvatnih kapaciteta predškolskih i školskih ustanova, javnog prevoza i slično. Zato nasuprot tome imamo agresivne tzv. populacione politike koje se svode na licitaciju jednokratne pomoći porodiljama iz godine u godinu.
Sa druge strane su i u Srbiji prisutni globalni trendovi koji se ogledaju u diskriminaciji žena na tržištu rada, istiskivanju žena iz plaćenijih zanimanja i uopšte feminizacije siromaštva. Žene i inače češće dobijaju otkaze, posebno kada se vrate sa porodiljskog, teže se zapošljavaju, slabije su plaćene i teže napreduju na poslu. Ukoliko žena pripada i nekoj od dodatno marginalizovanih grupa situacija postaje drastično nezahvalnija za puku egzistenciju, pa time i planiranje rađanja. Odluku o rađanju dece posebno otežava odnos države koji najbolje ilustruje i dalje važeći Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je i pored ovogodišnjih promena i dalje diskriminatoran prema nezaposlenim ženama, prekarno zaposlenim ženama koje nemaju 18 meseci vezanog radnog staža, samostalnim umetnicama, frilenserkama, preduzetnicama, ali i ženama koje imaju preko četvoro dece.
Istovremeno sa pompeznim najavama “najvećih stopa stimulacije rađanja u Evropi“, trudne preduzetnice gostuju po televizijama i objašnjavaju javnosti u kakvom su se paradoksu našle. Preduzetnice, u koje osim preduzetnica u užem smislu spadaju i samozaposlene radnice, frilenserke i samostalne umetnice, nemaju pravo na porodiljsku nadoknadu. Njima Republički fond za zdravstveno osiguranje ne uplaćuje doprinose, te one u toku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta nemaju penziono i invalidsko osiguranje, ali ni osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Prema analizi Digitalne zajednice, preduzetnice koje se odluče da nastave poslovanje u toku trudničkog odsustva tako što ovlaste poslovođu da radi za njih, ne mogu da imaju pun iznos naknade već se ona smanjuje za 50% u odnosu na naknadu zarade koju bi dobijale da su privremeno obustavile delatnost. Pored toga, one nemaju pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine nakon rođenja drugog, trećeg i svakog sledećeg deteta, niti mogu da prenesu na partnera pravo odsustva sa rada radi nege deteta, kao što to mogu zaposlene žene.
Mere štednje koje prati i kriza prouzrokovana pandemijom koronavirusa, najviše su pogodile žene. Ginekološki pregledi u domovima zdravlja odavno se dugo čekaju. Preventivni ginekološki i endokrinološki pregledi u prenatalnom periodu nisu pravilo, a žene su prinuđene da prolaze i kroz više spontanih pobačaja da bi, primera radi, mogle da dobiju dijagnozu trombofilije kako bi sledeću trudnoću uz terapiju iznele do kraja. Tome svemu treba dodati i pitanje onih koji žele decu, ali imaju poteškoće da do rađanja dođu, što je prema statistikama svaki šesti par. Da biste kroz proces vantelesne oplodnje u Srbiji prošli o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje neophodno je da ispunjavate određene uslove – ukratko, da ste u heteroseksualnoj bračnoj ili vanbračnoj zajednici, da imate očuvanu funkciju jajnika i da je žena mlađa od 43 godine. Istini na volju, broj pokušaja o trošku države je od pre nekoliko godina neograničen, što svakako predstavlja olakšavajuću okolnost za one koji nemaju sreće da iz prvog ili drugog pokušaja VTO dobiju bebu, no imajući u vidu trajanje i psihofizičko opterećenje za pre svega žene u ovom procesu, upitno je kroz koliko ciklusa je zapravo moguće proći. Ono o čemu se ređe priča jeste činjenica da čak i kada prođete komisiju za vantelesnu oplodnju u Srbiji gomilu novca morate da uložite u sve neophodne analize, lekove, suplemente i preglede koje ćete, kako biste uštedeli vreme i očuvali ono malo mentalnog zdravlja, raditi o svom trošku.
Licitacija socijalnom sigurnošću
Srbija ne ulaže dovoljno u preventivu kada je u pitanju reproduktivno zdravlje žena ali i muškaraca. Žene nemaju redovne preventivne analize hormonskog statusa, zaliha jajnih ćelija koje sve češće i kod sve mlađih žena postaju problem fertiliteta i preuranjene menopauze. Srbija takođe nema banku humanih reproduktivnih ćelija, pa ne postoji ni mogućnost donacije. Sve to ukazuje na mnogo veći problem – na predizbornu licitaciju socijalnom sigurnošću, kako za buduće majke tako i za sve druge ugrožene grupe. Spisak troškova za dete od rođenja do školskih dana je ogroman, a sa izuzetno niskim platama i jako nesigurnim poslovima u Srbiji, imati dete svojevrsna je hrabrost. Ovome treba dodati i situaciju sa zagađenjem, čisto kako bi se stekla slika gde vam dete raste – u zemlji u kojoj zimi često danima nema izlaska iz kuće jer je zagađenje među najvećem na svetu.
Sistema u kome možete da se oslonite da ćete dete začeti, roditi i gajiti u uslovima elementarne sigurnosti nema. Da li novčana pomoć po rođenju znači – naravno da znači. Nema porodice kojoj ta pomoć neće dobro doći – nekima da plate opremu za bebu, nekima da “otplate“ preglede koje su plaćali u toku trudnoće privatno, nekima da možda obezbede grejanje za sledeću sezonu ili plate neki dug. Da li će zaista novac biti isplaćivan porodiljama nakon Nove godine ostaje da vidimo, jer stručnjaci kažu da je kasa prazna. Imajući u vidu da se već mesecima nižu kriza za krizom i mnogobrojni društveni požari koje ekipa na vlasti ne uspeva više na vreme da spinuje i gasi, ne bi bilo iznenađenje da od 1. januara ponovo vrate onu staru mantru o mamama mafijašicama ili da nove pronatalitetne mere umesto na mostu platimo na ćupriji, štednjom na nekim drugim socijalnim davanjima. Živi bili pa videli.