{"id":9540,"date":"2015-10-15T07:00:05","date_gmt":"2015-10-15T06:00:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=9540"},"modified":"2015-10-15T07:05:34","modified_gmt":"2015-10-15T06:05:34","slug":"9540","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=9540","title":{"rendered":"Infostan i RTS: javna preduze\u0107a i pritisci tr\u017ei\u0161ta"},"content":{"rendered":"

Iako formalno jo\u0161 uvek deluju s ciljem pru\u017eanja javnih usluga, preduze\u0107a poput beogradskog Infostana ili Radio-televizije su pod sna\u017enim pritiskom komercijalnog poslovanja i finansijske samoodr\u017eivosti. Nesporazumi oko izvora njihovih finansija u tom smislu nisu samo posledica izoliranih “korupcijskih afera”, nego i nere\u0161enih protivre\u010dnosti izme\u0111u javnog interesa i profitne logike.<\/strong><\/p>\n

Smanjenje radni\u010dkih prava kroz liberalizaciju tr\u017ei\u0161ta rada, te masovne privatizacije predstavljaju temelj svake neoliberalne agende, pa tako i agende aktualne vlade u Srbiji. No i preduze\u0107a koja uspeju da izbegnu privatizaciju, naj\u010de\u0161\u0107e na osnovu toga \u0161to je njihova delatnost od kardinalne va\u017enosti za javne interese, bivaju podvrgnuta suptilnim tr\u017ei\u0161nim mehanizmima, kojima se javni karakter ovih privrednih dru\u0161tava modifikuje prema potrebama profita. To ubedljivo pokazuju i dva srbijanska preduze\u0107a, Javno-komunalno preduze\u0107e Infostan i Radio-televizija Srbije, koja, pored \u010dinjenice da im je svrha da obezbede javne usluge, povezuje i niz kontroverznih “flertova” sa komercijalnim delatnostima.<\/span><\/p>\n

Po\u010detkom oktobra ove godine 390.000 doma\u0107instava u Beogradu dobilo je ra\u010dune za Infostan sa dodatnom stavkom za pla\u0107anje rate osiguranja stana u iznosu od oko 2 evra. Budu\u0107i da se ra\u010duni za Infostan kre\u0107u u visini od oko 100 eura, ovaj novi namet, do \u010dijeg je potra\u017eivanja navodno do\u0161lo gre\u0161kom direktora firme, mogao je pro\u0107i nezapa\u017eeno. Sre\u0107om nije. Lavina negodovanja zbog evidentnog poku\u0161aja prevare, te pravovremena reakcija Poverenika za informacije od javnog zna\u010daja i za\u0161titu podataka, Rodoljuba \u0160abi\u0107a, i za\u0161titnika gra\u0111ana grada Beograda, Katarine \u017de\u017eelj, primorala je gradske vlasti da rapidno reaguju, zbog \u010dega su septembarski ra\u010duni stornirani, a direktor Infostana, Veselin Markovi\u0107, podneo je ostavku.<\/span><\/p>\n

Infostan je javno-komunalno preduze\u0107e koje obavlja isklju\u010divo naplatu naknade za kori\u0161\u0107enje komunalnih usluga i proizvoda kroz Sistem objedinjene naplate na teritoriji 10 centralnih beogradskih op\u0161tina i dve obodne beogradske op\u0161tine. Sistem objedinjene naplate odnosi se, dakle, samo na u\u017eu teritoriju grada Beograda i obuhvata naknadu za odr\u017eavanje stambenih zgrada, naknadu za usluge dimni\u010dara, naknadu za grejanje, naknadu za izno\u0161enje sme\u0107a, naknadu za vodu i toplu vodu, naknadu za ekolo\u0161ku za\u0161titu i naknadu za zajedni\u010dku elektri\u010dnu energiju. Preduze\u0107a koja obezbe\u0111uju ove usluge sklapaju ugovore sa gradskim vlastima, dok JKP Infostan samo posreduje izme\u0111u grada Beograda, u \u010dijem je vlasni\u0161tvu, i korisnika komunalnih usluga.<\/span><\/p>\n

Nastavak zloupotreba<\/strong><\/p>\n

Osiguranje stana jeste fakultativna opcija, a ne dugovanje, zbog \u010dega se mo\u017ee naplatiti samo onim doma\u0107instvima koja su sklopila ugovor sa nekom od osiguravaju\u0107ih ku\u0107a, koje posluju u okviru Sistema objedinjene naplate. Sistem objedinjene naplate omogu\u0107ava pla\u0107anje svih pomenutih usluga preko jednog ra\u010duna, ali istovremeno predstavlja i ogromnu bazu podataka, koju Infostan povremeno zloupotrebljava u komercijalne svrhe. Prema re\u010dima Poverenika za informacije od javnog zna\u010daja i za\u0161titu podataka, “postupak JKP Infostan je i direktno ugro\u017eavanje prava gra\u0111ana iz Zakona o za\u0161titi podataka o li\u010dnosti”. Infostan je do 2011. godine uz ra\u010dune gra\u0111anima dostavljao i razli\u010dite reklamne materijale, a ova protivzakonita praksa obustavljena je zahvaljuju\u0107i intervenciji Poverenika. Po svemu sude\u0107i, poku\u0161aj naplate izmi\u0161ljenog duga u vidu stavke osiguranja predstavlja nastavak zloupotrebe za\u0161ti\u0107enih podataka zarad reklamiranja privatnih firmi. Budu\u0107i da je ovakav “propust” nedvosmisleno kr\u0161enje zakona, sumnja na korupciju sasvim je opravdana. Marketin\u0161ki trikovi rukovodstva JKP Infostan dobro ilustruju na koji na\u010din je funkcionisanje javnih preduze\u0107a u javnom interesu onemogu\u0107eno pod udarom tr\u017ei\u0161nog imperativa.<\/span><\/p>\n

Infostan korporativnu logiku nastoji da etablira i kroz sistem “nagra\u0111ivanja” redovnih plati\u0161a. To proizvodi bizarne ideje da je redovno pla\u0107anje ra\u010duna pitanje po\u0161tovanja, odanosti “ku\u0107i”, \u0161to rezultira jo\u0161 bizarnijim nagradama poput popusta u opti\u010darskim radnjama, popusta za pozori\u0161ne predstave i krstarenje Dunavom i Savom. Groteskna priroda ovakve podsticajne politike ogleda se u tome \u0161to JKP Infostan nema u\u010de\u0161\u0107a u odre\u0111ivanju cene usluga niti u subvencionisanju gra\u0111ana koji nisu u stanju da izmire svoje dugove. Dok Infostan “nagra\u0111uje” redovno pla\u0107anje komunalnih usluga, dotle grad Beograd putem nerealno visokih cena usluga i nedosti\u017enih standarda za dobijanje subvencije od 30% pla\u0107anje komunalija pretvara u pravi egzistencijalni izazov. Apeli za redovnim izmirivanjem obaveza, koje institucije s vremena na vreme upu\u0107uju gra\u0111anima, besmisleni su i apsurdni, jer pla\u0107anje ra\u010duna nije stvar dobre volje i etikecije, ve\u0107 ekonomskih uslova. Zato ne \u010dudi \u0161to je redovna naplata potra\u017eivanja glavna briga mnogih javnih servisa, me\u0111u kojima je i onaj medijski.<\/span><\/p>\n

Vra\u0107anje RTV pretplate<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 u maju 2013. sada\u0161nji premijer, a tada\u0161nji prvi potpredsednik Vlade, najavio je ukidanje TV pretplate za javne medijske servise \u2013 Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine, te njihovo finansiranje iz bud\u017eeta. Do ispunjenja ovog obe\u0107anja uistinu i jeste do\u0161lo, ali sa zaka\u0161njenjem i na krajnje neo\u010dekivan na\u010din. U julu 2014. ukinuta je TV pretplata, a po\u010detkom avgusta te godine usvojen je Zakon o javnim medijskim servisima, kojim se pla\u0107anje takse za TV pretplatu vra\u0107a na nivo iz 2013. i ranije. Zakon predvi\u0111a da bi ova taksa trebalo da se napla\u0107uje uz ra\u010dun za struju, \u0161to nije u skladu sa Zakonom o taksama, zbog \u010dega rukovodstvo RTS o\u010dekuje promenu zakona, budu\u0107i da sistem naplate usluga javnog medijskog servisa po novom-starom zakonu treba da zapo\u010dne od 1. januara 2016. Interesantno je kako nadle\u017eni organi poku\u0161avaju da revitalizuju sistem naplate koji je odavno nai\u0161ao na otpor gra\u0111ana i pokazao se kao vi\u0161estruko neefikasan. Prema pisanju srbijanskih medija, od 2.550.000 doma\u0107instava, pretplatu je pla\u0107alo<\/a> tek 637.000. RTS je podneo samo 8.400 tu\u017ebi, od \u010dega je re\u0161eno 1000.<\/span><\/p>\n

Prirodno je zapitati se \u0161ta stoji iza neracionalnog poku\u0161aja rukovodstva RTS-a i vladaju\u0107e Srpske napredne stranke da iznova nametnu pla\u0107anje TV pretplate, koju najve\u0107i broj pretplatnika o\u010digledno ne \u017eeli i\/li ne mo\u017ee da plati. Re\u010d je o poku\u0161aju javnog medijskog servisa da, kao javno preduze\u0107e, podmiri i potrebe javnog interesa i privatnog profita. Ali niko ne mo\u017ee da slu\u017ei dva gospodara, \u0161to RTS i RTV, kojima je glavni izvor finansiranja u proteklih godinu dana bio bud\u017eet Republike Srbije, poku\u0161avaju da postignu podelom na osnovnu i komercijalnu delatnost, te na njima odgovaraju\u0107e, uzajamno isklju\u010dive, na\u010dine finansiranja.<\/span><\/p>\n

Varljivi pluralizam<\/strong><\/p>\n

SNS-ova vlast u poslednjih nekoliko godina sprovodi krajnje rigoroznu poresku politiku, ne samo visokim oporezivanjem honorara i pove\u0107anjem poreza na rad, ve\u0107 i naplatom poreza na zaradu iz 2011. Iako Zakon o javnim medijskim servisima propisuje da taksa za TV pretplatu ne mo\u017ee biti vi\u0161a od 4 eura, te da se od 2017. mora uskla\u0111ivati sa indeksom rasta potro\u0161a\u010dkih servisa, svaki novi namet u trenutku kada porezi i ra\u010duni rastu, a prihodi se smanjuju, predstavlja direktan udar na \u017eivotni standard. \u010cinjenica da gra\u0111ani ve\u0107 godinama kontinuirano odbijaju pla\u0107anje TV pretplate tako\u0111e sugeri\u0161e da javni servis Srbije niko zaista ne do\u017eivljava kao instituciju<\/a> koja “obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogu\u0107ava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja”. Poslu\u0161ni\u0161tvo uprave RTS-a spram svake vladaju\u0107e garniture prakti\u010dno je javna tajna.<\/span><\/p>\n

Koncept javnog servisa zna\u010dajan je i vredan po sebi. Ono \u0161to je, me\u0111utim, sporno jesu izvori finansiranja i upravni organi javnog servisa Srbije, \u0161to se, o\u010dekivano, odra\u017eava i na kvalitet programa. Ve\u0107 vi\u0161e puta pomenuti Zakon o javnim medijskim servisima, kao osnovni na\u010din finansiranja Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine navodi takse. Zatim slede sredstva iz bud\u017eeta, te neto korist od komercijalne eksploatacije sadr\u017eaja proizvedenog u okviru osnovne delatnosti, i naposletku komercijalni i ostali prihodi. <\/span><\/p>\n

Zakon predvi\u0111a da se prva 3 izvora koriste isklju\u010divo za finansiranje osnovne delatnosti, \u0161to, izme\u0111u ostalog, uklju\u010duje “istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno informisanje gra\u0111ana”, “po\u0161tovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti”, te “po\u0161tovanje i podsticanje pluralizma politi\u010dkih, verskih i drugih ideja”.<\/a> Interesantno je koliko su apstraktno definisane delatnosti javnog servisa spram konciznih uputstava o obra\u010dunavanju kamate usled ka\u0161njenja sa pla\u0107anjem pretplate, kao i visina kazne od oko 25 eura u slu\u010daju da obveznik u roku od 15 dana ne obavesti nadle\u017ene organe o promeni evidentiranih podataka. Na koji na\u010din \u0107e RTS \u010duvati vrednosti pluralizma i demokratije dovoljno govori zakonska odredba koja javni medijski servis obavezuje da koristi isklju\u010divo \u0107irili\u010dno pismo.<\/span><\/p>\n

Imperativ kompetitivnosti<\/strong><\/p>\n

Istina je da Zakon onemogu\u0107ava tzv. “unakrsno subvencionisanje” tj. finansiranje komercijalne delatnosti novcem od pretplate. Me\u0111utim, odluka da se RTS i RTV ubudu\u0107e finansiraju naplatom takse jeste novo optere\u0107enje za gra\u0111ane, koje \u0107e omogu\u0107iti da kvalitet osnovne delatnosti u najboljem slu\u010daju ostane na istom nivou, dok \u0107e javni medijski servisi imati dovoljno prostora i novca da se usredsrede na komercijalne sadr\u017eaje i kompetitivnost na tr\u017ei\u0161tu. U prilog ovakvom tuma\u010denju govori i izjava generalnog direktora RTS-a, Dragana Bujo\u0161evi\u0107a, da se programska shema od januara 2016. ne\u0107e zna\u010dajno menjati. Poseban problem le\u017ei u tome \u0161to se \u010dlanovi Programskog saveta biraju na predlog Narodne skup\u0161tine, te je bilo kakvo demokratsko-inkluzivno odlu\u010divanje pod kontrolom gra\u0111ana, istaknutih kulturnih i medijskih radnika, kao i zaposlenih u javnom servisu nemogu\u0107e.<\/span><\/p>\n

Kao \u0161to JKP Infostan, umesto da se ograni\u010di na pru\u017eanje javnih usluga, poku\u0161ava da figurira kao marketin\u0161ka agencija za privatne firme, i javni medijski servisi poku\u0161avaju da na sli\u010dan na\u010din pomire javni i privatni interes. U praksi to po pravilu zna\u010di inertnost na polju javnih usluga i osamostaljivanje profitabilnih delatnosti. U trenutnoj fazi “tranzicije” i invazivnih neoliberalnih mera, ne mo\u017eemo da govorimo o sna\u017enom antagonizmu javnog i privatnog. \u010cak i tamo gde jo\u0161 uvek pre\u017eivljavaju relikti dru\u0161tvene svojine i delatnosti od javnog zna\u010daja, one su posredno asimilovane sa interesima profita.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Smanjenje radni\u010dkih prava kroz liberalizaciju tr\u017ei\u0161ta rada, te masovne privatizacije predstavljaju temelj svake neoliberalne agende, pa tako i one aktualne vlade u Srbiji. No i preduze\u0107a koja uspeju da izbegnu privatizaciju, naj\u010de\u0161\u0107e na osnovu toga \u0161to je njihova delatnost od kardinalne va\u017enosti za javne interese, bivaju podvrgnuta suptilnim tr\u017ei\u0161nim mehanizmima…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":9568,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[34],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-9540","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-tranzicija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9540","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9540"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9540\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9542,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9540\/revisions\/9542"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/9568"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9540"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9540"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9540"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=9540"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=9540"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=9540"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=9540"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}