{"id":868,"date":"2014-05-15T07:00:36","date_gmt":"2014-05-15T06:00:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=868"},"modified":"2021-02-25T11:06:48","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:48","slug":"mikser-na-vodi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=868","title":{"rendered":"Mikser na vodi"},"content":{"rendered":"

Beogradska \u010detvrt Savamala prostor je predvi\u0111en za \u201curbanu revitalizaciju\u201d u sklopu projekata kojima bi se industrija uni\u0161tena u tranziciji zamijenila novim djelatnostima. Grandiozni projekt \u201cBeograda na vodi\u201d, koji ulju\u010duje izgradnju luksuznih sadr\u017eaja novcem investitora iz Emirata, logi\u010dan je nastavak politike koja kao svoje ekonomske uspjehe vidi otvaranje uslu\u017enih djelatnosti za najbogatije s rijetkim i nesigurnim radnim mjestima za ostale. No ovaj se projekt istodobno oslanja i na dugogodi\u0161nje poku\u0161aje razvoja \u201ckreativnih industrija\u201d na Savamali kroz Mikser festival.<\/strong><\/p>\n

Savamala je zapu\u0161teni deo centra Beograda koji se prostire du\u017e desne obale reke Save izme\u0111u Brankovog mosta i mosta Gazela. Jednim delom njenog pejza\u017ea dominiraju devetnaestovekovne palate i ne\u0161to mla\u0111e stambene zgrade, magacini i manja proizvodna postrojenja koja je proces deintustrijalizacije u\u010dinio izli\u0161nima. Drugi deo gotovo u celosti pokrivaju Glavna \u017eelezni\u010dka stanica i Glavna autobuska stanica sa svom prate\u0107om infrastrukturom. Zbog blizine gradske luke i povezanosti sa \u017eelezni\u010dkim \u010dvorom i autoputem, kroz \u010detvrt prolazi i te\u0161ki transportni saobra\u0107aj. Smanjivanjem industrijske proizvodnje, luka za koju je Savamala bila vezana gubi funkciju, kao i \u017eelezni\u010dka traka koja preseca vezu ovog dela grada sa rekom Savom na kojoj le\u017ei.<\/p>\n

Kao i mnoga druga mesta sa ovakvom urbanisti\u010dkim polo\u017eajem i ekonomskom situacijom, i Savamala je postala meta razli\u010ditih projekata sa namerom urbane revitalizacije. U ovome prednja\u010de projekti takozvanih kreativnih industrija koje obe\u0107avaju pokretanje ekonomije i otvaranje novih radnih mesta kroz kombinovanje kulturne proizvodnje, uslu\u017enih i zanatskih delatnosti. Te promene kakve nosi urbana revitalizacija pod kreativnim industrijama u potpunosti zanemaruju kompleksnost ekonomskog sistema i poziciju odre\u0111enog dela grada u okviru tog sistema. Ukoliko i omogu\u0107e ikakav ekonomski razvoj, on je jako kratkoro\u010dan i koristi samo eliti dok \u0107e ve\u0107ina stanovni\u0161tva biti na gubitku.<\/p>\n

Nedavno najavljeno tre\u0107e izdanje Mikser festivala pod sloganom \u201cOdr\u017eiva utopija<\/a>\u201d <\/a><\/sup>predstavlja perjanicu kreativnih industrija u ovom delu Beograda. \u201cNajve\u0107i festival kreativnosti u regionu\u201d, kako se najavljuje Mikser, od ove godine vi\u0161e nije usamljen u \u201crevitalizaciji\u201d Savamale. Kontekst u kome \u0107e Mikser tragati za odr\u017eivom utopijom sasvim je druga\u010diji od prethodnih i predstavlja po\u010detak ostvarenja onoga \u0161to su neki samo naslu\u0107ivali, a mnogi drugi odbacivali kao realnu mogu\u0107nost. Pokretanje dr\u017eavnog projekta \u201cBeograd na vodi\u201d nova je realnost u kojoj organizatori festivala \u017eele da u\u010destvuju onim \u0161to u najavi programa nazivaju \u201cspontanim procesom urbane revitalizacije\u201d. Me\u0111utim, dosada\u0161nji rad i u\u010dinak Miksera nisu rezultat spontanog delovanja grupe kreativnih entuzijasta ve\u0107 predstavljaju institucionalizovni mehanizam koji \u010dine gradske i op\u0161tinske vlasti, javna preduze\u0107a i fondovi, privatne firme i na kraju veliki broj prekarnih radnika.<\/p>\n

Isti takav sklop predstavlja i projekat \u201cBeograd na vodi\u201d koji je poslednji u nizu vi\u0161edecenijskih poku\u0161aja \u201cspu\u0161tanja Beograda na reke\u201d, kao da grad ve\u0107 nije na njima. Novu rundu su pokrenuli premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 i investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji nude ulaganje od tri milijarde dolara u projekat. Tu su i nove gradske vlasti sa ve\u0107 oformljenim timovima \u201cstru\u010dnjaka\u201d koji pripremaju osnivanje novog javnog preduze\u0107a \u201cBeograd na vodi\u201d. Iako ovakve interesne skupine uspevaju da se legitimi\u0161u u dru\u0161tvu pod izgovorom doprinosa javnom interesu i op\u0161tem dru\u0161tvenom i ekonomskom razvoju, krajnji u\u010dinci su sasvim druga\u010diji.<\/p>\n

Prepleteni interesi ovih grupa dovode do stvaranja privatnih profita na osnovu eksploatacije javnih dobara i jeftine radne snage na koje se dodaju i dr\u017eavne subvencije. Mikser je bio prili\u010dno uspe\u0161an u takvom poslovanju. Nekoliko zgrada i skladi\u0161ta je dato na kori\u0161\u0107enje privatnim firmama pod nepoznatim okolnostima, dok se istovremeno sredstva iz javnih bud\u017eeta i usluge javnih preduze\u0107a ula\u017eu u produkciju kulturnih sadr\u017eaja u tim prostorima i na samom festivalu. Otvoreni su no\u0107ni klubovi, restorani, galerije i prodavnice dizajniranih predmeta. Tu su i mesta za zajedni\u010dki rad mladih kreativaca<\/a> koja obe\u0107avaju dizajnerima kontakt sa industrijom te posledi\u010dno mogu\u0107nost zarade.<\/a><\/sup><\/p>\n

Obzirom da se ova ekonomija bazira na uslugama za koje sve manji broj ljudi ima novca, te\u0161ko mo\u017eemo govoriti o bilo kakvom ekonomskom razvoju. Jedini realni u\u010dinak je fleksibilizacija radnih odnosa: ono malo radnih mesta koja su otvorena zahvaljuju\u0107i urbanoj revitalizaciji<\/i> Savamale su radna mesta u uslu\u017enim delatnostima, u kafi\u0107ima, restoranima i klubovima, \u0161to su ujedno i najnesigurnija radna mesta. U isto tako nesigurnom (prekarnom) polo\u017eaju se nalaze i umetnici, koji u\u010destvuju u kulturnoj produkciji koja hrani tu revitalizaciju. Oni \u0107e imati kratkoro\u010dne ugovore, ili ih ne\u0107e ni imati, \u010desto nisu ni pla\u0107eni za svoj rad ili nisu pokriveni tro\u0161kovi produkcije njihovih dela.<\/p>\n

Kulturna produkcija koja stoji kao predznak Mikser festivala ipak nije i njegova primarna uloga u Savamali, ve\u0107 je to privla\u010denje pa\u017enje preduzetnicima na ovaj deo grada i otpo\u010dinjanje procesa aproprijacije prostora i njihove eksploatacije. Stoga ovaj festival ne treba pomatrati kao biser kulturne produkcije, ve\u0107 kao jednu od karika kapitalisti\u010dke ekonomije. Ono \u0161to je Mikser postigao predstavljalo je samo uvertiru za revitalizaciju<\/i> koja sledi ovom delu grada nakon izme\u0161tanja transportnog saobra\u0107aja i \u017eeleznice. Tako projekat \u201cBeograd na vodi\u201d nastavlja upravo utabanim stopama Mikser festivala. O tome \u0161ta \u0107e i kako biti izvedeno u okviru ovog projekta trenutno mo\u017eemo samo spekulisati na osnovu promotivnih skica i pompeznih medijskih objava. Ipak, gradske i republi\u010dke vlasti su donele odre\u0111ene odluke koje se vode logikom \u201cpospe\u0161ivanja investicione klime\u201d.<\/p>\n

Privremena gradska uprava je sredinom aprila usvojila izmene Generalnog urbanisti\u010dkog plana koje se ti\u010du spratnosti objekata u odre\u0111enim delovima grada. Ovim je omogu\u0107ena izgradnja kule visoke oko 200m koja bi po planovima u\u0161la u sam tok reke Save. Mnogo opasnija i dalekose\u017enija je odluka po kojoj \u0107e Grad u budu\u0107e mo\u0107i da prodaje gradsko gra\u0111evinsko zemlji\u0161te, stanove i druge nekretnine koje poseduje. Mali biznisi koje je privla\u010dio Mikser su do sada prostore dobijali samo na kori\u0161\u010denje, a sada \u0107e preduzetnici privu\u010deni \u201cBeogradom na vodi\u201d postajati trajni vlasnici gradskog zemlji\u0161ta i nekretnina.<\/p>\n

Zatim je usledila odluka Vlade Srbije kojom se \u201cBeograd na vodi\u201d progla\u0161ava za projekat od nacionalnog zna\u010daja. Iskustvo u poslednjih desetak godina nam pokazuje da niti jedan od takvih projekata nije dovr\u0161en iako je dr\u017eava za njih uzimala pozama\u0161ne strane kredite koje moramo otpla\u0107ivati. I pre nego \u0161to se uzmu krediti za ovaj novi projekat, prvi danak bi moglo da da oko 200 porodica koje \u017eive u delu Savamale sa koga se upravo uklanjaju koloseci. To su uglavnom porodice sada\u0161njih i biv\u0161ih radnika \u017deleznica koji su od svoje firme dobili dozvole da se usele u napu\u0161tene skladi\u0161tne i kancelarijske prostore i stare vagone koji su tu na\u0161li svoje poslednje parkirali\u0161te. Iako ti ljudi tu \u017eive i po \u010detrdeset godina, iako su sami investirali u infrastrukturu sada bi mogli da izgube sve po\u0161to stoje na putu projekta od nacionalnog zna\u010daja. Oni nisu vlasnici niti zemlje, niti nekretnina u kojima \u017eive i dr\u017eava im svakako ne\u0107e ponuditi novoizgra\u0111ene stanove na mestu njihovih sada\u0161njih ku\u0107a.<\/p>\n

Premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 je najavio privatizaciju lukrativnog dela \u017deleznica Srbije koji se bavi teretnim transportom. Upravo Glavna \u017eelezni\u010dka stanica u Beogradu i prate\u0107a infrastruktura u vlasni\u0161tvu \u017deleznica Srbije zauzimaju najve\u0107i deo povr\u0161ine od 90ha na kojoj se planira izgradnja \u201cBeograda na vodi\u201d. Mo\u017eemo pretpostaviti da \u0107e kupac dela firme automatski postati i vlasnik dela te povr\u0161ine. Dok se to ne desi, ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanje zemlji\u0161ta ve\u0107 je otpo\u010delo. Skidanjem koloseka du\u017eine oko 30km oslobodi\u0107e se prostor za izgradnju, ali kako bi i dalje imao funkcionalan \u017eelezni\u010dki saobra\u0107aj, grad \u0107e morati da izdvoji po sada\u0161njim procenama oko 700 miliona evra (za izgradnju nove centralne stanice, nekoliko tunela, jednog mosta i ure\u0111enje dve postoje\u0107e \u017eelezni\u010dke stanice za potrebe teretnog saobra\u0107aja). Taj tro\u0161ak ne\u0107e snositi privatni investitori ve\u0107 stanovnici Beograda.<\/p>\n

Isto tako iz javnih bud\u017eeta \u0107e se finansirati i izgradnja potrebne infrastrukture za funkcionisanje budu\u0107ih stambenih i poslovnih kompleksa. Prema o\u010dekivanjima privredne komore<\/a> \u201cbi\u0107e izgra\u0111eno oko 22.000 luksuznih stanova, a o\u010dekuje se da \u0107e 70 odsto kupaca biti stranci. Procenjeno je da samo na odr\u017eavanju tih stanova mo\u017ee da se zaposli oko 5.000 ljudi, a na opslu\u017eivanju hotela 4.000 i na ostalim objektima jo\u0161 oko 5.000.\u201d<\/a><\/sup><\/p>\n

Jasno je da ove stanove ne\u0107e mo\u0107i da priu\u0161te ljudi koji \u017eive po napu\u0161tenim vagonima u ovom delu grada. Ono \u0161to se njima i mnogim drugim stanovnicima Beograda nudi su najprekarnija radna mesta na poslovima opslu\u017eivanja elite koja bi u\u017eivala u plodovima relociranih javnih sredstava i dobara. Oni malo sre\u0107niji i kreativniji i dalje \u0107e imati priliku da u festivalskom duhu nastave sa produkovanjem kulturno zabavnih sadr\u017eaja za istu elitu. Iz ovoga \u0161to nam je poznato o Mikser festivalu i projektu \u201cBeograd na vodi\u201d mo\u017eemo videti da nam oni ne mogu pru\u017eiti nikakvu \u201codr\u017eivu utopiju\u201d ve\u0107 samo nastavak neizdr\u017eive eksploatacije radnika, javnih dobara i fondova.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Savamala je zapu\u0161teni deo centra Beograda koji se prostire du\u017e desne obale reke Save izme\u0111u Brankovog mosta i mosta Gazela. Jednim delom njenog pejza\u017ea dominiraju devetnaestovekovne palate i ne\u0161to mla\u0111e stambene zgrade…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":866,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[74,51],"theme":[458,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[96],"class_list":["post-868","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-kultura","tag-privatizacija","theme-drustvo","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/868","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=868"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/868\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36893,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/868\/revisions\/36893"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/866"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=868"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=868"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=868"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=868"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=868"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=868"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=868"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}