{"id":8650,"date":"2015-09-02T07:00:22","date_gmt":"2015-09-02T06:00:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=8650"},"modified":"2015-09-02T15:09:06","modified_gmt":"2015-09-02T14:09:06","slug":"simbolika-neprekinutog-sukoba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=8650","title":{"rendered":"Simbolika neprekinutog sukoba"},"content":{"rendered":"

Iako Srbija ve\u0107 15 godina ne kontroli\u0161e Kosovo, koje je progla\u0161enjem nezavisnosti prije 7 i po godina zapo\u010delo nezavr\u0161eni proces dobijanja me\u0111unarodnog priznanja, pitanje statusa biv\u0161e autonomne pokrajine nastavlja da dominira politi\u010dkim raspravama u toj zemlji. U mukotrpnom procesu normalizacije odnosa koja je uslov “evroatlantskih integracija” za obe zemlje, srpske vlasti bezuspe\u0161no poku\u0161avaju da glume aktivnu ulogu.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Poslednjih meseci u Srbiji, odnosi sa Kosovom i povodom Kosova su fokusirani na \u0161trajk gla\u0111u Olivera Ivanovi\u0107a (biv\u0161i dr\u017eavni sekretar za Kosovo i Metohiju<\/em> optu\u017een za ratne zlo\u010dine 1999. i 2000. godine koji je trenutno u pritvoru), zatim na osnivanje<\/a> Specijalnog suda za ratne zlo\u010dine i stvaranje<\/a> Zajednice srpskih op\u0161tina. 1<\/a><\/sup> Naravno, sve navedeno, a i mnogo vi\u0161e od toga, odvija se pod patronatom ili barem budnim okom briselske birokratije. Naime, ideja i jeste da kontakti, ovakvi kakvi postoje danas, izme\u0111u Srbije i Kosova koje ona vidi kao deo svoje teritorije, poslu\u017ee kao deo evropskih integracija.<\/p>\n

Iako se politi\u010dki lideri sada bez problema me\u0111usobno rukuju i poziraju za fotoreportere, naro\u010dito ako je izme\u0111u njih neko od evropskih birokrata, stvari nisu uvek tako izgledale, ni u jednom smislu. Upravo, mo\u017eemo re\u0107i da su odnosi izme\u0111u etni\u010dkih Srba i Albanaca proteklih nekoliko decenija najgori u njihovoj vi\u0161evekovnoj istoriji. \u0160tavi\u0161e, na obema stranama deluje da je to tako oduvek i bilo. Me\u0111utim, istorijski izvori nam govore da su etni\u010dki sukobi na ovoj liniji relativno novijeg datuma, odnosno da zapravo po\u010dinju tek u XX veku, s tim da su vi\u0161e-manje kontinuirano i\u0161li nagore sve dok nismo do\u0161li do ove ta\u010dke na kojoj smo sada. Nije zgoreg dati jedan brzi pregled iz perspektive stanovnika Srbije.<\/p>\n

Kosovo je neuralgi\u010dna ta\u010dka ideologija srpske dr\u017eavne politike i nacionalizma. Po\u010dev od kosovskog mita, preko balkanskih ratova vo\u0111enih u drugoj dekadi XX veka, Milo\u0161evi\u0107evog govora na Gazimestanu povodom \u0161estote godi\u0161njice Kosovskog boja, rata sa NATO paktom 1999. godine, do dana\u0161njeg dana. U tuma\u010denju krvave jugoslovenske drame, \u010desto se za po\u010detnu ta\u010dku uzimaju doga\u0111aji sa kraja osamdesetih, od Osme sednice CK SKS kada je Milo\u0161evi\u0107 preuzeo partijski aparat, koriste\u0107i nezadovoljstvo upravo polo\u017eajem Srba na Kosovu, gde je on pre ve\u0107 ranije izjavio ono \u010duveno: “Narod niko ne sme da bije!”<\/p>\n

Paralelni sistem<\/strong><\/p>\n

Istina je, me\u0111utim, da je u samoj Srbiji antialbanski sentiment po\u010deo naro\u010dito da buja posle demonstracija na Kosovu 1981. godine kada je iznesen zahtev da Kosovu bude priznat status sedme republike u SFRJ, pozivaju\u0107i se na odluke Zemaljskog antifa\u0161isti\u010dkog ve\u0107a iz 1944. godine. U osudi, kako se tada govorilo “iredentizma”, srpski nacionalizam je na\u0161ao svoje mesto u sistemu. Unutar srpske politi\u010dke elite formirao se stav da na taj zahtev treba odgovoriti zahtevom za \u0161to ve\u0107om centralizacijom. Sa dolaskom Milo\u0161evi\u0107a, koji je taj zahtev artikulisao u dr\u017eavnom i partijskom aparatu, na \u010delo mitinga\u0161kog pokreta koji je nazvan “doga\u0111anje naroda”, proces po\u010dinje da se ubrzava.<\/p>\n

Izbija \u0161trajk rudara u Trep\u010di, koji je slomljen. Ustavne promene zbog kojih je \u0161trajk izbio su usvojene. Autonomija Kosova je likvidirana i “godine raspleta” se sele iz knjige u \u017eivot obi\u010dnih ljudi. 2<\/a><\/sup> Treba otvoreno re\u0107i i to da je izra\u017eavanje antialbanskog sentimenta na teritoriji \u010ditave biv\u0161e SFRJ bilo delimi\u010dno prihva\u0107eno zbog zategnutih odnosa i ideolo\u0161kog sukoba izme\u0111u dve zemlje \u010diji je koren u 1948. godini. Prikriveni srpski nacionalisti su tu mogu\u0107nost obilato koristili posle 1981. godine. Devedesetih, dok je rat besneo na teritoriji Hrvatske i BiH, stanje na Kosovu je bilo naizgled mirno. Me\u0111utim, Albanci su kao otpor kr\u0161enju autonomije iz Ustava iz 1974. godine formirali paralelni sistem obrazovanja, informisanja i uop\u0161te, politi\u010dki sistem koliko je to bilo mogu\u0107e. Milo\u0161evi\u0107evom re\u017eimu je sve to, naravno, bilo poznato, ali su\u0161tinski nisu preduzimali ni\u0161ta na tu temu, samo su dolivali ulje na vatru zabranjivanjem Albancima da kupuju nekretnine od Srba i drugih nealbanaca, kao deo poku\u0161aja da prilagode etni\u010dku strukturu Kosova svojim potrebama i vizijama.<\/p>\n

Ova politika re\u017eima zapravo nikada nije do\u017eivela osudu od strane opozicije. Razni gra\u0111anski liberali koji u ovoj ili onoj formi povremeno daju izjave na temu nezavisnosti Kosova zapravo to \u010dine zbog odnosa sa SAD i EU, a ne zbog svog principjelnog antinacionalisti\u010dkog stava. Tokom devedesetih, za vreme protesta 1996.-1997., ali i 1999.-2000. godine, kada bi policija krenula da razbija demonstracije, odgovor mase bi bio: “Idite na Kosovo!” Ovo je neobi\u010dan slu\u010daj u kome jedni demonstranti umesto da se bore protiv represije, zapravo pitaju policiju za\u0161to tu represiju ne okrene “tamo gde je potrebna”.<\/p>\n

Princip spojenih sudova<\/strong><\/p>\n

Podseti\u0107u da su te demonstracije predvodili Vuk Dra\u0161kovi\u0107, sada\u0161nji zagovornik pristupanja NATO, a tada gra\u0111anski \u010detnik, pre toga \u010dovek koji je uzvikivao da treba se\u0107i ruke svakome ko nosi neku drugu zastavu sem srpske (jo\u0161 pre toga novinar i lo\u0161 pisac, te \u0161ezdesetosma\u0161 i piskaralo sindikalnih govorancija), zatim Zoran \u0110in\u0111i\u0107 i Vesna Pe\u0161i\u0107, a \u010ceda Jovanovi\u0107 je bio jedan od vo\u0111a studenata. 3<\/a><\/sup> U ogromnoj ve\u0107ini srpskog politi\u010dkog tela bio je prisutan izraziti antialbanski \u0161ovinisti\u010dki sentiment. Sa obzirom na to da balkanski nacionalizmi \u2013 srpski, hrvatski, bo\u0161nja\u010dki, albanski i ini funkcioni\u0161u po principu spojenih sudova, sli\u010dan proces se odvijao i me\u0111u Albancima na Kosovu.<\/p>\n

Posle ameri\u010dkog bombardovanja 1999. godine, do\u0161ao je na albansku stranu red da u\u010dini svoje intervencije u etni\u010dkoj strukturi, pred o\u010dima tzv. me\u0111unarodne zajednice. Hiljade nestalih i nebrojeno mnogo proteranih za novu sliku Kosova; Severno od reke Ibar Srbi \u017eive na relativno povezanim teritorijama koje imaju i svoju vezu sa Srbijom. Ju\u017eno od Ibra nealbanci \u017eive u enklavama. Romi su skoro potpuno proterani sa Kosova. Deo Srba oti\u0161ao je sam, zbog veze sa dr\u017eavnim strukturama, u prvom redu vojskom i policijom.<\/p>\n

Godine 2004. eskalira nacionalisti\u010dko nasilje sa albanske strane. Ti doga\u0111aji su danas u Srbiji ozna\u010deni kao pogrom. Paljeni su objekti, sela, bilo je ljudskih \u017ertava, do\u0161lo je sukoba sa UNMIK-om, 4<\/a><\/sup> a jedna policijska stanica UNMIK-a je zauzeta. Raseljeno je 3600 ljudi. Reakcija na to nasilje u Beogradu bilo je izbijanje nereda zapam\u0107enih po paljenju Bajrakli d\u017eamije, a zapaljena je d\u017eamija i u Ni\u0161u. Godine 2007. po\u010dela je kampanja “Kosovo je Srbija” u organizaciji tada\u0161njeg ministarstva za Kosovo (i Metohiju<\/em>) povodom najava o progla\u0161enju nezavisnosti, a ta kampanja je vrhunac do\u017eivela paljenjem ambasade SAD u martu 2008. godine.<\/p>\n

Precenjeno pitanje<\/strong><\/p>\n

Sa takvom atmosferom i ideologijom, prvo vreme posle rata je bilo nerealno o\u010dekivati da se politi\u010dari \u010dak i rukuju me\u0111usobno. Ne toliko zbog ose\u0107aja \u010dasti (neki bi nazvali oksimoronom stavljanje dana\u0161njih politi\u010dara u istu re\u010denicu sa “ose\u0107ajem \u010dasti”), koliko zbog lo\u0161ih pretpostavki da tako ne\u0161to \u0161teti ugledu u bira\u010dkom telu. Tako je zabele\u017eeno da je prvo rukovanje izme\u0111u politi\u010dara iz Srbije i sa Kosova bilo u Dubrovniku na Croatia samitu 7. jula 2012. godine. Danas je, makar to, prestalo da bude toliko va\u017eno. Nastavili su da se rukuju.<\/p>\n

Najve\u0107a prepreka u odnosima danas jeste statusno pitanje. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Antievropski nacionalisti u Srbiji upozoravaju da \u0107e jedan od uslova za pristupanje EU biti da se ova nezavisnost prizna. Paradoksalno je to da je Kosovo, prakti\u010dno, nezavisno jedino i isklju\u010divo od Srbije, koja ga, pak, smatra svojim delom sa neizbe\u017enim dodatkom: Metohija<\/em>. Naime, metoh je srednjevekovni termin iz stvarnog prava i ozna\u010dava zemlju koja je u posedu neke crkve ili manastira, odnosno zemlju koja je poklonjena crkvi ili manastiru postaje metohija<\/em>. Re\u010d metoh ina\u010de zna\u010di “op\u0161te dobro”, a ovde je u funkciji ozna\u010davanja teritorije koja je pripadala hri\u0161\u0107anima (podrazumevano Srbima i njihovoj crkvi), te je u skladu sa istorijsko-ideolo\u0161kom tezom da su Albanci do\u0161ljaci koji su iskoristili seobe za vreme otomanske okupacije.<\/p>\n

Sa strane srpske vlasti prijem Kosova u me\u0111unarodne institucije je poseban front; Kosovo je primljeno u Me\u0111unarodni olimpijski komitet, niz drugih sportskih asocijacija, ali trenutno je najva\u017enije pitanje prijema u UNESCO. Me\u0111u srpskim nacionalistima trenutno vlada strah da se srednjevekovna ba\u0161tina oli\u010dena u zna\u010dajnim pravoslavnim manastirima ne upi\u0161e kao kosovska, odnosno “albanska”. Pored toga, obe strane koristi\u0107e svoje skromne mogu\u0107nosti da zagor\u010daju \u017eivot onoj drugoj strani koliko je to mogu\u0107e. Interpolove poternice kojima se progone politi\u010dari kada putuju u inostranstvo su jedan od na\u010dina.<\/p>\n

Posle svih navedenih stvari iz novije istorije treba re\u0107i i to da uprkos nesumnjivom nacionalisti\u010dkom naboju, spremnost za produ\u017eavanje sukoba nije na nivou na kome to politi\u010dari pretpostavljaju i predstavljaju. Va\u017enost Kosova u Srbiji je definitivno precenjena. \u010cak i na deklarativnom nivou, \u010dak i me\u0111u nacionalistima. To je, zapravo suo\u010davanje sa realno\u0161\u0107u. Kada bi Srbija, nekom magijom, povratila suverenitet nad Kosovom, \u0161ta bi ona sa njim? \u0160ta bi sa velikom ve\u0107inom stanovni\u0161tva?<\/p>\n

Posrednici u zamrznutim konfliktima<\/strong><\/p>\n

Sa druge strane, me\u0111u albanskim nacionalistima su stvari zategnute na sli\u010dan na\u010din. Sada se \u010ditava bitka izme\u0111u ta dva suprodstavljena nacionalizma odvija na simboli\u010dkom planu \u2013 ko \u0107e ubediti “zapadne partnere”, \u010ditaj prave nosioce suvereniteta na Kosovu, da je ona druga strane prljavije i lo\u0161ija, te \u010dije je pravo starije ili ve\u0107e. Sre\u0107om, za sada nema opcija o povratku oru\u017eanih sukoba. Srbija samo insistira na Rezoluciji 1244, 5<\/a><\/sup> sli\u010dno kao \u0161to se dr\u017ei Dejtona u BiH. Albanska strana o\u010dekuje nastavak procesa u skladu sa proklamovanom nezavisno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Upravo 25. avgusta mediji u Srbiji slavodobitno objavljuju ishod pregovora u Briselu na kojima je potvr\u0111eno formiranje Zajednice srpskih op\u0161tina. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko \u0110uri\u0107 izjavio je: “Sportskim re\u010dnikom, Srbija je pobedila sa 5:0. Zajednica srpskih op\u0161tina \u0107e imati svog predsednika, svoju skup\u0161tinu, direktne institucionalne veze sa Srbijom i ozbiljna izvr\u0161na ovla\u0161\u0107enja u mnogim oblastima. Imamo \u010detiri meseca za izradu Statuta Zajednice srpskih op\u0161tina, glavni dogovor smo postigli i ja \u010destitam gra\u0111anima Kosova i Metohije<\/em>“.<\/p>\n

Sa svoje strane Ha\u0161im Ta\u010di, koji je sada potpredsednik vlade Kosova, je izjavio: “Srbija je potpisala pod pritiskom me\u0111unarodne zajednice. Kosovska strana je stajala \u010dvrsto iza svojih zahteva i postigla je dogovor u skladu sa kosovskim zakonima. Ostaje na nama da radimo kako bismo izneli sve budu\u0107e procese”. Jo\u0161 je dodao da je potpisani sporazum “svojevrsno priznanje” nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Me\u0111utim, nije. Srbija se \u010dvrsto dr\u017ei, neki bi rekli \u2013 o\u010dajni\u010dki \u2013 rezolucije 1244, odnosno tvrdnje da prisustvo stranih trupa i administracije u bilo kojoj meri zapravo predstavlja me\u0111unarodni protektorat, a ne nezavisnost.<\/p>\n

Situacija je takva da briselskim birokratama i raznim drugim emisarima koji gospodare balkanskim zamrznutim konfliktima ne\u0107e nestati materijala za posao jo\u0161 dugo vremena. A nekako, ba\u0161 bi to trebalo da se dogodi. Za tako ne\u0161to mora da se artikuli\u0161e potpuno nova politi\u010dka pozicija, na svim stranama. Sa sada\u0161njim nacionalisti\u010dkim matricama, ni\u0161ta se ne mo\u017ee promeniti na bolje. Za sada je samo jasno da \u0107e slede\u0107a \u010detiri meseca biti utro\u0161ena na pisanje akata za novodogovorenu Zajednicu srpskih op\u0161\u0161tina. Uz to \u0107e, naravno, i\u0107i novi krug sporenja i natezanja. Me\u0111unacionalna mr\u017enja u medijima i iz aparata bi\u0107e raspirivana i generisana. Posrednici \u0107e i dalje posredovati.<\/p>\n

  1. Zajednica srpskih op\u0161tina trebala bi da bude institucija srpske autonomije na tzv. Severnom Kosovu koje je du\u017ee ostalo pod kontrolom Srbije i u kojem su Srbi ve\u0107ina. Ta bi institucija omogu\u0107ila da srpski politi\u010dari na Kosovu zadr\u017ee svoje funkcije, ali i priznaju ingerenciju Republike Kosovo.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. “Godine raspleta” je naslov knjige u kojoj su objavljeni govori Slobodana Milo\u0161evi\u0107a u trenutku dok je strelovito leteo kao svom vrhuncu[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Zoran \u0110in\u0111i\u0107, Vesna Pe\u0161i\u0107 i \u010ceda Jovanovi\u0107 su bili neki od vode\u0107ih liberalnih politi\u010dara u Srbiji. Nakon pada Milo\u0161evi\u0107a, \u0110in\u0111i\u0107 je postao premijer (2001.-2003.), Vesna Pe\u0161i\u0107 je slu\u017eila kao ambasadorka u Meksiku, a Jovanovi\u0107 kao \u0161ef poslani\u010dke grupe \u0161iroke koalicije DOS.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. UNMIK ili Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu bila je me\u0111unarodna civilna uprava u toj zemlji od 1999. do 2008. godine.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. Rezolucijom Ve\u0107a bezbednosti 1244 uspostavljana je strana kontrola nad Kosovom, ali je ono formalno tada jo\u0161 ostalo u sastavu Srbije do drugog re\u0161enja. Kako Srbija ne priznaje kasnije progla\u0161enje kosovske nezavisnosti, dr\u017ei da ta rezolucija jo\u0161 uvek vredi.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Iako Srbija ve\u0107 15 godina ne kontroli\u0161e Kosovo, koje je progla\u0161enjem nezavisnosti prije 7 i po godina zapo\u010delo nezavr\u0161eni proces dobijanja me\u0111unarodnog priznanja, pitanje statusa biv\u0161e autonomne pokrajine nastavlja da dominira politi\u010dkim raspravama u toj zemlji. U mukotrpnom procesu normalizacije odnosa koja je uslov “evroatlantskih integracija” za obe zemlje, srpske vlasti bezuspe\u0161no poku\u0161avaju da glume […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":6525,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[243,25],"theme":[456],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-8650","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-eu","tag-nacionalizam","theme-politika","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8650","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8650"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8650\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8767,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8650\/revisions\/8767"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6525"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8650"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8650"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8650"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=8650"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=8650"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=8650"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=8650"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}