{"id":9160,"date":"2015-09-28T07:00:49","date_gmt":"2015-09-28T06:00:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=9160"},"modified":"2015-09-28T11:17:52","modified_gmt":"2015-09-28T10:17:52","slug":"9160","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=9160","title":{"rendered":"Kao normalan svet: \u010detvrt stole\u0107a tranzicije u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Nedavna najava postepenog povla\u010denja ameri\u010dkih agencija koje su proteklih petnaest godina slu\u017eile kao nadglednici tranzicije u Srbiji vladaju\u0107im je strukturama poslu\u017eila kao dokaz da je ta zemlja na sigurnom putu “normalizacije”. No ono je istodobno potaknulo i pitanje koji je kona\u010dni cilj srpske tranzicije i mogu li se njezini dosada\u0161nji rezultati smatrati uspehom?<\/strong><\/p>\n

Tajanstveni proces koji nazivamo tranzicijom zahvatio je prostor Isto\u010dne Evrope, dr\u017eava u Aziji koje su proistekle raspadom SSSR, zatim Kine, Vijetnama i Balkana pre ne\u0161to vise od \u010detvrt veka. To je op\u0161te mesto i ono \u0161to znamo. Ono \u0161to jo\u0161 uvek nismo uspeli da shvatimo jeste puni smisao tog pojma “tranzicija”. Sama re\u010d ozna\u010dava, grubo re\u010deno, prelaz, u ovom slu\u010daju prelaz iz jednog politi\u010dkog sistema u drugi. Ali to nije bilo kakav prelaz, jer bi se striktno etimolo\u0161ki gledano i socijalizam, kao prelazni oblik iz kapitalizma u komunizam mogao tako\u0111e nazvati tranzicijom. Ovaj prelaz u kome se nalazimo i o kome govorimo jeste znatno druga\u010diji. Po Me\u0111unarodnom monetarnom fondu glavni elementi procesa tranzicije su liberalizacija, makroekonomska stabilizacija, restrukturisanje i privatizacija, te pravne i institucionalne reforme.<\/p>\n

Ovako, uop\u0161teno postavljena definicija tranzicije, u stvari zamagljuje stvari. Za zemlje koje se, zvani\u010dno, nalaze u ovom procesu, uvek se mo\u017ee na\u0107i bar jedna ta\u010dka po kojoj proces nije zavr\u0161en, naro\u010dito se to odnosi na makroekonomsku stabilnost ili pravne i institucionalne reforme. Kada pogledamo malo bolje, skoro i da nema zemlje koja u potpunosti ispunjava sve kriterijume postavljene od MMF-a. Na stranu pitanje da li su ti kriterijumi tako postavljeni da bi MMF u najve\u0107em broju slu\u010dajeva imao osnova za intervencije, \u010dinjenica je da, ako ne ranije, ono bar od po\u010detka finansijske krize 2008. godine ispada da je ve\u0107i deo sveta u tranziciji, ra\u010dunaju\u0107i i zemlje takozvanog Prvog sveta. <\/span><\/p>\n

Sa druge strane, za deo isto\u010dnoevropskih zemalja, za one koje su primljene u EU, smatra se da je ovaj proces zavr\u0161en. Ono \u0161to smo mogli da saznamo<\/a> pre nekoliko dana jeste da Srbija ne pripada tom krugu zemalja u kojima je tranzicija izvr\u0161ena. To smo mogli da \u010dujemo od izvesnog Vladimira Marinkovi\u0107a, ina\u010de potpredsednika Narodne skup\u0161tine Srbije, a sve to je preneo Tanjug u procesu privatizacije. Doti\u010dni je to izjavio na sve\u010danosti koja je odr\u017eana u domu u kojem Marinkovi\u0107 obavlja svoju javnu du\u017enost, a sve\u010danost je prire\u0111ena povodom petnaestogodi\u0161njice CEPPS programa. <\/span><\/p>\n

Ja\u010danje demokratije i preduzetni\u0161tva<\/strong><\/p>\n

\u0160ta je to CEPPS i \u010dime je zaslu\u017eio da svoje jubileje proslavlja u prostorijama najvi\u0161eg, zakonodavnog, organa u jednoj, bar formalno, nezavisnoj dr\u017eavi? Odmah, na samom po\u010detku, protivure\u010dnosti po\u010dinju da upadaju u o\u010di \u2013 CEPPS je skra\u0107enica za “Konzorcijum za izbore i osna\u017eivanje politi\u010dkog procesa”. Ovaj konzorcijum je sa\u010dinjen od dve ameri\u010dke organizacije sa skra\u0107enicama IRI i NDI. Za one koji eventualno nisu upoznati sa organizacijama i njihovim radom, evo nekoliko bitnih ta\u010daka: iako zvani\u010dno Nacionalni demokratski institut (NDI) voli da se predstavlja kao nestrana\u010dka organizacija, koja “pru\u017ea podr\u0161ku u ja\u010danju demokratskih institucijama \u0161irom sveta”, NDI se smatra “labavo” povezanim sa Demokratskom strankom u SAD i spada me\u0111u “pridru\u017eene organizacije” Socijalisti\u010dke internacionale. <\/span><\/p>\n

Drugi deo CEPPS-a je Internacionalni republikanski intstitut (IRI) koji za sebe programski ka\u017ee da “ohrabruje demokratiju tamo gde nedostaje, poma\u017ee demokratiji da bude efikasnija i deli najbolje prakse tamo gde demokratija cveta”. Oni koji budu potra\u017eili internet-prezentaciju ove organizacije, na naslovnoj strani vide\u0107e senatora D\u017eona Mekejna kako dodeljuje nagrade, a jasno je i da IRI ne pravi ni formalnu ogradu od Republikanske partije u SAD. <\/span><\/p>\n

Nedovoljno upu\u0107eni \u010ditaoci\/teljke bi se mo\u017eda na\u0161li u \u010dudu zbog tako bliske saradnje dveju organizacija koje su na doma\u0107oj politi\u010dkoj sceni u formalno vrlo dubokom sukobu, ali ve\u0107 i povr\u0161no istra\u017eivanje dovoljno je da se vidi kako su ove dve organizacije od svog osnivanja 1980-tih godina XX veka udru\u017eene u jednu ki\u0161obran-organizaciju po imenu NED, National Endowment for Democracy (Nacionalna zadu\u017ebina za demokratiju), u okviru koje deluje i tre\u0107a organizacija pod nazivom “Centar za me\u0111unarodno privatno preduzetni\u0161tvo” (Center for International Private Enterprise \u2013 CIPE). Da bi se kompletirala jedna\u010dina CEPPS, treba re\u0107i da su ove dve organizacije plasirale sredstva preko USAID, a ne sopstvena, iako se na impresivnom spisku donatora NDI nalaze vlade i multilateralne institucije (EU, Kraljevina Bahrein, Vlada Australije, \u010ce\u0161ke, Kanade, Danske itd), korporacije poput Koka-kole i Chevrona, na primer, kao i istaknuti pojedinci poput Medlin Olbrajt.<\/span><\/p>\n

Provedene reforme i izneverena obe\u0107anja
\n<\/strong><\/p>\n

Pored petnaestogodi\u0161njice delovanja, jo\u0161 va\u017enija je objava da se pomenute organizacije formalno povla\u010de iz Srbije iako, kako ka\u017eu njihovi doma\u0107ini i partneri, “tranzicija nije zavr\u0161ena”. \u0160ta sve to zna\u010di? “Povla\u010denje” onih koji odlu\u010duju o novcu se neprestano odvija. Tako je bilo i u oblasti rada sa izbeglicama, zatim u oblasti “civilnog dru\u0161tva”, sve dok nije ostao samo krem organizacija koje rade direktno sa najvi\u0161im organima i predstavnicima vlasti. To je, u datom trenutku, postao CEPPS. “Povla\u010denje” je deo normalnog pona\u0161anja tih organizacija, koje u najve\u0107em broju slu\u010dajeva time samo ostavljaju poruku “niste vi\u0161e u fokusu” ili “niste vi\u0161e dovoljno interesantni” ili “imamo pre\u010da posla”, a retko se potpuno povuku, samo smanje personal, koli\u010dinu novca koji plasiraju, ali kontakti ostaju i ostaje ono \u0161to ih \u010dini \u017eivim, a to su projekti.<\/span><\/p>\n

U tom klju\u010du treba \u010ditati i izjavu da tranzicija nije zavr\u0161ena. Programi na kojima su do sada radili, potrebni su i korisnicima sredstava koje ove organizacije odobravaju za ostvarenje svojih ciljeva. Jer, ako proanaliziramo tranziciju u Srbiji, formalno su sve ta\u010dke ispunjene. Privreda je restruktuirana i privatizovana (pojedine fabrike i vi\u0161e puta) i tom prilikom uni\u0161tena, ali nigde ne pi\u0161e da mora da opstane. Tr\u017ei\u0161te je liberalizovano, u nekoliko talasa bilo je “deregulacija”, odnosno “se\u010de zakona” koji su ometali dinamiku ubrzanja protoka kapitala. Pravne i institucionalne reforme u ovim oblastima su doslovno primenjivane. <\/span><\/p>\n

Po logici onih koji podr\u017eavaju i propisuju ove mere, makroekonomska stabilnost ve\u0107 mora da je nastupila. Me\u0111utim, nije se dogodilo nikakvo pobolj\u0161anje u kvalitetu \u017eivota, sa naglaskom na standard. U nekoj fantasti\u010dnoj projekciji, tranzicija treba da rezultira upravo skokom standarda na nivo razvijenih kapitalisti\u010dkih zemalja, te sve dok se to ne desi tranzicija se ima smatrati nekompletnom i oni koji taj proces nadgledaju mo\u0107i \u0107e to da rade za dobre plate i ubudu\u0107e. U tom duhu, potpredsednik parlamenta je izjavio da su u svim oblastima postignuti rezultati \u2013 a kao primer naveo je ljudska prava, demokratizaciju i ekonomiju, a jedna od najve\u0107ih tekovina koja ostaje da se zavr\u0161i jeste ideja NDI da se formira telo u parlamentu koje \u0107e razra\u0111ivati mogu\u0107nosti da se promeni izborni sistem u pravcu “prakti\u010dnosti” (?!) u rangu “najrazvijenijih zemalja”.<\/span><\/p>\n

Bi\u0107e bolje slede\u0107e godine
\n<\/strong><\/p>\n

Ovo tajanstveno telo, \u010dija su usta puna transparentnosti, predstavlja samo jedan maleni aspekt su\u0161tine tranzicionog procesa, a to je potpuna kontrola politi\u010dkih, a samim tim i ekonomskih procesa jednog dru\u0161tva koje se uklapa u podelu rada i zadataka u okviru ne\u010dega \u0161to se ovde eufemisti\u010dki naziva “me\u0111unarodnom zajednicom”, a ozna\u010dava ono \u0161to se jo\u0161 naziva i “zapadni svet”. Ono je, uprkos svojoj sklonjenosti od javnosti, dovoljno mo\u0107no i dovoljno reprezentativno da se kroz njegovu strategiju mo\u017ee videti funkcionisanje va\u017enog dela mehanizma. <\/span><\/p>\n

Dakle, iako su stavke teorije tranzicije ispunjene koliko i u ve\u0107ini onih zemalja u kojima se tranzicija, odnosno prelazak, smatra gotovom stvari, ona zvani\u010dno nije zavr\u0161ena. Ona ostaje jedan od onih zamagljenih termina, op\u0161tih mesta, koja je istovremeno i opravdanje i obe\u0107anje i pretnja. Na neki na\u010din, ispada da ni “me\u0111unarodnoj zajednici”, ni vladaju\u0107im krugovima u Srbiji ne ide u prilog da se oglasi kraj tranzicije. Prvima zato \u0161to se ve\u0107 godinama nalaze u finansijskoj, od mogu\u0107eg “grexita” u politi\u010dkoj, a od ove godine i humanitarnoj i politi\u010dkoj krizi sa izbeglicama sa Bliskog istoka. <\/span><\/p>\n

Vladaju\u0107oj politi\u010dkoj eliti nezavr\u0161ena tranzicija odgovara zbog manevarskog prostora i za kupovinu vremena. Na primer, sada\u0161nji predsednik vlade ima vrlo klizno vremensko predvi\u0111anje kada \u0107e biti bolje \u2013 2016. ili 2017. godine. Prethodni premijeri su tako\u0111e imali svoje vizije kraja tranzicije, \u0161to se, po njima, poklapalo sa \u010dlanstvom u EU i ti rokovi su, uglavnom, odavno pro\u0161li. Pre njih je jedan od o\u010deva tranzicije u Jugoslaviji, Slobodan Milo\u0161evi\u0107, pre prvih vi\u0161estrana\u010dkih izbora predvi\u0111ao \u0161vajcarske plate i \u0161vedski standard u roku od pet godina. <\/span><\/p>\n

Tranzicija bez po\u010detka i kraja<\/strong><\/p>\n

Po ra\u010dunu predsednika parlamenta, po\u010detak procesa bi se poklopio sa staro\u0161\u0107u CEPPS programa, dakle sa godinom pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima. Ako bismo insistirali na teorijskoj doslednosti, onda bi MMF-ovoj definiciji tranzicije trebalo dodati i ta\u010dku: “da se sve navedeno odvija pod neposrednom kontrolom politi\u010dkih i finansijskih faktora iz centara zapadnih zemalja”, jer Milo\u0161evi\u0107 jeste u svoj politi\u010dki program uklju\u010divao sve prethodne ta\u010dke iz definicije \u2013 i privatnu inicijativu i privatizaciju i reforme politi\u010dkog i pravosudnog sistema i tako dalje, ali bez uspeha u uklapanju u “me\u0111unarodnu zajednicu”, \u0161to je na kraju dovelo do otvorenog rata. Sukob oko teritorija i etni\u010dko-politi\u010dke krize na tlu Jugoslavije nije bio ideolo\u0161ki sukob. To je, naprotiv, bio sukob u kome su sve strane zastupale istu ideologiju.<\/span><\/p>\n

Primer CEPPS je samo jedna epizoda koju mo\u017eemo uzeti kao zanimljiv i ilustrativan primer za politi\u010dke procese na Balkanu, u ovom slu\u010daju u Srbiji, kao i u\u010de\u0161\u0107e sile \u010diji interesi najvi\u0161e uti\u010du na te procese. Ali, treba biti i realan, pa videti da je ovaj uticaj dublji od fizi\u010dkog prisustva slu\u017ebenika ili slu\u017ebe iz SAD. Niko od u\u010desnika u ovom procesu nije voljan ni da se seti, a nekmoli analizira primere Jovice Stani\u0161i\u0107a i Franka Simatovi\u0107a preko \u010dijih predmeta u Hagu je pao veo ti\u0161ine i pra\u0161ine, mnogi ka\u017eu, zbog povezanosti i intervencije, pa na kraju i garancija iz SAD. <\/span><\/p>\n

Za one koji ne znaju, u pitanju je \u0161ef tajne policije Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima i njegov prvi operativac, ljudi koji stoje iza formiranja famozne Jedinice za specijalne operacije (JSO) i mnogih drugih paravojnih formacija u vreme ratova. Tako\u0111e, i biv\u0161i na\u010delnik general\u0161taba Mom\u010dilo Peri\u0161i\u0107 je nakon pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, u vreme kada je bio jedan od lidera vladaju\u0107e koalicije koja se zvani\u010dno zvala Demokratska opozicija Srbije, uhap\u0161en dok je predavao dokumenta ameri\u010dkom obave\u0161tajcu koji je potom proteran iz Srbije. Ovo nam pokazuje da odnosi i uticaj SAD na politiku raznih re\u017eima u Srbiji nikako nije jednozna\u010dan, jednostavan i pravolinijski.<\/span><\/p>\n

Te\u0161ki rastanci<\/strong><\/p>\n

Na kraju, me\u0111utim, eto i sve\u010danog prijema u Narodnoj skup\u0161tini Republike Srbije. Nazdravlja se, dr\u017ee se govori. Pored predstavnika vlasti, pomenutom prijemu prisutvovali su i predstavnici organizacija koje su deo CEPPS programa: Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), te Beogradski fond za politi\u010dku izuzetnost koji vodi Sonja Liht, tokom devedesetih prva osoba Fonda za otvoreno dru\u0161tvo, a koja je tako\u0111e odr\u017eala prigodni govor na prijemu zaklju\u010div\u0161i da je odlazak IRI i NDI iz Srbije “te\u017eak trenutak”. Ona je rekla, tako\u0111e, da zahvaljuju\u0107i ovom Programu i postojanju CeSID vi\u0161e ne\u0107e biti izborne kra\u0111e kao u vreme Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Naravno, nije bilo prigodno da pomene i zapita da li \u0107e biti izbornih kra\u0111a kao u vreme kada je Bu\u0161 mla\u0111i postajao predsednik, ali mo\u017eda nam najavljeni fleksibilni izborni zakoni daju odgovor na to pitanje.<\/span><\/p>\n

Direktorka USAID je, pak, pomenula kako je u post-konfliktnoj fazi Srbija “va\u017ean i konstruktivan igra\u010d na Balkanu”, zaboraviv\u0161i da napomene da su u vreme Dejtona i Milo\u0161evi\u0107a u SAD nazivali “faktorom mira i stabilnosti”. Ona je napomenula da se zavr\u0161etkom CEPPS stvari ne zavr\u0161avaju, jer “srpski partneri nastavljaju da rade na tome”. Dakle, smatra se da je CEPPS stvorio dovoljno “partnera” da ne mora dalje da bude fizi\u010dki prisutan, te da mo\u017ee da smanji nov\u010dana davanja. <\/span><\/p>\n

Organizacije uklju\u010dene u ovaj program \u0107e smanjivati aktivnosti postepeno, a IRI je najavio ga\u0161enje kancelarije za kraj naredne godine. Zastor se spu\u0161ta na \u010din CEPPS-a. Tranzicija nastavlja da te\u010de, kao \u0161ampanjac na sve\u010danom prijemu. Na svetu postoje \u017eari\u0161ta koja su trenutno od ve\u0107eg interesa za konzorcijume ove vrste i sredstva kojima raspola\u017eu. Ta sredstva, tako\u0111e, nastavljaju da teku, u suprotnom smeru od reke ljudi koja te\u010de preko Balkana.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tajanstveni proces koji nazivamo tranzicijom zahvatio je prostor Isto\u010dne Evrope, dr\u017eava u Aziji koje su proistekle raspadom SSSR, zatim Kine, Vijetnama i Balkana pre ne\u0161to vise od \u010detvrt veka. To je op\u0161te mesto i ono \u0161to znamo…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":9218,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[34],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-9160","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-tranzicija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9160","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9160"}],"version-history":[{"count":19,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9160\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9253,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9160\/revisions\/9253"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/9218"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9160"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9160"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9160"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=9160"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=9160"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=9160"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=9160"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}