Nije dugo trajao sklad u pokretu Mi – glas iz naroda, najprepoznatljivijem po liku i delu doktora Branimira Nestorovića. Ubrzo nakon prvih izbora na koje su izašli, i velikog uspeha, nazire se ozbiljan raskol u organizaciji koja je političku podršku dobrim delom gradila na antipolitičkom i antikoruptivnom sentimentu. Sebe su predstavljali kao nepotkupljive ljude van sistema i koruptivnih partijskih interesa.
No, danima se spekuliše da je moguće da sa njihove beogradske liste dvoje ljudi preleti u tabor dosadašnje vladajuće koalicije, čime bi se stvorila većina u Skupštini grada Beograda. Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) nedostaju dva odbornika za formiranje većine u Beogradu i, po oprobanom receptu, krenuli su putem kupovine odbornika sa drugih lista. Da stvar po Mi – glas iz naroda bude gora, glavni protagonista je nosilac njihove beogradske liste, Aleksandar Jerković i, navodno, još jedan odbornik koji mu je blizak saradnik.
Jerković je početkom prošle nedelje putem društvene mreže X obavestio javnost da se nalazi u Moskvi gde ga očekuju sastanci. Od tada traju javna prepucavanja između Jerkovića i Mi – glas iz naroda. Jerković tvrdi da je pre izbora formirana koalicija između njegove organizacije Nema nazad – iza je Srbija i pokreta Mi – glas iz naroda, te zahteva pregovore oko budućeg delovanja.
Druga strana tvrdi da koalicija nikada nije sastavljena, da se radi o jedinstvenoj listi i samostalnom izlasku jedne organizacije na izbore.1 , javno su se odrekli svog nosioca liste, istakavši kako je reč o pojavi protiv koje se Mi – glas iz naroda bori i čoveku koji želi da bude profesionalni političar. Ističu da je Jerković došao kod njih na preporuku i priznaju grešku – nisu imali kapaciteta da provere svaku osobu.
Skromne infrastrukturne kapacitete ove organizacije najbolje ilustruje podatak da nisu imali dovoljno ljudi da popune sva mesta na republičkoj i gradskoj listi. Činjenica je i da sami priznaju da Jerkovića gotovo i da nisu poznavali pre nego što je postao nosilac beogradske liste, što je posebno problematično u situaciji kada je bilo poznato da će izbori u Beogradu biti vrlo neizvesni.
Ovo navodi na pomisao da je reč o unapred dogovorenom scenariju – ukoliko SNS-u i SPS-u bude zafalio koji mandat za formiranje većine, spremna je rezervna opcija. U Srbiji su mandati slobodni, što znači na partije nemaju mehanizme da utiču na delovanje konkretne osobe, jednom kada je mandat osvojen.
Unapred dogovoreno ili propust?
Aleksandar Jerković je doskora bio relativno nepoznata politička figura. Bio je narodni poslanik u prethodnom sazivu Narodne skupštine, izabran preko liste Nacionalno demokratske alternative (NADA). Ipak, njegova politička biografija ima nekoliko zanimljivih detalja. Za narodnog poslanika na izborima 2022. izabran je na kvoti stranke Bunjevci građani Srbije, u okviru koalicije NADA, a suštinski kao predstavnik pokreta Nema nazad – iza je Srbija, pokojnog generala Božidara Delića. Ni njegov angažman u poslaničkom klubu NADA-e nije trajao dugo. Ubrzo dovodi u pitanje istinski opozicioni karakter ove koalicije i počinje da deluje kao samostalni narodni poslanik.
Jerković je svoju beogradsku kampanju bazirao na aktivnostima preko društvenih mreža, snimajući većinu svojih akcija. Između ostalog, upao je u Kuću cveća, prilikom čega se svađao sa radnicima i obezbeđenjem zbog neovlašćenog snimanja, optužujući ih da čuvaju “zlikovca Tita”. Za deo pristalica pokreta Mi – glas iz naroda, bilo je sporno to što je prethodno učestvovao na protestima Srbija protiv nasilja.
Svoje tumačenje aktuelnih događaja nedavno je izneo Aleksandar Pavić, jedan od osnivača pokreta Mi – glas iz naroda, politikolog, čija je diploma sa Berklija jedna od referenci za komentarisanje aktuelnih geopolitičkih trvenja, a posebno rata u Ukrajini. Pavić, inače često viđen gost na Happy televiziji, svoju interpretaciju događaja ovoga puta ponudio je u emisiji Balkan Info.
Istakao je kako je Jerković “samo još jedan političar” koji očigledno želi da se profesionalno bavi politikom. Uz jasno ograđivanje od budućeg Jerkovićevog delovanja, priznao je da se svakome “desi da omane” prilikom sastavljanja liste. Međutim, dodao je i da je “među dvanaest apostala bio Juda, pa ne treba da se svi razočaraju u hrišćanstvo”, aludirajući da je ostatak pokreta Mi – glas iz naroda sačinjen od kredibilnih ljudi. Navodno, u jednom je trenutku predaja beogradske liste bila dovedena u pitanja, upravo zbog Jerkovićevog ponašanja tokom kampanje.
Ostatak emisije protekao je u uobičajenom tonu. Pokret će nastaviti da radi na resuverenizaciji, dekolonizaciji i departizaciji Srbije, borbi protiv razoružavanja naroda (što je postalo tema nakon majskih tragedija), te borbi protiv “kolonijalnog rudarenja” litijuma. Vlastima posebno zameraju politiku prema Kosovu i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Naravno, bilo kakva saradnja sa koalicijom Srbija protiv nasilja ne dolazi u obzir, jer su pokušali da sprovedu “Majdan u Beogradu”, dok Mi – glas iz naroda ne želi da učestvuje u obojenim revolucijama. Štaviše, upravo će oni biti brana jednoj takvoj revoluciji u Beogradu.
Uobičajene geopolitičke teme zauzele su važno mesto emisije. Prema Paviću, Srbija bi u kontekstu rata u Ukrajini trebalo da zauzme proaktivniju politiku na Balkanu i da počne da se širi, “ali ne na genocidan način kao kolonizatori”. Srbima je “uterano” da budu defanzivni od strane masona i titoista-komunista, dok Pavić smatra da je sada pravi trenutak da se započne sa drugačijim politikom, posebno u pravcu Republike Srpske i Crne Gore. Navodno, u tom slučaju bi i Rusija priskočila u pomoć.
Ako ostavimo po strani opasne i sulude planove i vratimo se konkretnoj situaciji u beogradskoj skupštini, nameće se jedno pitanje: kako je moguće da se tako vrsnim (geo)stratezima i planerima jedan Aleksandar Jerković “ušunja” na listu i to kao nosilac?
Teško je sa sigurnošću reći o čemu se ovde radi. Ako nije reč o nameri i prethodnom dogovoru sa vlastima, jedino što se nameće kao objašnjenje jeste velika neozbiljnost, pa čak i politički diletantizam.
- Formalno gledano, nema dileme da je Mi – glas iz naroda izašao na izbore kao jedinstvena grupa građana. Zakon ne dozvoljava da grupe građana međusobno potpisuju koalicione sporazume, niti je moguće da stranke i grupe građana formalno ulaze u koalicije. Ipak, u praksi se ove odredbe zaobilaze „džentlmentskim sporazumima“ koji ne znače puno u slučaju sudskog spora. [↩]