U nedelju će se u Srbiji održati više od osamdeset izbora na lokalnom nivou. Česti vanredni izbori, njihovo ponavljanje i personalizacija srpske politike u liku predsednika Vučića sigurno su kod dela regionalne javnosti izazvale konfuziju i manju zainteresovanost za predstojeće izbore. Samo neko ko na dnevnom nivo i detaljno prati politička zbivanja može raspetljati klupko lokalne politike u Srbiji. No, i ona je delom zavisna od izjašnjavanja o predsedniku – ne treba posebno naglašavati da je Aleksandar Vučić nosilac svih izbornih listi Srpske napredne stranke u lokalnim samoupravama.
Sigurno je i da kod značajnog dela birača u Srbiji vlada konfuzija. Decembarski izbori, sve neregularnosti i kasniji protesti doveli su do pražnjenja energije kod dela opozicione javnosti. Prilično nepromišljena odluka pojedinih opozicionih stranaka da bojkotuju izbore u Beogradu, peripetije oko prikupljanja potpisa i pravila vezanih za prebivalište, te ulazak novih aktera u izbornu arenu, poput pokreta Kreni-Promeni, značajno su otežali bilo kakve predikcije. U pojedinim lokalnim samoupravama će SNS značajno biti uzdrman, uz mogućnost pobede u većim gradovima i beogradskim gradskim opštinama. No, i pored toga čak i u “nezavisnim” medijima, kao da se ne dešavaju toliko važni izbori.
Davanje podjednakog, ako ne i većeg medijskog prostora “bojkotašima”, pokazuje da se na ovim izborima odlučuje i o odnosima unutar same opozicije. Do sada je Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa držala primat. Najveća korist junskih izbora može se ogledati u promeni dosadašnjeg načina delovanja opozicije u Srbiji i potencijalnoj smeni generacija unutar njenih redova. Otkako je SNS došao na vlast, veći deo “mejnstrim” opozicije u svom delovanju više je potencirao ulogu medija nego izgradnju sopstvenih organizacionih kapaciteta. Uloga medija u savremenom svetu je izuzetno važna, i nema sumnje da oni u značajnoj meri diktiraju političku dinamiku. No, bez partijske infrastrukture je gotovo nemoguće ozbiljno suprotstavljanje režimima kakav je trenutno u Srbiji. Nakon toga dolazi i preuzimanje vlasti.
Promene
Protekle lokalne izbore u Srbiji, koji su se održali 2020. opozicija je bojkotovala. Sigurno je da je politička moć pretežno koncentrisana na drugim mestima i u drugim ljudima, ali lokalnu politiku ne treba zanemarivati. Posebeno ako se ima u vidu da klijentelističke mreže, kakve je isplela vladajuća stranka, zavise i od izvora prihoda koje dolaze sa lokala. Očekivano je i da mediji manje prate lokalne izbore, posebno kada se održavaju na više od osamdeset mesta – teško je pohvatati šta se tačno dešava u svakoj lokalnoj samoupravi i ko sarađuje sa kime na izuzetno fragmentiranoj političkoj sceni.
Lokalni izbori su izuzetno zahtevan proces i tada teret organizovanja prevashodno pada na lokalne odbore. Najveća mana opozicije u Srbiji je ipak nedostatak partijske infrastrukture kojom se može ozbiljno i u dužem vremenskom periodu suprotstaviti hobotnici vladajućih stranaka. Lokalni izborni su važni zato što stavljaju na test partijsku infrastrukturu – ili će lokalni odbori odraditi ozbiljan i vrlo mukotrpan posao koji uključuje prilično zahtevne organizacione kapaciteta ili se neće kandidovati na izborima.
Nema sumnje da opozicija u Srbiji i dalje nije organizaciono spremna da preuzme vlast. Tragovi toga postoje u pojedinim lokalnim samoupravama, prevashodno u većim gradovima. Bojkot celokupne opozicije bi uništio svaku klicu opozicione infrastrukture – verovatno će i značajan deo odbora stranaka koje bojkotuje izbore sam od sebe da se ugasi. Osim potencijalnih uspeha u pojedinim gradovima, deluje da će najveća korist junskih izbora biti upravo razvoj organizacionih kapaciteta stranaka i veliki broj ljudi koji će ući u lokalne institucije. Promene će pre doneti jake i ozbiljne političke organizacije nego moćni pojedinci i mesije.