Dvotjedna blokada beogradskog Filozofskog fakulteta i (nešto kraće) Fakulteta političkih nauka, te prošlotjedni veliki protest i blokada prometa, nakratko su studentske zahtjeve učinili vidljivim. No napadi, manipulacije i prijetnje iz ministarstva, uprava fakulteta i zvaničnih studentskih predstavnika ostavile su traga na razinu studentske mobilizacije
Entuzijazmu koji je podigao studente na noge i omogućio višesatno blokiranje saobraćaja u centru Beograda 15. oktobra nije bilo ni traga na poslednjem protestu ispred Ministarstva prosvete, održanom juče, 21. oktobra. Ministarstvo je 15. oktobra odbilo studentske zahteve: broj ispitnih rokova ostaje smanjen, a na finansiranje produžene, pete godine iz budžeta mogu računati još samo generacije upisane 2010./2011. i 2011./2012. Ni rokovi za završetak studija nisu ukinuti. Do ove godine studentkinje i studenti koji u četvrtoj godini ostvare uslov za studiranje na budžetu imali su pravo da budžetski status zadrže i u produženoj, tzv. apsolventskoj godini. Da je ovakav režim finansiranja studija zaista neophodan, jasno govori i podatak da studije na univerzitetima u Srbiji u proseku traju između 6 i 8 godina. Namerna socijalna neosetljivost pri donošenju ovakvih izmena vidljiva je u konkretnim načinima njihova primene. Iako su izmene usvajane u periodu najveće pasivnosti studentskog tela, u jesenjim ispitnim rokovima, iako se pri upisu na studije računalo sa sasvim drugačijim uslovima studiranja, studenti koji su u septembru prvi put upisivali produženu godinu, ipak su morali da plate školarine.
Zvanični studentski predstavnici, čija je krovna organizacija SKONUS (Studentska konferencija univerziteta Srbije), oglasili su se gotovo mesec dana nakon usvajanja finansijski zahtevnijih uslova studiranja. Nakon neuspešnog protesta 7. oktobra, uprkos oštroj retorici koja je pozivala na otpor do konačnog ispunjenja svih zahteva, SKONUS je postigao dogovor sa Ministarstvom prosvete, iako nijedan zahtev studenata nije odobren. Jedini ustupak koji je tim dogovorom postignut jeste mogućnost finansiranja produžene godine iz budžeta samo za studente upisane 2010. i 2011.
Na površinu su ovom prilikom isplivale brojne finansijske malverzacije, koje fakulteti sprovode pod izgovorom autonomije u odnosu na Univerzitet. Ministarstvo prosvete donelo je odluku kojom se sprečava naplaćivanje upisnine i prijave ispita, što je, iako je reč o trocifrenim brojkama koje se na račun fakulteta moraju relativno redovno uplaćivati, uobičajena praksa na univerzitetima u Srbiji. S obzirom da ključni zahtevi studenata ostaju neispunjeni, ovo se može protumačiti kao jeftin politički trik kojim se nakratko kupuje studentska poslušnost. Cena školarine ipak je nekoliko (desetina) puta veća od cene upisa ili prijave ispita. Kako se i Savez studenata Beograda, takođe jedan od zvaničnih studentskih predstavnika, ogradio od SKONUS-ovog dogovora sa Ministarstvom, na ulice je 15. oktobra u znak bojkota spornog SKONUS-ovog dogovora izašlo nekoliko hiljada studenata. U organizaciji protesta učestvovali su Savez studenata Beograda, Studentski front, a nezanemarljivi po brojnosti bili su i samoorganizovani studenti Univerziteta u Beogradu. Ministarstvo prosvete, smatrajući svoj dogovor sa politički kompromitovanim članstvom SKONUS-a (čija je saradnja sa vladajućom strankom javna tajna) validnim, odbilo je dalje pregovore.
Krive teme i lažni dogovori
Vlasti su ignorisale najveće studentske demonstracije u proteklih pet godina. Stoga je sledeći protest najavljen za 21. oktobar. Uprkos borbenosti i masovnosti na prethodnom protestu, protest 21. oktobra naišao je na nezadovoljavajući odziv studenata. Svega stotinak studentkinja i studenata okupilo se 21. oktobra ispred zgrade Ministarstva. Do neke vrste pregovora je, iznenađujuće ili ne, ipak došlo. Pomoćnica ministra Zorana Lužanin i posebni savetnik ministra prosvete Milovan Šuvakov delegate Studentskog fronta i Samoorganizovanog studentskog pokreta primili su ne u kabinetu, već na stepeništu zgrade Ministarstva. U skladu sa ovim poražavajućim tretmanom, pregovori su, manje iznenađujuće, neuspešno prošli.
Predstavnici ministarstva poslužili su se najboljim demagoškim sredstvima, te fokus sa ispitnih rokova, budžetskog finansiranja i roka za završetak studija nastojali da pomere na kvalitet nastave. Ne treba gubiti iz vida da pristupačnost nastave prethodi procesu njenog pohađanja, te da u eri neoliberalizacije univerziteta svako pozivanje studenata da se bave kvalitetom studija umesto finansijama nužno implicira staru dogmu da ukoliko studiranje postane besplatno, a time i široko dostupno, kvalitet studija mora opasti. To je netačno, iz prostog razloga što javno finasirano školovanje podrazumeva shvatanje obrazovanja kao javnog dobra, što može isključivo pozitivno uticati na opštu obrazovanost stanovništva. Dalje, argumenti predstavnika ministarstva zapali su i u izvesnu logičku nedoslednost. Naknadnom uredbom Vlade studentima iz generacija 2010./2011. i 2011./2012. biće omogućeno da zadrže budžetski status. To znači da se usvojene izmene Zakona o visokom obrazovanju ipak mogu korigovati, iako Ministarstvo prosvete, koje je pomenute izmene predložilo, uporno tvrdi suprotno. Za obustavljanje izmena zakona, međutim, neophodno bi bilo izvršiti daleko veći pritisak nego što je to do sada učinjeno.
Šta je onda uzrok posustalosti i malobrojnosti unutar studentskog protesta? Opstrukcija protesta zakazanog za 21. oktobar bila je višestruka. Uprava Filozofskog Univerziteta u Beogradu najavila je, takođe za 21. oktobar, razračunavanje sa studentima u blokadi, pripretivši i krivičnim prijavama. Zbog toga je daleko veći broj studenata u noći između 20. i 21. oktobra, kao i tokom sledećeg dana morao ostati u zgradi Fakulteta. Kao ni Ministarstvo prosvete, ni uprava Filozoskog fakulteta nije ispunila kardinalni zahtev svojih studenata. To znači da će i bužetski studenti Filozofskog fakulteta biti u obavezi da plaćaju prijavljivanje preko 60 bodova. Uprava Filozofskog fakulteta upustila se u pravu antikampanju radi rasturanja blokade, šireći neistine o nehigijenskim uslovima u zgradi Filozofskog fakulteta, koji navodno predstavljaju opasnost po zdravlje zaposlenih i studenata. Filozofski fakultet takođe se za pomoć obratio i Rektoratu Beogradskog univerziteta. Očigledna strategija svih institucija – Ministarstva prosvete, Univerziteta u Beogradu, fakultetskih uprava – jeste iznurivanje studenata sa ciljem samoinicjativnog odustajanja. U prilog tome govori stav velikog broja zvaničnih studentskih predstavnika, studentskih parlamenata pojedinačnih fakulteta i Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, koji su prihvatili SKONUS-ov, po studente nepovoljan, dogovor. U javnom saopštenju oni su se ogradili od protesta 21. oktobra, ocenivši da je isti, u svetlu SKONUS-ovog dogovora, neopravdan i nepotreban.
Demokratski i solidarni studentski pokret?
Odnos samoorganizovanih studenata i zvaničnih predstavničkih struktura jeste neuralgična tačka praktično svih studentskih protesta. Predstavnici etabliranih studentskih organizacija teže da samoorganizovane studente predoče kao vlastite političke oponente i time izbegnu svako pozivanje na odgovornost i preispitivanje njihove nedovoljne angažovanosti. Studentski parlamenti su rasadnici stranačkog kadra i kao takvi pogodni za kompromise sa vlastima. Njihova nedemokratska i okoštala struktura, kao i ugled koji izgrađuju na mitu da su, za razliku od samoorganizovanih studenata, jedini legitimni predstavnici značajno doprinose apatiji među studentima. Izbori za studentski parlament najčešće se odvijaju polutajno ili se pak glasa za jednu listu, a odatle se delegiraju studenti u studentski parlament univerziteta. Tako studentski pokret iznova grca u začaranom krugu političkog oportunizma i predstavničke demokratije: sadašnji položaj studenata može se shvatiti kao direktna posledica neadekvatne aktivnosti zvaničnih studentskih predstavnika. Verujući da se ništa ne može promeniti ili da su bez studentskih organizacija nemoćni, mnogi studenti odbijaju da se uključe u protestne aktivnosti.
Pritisak vlasti na studente i sve manje aktivnih samoorganizovanih studenata slika su kojom se završava protest 21. oktobra. No, to ne mora biti i konačni poraz studentskog pokreta u Srbiji. Prosvetni radnici, koji zbog smanjenja plata danas stupaju u štrajk, kao i studenti, najnemilosrdnije su pogođeni budžetskim rezovima. Ono što studente i prosvetne radnike ujedninjuje jeste otpor neoliberalnoj državi, koja pod izgovorom mera štednje, udara najslabije karike – sektore koji ne stvaraju neposredan profit. Ulaganje u neprofitni sektor je protivno dogmama neoliberalne ekonomske politike, što posledično vodi ugrožavanju zaposlenih i korisnika sektora obrazovanja. Jedinstvo studenta i prosvetnih radnika bio bi dobar način da se široj javnosti ukaže na izazove sa kojima se neprofitni sektor, a time i celokupan obrazovni sistem suočavaju u vreme ekonomske krize.