Srbiji se sprema zakon o policiji koji dio opozicije smatra formalnim uvodom u diktaturu. Svakome ko je upućen u odredbe novog zakona ledi se krv u žilama, ali otpor njegovom donošenju zasad je disproporcionalan ozbiljnosti situacije.
Ako početkom naredne godine prođe Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima policija će moći da zabranjuje okupljanja, ispoljava silu nad pasivnim demonstrantima, koristi gumene metke, nekakve zvučne topove, primenjuje elektrošokere na srčanim bolesnicima i trudnicama, vrši pretres stanova bez sudskog naloga, prisustva vlasnika i svedoka, angažuje “pomoćnu policiju“ i nesputano vrši biometrijski nadzor. Policija se, uz to, značajno centralizuje i politizuje, odnosno ovlašćenja ministra proširuju nauštrb ovlašćenja republičkog parlamenta i organa ministarstva.
Svakome ko je upućen u odredbe novog zakona ledi se krv u žilama. Takvih je zasad nedovoljno za jasan i odlučan gest otpora, jer su dometi nezavisnih medija u Srbiji ograničeni, drugih gorućih problema i previše, a javna rasprava o spornom Nacrtu kao kukavičje jaje podmetnuta na kraj godine, u doba božićnih i novogodišnjih praznika, te paralelno sa raspravama o još nekoliko važnih akata iz domena pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Predsednička i ministarska “se ne poriču”: centralizacija moći
Ovakav predlog zakona nije sasvim nov. Vrlo sličan nacrt vlasti su pokušale da proguraju u jesen 2021. godine. I tada je, primera radi, bilo planirano da građani postanu izloženiji svevidećem oku MUP-a, a policija bude manje podložna kontroli od strane društva, ali zato kao lutka na koncu ministra. Dok bi MUP smeo da vas snima, pa te snimke čuva i analizira, vi policajce ne biste smeli da fotografišete ni snimate; a ne biste od toga ni imali mnogo vajde jer policajci više ne bi nosili značke sa imenima i prezimenima. No, iako vi službenike MUP-a ne biste imali načina da pozovete na odgovornost, ministar bi mogao da ih proverava i smenjuje lično, zaobilazeći duže procedure i Sektor unutrašnje kontrole; kao što, budimo realni, radi i sada, samo ubuduće još temeljnije i po zakonu.
Civilno društvo je prošle godine uspelo da digne pristojnu galamu, pa je nacrt povučen. Okolnosti su bile drugačije. Rasprava se odvijala u momentu kada su protesti protiv rudnika litijuma u Loznici, odnosno kompanije Rio Tinto, bili u zaletu, i samo nekoliko meseci pred izbore. Vučić je u septembru 2021. lično “zamolio“ tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, svog imenjaka Vulina, da nacrt vrati na doradu, čak i ne krijući da to radi u sklopu predizborne kampanje, odnosno uz opasku da ne želi da se tako važni zakoni donose “u poslednjih šest meseci”. Vulin je istom prigodom objavio saopštenje u kom, po oprobanom receptu, civilno društvo optužuje za ulogu “stranih plaćenika“ zapadnih sila koje, navodno, kuju zaveru da protestima destabilizuju državu. Nacrt je krajem meseca povučen, ali uz jasan znak da se ostaje čvrsto na kursu koncentrisanja vlasti i njene samovolje oličen u Vulinovoj izjavi da se “predsednička ne poriče“.
Tadašnji nacrt bio je jedan od nekoliko zakonskih predloga od kojih je vlast prošle i pretprošle godine odustala pod pritiskom jačajućeg angažmana građana, što je za opoziciju bilo ohrabrujuće. Uprkos tome – ili baš zbog toga – Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima vratio se u proceduru početkom decembra 2022, nedugo nakon što su Vulin i Gašić zamenili mesta kao šefovi MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
“Crno” znači “belo”
U nizu problematičnih odredbi ovogodišnjeg Nacrta tri su se grupe su se nametnule kao teme javne debate: biometrijski nadzor, širenje spektra opipljivih sredstava represije i jačanje uticaja ministra na operativni rad policije. Domaće civilno društvo, a pre svega Beogradski centar za bezbednosne politike, odavno apeluje na MUP da zakonski ograniči mešanje ministra u operativni rad policije, podsećajući i da je to od Srbije zahtevala Evropska komisija. Predlagač zakona je na to ove godine reagovao dosetkom, dopunjujući odredbu o posebnim ovlašćenjima ministra tekstom da on time “ne sme da utiče na nezavisnost“ MUP-a, odnosno odlukom da reč “crno“ od sad po zakonu glasi “belo“. Nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, je zato ocenio da je na delu “pretvaranje policije u partijsku policiju a zemlje u policijsku državu“.
Javnosti najpoznatije je pitanje biometrijskog nadzora. Takav status tema duguje sličnosti sa atraktivnim filmovanim SF distopijama, ali i stabilnom radu Share fondacije, koja je posvetila četiri godine analiziranju rizika i alarmiranju građana. Zahvaljujući njima, petnaestak hiljada građana je potpisalo peticiju “Ne snimaj mi lice”. MUP se, sa svoje strane, proteklih godina ponašao kao da je ovakav zakon već donesen: potpisani su memorandumi o strateškom partnerstvu i ugovori sa kineskim partnerima u okviru projekata “Sigurno društvo” i “Siguran grad“ i nabavljeno i postavljeno 8.000 kamera i sličnih uređaja. Postoje indicije da je u februaru 2022. nabavljen i softver za masovni nadzor, koje MUP zasad nije potvrdio.
U Share fondaciji dele probleme koji se tiču biometrije na dva tipa: jedni se tiču kršenja prava građana u slučaju zloupotrebe nehumane tehnologije, dok se drugi tiču njihovih kršenja u slučaju da zloupotreba uopšte ne bude. Kako, naime, radi biometrijski nadzor? Kamere snimaju sve osobe koje se zateknu u njihovom opsegu, dok softver od njihovih lica pravi takozvane šablone. Šabloni se po predlogu zakona čuvaju 72 sata (a u praksi možda zauvek). Ista tehnologija “pamti“ i kako hodate i šta oblačite, a pokrivanje dela lica ne ometa prepoznavanje. Da bi prepoznao osobu za kojom se traga, bilo da je to terorista ili izgubljeno dete, softver mora da uporedi njen sa šablonima kojima raspolaže. Takav softver po svojoj “prirodi“ ne može biti nemasovan i selektivan, a masovnost i neselektivnost onemogućavaju da on bude bezbedan i poželjan.
Čemu širenje ovlašćenja policije, čemu gumeni meci?
Na konferenciji za medije koje su udruženja civilnog društva 20. decembra organizovala sa namerom da iskažu zabrinutost i podstaknu širu društvenu debatu o Nacrtu postavljeno je pitanje šta je motivacija za proširivanje spektra instrumenata nadzora i prinude u rukama policije, naročito u kontekstu činjenice da se policija inače hvali rezultatima u održavanju bezbednosti društva.
Tokom prvog okruglog stola o Nacrtu, održanog 21. dvanaestog u Novom Sadu, predstavnici policije su pokušali da umanje bojazan građana i relativizuju izmene standarda koje predlaže novi nacrt ističući sličnosti sa važećom domaćom legislativom i onom koja se primenjuje drugde. To što su neke od spornih mera postojale i ranije, nego se dosad niko nije udubljivao ih, valjda, čini valjanim. Eto, uslovi za upotrebu elektrošokera mirno leže neometani u Pravilniku iz 2019.
Saznali smo i da je policajce za ulazak u stan bez naloga u posebnim slučajevima i do sada ovlašćivao Zakon o krivičnom postupku (ZKP). U tom objašnjenju je zanemareno da su se pravnici ovih dana bunili i protiv “curenja“ normi iz ZKP-a u zakon o policiji (kojim se potonji stavlja iznad prvog), te okolnost da po ZKP-u policija ipak o takvom postupanju mora da se očituje pred sudom.
Kada su gumeni meci u pitanju, jedan pukovnik je podsetio okupljene na to da su ta sredstva bila dozvoljena u Srbiji sve do 2008. godine, kada su zabranjena pod pritiskom javnosti. “Ali, videli smo policiju u Španiji i Francuskoj da koriste te gumene metke i pokazali su se kao efikasni kada su u pitanju veliki ulični nemiri i smatrali smo da nije loše da i mi to vratimo, ali i tu smo otvoreni“, njegove su reči. A, pa onda ok. Kome bi moglo da zasmeta što su Žuti prsluci ostajali bez očiju.
Pozivanje na tekovine razvijenijih zemalja predstavnici MUP-a su nastavili objašnjavajući u Novom Sadu razloge za uvođenje pomoćne policije, civila koji prođu kratak kurs, a koji će biti angažovani “po potrebi“. Ugledali smo se, kažu, na Hrvatsku i Sloveniju, kao i na Mađarsku, koja “zbog migrantske krize“ na ovaj način privremeno i povremeno angažuje desetine hiljada ljudi. Znajući sa kakvom okrutnošću policije ovih zemalja postupaju prema izbeglicama i onima koji pokušaju da im pomognu, predlagač se mogao i suzdržati od takvog usklađivanja normi sa susedima.
Predstavnici MUP-a su odbili da odgovore na pitanje da li uvođenje pomoćne policije znači da će u njoj moći da se angažuju i batinaši koji su “pušteni“ na demonstrante u julu, upravo u Novom Sadu, izgovarajući se tehnikalijom, odnosno govoreći da nisu tu da komentarišu konkretne primere nego pravne odredbe. I ovaj okrugli sto, kao i konferencija za medije koju je MUP održao dva dana ranije, obeleženi su sličnim manevrima i citiranjem teksta odredbi u krug. Naredni okrugli sto održava se u petak, 23. decembra u Nišu, a poslednji tik pred Novu Godinu, 27. decembra u Beogradu. Čitava javna rasprava trebalo je da bude završena 31. decembra, ali je pod pritiskom javnosti ipak produžena do 22. januara.
Šta je pravi motiv?
Deo opozicije i aktivista smatra da je nacrt motivisan namerom vlasti da se obračuna sa lokalnim i nacionalnim pokretima otpora, a naročito sa ekološkim aktivizmom, koji je dobio maha u protekle tri godine. Podsetimo, prošlogodišnji žilavi protesti protiv Rio Tinta rezultirali su bar privremenim stopiranjem projekta rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji i doveli predstavnike pokreta za zaštitu životne sredine u beogradski i republički parlament. U Srbiji su u ovom trenutku barikade i straže samoorganizovanih zaštitara na više mesta: na Šodrošu (5 meseci), u Rekovcu u Šumadiji (tri meseca), kod Vlasotinca, na jugu zemlje… Dodatno umrežavanje takvih pokreta, olakšano fleksibilnošću njihove političke artikulacije, odnosno njihovim patriotskim i populističkim karakterom, predstavlja veliki rizik za aktuelnu vlast. Tezu da je zakon usmeren protiv aktivista potkrepljuje činjenica da je vlast prema sličnim inicijativama i građanskim udruženjima sve netrpeljivija. Dobri primeri za to su Novi Sad i Majdanpek.
Nije nezastupljena ni teza da je proširivanje ovlašćenja policije preventivna priprema za nemire koji bi mogli uslediti ako aktuelna vlast prizna Kosovo. Uzevši u obzir da se Rusija poziva na slučaj Kosova, “Zapadu” bi takav razvoj okolnosti barem išao na ruku, a nije isključeno ni da bi bili raspoloženi da ga olakšaju, ako ničim drugim drugim – bar žmureći na nešto malo kršuckanja ljudskih prava tokom nekih tamo demonstracija.
Ne treba zanemariti ni druge interese, konkretno one Tvrđave Evrope, odnosno Evropske unije. Na Samitu lidera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, održanom početkom decembra (upravo u vreme kada je isplivao sporni Nacrt) večiti kandidati za EU su upoznati sa akcionim planom koji sadrži dvadeset mera za “borbu protiv ilegalnih migracija“. Kao što je za Mašinu prokomentarisao Peter Schadt, “bez članstva u EU ili bez izgleda da to postanu u bliskoj budućnosti, balkanske države treba da vide sebe kao spoljnu granicu EU i da se ponašaju u skladu sa tim“ a “Zapadni Balkan treba da ponese teret rada evropskog upravljanja granicama, uključujući njegove političke i ekonomske troškove“.
I, na posletku, nije nevažno ni to što ekonomska kriza kojoj se kraj ne nazire navodi većinu vlada da se jačanjem represije osiguraju protiv ekonomski motivisanih nemira. U slučaju Srbije, izvesna priprema za to je već načinjena, između ostalog i dugogodišnjim preusmeravanjem novčanih sredstava iz budžeta za zdravstvo, školstvo i socijalnu zaštitu u vojsku i policiju. I sve to u okolnostima kada je rat u Ukrajini pomerio granice zamislivog nasilja.
Koji god bio ključni motiv za uvođenje novog zakona, mogući razlozi za to nisu međusobno isključivi. Iako je MUP višekratno ispoljavao spremnost da o pojedinim odredbama nacrta pregovara, način na koji se skicirane okolnosti stiču sugeriše da će osnovni zahtev civilnog društva – povlačenje zakona – biti teško postići. Predlagač će se teško odreći i duha zakona koji je zloslutno iskazan na njegovom samom početku. Naime, kako je zapazio Slobodan Beljanski, dok je u sadašnjem Zakonu o policiji (ZP) policija “definisana kao skup poslova u zaštiti i unapređenju bezbednosti građana i imovine, s mogućnošću upotrebe sredstava prinude u skladu sa Ustavom i zakonom, uz poštovanje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda i drugih zaštićenih vrednosti u demokratskom društvu“, aktuelni Nacrt je jednostavno određuje kao – visoko organizovanu snagu prinude.