{"id":961,"date":"2014-05-22T07:00:15","date_gmt":"2014-05-22T06:00:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=961"},"modified":"2021-02-25T11:06:46","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:46","slug":"poplave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=961","title":{"rendered":"Poplave u regiji: ekonomske politike i prirodne katastrofe"},"content":{"rendered":"

Katastrofalne poplave koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju ve\u0107 su odnijele preko 50 \u017eivota, izmjestile stotine tisu\u0107a ljudi i nanijele ogromnu materijalnu \u0161tetu \u010dije \u0107e se posljedice osje\u0107ati godinama. Dok se javnost uglavnom bavila pohvalama po\u017ertvovnim naporima samoorganiziranih ljudi da se odupru katastrofi i dostave humanitarnu pomo\u0107, pitanje utjecaja sistemskih politika na nesposobnost dr\u017eava da se nose s katastrofama ostalo je u sjeni. Donosimo analize tih politika iz triju zahva\u0107enih zemalja.<\/strong><\/p>\n

Bosna i Hercegovina<\/strong><\/p>\n

Kada je u petak, 17. maja, Maglaj bio preplavljen vodom, muljem i kanalizacionim izlu\u010devinama i kada se do njega nije mogao probiti niko osim Oru\u017eanih snaga BiH, predsjedavaju\u0107i Predsjedni\u0161tva BiH Bakir Izetbegovi\u0107 je, na\u0161av\u0161i se na licu mjesta, ocijenio da je situacija \u201cdepresivna\u201d i vratio se u Sarajevo. Predsjedavaju\u0107i Vije\u0107a ministara Vjekoslav Bevanda je, kao da se radi o kvaru na vodokotli\u0107u, oti\u0161ao za vikend u Mostar, poru\u010div\u0161i da \u0107emo se \u201ckao ljudi dogovoriti kada sve pro\u0111e\u201d. Premijer federalne vlade Nermin Nik\u0161i\u0107 i biv\u0161i dr\u017eavni ministar sigurnosti Fahrudin Radon\u010di\u0107 razmjenjivali su me\u0111usobne optu\u017ebe o tome ko je nesposobniji, a ko bi bio sposobniji da ima priliku. Ministar vanjskih poslova BiH Zlatko Lagumd\u017eija montipajtonovski je konstatovao da je \u201cvrijeme objavilo rat BiH\u201d.<\/p>\n

Federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i \u0161umarstva te ujedno i komandir Civilne za\u0161tite Federacije BiH \u017deljko Ivankovi\u0107 Lijanovi\u0107 nemu\u0161to je ponavljao kako poplave nisu pogodile cijelu zemlju, ve\u0107 samo njen sjeverni dio, a predsjedavaju\u0107i Izetbegovi\u0107 ga je d\u017eord\u017ebu\u0161evski dopunio izjavom da \u201cnije bilo puno ljudskih \u017ertava za sada\u201d, jer \u201cu Maglaju su se utopile tri \u017eene\u201d, a \u201cte \u017ertve su mogle biti, s obzirom na katastrofu, i ve\u0107e.\u201d I dok se u Federaciji ne de\u0161ava gotovo ni\u0161ta naro\u010dito, u Republici Srpskoj je situacija jo\u0161 nenaro\u010ditija. Nakon \u0161to su poslije Maglaja, Olova i Sanskog Mosta pod pod vodom zavr\u0161ili Prijedor, dio Bratunca, Doboj i Bijeljina sa okolnim selima, sigurnost stanovnika ugro\u017eenih podru\u010dja bila je podre\u0111ena sukobu vlasti i opozicije, to jest SNSD-a i SDS-a i njima gravitiraju\u0107ih partija.<\/p>\n

Tako je premijerka RS-a \u017deljka Cvijanovi\u0107 obznanila da su lokalne vlasti u op\u0161tinama koje je pogodila poplava tri dana unaprijed obavije\u0161tene o mogu\u0107im posljedicama vremenskih nepogoda, ali da nisu u\u010dinili nikakve preventivne radnje da se katastrofa ubla\u017ei. Time su, valjda, optu\u017eene i one op\u0161tine u kojima je na vlasti i SNSD da nije slu\u0161ao \u0161ta mu je komandovao sam SNSD ili tako ne\u0161to. U svakom slu\u010daju, nakon \u0161to se broj interno raseljenih u BiH popeo na gotovo 950.000, vlasti u oba entiteta nisu se dosjetile da su se sli\u010dnim izgovorima slu\u017eile kada su ih 2013. \u201czatekli\u201d katastrofalni po\u017eari u Hercegvini (pri \u010demu su zbog nespremnosti civilne za\u0161tite po\u017eare gasili hrvatski kanaderi), ili \u00a0snje\u017enih padavina u februaru 2012. koje su u potpunosti paralizirale dr\u017eavu.<\/p>\n

Uvijek je, nekako, kriv onaj drugi. A ko je zapravo kriv? Ako je suditi po dokumentu \u201cRevizija u\u010dinka \u2013 prevencija poplava u Federaciji BiH\u201d, koji je jo\u0161 u januaru 2013. sa\u010dinio Ured za reviziju institucija u FBiH: \u201cSistem za\u0161tite od poplava Federacije je fragmentaran, a odgovornosti svakog od nivoa vlasti nisu jasno utvr\u0111ene. Planiranje preventivnih mjera za\u0161tite od poplava vr\u0161i se na nivou vlasti po razli\u010ditoj metodologiji bez usagla\u0161avanja na vodnom podru\u010dju i utvr\u0111enih prioriteta. Implementacija preventivnih mjera je parcijalna i ne postoji indikator u\u010dinka tako poduzetih mjera. Koordinacija institucija nadle\u017enih za provo\u0111enje preventivnih mjera na vodnom podru\u010dju nije odre\u0111ena procedurama nadzora i pra\u0107enja se provode djelimi\u010dno. Inspekcijski nadzor se provodi samostalno i nedovoljno je uvezan sa aktivnostima institucija nadle\u017enim za upravljanje vodama.\u201d U zaklju\u010dku dokumenta stoji da \u201cu posmatranom periodu nisu poduzete sve potrebne akivnosti kako bi se sistem za\u0161tite doveo u funkcionalno stanje. Od ukupno prikupljenih sredstava od vodnih naknada samo 25 posto je utro\u0161eno na za\u0161titu od poplava. Izgra\u0111eni vodoza\u0161titni objekti su devastirani u proteklom ratnom periodu i kao takvi ne mogu obezbijediti efikasnu za\u0161titu od poplava na ugro\u017eenom podru\u010dju. Agencije su u posmatranom periodu od ukupnih sredstava utro\u0161ile samo 8,3 posto sredstava za investiciono i tehni\u010dko odr\u017eavanje izgra\u0111enih vodoza\u0161titnih objekata.\u201d<\/p>\n

U cijeloj toj situaciji i uprkos ranijim katastrofalnim poplavama u Podrinju a koje su najvi\u0161e pogodile Gora\u017ede, vlada Federacije BiH, odnosno premijer Nermin Nik\u0161i\u0107, 36 miliona KM koji su bili namjenjeni za za\u0161titu i spasavanje u elementarnim nepogodama preusmjerava na druge vladine ra\u010dune. Tehni\u010dki, zakon nije prekr\u0161en, budu\u0107i da se radi se o obi\u010dnom beskamatnom kreditu koji odre\u0111eni fond daje nekoj drugoj bud\u017eetskoj instituciji. Sve je \u201cpo zakonu\u201d, ba\u0161 kao i u slu\u010daju biv\u0161eg premijera Vlade FBiH, Ned\u017eada Brankovi\u0107a.<\/p>\n

U Republici Srpskoj je stanje daleko gore, budu\u0107i da u bud\u017eetu ovog entiteta ve\u0107 godinama i ne izdvajaju sredstva za krizne situacije, a u republi\u010dkom bud\u017eetu za ovu godinu je stavka o bud\u017eetskim rezervama koje se izdvajaju u kriznim situacijama potpuno izbrisana. Sa Civilnom za\u0161titom stoji jo\u0161 gore, budu\u0107i da se od 4,7 miliona bud\u017eetskih KM izdvojenih za ovu instituciju, gotovo 3,6 miliona tro\u0161i na plate zaposlenika, a svega 60 hiljada KM za nabavku neophodne ma\u0161inerije i opreme za krizne situacije. Prema tome, nema sumnje da bi katastrofalne poplave koje su zadesile BiH svakako nanele ogromnu materijalnu \u0161tetu, ali isto tako je ta \u0161teta mogla biti daleko manja, da ne govorimo o raseljenima i mrtvima. Prema podacima Oru\u017eanih snaga BiH (vjerovatno jedine dr\u017eavne institucije koja je u poplavnoj katastrofi dala sve od sebe da evakui\u0161e i zbrine stanovni\u0161tvo ugro\u017eenih prostora), to jest dokumentu Ministarstva odbrane BiH \u201cStanje na poplavljenim podru\u010djima BiH\u201d, vodostaj nekih rijeka kao npr. Bosne kod Doboja ili Save kod Br\u010dkog, Broda, Ra\u010de, Srpca, Gradi\u0161ke i Ora\u0161ja ili nije prelazio kote vanredne odbrane od poplava (npr. u Doboju), ili ih nije prelazio previ\u0161e. Nema sumnje da bi dugoro\u010dno razmi\u0161ljanje o poplavama i njihovoj prevenciji svakako smanjilo materijalnu \u0161tetu koja je nastupila radi totalnog nemara nadle\u017enih entitetskih institucija.<\/p>\n

I \u0161ta se na kraju zbilo? Pa opet ni\u0161ta naro\u010dito. Predsjedni\u0161tvo Bosne i Hercegovine na svojoj posljednjoj sjednici \u201cdonijelo zaklju\u010dke u kojima se Vije\u0107u ministara BiH nala\u017ee ili preporu\u010duje da poduzme odre\u0111ene korake, a vezano za poplave koje su pogodile na\u0161u zemlju.\u201d Dodikov privatni \u010dlan Predsjedni\u0161tva BiH Neboj\u0161a Radmanovi\u0107 je zakukao da \u201cako smo mi politi\u010dari zgrije\u0161ili, neka EU u ovoj situaciji ne ka\u017enjava gra\u0111ane BiH\u201d. Ba\u0161 bi bilo zabavno, kada se voda povu\u010de, vidjeti scenu u kojoj razjareni slu\u017ebenici Evropskog parlamenta i ostatak briselskih birokrata dolaze sa \u017eeljeznim \u0161ipkama i kand\u017eijama da mlate napa\u0107eni narod u kolektivnim centrima, a Izetbegovi\u0107, Kom\u0161i\u0107, Radmanovi\u0107, Lagumd\u017eija, Bevanda na \u010delu sa \u017deljkom Ivankovi\u0107em Lijanovi\u0107em deru sa sebe sakoe i ko\u0161ulje urlaju\u0107i \u201cNemojte narod, evo bi\u010dujte nas!\u201d I mu\u010deni\u010dki dobiju izbore. Sa donacijama koje su ve\u0107 po\u010dele pristizati su ve\u0107 nau\u010dili \u0161ta \u0107e.<\/p>\n

Hrvatska<\/b> 1<\/a><\/sup><\/p>\n

Tek koji dan nakon \u0161to se u Rajevu Selu i Gunji voda u koritu iznivelirala s vodom u ni\u017eim dijelovima naselja, oglasili su se i stru\u010dnjaci upozoravaju\u0107i da je kriv niz faktora, poglavito lo\u0161 sustav za\u0161tite od poplave (dodu\u0161e, jedini koji imamo i koji jest funkcionirao do meterolo\u0161kih prilika koje su dovele do nezapam\u0107ene vodne mase), zatim neuskla\u0111enost s europskim direktivama (predvidiv ne-argument), ili naseljenost \u017eupanjske Posavine uop\u0107e, a me\u0111u nizom faktora na\u0161li su se i deforestacija vi\u0161ih krajeva i amelioracija onih ni\u017eih, globalno zatopljenje koje zao\u0161trava vremenske prilike (primjerice, istom, sada poplavljenom, podru\u010dju ubrzo prijeti opasnost od su\u0161e nalik onoj pro\u0161logodi\u0161njoj), pa regulacija rijeka i \u201ckro\u0107enje\u201d korita, potom naselja smje\u0161tena u blizini rijeka i odsustvo meandara osim na podru\u010dju \u017eupanjske Posavine (iako se u tim istim meandrima rijeka jo\u0161 vi\u0161e ubrzava i silovitije udara o nasipe) \u2013 sve valjani argumenti koji doista jesu doprinijeli probijanju nasipa u posavskim mjestima. No, za spomenute probleme postoje i manje drasti\u010dna rje\u0161enja od raseljavanja nekada\u0161nje \u017eupanjske op\u0107ine sa podru\u010dja pogodnog za obra\u0111ivanje zemlje. Razmotrimo materijalne i upravlja\u010dke mehanizme koji nam stoje na raspolaganju u ovakvim situacijama te analizirajmo koliko su i za\u0161to bili (dis)funkcionalni ovih dana.<\/p>\n

U \u017eupanjskoj Posavini postoji civilna za\u0161tita obu\u010dena da se nosi s ovakvim situacijama. Pou\u010deni iskustvom prisavskog \u017eivota i ponukani nu\u017edom da za\u0161tite usjeve, stoku, proizvodne pogone, javne, poslovne i stambene objekte oni su uo\u010di dolaska vala po\u010deli s gradnjom ze\u010djeg nasipa na problemati\u010dnim mjestima toka Save u duljini od\u00a089 kilometara. Svaka op\u0107ina ima osobe zadu\u017eene za civilnu za\u0161titu jer se radi o \u017eivotu na podru\u010dju na kojem ve\u0107 godinama postoji pove\u0107an rizik od poplava uzrokovan sve nepredvidljivijim meteorolo\u0161kim (ne)prilikama. Ista slu\u017eba i danas,\u00a0zajedno s vojnim in\u017eenjerima i ostalim pripadnicima vojske,\u00a0koordinira nadzor i sanaciju opasnih lokacija na nasipu. Dodu\u0161e, civilna je za\u0161tita u nezavisnoj Hrvatskoj potpala pod jurisdikciju Dr\u017eavne uprave za za\u0161titu i spa\u0161avanje; taj \u201c[n]ovi administrativni okvir civilnoj za\u0161titi, kao operativnoj komponenti jedinstvenog sustava za\u0161tite i spa\u0161avanja, omogu\u0107ava ve\u0107u samostalnost i optimalne uvjete u podru\u010dju kreiranja konceptualne i razvojne strategije te provo\u0111enju operativnih priprema\u201d, kako stoji na stranici Uprave. U praksi to zna\u010di da je svaka jedinica civilne za\u0161tite u slu\u010daju katastrofe prepu\u0161tena sebi i nadle\u017enom sto\u017eeru za obranu \u017eupanije (\u0161to u ovom slu\u010daju funkcionira), a u slu\u010daju nepredvi\u0111enih vremenskih okolnosti kakve su dovele do plavljenja 600 km\u00b2 pouzdati se mogu u krizne planove iz biv\u0161e Jugoslavije za vrijeme koje se do\u0161lo do logi\u010dnog rje\u0161enja da se u slu\u010daju pucanja nasipa na vi\u0161e mjesta voda nastoji pripustiti u rijetko naseljeno podru\u010dje Spa\u010dvanskog bazena i rijeku Spudvu, ne\u0161to ni\u017eeg terena od okolnih mjesta koja se nalaze na visini od 80 do 90 metara nadmorske visine.<\/p>\n

Zasad nepogo\u0111ena i manje pogo\u0111ena naselja duguju svoj uspjeh prije svega vlastitim stanovnicima i stanovnicima drugih mjesta koji su prisko\u010dili u pomo\u0107 ljudskom snagom, \u010damcima, smje\u0161tajnim kapacitetima i svim zamislivim potrep\u0161tinama za evakuirane. Bez inzistiranja lokalnih predstavnika vlasti danas bi i \u017dupanja bila evakuirana, prepu\u0161tena rijeci i poplavljena da se i\u0161lo po nalozima \u00a0dr\u017eavnog vrha. Ju\u010der je, prema informacijama s terena, u obrani Stro\u0161inaca od vode iz prekosavskog susjeda Jamene (Srbija) i okolnih mjesta s ove strane granice sudjelovalo\u00a0izme\u0111u 500 i 1000 ljudi koji su u neko doba no\u0107i obavije\u0161teni da Stro\u0161incima nema spasa. Istovremeno se u Podgajcima i Drenovcima (Stari Drenovci su poplavljeni) poku\u0161alo preusmjeriti tok vode da se o\u010duva npr. drenova\u010dka trafostanica koja je glavni izvor napajanja strujom za cijeli posavski kraj. Stanovnici obli\u017enjih mjesta su u suradnji s vojskom i svojim bagerima kopali kanal. Na\u00a0svim<\/i>\u00a0ugro\u017eenim podru\u010djima u RH anga\u017eirano je 1.064 od oko 15.000 pripadnika Oru\u017eanih snaga. Sude\u0107i po broju intervencija (poput postavljanja za\u0161titne folije, dosipanja zemlje i usitnjenog kamena da se nasip ne prevali, gradnje ze\u010djih nasipa itd.) bez samoorganizacije i solidarnosti civila koji su se uklju\u010dili u za\u0161titu nasipa \u0161teta bi bila daleko ve\u0107a.\u00a0\u0160teta bi tako\u0111er bila ve\u0107a i da su kojim slu\u010dajem lokalne vlasti u podru\u010djima na kojima nasip jo\u0161 uvijek nije popustio bile manje odlu\u010dne te da su odustale od \u010duvanja nasipa i evakuirale stanovni\u0161tvo. Me\u0111utim, ovako, sude\u0107i po broju intervencija, nasipi su se branili i obru\u010d oko Posavine popustio je na puno manje mjesta nego \u0161to je mogao.\u00a0Jedini razlog za forsiranje evakuacija na podru\u010djima na kojima nasip jo\u0161 ne popu\u0161ta mo\u017ee biti ogra\u0111ivanje od odgovornosti. Lokalne vlasti odbijanjem evakuacije riskiraju \u017eivote svojih stanovnika, no ostavljaju mogu\u0107nost gospodarskog oporavka Posavine. Dobar dio nevoljkosti stanovnika da napuste svoje ku\u0107e proizlazi iz \u010dinjenice da pre\u017eivljavaju prije svega pokrivanjem vlastitih prehrambenih potreba dr\u017eanjem \u017eivotinja i uzgojem poljoprivrednih kultura za vlastite potrebe. Ne samo oni koji svoje proizvode prodaju na pijaci ili su krupniji ratari i sto\u010dari, niti nezaposleni, ve\u0107 i zaposleni koji tako krpaju ku\u0107ni bud\u017eet.<\/p>\n

Dok premijer Milanovi\u0107 patrolira Posavinom tra\u017ee\u0107i krivce, narod ve\u0107 po\u010dinje razotkrivati muljanja na lokalnoj razini koja su doslovno potkopala novosagra\u0111ene nasipe u Ra\u010dinovcima i Rajevu Selu. Prije nego \u0161to po\u010dnemo upirati prstom, mora se re\u0107i da navodno potkopavanje nasipa u Rajevu Selu koje je dovelo do uru\u0161avanja nasipa, kao i navodno nekvalitetno obavljena nadogradnja nasipa u Ra\u010dinovcima jesu pridonijele katastrofi, ali su prije svega simptomi, a ni u kom slu\u010daju pravi uzroci poplave tih sela. Tako\u0111er, naselja u \u017eupanjskoj Posavini nisu nastala u proteklih pedeset godina pa da se mo\u017ee razbacivati optu\u017ebama da se uop\u0107e nije trebalo graditi ta naselja. Nasipi su u proteklih desetak godina odolijevali sve ve\u0107im i silovitijim prodorima vode, mada se radilo o zastarjelom, \u201cstogodi\u0161njem\u201d sustavu. Lokalne vlasti su danima prije naleta Save bile u pripravnosti, kao i civilna za\u0161tita. Oko \u017dupanje postoje naplavna podru\u010dja namijenjena za velika izlijevanja Save, no pri ovakvom atipi\u010dno velikom dotoku niti ona nisu mogla biti dostatna.<\/p>\n

Slu\u010dajevi Rajeva Sela i Ra\u010dinovaca jasno upu\u0107uju na to da dana\u0161nje slabo regulirano legalno i veoma ra\u0161ireno ilegalno va\u0111enje \u0161ljunka u Savi kako za javne tako i za privatne potrebe mora biti podvrgnuto stro\u017eoj kontroli, dok u neposrednoj blizini nasipa mora biti \u00a0potpuno obustavljeno. Nadalje, dok se razmatraju investicije u nuklearne elektrane i suvi\u0161ne mostove, investiranje u projekt kanala Dunav-Sava (15-postotni dio predvi\u0111ene trase izgra\u0111en je kod Babine Grede i Gundinaca), koji se planira bukvalno od Marije Terezije, odr\u017eavanja kanala, izgradnja hidrocentrala i betonskih brana na desnim pritocima Save, suradnja sa susjednim zemljama s kojima dijelimo pripadnost Dunavskom slijevu, mogu\u0107e je prona\u0107i samo na stranicama Hrvatskih voda u dokumentu simptomati\u010dnog naslova \u201cOkvirni plan izrade plana 2016.-2021. Okvirni plan izrade plana upravljanja vodnim podru\u010djima i plana upravljanja poplavnim rizicima za razdoblje 2016.-2021.\u201d<\/p>\n

Iznena\u0111enost vi\u0161ih e\u0161alona vlasti koju je izazvala bujica tako\u0111er je simptom \u010dinjenice da se primjerice napeto prati prolazak Save iz Slovenije kroz Sredi\u0161nju Hrvatsku, dok se istovremeno malo mari za njen lijevi pritok Orljavu, te desni pritok, Unu. Desni pritoci iz Bosne i Hercegovine, Bosna, Drina, Vrbas, \u010dini se da jedva ulaze u jednad\u017ebu. Nakon katastrofalnog plavljenja velikog dijela sjevera BiH, neukrotive bujice vode koja se velikom brzinom spu\u0161tala u Posavinu, zar nije bilo za o\u010dekivati da \u0107e se uliti u Savu i krenuti k istoku? Nisu li vodstvo Hrvatskih voda i zapovjednik Oru\u017eanih snaga trebali odmah, po prolasku vala kroz Doboj i druga bosanska unesre\u0107ena mjesta, zapo\u010deti raspore\u0111ivanje oru\u017eanih snaga, osiguravanje linije opskrbe, obaviti pripreme za evakuaciju stanovni\u0161tva i \u017eivotinja u velikim razmjerima, preusmjeriti sredstva u fond za kompenziranje ljudi koji su ustupili svoje \u010damce (kojih OS RH nema dovoljno), vozila i ostalo, nabaviti amfibije i helikoptere umjesto presreta\u010da koji se igraju Cobre 11 po autoputu bratstva i jedinstva. (Tako je primjerice jedan gunjanski ribar sa svojim \u010damcem prevezao na sigurno 150 ljudi, a u snala\u017eenju po ulicama poma\u017eu lokalci.) No najve\u0107i dio prigovora treba biti upu\u0107en aktualnoj ali i prethodnim vladama jer nijedna od njih nije pripremila dugoro\u010dna rje\u0161enja ili osmislila strategije rje\u0161avanja problema plavljenja gospodarski zna\u010dajnih podru\u010dja. Ministarstvo unutarnjih poslova i njihovi zaposlenici na\u0161li su se sasvim nespremni za trenutnu situaciju: od nepoznavanja terena u podru\u010dju kojim bi trebali i ina\u010de patrolirati do onemogu\u0107avanja ljudi da pru\u017ee pomo\u0107 neza\u0161ti\u0107enim susjednim selima, Posavskim Podgajcima i \u0110uri\u0107ima. Grani\u010dni prijelazi \u010dame samotni, a nasipima patroliraju tek vojska i civili dok rotirke nepotrebno \u0161ire paniku me\u0111u ionako rastrojenim stanovni\u0161tvom.<\/p>\n

Srbija<\/strong><\/p>\n

Manje od mesec dana pro\u0161lo je od formiranja nove Vlade<\/a> , \u010diji je premijer u svom ekspozeu<\/a> najavio jo\u0161 o\u0161trije mere \u0161tednje \u2013 smanjenje javnog sektora, privatizaciju dr\u017eavnih preduze\u0107a, izmene Zakona o radu \u2013 sve to sa ciljem smanjivanja bud\u017eetskih izdataka i privla\u010denja stranih investitora. Ta\u010dne informacije o preduze\u0107ima koja se planiraju privatizovati nisu poznate, ali prema najavama iz ekspozea jasno je da su neka od njih od izuzetnog zna\u010daja za odr\u017eavanje javne infrastrukture.<\/p>\n

Time se vra\u0107amo na dana\u0161nji dan. Jedno od pitanja koje se postavilo u vreme vanredne situacije jeste \u2013 da li je ovo moglo da se spre\u010di? Konkretnije, da li su putem infrastrukturnih ulaganja posledice poplava mogle da se spre\u010de ili makar ubla\u017ee? Ovde ne pri\u010damo o tome da li je vlast bila upoznata sa pro\u0161lonedeljnom najavom ki\u0161e i porasta vodostaja<\/a> i da li je mogla da u kratkom roku bolje organizuje kako javne slu\u017ebe zadu\u017eene za odbranu od poplava, tako i veliki broj ljudi koji se samoinicijativno mobilisao. Ne pri\u010damo ni o tome koliko stanje koje smo na terenu videli u proteklih nekoliko dana odudara od procedura propisanih Zakonom o vanrednim situacijama<\/a>.<\/p>\n

Na ovom mestu prvenstveno pri\u010damo o tome u kakvom je stanju postoje\u0107a mre\u017ea za\u0161tite. Prate\u0107i de\u0161avanja na ovom polju tokom poslednjih nekoliko godina, mo\u017eemo tvrditi da poplave u Srbiji nisu nikakva nesre\u0107a koja ne mo\u017ee da se predvidi. Nacionalna strategija za\u0161tite i spasavanja u vanrednim situacijama<\/a>, doneta 2011. godine, buji\u010dne poplave svrstava u kategoriju \u201cpredvidivih pojava koje brzo nastaju i kratko traju, a iza sebe ostavljaju ru\u0161evine\u201d. Ipak, iako blagovremena predvi\u0111anja zahtevaju i blagovremena ulaganja u prevenciju, u Strategiji je navedeno i slede\u0107e: \u201cTradicionalni na\u010din za\u0161tite od ove vrste poplava je izgradnja \u010dvrstog sistema objekata. Ukoliko je takav sistem nedovoljan ili ga uop\u0161te nema iza buji\u010dne poplave ostaju ru\u0161evine mostova, puteva, zgrada i svega \u0161to im je na putu. Kako su tro\u0161kovi izgradnje pasivnog sistema za\u0161tite od buji\u010dnih poplava veliki, ti radovi uvek kasne za potrebama, jedini na\u010din za smanjivanje \u0161teta je organizovanje pravovremene najave mogu\u0107ih buji\u010dnih poplava i uklanjanje ljudi i pokretnih dobara sa puta buji\u010dne poplave.\u201d<\/p>\n

Ako pogledamo i situaciju u drugim zemljama, jasno je da se radi o op\u0161toj tendenciji da se umesto \u201cborbe sa poplavama\u201d, koja podrazumeva velika ulaganja u izgradnju nove i odr\u017eavanje i pobolj\u0161anje postoje\u0107e infrastrukture za za\u0161titu od poplava, primenjuje princip \u201c\u017eiveti sa poplavama\u201d koji nagla\u0161ava sanaciju posledica i preporu\u010duje individualna osiguranja od posledica poplava. Posledice pra\u0107enja ove tendencije mogle su se videti u slu\u010daju uragana Katrina u Nju Orleansu<\/a>.<\/p>\n

U Srbiji su tako\u0111e, kao \u0161to mo\u017eemo videti kroz medijske izve\u0161taje u periodima izme\u0111u poplava, izdvajanja dr\u017eave za redovno odr\u017eavanje vodotokova sve manja \u2013 u 2012. godini, sredstva nisu bila dovoljna ni za odr\u017eavanje postoje\u0107ih, a kamoli za gradnju novih brana i nasipa<\/a>. Pored neulaganja u infrastrukturu, aktuelne mere \u0161tednje podrazumevale su i smanjenje bud\u017eeta za javne slu\u017ebe, pa tako i Sektor za vanredne situacije, \u010diji je bud\u017eet u 2013. smanjen za vi\u0161e od 10 miliona evra<\/a>. Jedini razlog za\u0161to je ono \u0161to je ura\u0111eno u izla\u017eenju na kraj sa neposrednim posledicama poplave uop\u0161te ura\u0111eno (i to dobro), jeste neverovatna solidarnost i samoorganizacija kojoj svedo\u010dimo poslednjih dana. Za sve \u0161to je ura\u0111eno dobro isklju\u010divo i jedino su odgovorni obi\u010dni ljudi koji su se samoinicijativno anga\u017eovali u odbrani, kao i profesionalci\/ke i zaposleni\/e u relevantnim slu\u017ebama.<\/p>\n

Izuzetan broj ljudi je samoinicijativno krenuo u izgradnju nasipa u podru\u010djima pod rizikom od poplava \u2013 to smo videli u \u0160apcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, ali i na mnogim drugim mestima. Posredstvom stru\u010dnih slu\u017ebi evakuisan je veliki broj ljudi iz poplavljenih podru\u010dja i sme\u0161ten u improvizovanim prihvatnim centrima u Beogradu. Mnoge ustanove, organizacije civilnog dru\u0161tva i pojedinci\/ke samoinicijativno su krenuli u skupljanje pomo\u0107i za ljude u prihvatnim centrima, u vidu hrane, ode\u0107e, obu\u0107e, higijenskih sredstava itd. Taksisti\/kinje besplatno voze ljude koji distribuiraju stvari po centrima. Radio-amateri\/ke iz mnogih gradova tako\u0111e su samoorganizovano skupljali informacije o ljudima koji su ostali zarobljeni u poplavljenim podru\u010djima i prosle\u0111ivali spasila\u010dkim slu\u017ebama. Studenti\/kinje veterine i organizacije za za\u0161titu \u017eivotinja anga\u017eovali su se na spa\u0161avanju i zbrinjavanju \u017eivotinja iz poplavljenih podru\u010dja. Zaposleni u stru\u010dnim slu\u017ebama danima rade kako bi sa ono malo opreme i resursa koje imaju spasili \u0161to vi\u0161e ljudi.<\/p>\n

Ipak, ni samoorganizovanje u gra\u0111enju nasipa nije pro\u0161lo bez problema. Iako je premijer pod parolom \u201c\u0160abac ne sme pasti!\u201d pozvao ljude iz Beograda da krenu put \u0160apca organizovanim prevozom<\/a>, nije bilo obezbe\u0111eno dovoljno autobusa za prevoz svih ljudi. Oni koji su i stigli u \u0160abac, svedo\u010dili su o nedostatku opreme \u2013 peska, d\u017eakova, lopata, bagera<\/a>, kao i brige o onima koji su se odazvali na poziv (voda i hrana za ljude), te generalnog nedostatka koordinacije ljudstva. Ista situacija je bila i u Beogradu, pri izgradnji nasipa na obalama Save i Dunava. To bi bio, dakle, jo\u0161 jedan u nizu propusta vlasti \u2013 pored neobezbe\u0111ivanja sredstava za prevenciju ovakvih situacija, jednom kada je do njih do\u0161lo, nije se u dovoljnoj meri anga\u017eovala na koordinaciji saniranja posledica u koje je uklju\u010den izuzetno veliki broj ljudi.<\/p>\n

U datoj situaciji, u kojoj su ljudi, a ne dr\u017eava, spasili \u0161ta se spasiti moglo, vlast je, ne bi li zadr\u017eala iluziju spram naroda da dr\u017ei situaciju pod kontrolom, primenila nekoliko strategija.<\/p>\n

Jedna od njih bila je oslanjanje na kapital \u2013 putem apela velikim firmama i trgovinskim lancima da doniraju stvari<\/a> i zahvalnica onima koji su to u\u010dinili, iako zakonska regulativa propisuje da u slu\u010daju vanredne situacije \u201cprivredna dru\u0161tva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici zaliha vode, hrane, medicinske opreme i lekova, energenata, ode\u0107e, obu\u0107e, gra\u0111evinskog i drugog materijala neophodnog za izvr\u0161avanje zadataka za\u0161tite i spasavanja, nadle\u017enoj slu\u017ebi stavljaju ova sredstva na raspolaganje, radi kori\u0161\u0107enja u akcijama za\u0161tite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara\u201d. Pored odre\u0111enih trgovaca koji su \u010dak podizali cene neophodnih proizvoda, da bi kasnije neki od njih zbog toga bili uhap\u0161eni<\/a>, treba pomenuti i da mnogi veliki trgovinski lanci umesto da doniraju, robu neophodnu prihvatili\u0161tima prodaju ljudima, koji je kasnije nose u prihvatne centre. Ovde se postavlja i pitanje za\u0161to je narod taj koji treba da o svom tro\u0161ku nabavlja osnovne namirnice i distribuira ih u prihvatne centre, umesto da dr\u017eava obezbedi osnovna \u017eivotna sredstva za ugro\u017eenu populaciju.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna strategija koju je vlast primenila uklju\u010divala je neprekidno ponavljanje stava da je u pitanju \u201ckataklizma\u201d, \u201ckatastrofa biblijskih razmera\u201d, te da \u201cniko ne mo\u017ee da pobedi vodu i vatru<\/a>\u201d, sve to samo da bi se sakrila sopstvena, ali i neodgovornost svih prethodnih vlasti, za sistemsku nebrigu na polju prevencije. Ovu strategiju pratilo je i stalno pravdanje predstavnika vlasti, od Vu\u010di\u0107a do Vulina, kako postoje ljudi koji \u201cne \u017eele da se evakui\u0161u\u201d \u010dime dodatno ote\u017eavaju posao slu\u017ebama.<\/p>\n

Paralelno sa ovim manipulacijama putem medija i op\u0161tom dezorganizacijom u primeni mera, \u0161to prevencije, \u0161to za\u0161tite, vlast je bila uspe\u0161na u jednom anga\u017emanu \u2013 u besramnom samopromovisanju i zloupotrebljavanju situacije u svrhu prikupljanja politi\u010dkih poena putem uvo\u0111enja ad hoc<\/i> planova sanacije i Vu\u010di\u0107evog autoritarnog nastupa. Tako se Vu\u010di\u0107 slikao kako helikopterom nosi pomo\u0107 u Ub i Koceljevu<\/a>, Neboj\u0161a Stefanovi\u0107, ministar unutra\u0161njih poslova, tokom evakuacije u Obrenovcu<\/a>, Selakovi\u0107, ministar pravde, u Krupnju, gde je navodno i napadnut od strane nezadovoljnih ljudi<\/a>, gradona\u010delnik Beograda, Sini\u0161a Mali \u2013 u Beogradu na gradnji nasipa<\/a>, Vulin u obilasku Obrenovca itd.<\/p>\n

Sre\u0107om, ovu tendenciju vlasti da glumi dr\u017eanje situacije pod kontrolom po\u010dinje da razotkriva sve ve\u0107i broj ljudi, dele\u0107i informacije sa terena iz \u0160apca, Obrenovca, Beograda itd, putem dru\u0161tvenih mre\u017ea. Tako su se ljudi u me\u0111uvremenu podsetili \u010dinjenice da je gradona\u010delnik Beograda 16. maja pozivao Obrenov\u010dane\/ke da ostanu u ku\u0107ama<\/a>, iako se sa evakuacijom po\u010delo ve\u0107 17<\/a>. Kako su dru\u0161tvene mre\u017ee, usled kolapsa zvani\u010dnih kanala koordinacije, postale prete\u017eno sredstvo komunikacije realnih potreba i realnog stanja na terenu, sve ve\u0107i broj ljudi ima uvid u to koliko je samo neoliberalna dr\u017eava omanula po svim pitanjima.<\/p>\n

Preostaje nada da \u0107e narod, u vreme kada sti\u017eu prve procene \u0161tete<\/a>, nakon samoorganizovanog i solidarnog rada na saniranju posledice kako poplava tako i nemara dr\u017eave, u prvom slede\u0107em koraku potegnuti i pitanje odgovornosti svih onih koji su nas doveli u ovo stanje.<\/p>\n

  1. Pro\u0161irenu analizu mo\u017eete pro\u010ditati u novom broju\u00a0Zareza<\/em><\/a>[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kada je u petak, 17. maja, Maglaj bio preplavljen vodom, muljem i kanalizacionim izlu\u010devinama i kada se do njega nije mogao probiti…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":992,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[35,38,11],"articleformat":[450],"coauthors":[83,102,81],"class_list":["post-961","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-bih","country-hrvatska","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/961","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=961"}],"version-history":[{"count":28,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/961\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36890,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/961\/revisions\/36890"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/992"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=961"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=961"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=961"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=961"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=961"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=961"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=961"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}