Poslednjih godina opšte je mesto politike u Srbiji da predsednik Srbije Aleksandar Vučić značajan deo podrške zapadnih država crpi zbog svoje politike prema Kosovu. U pitanju su koraci koji vode ka zaokruživanju nezavisnosti teritorije koja je prema Ustavu Republike Srbije autonomna pokrajina u okviru “suverene države Srbije“. Odnedavno, pitanje iskopavanja litijuma zauzelo je slično mesto – Vučićev stav da bi iskopavanje u zapadnim delovima Srbije bilo korisno, percipira se kao još jedan kec u rukavu za održanje vlasti i sprovođenje odluka kojima se većina stanovništva protivi. “Teški i nepopularni potezi” kompenzuju se političkom podrškom spolja.
Kako smo već pisali, ubrzo nakon izbora, Vlada Srbije dozvolila je slobodno kretanje vozila sa kosovskim tablicama na teritoriji Srbije, dok je Vučić stav o iskopavanju litijuma ponovio na predstavljanju programa “Srbija 2027 – skok u budućnost“. Iako nije do kraja jasno šta je tačno događaj predstavljao, više je ličio na predstavljanja ekspozea premijera neke nove vlade, nego na nešto što spada pod ingerenciju predsednika. Svakako, iz rečenog se može naslutiti pravac državne politike u pojedinim oblastima u naredne četiri godine.
U kontekstu nedavno završenih izbora i pokušaja opozicije da kroz međunarodne kontakte izdejstvuje ponavljanje izbora pod fer uslovima, režim gotovo svakodnevno iznosi optužbe kako je reč o antidržavnom delovanju i pokušaju da se skrajne suvereno izražena volja naroda na izborima. Za razliku od kosmopolitski nastrojenih zelenih i socijaldemokrata, suverenisti su, u raspravi u Evropskom parlamentu o nedavno završenim izborima, stali na stranu režima u Srbiji. Tako je član francuskog Nacionalnog okupljanja istakao da je “svaka zemlja slobodna, suverena i nezavisna”, te da “se njeni izbori ne moraju sviđati EU”.
Vučić je, makar u raspravi u EP, izgubio podršku svoje sestrinske Evropske narodne partije, pa su jedini koji su osporavali tezu da se u Srbiji desila izborna krađa bili poslanici iz ekstremno desne grupacije Identitet i demokratija, uz naravno, evropske poslanike koji dolaze iz redova mađarskog Fidesa. Na delu je bio oprobani recept za diskvalifikaciju političkih protivnika: nasuprot navodno suverenistički orijentisanih partija, režima i odgovornih državnika na vlasti koji zagovaraju nacionalni interes, stoji opozicija koja koketira sa evropskim i globalnim elitama pokušavajući da sprovede tuđinske interese. Ne samo da su se takvi argumenti mogli čuti u Evropskom parlamentu, već i provladini mediji u Srbiji u poslednjih mesec dana intenzivno oblikuju javno mnjenje u tom pravcu.
No, stvarnost i reči se često razlikuju, pa navodni čuvar “nacionalnih interesa” može trgovati istim, zarad opstanka na vlasti. Toliko o suverenosti država bivše Jugoslavije, nacionalnoj nezavisnosti i biranju sopstvenog puta – jednako utemeljeno koliko i principi vladajuće klike u Srbiji.