{"id":8824,"date":"2015-09-07T07:00:14","date_gmt":"2015-09-07T06:00:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=8824"},"modified":"2015-09-06T16:16:50","modified_gmt":"2015-09-06T15:16:50","slug":"8824","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=8824","title":{"rendered":"Evropske ambicije u “izbegli\u010dkom limbu”"},"content":{"rendered":"

Aktuelna izbegli\u010dka kriza u Srbiji stavila je politi\u010dke elite pred specifi\u010dan izazov. Pomalo neo\u010dekivano, premijer Aleksadar Vu\u010di\u0107 je odlu\u010dio da igra ulogu evropskog “najmilijeg \u0111aka” i no\u0161enje s humanitarnim izazovima prepusti \u2013 lokalnim volonterima. Iako su reakcije naroda u mnogim zemljama Balkana za svaku pohvalu, ostaje \u010dinjenica da se kriza ne re\u0161ava dobrom voljom i po\u017ertvovno\u0161\u0107u entuzijasta.<\/strong><\/p>\n

Podizanje ograde na ma\u0111arsko-srpskoj granici zavr\u0161eno je 31. avgusta. Zvani\u010dni susret evropskih lidera povodom re\u0161avanja izbegli\u010dke krize, koja u proteklih nekoliko nedelja potresa Evropu intenzivnije nego \u0161to su elite navikle da to ignori\u0161u, trebalo bi da se odr\u017ei 14. septembra u Briselu. Nedavno smo bili svedoci jezive policijske brutalnosti prema izbeglicama sa Bliskog istoka na makedonsko-gr\u010dkoj i na ma\u0111arsko-srpskoj granici, tako da ne treba biti iznena\u0111en ve\u0161\u0107u da je od 4. septembra Ma\u0111arska zaustavila sve me\u0111unarodne linije ka zapadnoj Evropi. Neadekvatna reakcija evropske birokratije na nove talase izbeglica, za koje se predvi\u0111a da \u0107e dosti\u0107i cifru od 800.000 ljudi, o\u010dekivana je i u slu\u010daju da ma\u0111arske vlasti odlu\u010de da po\u0161alju vojsku na granicu sa Srbijom.<\/p>\n

Kako se Srbija na\u0161la u sredi\u0161tu izbegli\u010dke krize? Izbeglice iz Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje, Libije i drugih bliskoisto\u010dnih ili severnoafri\u010dkih zemalja, koje be\u017ee od rata, politi\u010dkog progona i verskog ekstremizma, u Evropu sti\u017eu preko Sredozemnog mora, najpre u Italiju ili Gr\u010dku, odakle poku\u0161avaju da stignu u zemlje zapadne i severne Evrope \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e u Nema\u010dku i skandinavske zemlje. Sve ve\u0107i broj smrtnih ishoda na putevima krijum\u010darenja Mediteranom, u\u010dinio je Zapadni Balkan najpogodnijom regijom i novim tr\u017ei\u0161tem za krijum\u010darenje izbeglica. Pritisci i poo\u0161travanje kontrole na granicama Evropske unije u\u010dinili su izbeglice u o\u010dima krijum\u010dara jo\u0161 ranjivijim plenom, primoravaju\u0107i ih da pristaju na najopasnije vidove transporta po basnoslovnim cenama, kako bi dospeli u \u0161engensku zonu. Dospev\u0161i u sredi\u0161te medijskog interesovanja, nedavna pogibija 71 osobe kod mesta Parndorf u Austriji u\u010dinila je problem krijum\u010darenja izbeglica jasno vidljivim za javnost.<\/p>\n

Birokratski zidovi<\/strong><\/p>\n

Srbija je, na putu migranata ka neprobojnim granicama Evropske unije i \u0161engenske zone, poslednja prepreka. Prelazak preko severnih granica Srbije donedavno je za izbeglice koje \u017eele da podnesu zahtev za azil u zemljama \u010dlanicama Evropske unije zna\u010dio dostizanje cilja. Orbanova nemilosrdna grani\u010dna politika, koju \u010delnici EU deklarativno osu\u0111uju, premda su svesni da je zid na ma\u0111arskoj granici za politi\u010dke elite na Zapadu efikasna kupovina vremena i prostora za manevar, pretvorila je Srbiju u neku vrstu limba za izbeglice. Kako je nedavno izve\u0161tavao CNN, izbeglice su u Srbiji, umesto ksenofobije i rasizma, nai\u0161le na dobrodo\u0161licu i solidarnost. To je u velikoj meri istina. U proteklih osam meseci, kroz Srbiju je pro\u0161lo 115.000 migranata. Intenzitet izbegli\u010dke krize ilustruje podatak da je 2008. u Srbiji podneto tek ne\u0161to vi\u0161e od 70 zahteva za azil, dok se u 2015. godini taj broj izra\u017eava u hiljadama. Potvrda o nameri tra\u017eenja azila izbeglicama je neophodna radi slobode kretanja i kori\u0161\u0107enja sme\u0161taja.<\/p>\n

Budu\u0107i da im je prelazak preko granice sve te\u017ee dostupan, tako da ni sami nisu u stanju da planiraju du\u017einu svog boravka u Srbiji, ali i da su vlasti svesne \u010dinjenice da ve\u0107ina migranata ne \u017eeli da ostane u Srbiji, jo\u0161 uvek ne postoje birokratske za\u010dkoljice kojima bi se kriterijumi za podno\u0161enje zahteva za azil poo\u0161travali. Dobar primer birokratskog parazitiranja na ljudskoj tragediji jeste praksa zemalja \u010dlanica EU da se zahtevi za azil razmatraju i usvajaju na osnovu sposobnosti podnosilaca zahteva da doka\u017eu da su u mati\u010dnoj zemlji \u017eivotno ugro\u017eeni ili progonjeni, a sve to u cilju diferencijacije “ekonomskih” i “politi\u010dkih” izbeglica. Tradiciju birokratskog produ\u017eavanja agonije za najugro\u017eenije nastavi\u0107e najavljene izmene u ma\u0111arskom zakonodavstvu. Naime, zahvaljuju\u0107i tim zakonskim izmenama, migranti bi trebalo da kao preduslov za podno\u0161enje zahteva za azil dostave dokaz o tome da nisu imali priliku da zahtev za azil podnesu u Srbiji. Ne treba komentarisati da li je to izvodljivo u uslovima naj\u010de\u0161\u0107e nelegalnog i krajnje rizi\u010dnog prelaska granica.<\/p>\n

Pomo\u0107 naroda i hu\u0161kanje fa\u0161ista<\/strong><\/p>\n

Prema re\u010dima srbijanskog ministra za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, 100.000 migranata izrazilo je nameru da dobije azil u Srbiji, ali je svega desetak zaista i zatra\u017eilo i dobilo azil. I na severu, blizu granice sa Ma\u0111arskom, i na jugoistoku Srbije, na grani\u010dnim prelazima sa Makedonijom, otvoreni su tranzitni kampovi, kroz koje nedeljno pro\u0111e oko 20.000 ljudi. Situacija je, me\u0111utim, najkriti\u010dnija u Beogradu, koji predstavlja slede\u0107e odredi\u0161te izbeglica na putu ka severnoj granici, kada jednom pre\u0111u makedonsku granicu i dospeju u Srbiju. Ve\u0107 nekoliko meseci parkovi u okolini glavne autobuske i glavne \u017eelezni\u010dke stanice postali su prebivali\u0161te za hiljade izbeglica. Nedostatak politi\u010dke volje da se adekvatno odgovori na izbegli\u010dku krizu, te vi\u0161emese\u010dno ignorisanje \u010dinjenice da hiljade ljudi mesecima spava pod vedrim nebom, nije spre\u010dilo gra\u0111anke i gra\u0111ane da neumorno i svakodnevno poma\u017eu izbeglicama.<\/p>\n

Gradske vlasti su u protekle dve nedelje otvorile nekoliko info centara za azil, ali u njima kompletnu pravnu, medicinsku, psiholo\u0161ku pomo\u0107 i prevodila\u010dke usluge pru\u017eaju volonterke i volonteri. Sav teret logisti\u010dke podr\u0161ke, obezbe\u0111ivanja hrane i higijenskih sredstava pao je, o\u010dekivano, na le\u0111a nevladinog sektora i stanovni\u0161tva. O\u010dekivano, jer je sli\u010dan modus operandi svaljivanja optere\u0107enja na samoorganizovano stanovni\u0161tvo vlast primenjivala i u slu\u010daju pro\u0161logodi\u0161njih poplava i drugih elementarnih nepogoda. Uprkos brojnim akcijama prikupljanja i deljenja pomo\u0107i izbeglicama, kao i razli\u010ditim gestovima solidarnosti, koje je sada ve\u0107 nemogu\u0107e pobrojati, ne izostaju ni podizanje moralne panike ni proliferacija nacifa\u0161isti\u010dke propagande. Nacisti\u010dka organizacija tzv. “Srbska akcija” ve\u0107 poodavno je grad oblepila implicitnim pozivima na lin\u010d migranata, pod izgovorom bezbednosnog rizika, te pod parolom “za\u0161titimo sebe i svoje porodice”.<\/p>\n

Ugro\u017eena bezbednost izbeglica<\/strong><\/p>\n

Iako fa\u0161isti\u010dka desnica uporno nastoji da profitira na ksenofobnoj i islamofobnoj retorici “odbrane” od migranata \u2013 potencijalnih terorista sa te\u017enjom islamizacije hri\u0161\u0107anskog stanovni\u0161ta u Srbiji i celoj Evropi\u00a0\u2013 stvarnost ju je demantovala. Jedini koji su sistematski plja\u010dkani i maltretirani na svakom koraku, po\u010dev\u0161i od prinudnog podmi\u0107ivanja carinskih slu\u017ebenika do prodaje najosnovnijih, prehrambenih proizvoda i voznih karata po desetostruko ve\u0107im cenama, jesu upravo migranti. Pre nekoliko dana jedan Ira\u010danin napadnut<\/a> je u centru Beograda, nedaleko od \u017delezni\u010dke stanice. Okolina \u017eelezni\u010dke i autobuske stanice, kao svojevrsna tranzitna petlja, proteklih nekoliko meseci predstavlja improvizovano uto\u010di\u0161te za mnoge izbeglice. Kako je re\u010d o delu grada koji je zbog specifi\u010dnog polo\u017eaja leglo razli\u010ditih kriminalnih bandi, bezbednost migranata je nesumnjivo svakodnevno ugro\u017eena. Situaciju dodatno komplikuje ne samo dobro poznata korumpiranost, arogancija i agresivnost policijskih slu\u017ebenika, ve\u0107 \u010dinjenica da i policija izbeglice posmatra<\/a> kao lak plen, neza\u0161ti\u0107eni izvor materijalne koristi.<\/p>\n

Izbegli\u010dka kriza je sama po sebi tlo pogodno za podizanje moralne panike. Potencijalno \u017eari\u0161te ksenofobi\u010dne histerije, koje i gra\u0111anska i profa\u0161isti\u010dka desnica eksploati\u0161u, jeste namera vlasti da kona\u010dno izgradi jo\u0161 nekoliko prihvatnih centara za azilante, od \u010dega jedan i u Beogradu. Vlasti svakako treba kritikovati, jer ovaj potez, koji je podjednako u interesu i izbeglica i gra\u0111ana Srbije, nisu povukle jo\u0161 ranije. Pojedini mediji pretenciozno najavljuju izgradnju kampa za izbeglice kao tajni plan EU da u Srbiji napravi “geto za migrante” te da do kraja godine u Srbiju smesti preko 150.000 azilanata. Re\u010d je o jeftinom poku\u0161aju raspirivanja rasisti\u010dkih i nacionalisti\u010dkih sentimenata, budu\u0107i da su ti prihvatni centri tranzitnog karaktera. Tako\u0111e, nema sumnje da je njihova izgradnja neophodna, jer je jedina “alternativa” ovom poku\u0161aju suzbijanja izbegli\u010dke krize ostaviti kao i do sada, hiljade ljudi na ulicama Beograda.<\/p>\n

Zlostavljanje po zakonu<\/strong><\/p>\n

Navodno naseljavanje izbeglica u Srbiji poslu\u017eio je desni\u010darskim organizacijama Obraz i Na\u0161i kao povod<\/a> za prijavljivanje protesta “protiv naseljavanja 400.000 migranata u Srbiji”. Fa\u0161isti\u010dki skup nije nai\u0161ao na odobravanje ve\u0107ine stanovni\u0161tva, a dr\u017eava je, sre\u0107om, zabranila njegovo odr\u017eavanje. Posebno je, me\u0111utim, interesantna podr\u0161ka koju je nacionalisti\u010dka desnica na\u0161la u redovima apostola slobodnog tr\u017ei\u0161ta. Libertarijanski klub Libek obratio se javnosti i dr\u017eavi u \u017eelji da iska\u017ee negodovanje zbog zabrane okupljanja, jer je, kako ka\u017eu, to Ustavom zagarantovano pravo sve dok se protest iskazuje nenasilnim metodama. Potez libertarijanskog kluba, kao i celokupan dosada\u0161nji anga\u017eman politi\u010dkih elita Evropske unije, razotkriva su\u0161tinsko licemerje bur\u017eoaske demokratije. Odbrana prava rasista, ksenofoba, nacionalista i fa\u0161ista na slobodno izra\u017eavanje prioritet je u odnosu na pravo izbeglica na bezbedan \u017eivot. Protestovanje protiv o(p)stanka hiljade progonjenih, oplja\u010dkanih i ugro\u017eenih ljudi u trenutnim okolnostima zna\u010di pozivati na lin\u010d i svesno ih dovesti u egzistencijalnu opasnost.<\/p>\n

Sensu stricto, migranti, budu\u0107i da nemaju validna dokumenta, nemaju ni svoja prava, jer ih pravno-politi\u010dki sistem liberalnih demokratija ne prepoznaje kao subjekte. Zbog toga su vapaji srbijanskih liberala i evrofanatika da su i izbeglice, na kraju krajeva, ljudi, te da politiku treba staviti na stranu i pomo\u0107i im iz humanih pobuda, gotovo autoironi\u010dni. Za dehumanizuju\u0107i tretman azilanata odgovornost snosi zakonodavni sistem Evropske unije i nedostatak politi\u010dke volje me\u0111u njenim elitama. Nacionalisti\u010dka desnica oli\u010dena u Srpskoj radikalnoj stranci i novoosnovanom Srpskom narodnom pokretu je, pod pritiskom narodne solidarnosti, ubla\u017eila svoju rasisti\u010dku retoriku, pa antiimigrantske stavove brani tvrdnjom da je izbegli\u010dka kriza isuvi\u0161e veliki finansijski izazov za Srbiju. Za vladaju\u0107u Srpsku naprednu stranku i premijera Aleksandra Vu\u010di\u0107a izbegli\u010dka kriza je jo\u0161 jedan na\u010din dodvoravanja zahtevima EU.<\/p>\n

Solidarnost kao odgovor<\/strong><\/p>\n

Vu\u010di\u0107 je na svom tviter nalogu<\/a> objavio da \u0107e Srbija prihvatiti jedan broj migranata, tvrde\u0107i da smo zbog nepodizanja ograde “vi\u0161e Evropljani od nekih drugih”. Tako je po ko zna koji put pokazao da su zapravo nacionalizam i kompetitivnost, a ne solidarnost i demokratija temelji evrointegracija. EU beskompromisno vr\u0161i pritisak na \u010dlanice periferije da zaustavljaju migracije ka njenom centru, zbog \u010dega joj zadr\u017eavanje izbeglica u Srbiji savr\u0161eno odgovara. Za to vreme migranti pove\u0107avaju potro\u0161nju, tro\u0161e\u0107i poslednje zalihe novca u Srbiji, od \u010dega najvi\u0161e koristi ima doma\u0107a bur\u017eoazija. Otuda delimi\u010dno i tolika blagonaklonost srbijanskih politi\u010dkih elita prema izbeglicama. Teret humanitarne pomo\u0107i jo\u0161 uvek je na volonterima i ljudima dobre volje, \u0161to Vu\u010di\u0107u omogu\u0107ava da se javno hvali \u010dinjenicom da za re\u0161avanje izbegli\u010dke krize ne tra\u017ei novac iz evropskih fondova, ve\u0107 politi\u010dku podr\u0161ku zvani\u010dnika EU.<\/p>\n

Srbijanski ministar unutra\u0161njih poslova, Neboj\u0161a Stefanovi\u0107, potpisao je memorandum o saradnji sa makedonskom, ma\u0111arskom i austrijskom policijom. Globalna politika EU vodi ka ograni\u010davanju slobode kretanja i poja\u010davanju policijske represije, zbog \u010dega sli\u010dnu situaciju mo\u017eemo o\u010dekivati i u Srbiji. Ipak, skupovi i druge manifestacije solidarnosti sa izbeglicama, koji se odr\u017eavaju u Srbiji, Ma\u0111arskoj i Austriji predstavljaju tra\u010dak nade i ukazuju da su solidarnost i narodni otpor nepogre\u0161iva odbrana od fa\u0161izacije dru\u0161tva, koju orkestriraju elite.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Podizanje ograde na ma\u0111arsko-srpskoj granici zavr\u0161eno je 31. avgusta. Zvani\u010dni susret evropskih lidera povodom re\u0161avanja izbegli\u010dke krize, koja u proteklih nekoliko nedelja potresa Evropu intenzivnije nego \u0161to su elite navikle da to ignori\u0161u, trebalo bi da se odr\u017ei 14. septembra u Briselu. <\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":8831,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[46],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-8824","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-migracije","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8824","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8824"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8824\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8844,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8824\/revisions\/8844"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8831"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8824"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8824"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8824"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=8824"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=8824"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=8824"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=8824"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}