{"id":9692,"date":"2015-10-22T08:00:46","date_gmt":"2015-10-22T07:00:46","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=9692"},"modified":"2015-10-22T11:42:42","modified_gmt":"2015-10-22T10:42:42","slug":"penziono-povecanje-ludom-radovanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=9692","title":{"rendered":"Fantomsko pove\u0107anje penzija u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Vlada u Srbiji je eufori\u010dno najavila pove\u0107anje penzija kao posledicu svojih odlu\u010dnih reformi. No decenije “reformi” penzionog sistema, koje su za cilj imale promenu indeksacije na na\u010din nepovoljniji za penzionere, u\u010dinile su rast penzija nemogu\u0107im bez istovremenog smanjenja kupovne mo\u0107i korisnika penzionog sistema.
\n<\/strong><\/p>\n

Javnosti <\/span>se prethodnih par nedelja pronosila vest koja je u odve\u0107 poznatom trijumfalisti\u010dkom tonu srpske vlade najavila pove\u0107anje<\/a> penzija i plata od novembra meseca. Diljem zemlje se kroz sredstva javnog informisanja razlio politi\u010dki optimizam \u010dija je funkcija bila da retroaktivno legitimi\u0161e politiku vlade daju\u0107i joj odavno izgubljeni socijalni prefiks, ali i da iznova potvrdi “uspehe” reformi koje vlast sprovodi. Naravno, kao glavni “uspeh” srpske vlade navode se mere koje se ti\u010du fiskalne konsolidacije. Nadasve cini\u010dan karakter izjava premijera Aleksandra Vu\u010di\u0107a i njegovog ministra finansija Du\u0161ana Vujevi\u0107a o pove\u0107anju plata i penzija propra\u0107en je i namernom amnezijom vlasti o vlastitim potezima u tom polju. Uprkos forsiranom optimizmu, tako nu\u017enom za samoreprodukciju aktuelne vlasti, op\u0161tenarodno veselje izostaje. Jo\u0161 uvek se ne zna u kom procentu \u0107e se izvr\u0161iti navodno pove\u0107anje, kao i stvarne razmere fiskalnog prostora, ali ovaj dugo najavljivani ustupak bi\u0107e dopunjem izvesnim pove\u0107anjem PDV-a, naplatom akciza na elektri\u010dnu energiju, kao i vra\u0107anjem “ukinute” TV pretplate.<\/p>\n

Ishodi ovakve politi\u010dke logike svode se na prili\u010dno varljivu socijalnu redistribuciju: pove\u0107a\u0107e se plate i penzije u onoj razmeri u kojoj \u0107e se kupovna mo\u0107 stanovni\u0161ta se \u010dak smanjivati. Da bi se razumeo mehanizam koji stoji iza ove eufori\u010dne najave, treba razumeti i logiku uskla\u0111ivanja i odre\u0111ivanja penzija. Za razliku od ranijeg sistema indeksacije koji se odre\u0111ivao spram kretanja zarada, od dvehiljaditih se sistem indeksacije odre\u0111uje sve vi\u0161e na osnovu cena (potro\u0161a\u010dke korpe), s tim da su postojali i periodi zamrzavanja penzija ali i njihovog smanjenja prostim dekretom vlade. Kada se penzije indeksiraju samo cenama, kupovna mo\u0107 penzionera se odr\u017eava na nepromenjenom nivou, ali \u017eivotni standard penzionera vremenom zaostaje za \u017eivotnim standardom zaposlenih.<\/p>\n

\u0160vajcarska formula
\n<\/strong><\/p>\n

Godinu dana nakon petooktobarske promene vlasti stupila je na snagu prva reforma penzijskog sistema u okviru koje se stopa doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje smanjuje sa dotada\u0161njih 32% na 19,6%. Rastere\u0107enje zarada je trebalo pokrenuti nova zapo\u0161ljavanja i uticati na su\u017eavanje sive ekonomske zone. Ipak, ova mera je uticala jedino na porast zarada usled smanjenog optere\u0107enja doprinosima. Posledice po penzijski sistem su bile negativne jer je priliv od doprinosa drasti\u010dno smanjen, dok je zaposlenost stagnirala. Tako\u0111e, tradicionalni sistem korigovan je novim indeksacionim mehanizmom 1<\/a><\/sup>, tzv. \u0161vajcarskom formulom sa jednakim ponderom (50% indeksiranje zaradama i 50% indeksiranja cenama, tj. tro\u0161kovima \u017eivota), \u0161to je rezultiralo padom penzija.<\/p>\n

Ovom merom je vlada spre\u010dila rast penzija paralelno sa rastom zarada, opet u cilju fiskalne konsolidacije koja je bila uslov za dalje inokreditiranje zemlje. Posledi\u010dno, to je zna\u010dilo da su se penzije kao vid individualne \u0161tednje po\u010dele progresivno udaljavati od njihove valorizacione osnove koja ima utemeljenje u radnom veku ljudi. Ovo je pak sasvim u duhu neoliberalne ekonomske ortodoksije koja poti\u010de parametarske reforme redukcionisti\u010dki ciljaju\u0107i jedino na visinu procentualnog u\u010de\u0161\u0107a penzija u BDP-u. Sve preporuke MMF-a u pogledu penzija ti\u010du se smanjivanja njihovog u\u010de\u0161\u0107a u BDP-u, \u0161to je jedan od uslova za dobijanje novih kreditnih aran\u017emana. Me\u0111utim, od 2001. godine pa do danas, udeo penzija<\/a> u BDP-u hroni\u010dno prema\u0161uje MMF-ove “egzaktne” limite i “prag tolerancije” od famoznih 10%, a uzimaju\u0107i u obzir stupanj realne privredne aktivnosti zemlje ova granica ne\u0107e biti dostignuta, osim u statisti\u010dkoj gimnastici koja je postala amblemati\u010dno svojstvo sada\u0161nje vlasti.<\/p>\n

Ponovljena reforma
\n<\/strong><\/p>\n

Klju\u010dna stvar koja je potakla raskorak izme\u0111u penzija i zarada ti\u010de se druge penzijske reforme iz 2003. godine i uvo\u0111enja bodovnog sistema indeksacije koji je nepovratno udaljio ra\u010dunicu penzija od njihove realne ekonomske osnove i obra\u010duna minulih uplata doprinosa. U standardnom (tradicionalnom) sistemu sa unapred definisanom naknadom, koji je va\u017eio do 2003. godine, penzije zavise od: 1) obra\u010dunske stope po godini sta\u017ea koja, kao klju\u010dni parametar, pokazuje koji procenat zarade ulazi u obra\u010dun penzije za jednu godinu sta\u017ea 2<\/a><\/sup>; 2) od mere individualnih zarada (valorizacija i obra\u010dunski period) 3<\/a><\/sup>; 3) broja godina sta\u017ea tokom kojih se doprinos upla\u0107ivao. Obra\u010dunski period je po starijim zakonima iznosio deset uzastopnih godina osiguranja koje su za osiguranika najpovoljnije, a valorizacija se vr\u0161ila na osnovu rasta neto zarada.<\/p>\n

Prema bodovnom sistemu, penzijska naknada jednaka je proizvodu sume godi\u0161njih li\u010dnih bodova i op\u0161teg boda. Godi\u0161nji li\u010dni bod prati radni vek pojedinca, a izra\u010dunava se tako \u0161to se zarada osiguranika za svaku kalendarsku godinu stavi u odnos sa prose\u010dnom godi\u0161njom zaradom u dr\u017eavi za istu kalendarsku godinu. Indeksacija op\u0161teg boda zavisi od procenta koji predstavlja zbir polovine procenta rasta (odnosno pada) tro\u0161kova \u017eivota i polovine procenta rasta (odnosno pada) zarada. Iako je ovde posredi kombinovana indeksacija, penzije polako gube dodir sa kretanjima prose\u010dnih zarada \u0161to upu\u0107uje na dalje uru\u0161avanje standarda penzionera. Razlog ovome le\u017ei u tome \u0161to indeksacija op\u0161teg boda ne uzima u potpunosti u obzir rast zarade, \u0161to dalje dovodi do stalnog pada stope zamene 4<\/a><\/sup> iz godine u godinu.<\/p>\n

Ekonomski eksperiment<\/strong><\/p>\n

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine predvi\u0111eno je da se penzije i op\u0161ti bod uskla\u0111uju dva puta godi\u0161nje samo s kretanjem cena, s tim \u0161to je postojala tzv. prelazna faza u kojoj su se od 2006. do 2008. op\u0161ti bod i penzije indeksirale modifikovanom \u0161vajcarskom formulom, koja je progresivno umanjivala faktor zarada (37,5% u 2006. godine, 25% u 2007. i 12,5% u 2008). Kako bi se Srbiji odobrio novi standby<\/em> aran\u017eman od MMF-a u vrednosti od 380 miliona eura, 2010. godine donosi se novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sistem indeksacije je ponovo promenio \u0161timung – faktor kretanje zarada je izba\u010den iz kalkulacije, a umesto njega uveden je faktor rasta BDP-a. Penzije su se uskla\u0111ivale dva puta godi\u0161nje (1. aprila i 1. oktobra) uzimaju\u0107i u obzir kretanje potro\u0161a\u010dkih cena u prethodnih \u0161est meseci. Ukoliko je pak BDP u prethodnoj kalendarskoj godini bele\u017eio rast za vi\u0161e od 4%, penzije bi se uskla\u0111ivale u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta (pada) potro\u0161a\u010dkih cena i procenta koji predstavlja razliku izme\u0111u realne stope rasta BDP-a u prethodnoj kalendarskoj godini i stope od 4%. To zna\u010di da bi se eventualno pove\u0107anje<\/a> penzija moglo desiti samo u slu\u010daju da BDP raste sa godi\u0161njom stopom preko 4%, \u0161to se zadnji put desilo 2007. godine. Ovaj rast je vi\u0161e stvar lutrije nego planirane projekcije, po\u0161to je dominantnom politi\u010dkom pravcu realna ekonomija odavno prestala biti upori\u0161na ta\u010dka.<\/p>\n

Logika ovakvog ekonomskog eksperimentisanja gde veza izme\u0111u upla\u0107enih doprinosa tokom radnog veka i penzijskih naknada gubi svaku realnu poveznicu nespojiva je sa logikom javnog sistema penzijskog osiguranja. BDP kao faktor indeksacije nosi sa sobom i problem statisti\u010dkih podataka. Podaci o BDP-u nisu a\u017eurni a zvani\u010dan podatak iz Republi\u010dkog zavoda za statistiku se obi\u010dno \u010deka vi\u0161e od godinu dana, dok se u me\u0111uvremenu statistika oslanja na predvi\u0111anja. Kako metodologija pra\u0107enja BDP-a jo\u0161 uvek nije definitivna, jer i dalje dolazi do promena u na\u010dinu njegovog obra\u010duna, sve ovo dodatno komplikuje indeksaciju \u010dine\u0107i je vrlo neadekvatnim instrumentom. Dakle, najavljeno pove\u0107anje penzija nije nikakvo pove\u0107anje ako se ima u vidu postoje\u0107a indeksaciona racionalnost. Dobra penziona politika bi morala proizilaziti iz pametne politike zapo\u0161ljavanja i druga\u010dijeg indeksacionog sistema. Samo u tom slu\u010daju bi se penzioneri i penzionerke mogli izvu\u0107i iz egzistencijalnog blata u koji ih je bacila ovakava antisocijalna politika.<\/p>\n

  1. Indeksacija podrazumeva uskla\u0111ivanje iznosa penzija u isplati tokom perioda penzionisanja, za razliku od valorizacije koja obuhvata period pre penzionisanja. [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Obra\u010dunska (akrualna) stopa nije bila linearna, ve\u0107 se menjala u zavisnosti od broja godina sta\u017ea. Za mu\u0161karce, obra\u010dunska (akrualna) stopa je iznosila 2,33% za prvih 15 godina sta\u017ea, a zatim 2% za svaku narednu godinu. Za \u017eene je za prvih 15 godina sta\u017ea stopa iznosila 2,66%, zatim se uve\u0107avala po 3% za narednih 5 godina, a za svaku godinu preko 20 godina sta\u017ea stopa je iznosila 2%. Maksimalna penzija iznosila je 85% penzijske osnovice, a minimalna 35%. [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Revalorizacija je procedura putem koje se ranije zarade uskla\u0111uju sa trenutkom odlaska u penziju tako da uzmu u obzir promene u cenama (inflaciju) ili u \u017eivotnom standardu (realni rast zarada). [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Stopa zamene izra\u017eava procentualni odnos prihoda nakon penzionisanja i prihoda pre penzionisanja.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Javnosti se prethodnih par nedelja pronosila vest koja je u odve\u0107 poznatom trijumfalisti\u010dkom tonu srpske vlade najavila pove\u0107anje penzija i plata od novembra meseca…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":9700,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[158],"class_list":["post-9692","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9692","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9692"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9692\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9739,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9692\/revisions\/9739"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/9700"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9692"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9692"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9692"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=9692"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=9692"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=9692"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=9692"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}