{"id":879,"date":"2014-05-14T07:00:30","date_gmt":"2014-05-14T06:00:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=879"},"modified":"2021-02-25T11:06:49","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:49","slug":"nedovrsivi-uvod-u-pravi-kapitalizam-o-ulozi-nove-srpske-vlade","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=879","title":{"rendered":"Nedovr\u0161ivi uvod u pravi kapitalizam \u2013 o ulozi nove srpske vlade"},"content":{"rendered":"

Nedavni trosatni ekspoze srpskog premijera Vu\u010di\u0107a ogolio je funkciju prijevremenih izbora koji su ga doveli na vlast. Konsolidirana vlast kroz apsolutnu ve\u0107inu za cilj \u0107e imati amortizaciju dru\u0161tvenih tenzija do kojih \u0107e ispraznost ekonomskog programa i sna\u017ene antisocijalne mjere neminovno dovesti. Moment u kojem postane jasno da antikorupcijska agenda nije ekonomski program ve\u0107 svakodnevni policijski posao pokrenut \u0107e novu politi\u010dku dinamiku u Srbiji \u010diji je ishod sasvim neizvjestan.<\/strong><\/p>\n

U predizbornoj kampanji, sada\u0161nji premijer Srbije i nosilac jednog od najboljih izbornih rezultata u istoriji doma\u0107eg vi\u0161estrana\u010dja, Aleksandar Vu\u010di\u0107, dao je neubi\u010dajeno malo obe\u0107anja. Govorio je o tome kako \u0107e nam u periodu koji sledi biti \u201cbolno i te\u0161ko<\/a>\u201d i o tome da \u0107e njegove reforme imati mnoge neprijatelje, ali napokon, na dugi rok \u0107e biti obavljene najva\u017enije mogu\u0107e stvari za Srbiju. To je verovatno najhiperboli\u010dniji oblik koji je diskurs tranzicionih obe\u0107anja ikada dobio kod nas. Utoliko on stoji u nizu tranzicionih obe\u0107anja koja se\u017eu bar od 5. oktobra 2000. godine, ako ne i ranije. Istovremeno, za razliku od prethodnih vlasti, ovo je verovatno prva vlada \u010dija je agenda zasnovana i legitimisana u potpunosti na ekonomskoj i socijalnoj problematici, u kojoj nacionalno pitanje, kulturni identitet i sli\u010dni aspekti dru\u0161tvenog \u017eivota ne igraju skoro nikakvu ulogu. Postavlja se dakle pitanje \u0161ta mo\u017eemo da o\u010dekujemo i kuda \u0107e nas politi\u010dka dinamika u Srbiji odvesti tokom mandata novoizabrane vlade.<\/p>\n

Sada kada pred sobom imamo i tekst premijerovog ekspozea<\/a>, neke stvari su u tom pogledu postale jasnije. Nova vlada je sebi postavila \u00a0tri cilja: (1) reformu ekonomije putem izmene zakonodavstva zarad nastavka borbe protiv korupcije i stvaranja pravog tr\u017ei\u0161nog okru\u017eenja, (2) razvijanje privatnog sektora putem subvencija i smanjenja poreskog optere\u0107enja i (3) fiskalnu konsolidaciju smanjenjem rashoda i postepenim rastom prihoda. Iako \u0107e ostvarivanje ovih ciljeva podrazumevati bolne i te\u0161ke mere, prema re\u010dima premijera, one bi ve\u0107 za tri godine trebalo da dovedu do zaustavljanja rasta javnog duga na 75%, ni\u017eeg fiskalnog deficita (3-4% BDP-a) i vi\u0161ih plata, \u010dak i u javnom sektoru.<\/p>\n

Pravo zna\u010denje bolnih reformi<\/strong><\/p>\n

Prvo \u0161to bismo mogli da primetimo jest da su iznesene tvrdnje u bitnom smislu apstraktne i nedore\u010dene. Na primer, kada je re\u010d o izmeni ekonomskog zakonodavstva, stvarno zna\u010denje ovih re\u010di nam postaje jasnije kada osmotrimo prethodnu etapu u reformi zakona o radu. Legitimi\u0161u\u0107i svoje poteze kao mere u cilju stvaranja tr\u017ei\u0161nog okru\u017eenja u kojem bi trebalo svima da bude bolje, vladaju\u0107e stranke su promovisale jedan ekstremno antisocijalni zakon<\/a> koji je trebao da privu\u010de interes potencijalnih investitora ukazuju\u0107i im da je Srbija mesto na kojem ne\u0107e morati da po\u0161tuju mnoga va\u017ena radni\u010dka prava, poput izdavanje otpremnina otpu\u0161tenom radniku za celokupan radni sta\u017e, nu\u017enost uspostavljanja trajnog radnog odnosa nakon godinu dana rada, i sli\u010dno.\u00a0Isto tako, kada je re\u010d o korupciji<\/a>, trebalo bi imati na umu da iako su naprednjaci svoj ugled u narodu mahom izgradili na hap\u0161enjima tajkuna i otpu\u0161tanju sopstvenih politi\u010dara za koje se posumnjalo da su se upustili u nelegalne radnje, ni jedna od presuda do danas nije done\u0161ena.\u00a0Pored toga, dr\u017eavna politika zasnovana na privla\u010denju privatnih investitora strukturno uslovljava da politi\u010dari na vlasti sopstvene mogu\u0107nosti tretiraju kao kapital koji bi trebalo dobro da ulo\u017ee stvaraju\u0107i veze sa zastupnicima kapitala, \u0161to garantuje da se korupcija reprodukuje uprkos svim iskrenim antikoruptivnim namerama<\/a> ovog ili onog politi\u010dara.<\/p>\n

Nadalje, kada je re\u010d o fiskalnoj konsolidaciji, kao \u0161to su mnogi ve\u0107 primetili<\/a>,\u00a0ono \u0161to ona za sada predstavlja jeste naprosto niz jasnih i o\u0161trih antisocijalnih mera, kao \u0161to je smanjenje plata u javnom sektoru za 10% u cilju smanjenja dr\u017eavne potro\u0161nje. S obzirom na \u010dinjenicu koju je jasno izneo Vladimir Milutinovi\u0107<\/a> da su i dohoci od plata iz javnog sektora ti koji preko PDV-a i doprinosa pune dr\u017eavni bu\u017eet, mo\u017eemo da zaklju\u010dimo kako \u0107e se rezanja ovih dohodaka vratiti u vidu manjih poreskih prinosa dr\u017eave.\u00a0Tu je va\u017eno podcrtati \u010dinjenicu da jednom kada se zapravo upusti u obja\u0161njenje fiskalne konsolidacije postoji jasna diskrepancija izme\u0111u konkretnih mera smanjenja dr\u017eavnih tro\u0161kova i na\u010dina na koji se zami\u0161lja pove\u0107anje prihoda. 1<\/a><\/sup>\u00a0Nadalje u slu\u010daju mera poput profesionalizacije uprave preduze\u0107a u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, koja se nudi kao na\u010din da se\u00a0 smanje rashodi dr\u017eave tako \u0161to \u0107e ova preduze\u0107a po\u010deti finansijski da se oslanjaju na sebe, trebalo bi imati na umu da su upravo ovi profesionalci kao upravnici preduze\u0107a u restrukturiranju ti koji su u saradnji sa potencijalnim kupcima \u010desto radili na teranju ovih preduze\u0107a u ste\u010daj. To je samo jedan od primera strukturne tendencije ka korupciji u ovom odnosu privatnog i dr\u017eavnog, i u ovom slu\u010daju nemamo ni\u0161ta osim \u010dvrste antikoruptivne retorike premijera da nam garantuje da \u0107e se ta praksa promeniti.<\/p>\n

Napokon, cela ova idealna fiskalna jednad\u017eba je, kao i sve \u0161to su i prethodne vlade obe\u0107avale, zasnovana na uspehu u pomenutom bu\u0111enju privatnog sektora. Upravo je taj proces jedini na\u010din da se objasni kako ove \u201cbolne i te\u0161ke\u201d antisocijalne mere u stvari mogu u nekoj perspektivi da imaju socijalno po\u017eeljne posledice. U tom kontekstu, mora se imati na umu da, kao \u0161to smo ve\u0107 imali prilike da vidimo, investitori (strani koliko i doma\u0107i) nemaju nikakvu posebnu a priori <\/i>sklonost ka Srbiji i srpskom tr\u017ei\u0161tu rada. Njih isklju\u010divo interesuje \u0161ta ono ima da ponudi, i svi ustupci koji u krajnjoj liniji sni\u017eavaju cenu rada i zapo\u0161ljavanja ne\u0107e biti dovoljni ako se ista ova \u201ctr\u017ei\u0161na sredina\u201d mo\u017ee prona\u0107i i na mnogim drugim mestima. Makedonija<\/a> je odli\u010dan primer za tu sredinu kao i za disfunkcionalnost ovog na\u010dina razmi\u0161ljanja.\u00a0Investitore pored cene rada interesuje i obrazovanost i specijalizovanost radne snage, kao i prisustvo specifi\u010dnih prirodnih bogatstava ili blizina nepokretnih i skupih kapitalnih dobara, od \u010dega se Srbija ne mo\u017ee ni jednim pohvaliti. Utoliko nam preostaje ili da poverujemo da \u0107e velika \u017eelja i patos sa kojim nova vlast u Srbiji nastupa biti dovoljni da zamagle racionalnu procenu investitora i dovedu ih kod nas, ili da \u0107e morati da im se ponude neke \u201cposebne\u201d ponude ili pak da oni ipak ne\u0107e do\u0107i i da je tr\u017ei\u0161te u Srbiji funkcionalno upravo ovakvo kakvo jeste i da je to \u201cpravedan\u201d tr\u017ei\u0161ni rezultat kojim bi zastupnici ovog tipa pravde zapravo trebalo da budu zadovoljni.<\/p>\n

Osiguravanje legitimiteta ususret socijalnim protestima<\/strong><\/p>\n

Bilo kako bilo, postavlja se pitanje zbog \u010dega je bilo potrebno da se ovi izbori vandredno odr\u017ee i da se formira vlada sa ovolikom ve\u0107inom. Tu dolazimo do njene verovatno najva\u017enije osobenosti koja u bitnom smislu opisuje promenu politi\u010dke dinamike u Srbiji. Kao \u0161to smo ve\u0107 rekli, \u010ditava kampanja i predizborna tematika je bila orijentisana na socijalna i ekonomska pitanja, \u0161to nije bio slu\u010daj ranijih godina kada su politi\u010dkim prostorom dominirala pitanja poput Kosova ili sporovi oko evrointegracija. Legitimitet ove vlade proisti\u010de iz verovanja jednog dela populacije da su mere koja ona nudi stvarna re\u0161enja za materijalno stanje u zemlji. Me\u0111utim, kao \u0161to smo videli, ove mere su u direktnom smislu jasno antisocijalno orijentisane i u bitnom smislu podlo\u017ene sumnji u pogledu toga da li \u0107e stvarno doneti ono \u0161to obe\u0107avaju. \u010cinjenica je da su prethodne vlasti, same bivaju\u0107i neuspe\u0161ne u tome da tranzicionim merama obezbede stvarno pokretanje doma\u0107e ekonomije, uvek imale mogu\u0107nost kupovine dru\u0161tvenog konsenzusa sredstvima iz mnogobrojnih kredita koji su bili dostupni. Ako poku\u0161aji da se ostvari ono \u0161to neoliberalna ideologija tvrdi da je jedino mogu\u0107e, odnosno da dr\u017eava \u2013 kada joj je ve\u0107 zabranjeno da preuzima aktivnu ekonomsku ulogu \u2013 uspostavi i osigurava privatni sektor koji vu\u010de ekonomiju i obezbe\u0111uje op\u0161te blagostanje, i nisu bili uspe\u0161ni, to je moglo da se skrajne utoliko \u0161to ve\u0107ina to jo\u0161 uvek nije ose\u0107ala na svojoj ko\u017ei. Me\u0111utim, usled zadu\u017eenosti danas to vi\u0161e nije mogu\u0107e i istovremeno se materijalno stanje stanovni\u0161tva bitno pogor\u0161alo tako da ga nije mogu\u0107e ni ignorisati.<\/p>\n

Ose\u0107aj da se nalazimo u ekonomski disfunkcionalnom stanju i da je to problem koji zahteva da sistemski bude re\u0161en sve je jasniji i u tom kontekstu moglo bi se re\u0107i da nu\u017eda da se zadr\u017ei neoliberalni kurs, u kojem se dr\u017eava ne\u0107e aktivno me\u0161ati u privredu, name\u0107e niz direktno antisocijalnih mera se\u010denja i preraspodele dru\u0161tvenog bogatstva u privatne ruke kao jedini preostali mogu\u0107i put. Te\u0161ko je verovati da bi bilo koja od mera \u0161tednje koja nas \u010deka mogla da pro\u0111e direktnu probu narodne volje. Mogu\u0107nost da se zastupa krajnja opklada neoliberalizma, prema kojoj samo oduzimanje od naj\u0161irih slojeva u krajnjoj liniji mo\u017ee da osigura da u jednom trenutku oni zapravo imaju, zahtevala je jak izborni rezultat. Kao \u0161to je to premijer jasno i izrekao<\/a>, kada krenu protesti protiv ovih mera, za koje on vidi da \u0107e izvesno po\u010deti, njegovi ministri \u0107e morati da saslu\u0161aju protestante \u2013 ali ni\u0161ta vi\u0161e od toga.<\/p>\n

Bitno je napomenuti da je ovaj specifi\u010dan ekonomski pravac uop\u0161te mogao da dobije svoje legitimitet samo zbog specifi\u010dne parlamentarne procedure koja izra\u017eava narodnu volju. Samo u sistemu reprezentacije izbornog tipa u kojem se biraju partije na osnovu ranijeg delovanja i u kojem dobijaju mo\u0107 da sprovode vi\u0161egodi\u0161nje planove, bez ikakve kontinuirane provere, Aleksandar Vu\u010di\u0107 je mogao da zalo\u017ei sopstvene antikoruptivne manevre kao garant da bi mu trebalo omogu\u0107iti da sprovede mere \u0161tednje poput ovih. Samo u takvom sistemu ova pozicija je mogla da se pojavi kao najplauzibilnija s obzirom na to da parlamentarni oponenti, koji ovu popularnost nemaju, nisu mogli da ponude ni\u0161ta temeljno druga\u010dije. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Zaklju\u010duju\u0107i, mo\u017eemo da rezimiramo kakva nas politi\u010dko-ekonomska dinamika \u010deka u Srbiji u narednom periodu. Verovatno je da \u0107e nepopularne mere izazvati odre\u0111eni revolt, ali je isto tako verovatno da makar u prvo vreme to ne\u0107e biti dovoljno, upravo zbog izbornog rezultata koji \u0107e nova vlada mo\u0107i da prizove u svoju korist, prikazuju\u0107i volju onih koji se budu suprotstavljali kao volju manjine naspram svojoj kao volji ve\u0107ine. Isto tako,velika je verovatno\u0107a da, iz razloga koje smo izneli, ove mere ne\u0107e mo\u0107i da donesu pri\u017eeljkivane rezultate u pogledu socijalne situacije. Me\u0111utim, to samo po sebi ne odre\u0111uje u kojem smeru bi politi\u010dka situacija mogla da ode. Sa jedne strane, kada po\u010dne da opada poverenje u ekonomski boljitak, lako bi moglo da se dogodi da vidimo uskrsnu\u0107e etni\u010dke i kulturne problematike koja je bila dominantna do pre nekog vremena. To je ono \u0161to imamo prilike da vidimo u Makedoniji koja je u bitnom smislu avangardan slu\u010daj u pogledu tranzicionih sudbina balkanskih zemalja.\u00a0Ipak, \u010dini se da i uz sve prepreke u pogledu demokratske procedure i medijske kontrole koja \u0107e se sa predstoje\u0107om privatizacijom medija<\/a> samo zao\u0161triti,\u00a0postoji mogu\u0107nost da bi jedna kritika neoliberalnog re\u0161enja, koja bi izlo\u017eila plauzibilnu alternativu i imala saveznike u sli\u010dnim snagama u regionu, mogla da (p)okrene stvari u druga\u010dijem pravcu.<\/p>\n

  1. Navode se slede\u0107e mere \u2013 Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate \u0107e nastaviti da rastu po trenutnim fiskalnim pravilima od 2015. godine. Paralelno sa ovom\u00a0 merom \u0107e biti ukinut i solidarni porez, koji je bio neophodna mera u kratkom roku. Na kraju 2016.godine u zdravoj srpskoj ekonomiji, plate u javnom sektoru dosti\u0107i \u0107e vi\u0161i nivo nego \u0161to je to danas. Zna\u010dajno smanjenje diskrecionih rashoda na dnevnice za slu\u017ebena putovanja i drasti\u010dno smanjenje tro\u0161kova reprezentacije i putovanja. Zna\u010dajno smanjenje materijalnih tro\u0161kova povezanih sa kori\u0161\u0107enjem slu\u017ebenih vozila. Minimalan broj ljudi ispod nivoa ministra ima\u0107e pravo na slu\u017ebeno vozilo. Smanjenje donacija dr\u017eave za sportske klubove i podsticaj za sprovo\u0111enje privatizacije u tom segmentu. Odlu\u010dna borba protiv sive ekonomije. Bolji poreski obuhvat pojedinih grupa i delatnosti. Druge manje promene poreskog sistema u oblasti akciza i drugih indirektnih poreza. Usvajanje parametarske reforme penzijskog sistema.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Dragan \u0110ilas<\/a> govore\u0107i o ulozi dr\u017eave u ekonomiji jasno pokazuje kako je DS spreman da zadr\u017ei neoliberalnu agendu poput Vu\u010di\u0107eve \u010dak i po cenu toga da poku\u0161avaju\u0107i da se ne slo\u017ei sa Vu\u010di\u0107em u potpunosti ostane bez odgovora na ovo pitanje.\u00a0Nekada\u0161nji ministar Sa\u0161a Radulovi\u0107<\/a> obja\u0161njavaju\u0107i svoje naizgled radikalno druga\u010dije shvatanje uloge dr\u017eave kritikuje Vu\u010di\u0107evu politiku subvencija samo tako \u0161to \u0107e umesto da ih izdaje i tako prazni bud\u017eet, smanjiti poreze na novozaposlene radnike i time smanjiti sam priliv novca u dr\u017eavnu kasu.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U predizbornoj kampanji, sada\u0161nji premijer Srbije i nosilac jednog od najboljih izbornih rezultata u istoriji doma\u0107eg vi\u0161estrana\u010dja…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":878,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[12,64],"theme":[456,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[97],"class_list":["post-879","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-izbori","tag-kriza","theme-politika","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/879","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=879"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/879\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36894,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/879\/revisions\/36894"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/878"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=879"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=879"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=879"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=879"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=879"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=879"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=879"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}