{"id":8511,"date":"2015-08-14T07:00:50","date_gmt":"2015-08-14T06:00:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=8511"},"modified":"2015-08-11T10:35:00","modified_gmt":"2015-08-11T09:35:00","slug":"energetska-nezavisnost-po-cenu-gubitka-pitke-vode-neuredeno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=8511","title":{"rendered":"“Energetska nezavisnost” po cenu gubitka pitke vode?"},"content":{"rendered":"

Eksploatacija uljnog \u0161kriljca na Balkanu sve se \u010de\u0161\u0107e predla\u017ee kao izlaz za energetske probleme ne samo regiona, ve\u0107 i \u0161ireg podru\u010dja Europske unije, osobito kako bi se eliminirala ovisnost o ruskim energentima. No tehnologija hidrauli\u010dkog lomljenja (tzv. “frekovanje”) se drugdje ve\u0107 pokazala nedovoljno efikasnom da osigura o\u010dekivane koli\u010dine, a istovremeno je izazvala dugotrajne ozbiljne posljedice u podru\u010djima gdje je kori\u0161tena.<\/strong><\/p>\n

Iz Federalnog zavoda za geologiju Bosne i Hercegovine sredinom aprila 2015. najavljeno je istra\u017eivanje potencijalnih nalazi\u0161ta nafte u severo-isto\u010dnom delu BiH na povr\u0161ini od 11.000 kvadratnih kilometara, u saradnji sa ameri\u010dkom kompanijom \u0160el. Dva meseca pre toga stigla je vest da su se zbog slabih rezultata naftni giganti \u0160evron i Ekson povukli iz Poljske gde su istra\u017eivali potencijal ekspolatacije gasa iz \u0161kriljaca. Time je stavljena ta\u010dka na fantazije tamo\u0161nje ekonomske i politi\u010dke elite kako \u0107e Poljska postati eldorado za gas iz \u0161kriljaca, obogatiti se i osigurati energetsku nezavisnost. “Nema vi\u0161e govora o eldoradu. Nade i obe\u0107anja su bili preterani”, rekla je biv\u0161a predsednica poljske gasne kompanije PGNiG Grazina Pjotrovska Oliva, a prenela agencija Frans pres.<\/p>\n

A u Srbiji, od kada je u decembru 2014. godine Rusija obznanila ga\u0161nje projekta “Ju\u017eni tok” \u2013 izgradnje gasovoda kojim je trebalo da se transportuje prirodni gas iz Rusije do zemalja Evropske unije \u2013 \u010duli su se glasni zahtevi za ameri\u010dkim “te\u010dnim prirodnim gasom” (LNG) ali i za tehnologijom koja bi omogu\u0107ima proizvodnju LNG u Srbiji. U tekstku “\u0160kriljci ponovo u modi” (Dnevnik<\/em>, 21. 12. 2014) iznosi se teza da Srbija ima rezerve nafte iz uljnih stena da pokrije vlastitu potro\u0161nju u naredne \u010detiri decenije. Navodi se da su detektovana 23 basena, sa ukupnim resursnim potencijalom od preko 4,7 milijardi tona uljnih \u0161kriljaca, razli\u010ditog kvaliteta i sadr\u017eaja ulja.<\/p>\n

Detaljna geolo\u0161ka istra\u017eivanja obavljena su samo u delu Aleksina\u010dkog basena i podru\u010dja Go\u010d-Devotin. Aleksina\u010dko le\u017ei\u0161te je deo Aleksina\u010dkog basena i ukupne rezerve uljnih \u0161kriljaca u Aleksina\u010dkom le\u017ei\u0161tu iznose 1,94 milijardi tona, sa prose\u010dnim masenim sadr\u017eajem ulja od 10% u krovinskom delu i 12,5% u podinskom delu le\u017ei\u0161ta. Prema re\u010dima rudarskog in\u017eenjera docenta dr. Zlatka Dragosavljevi\u0107a, iz ovih rezervi moglo bi se dobiti ukupno oko 200 miliona tona ulja-nafte. Imaju\u0107i u vidu da Srbija godi\u0161nje tro\u0161i oko \u010detiri miliona tona nafte, eksploatacija Aleksina\u010dkog le\u017ei\u0161ta \u0161kriljaca mogla bi da Srbiji obezbedi preko 40 godina snabdevanja naftom iz doma\u0107eg izvora, odnosno, od po\u010detka proizvodnje, narednih 40 godina Srbija ne bi morala da uvozi naftu.<\/p>\n

Zabuna oko \u0161kriljca
\n<\/strong><\/p>\n

U istom tekstu iznosi se i jedna ograda: “U mnogim zemljama je, zbog negativnih ekolo\u0161kih efekata, zabranjena proizvodnja nafte iz uljnih \u0161kriljaca \u2013 poslednji takav primer je dr\u017eava Njujork u SAD, gde je pre nekoliko dana tamo\u0161nji guverner zabranio proizvodnju nafte i gasa iz \u0161kriljaca primenom tehnologije ‘frekovanja’.” Upravo su zbog ovog “frekovanja” stanovnici Pungestija na severoistoku Rumunije krajem 2013. godine vi\u0161e meseci protestovali kako bi spre\u010dili da \u0160evron pokrene istra\u017eivanje eksploatacije plina iz \u0161kriljaca. \u0160evron je pod pritiskom me\u0161tana prekinuo svoje aktivnosti, ali kada je po\u010detkom decembra 2013. godine policija rasterala demonstrante najavili su nastavak svojih aktivnosti. Jedna me\u0161tanka je izjavila “Policajci su stigli oko tri sata ujutro, udarali nas i vukli”, i dodala da je policija potom zauzela put, tako da ni \u0161kolski autobus nije mogao pro\u0107i. Policija tvrdi da nije upotrebila silu. Novinarima nije bilo dozvoljeno pribli\u017eavanje mestu doga\u0111aja.<\/p>\n

Prime\u0107ujemo da ovde postoji neka terminolo\u0161ka zabuna. I nafta i \u0161kriljci istra\u017euju se bu\u0161enjem, to je jasno. Kao \u0161to je jasno i da postoji novi trend eksploatacije \u0161kriljaca, koji je po\u010deo pre manje od deset godina u SAD. Me\u0111utim, mediji uglavnom stavljaju znak jednakosti izme\u0111u nafte i gasa koji se dobija eksploatacijom \u0161kriljaca, pogotovo kada se komentari\u0161u globalne ekonomske i politi\u010dke igre neposredno povezane sa tr\u017ei\u0161tem energenata i njihovim cenama na relacijama SAD \u2013 Rusija \u2013 Saudijska Arabija ili SAD \u2013 OPEK ili OPEK \u2013 Iran itd. Pa i u slu\u010daju da se napravi ova distinkcija nikada se u medijima ne pravi razlika izme\u0111u ekstrakcije ulja iz uljnih \u0161kriljaca i eksploatacije gasa iz gasnih \u0161kriljaca, iako su to su\u0161tinski razli\u010diti koncepti.<\/p>\n

\u010cak su i “stru\u010dni sagovornici” potpuno neupu\u0107eni \u2013 pa tako rudarski in\u017eenjer docent dr. Dragosavljevi\u0107, govore\u0107i od uljnim \u0161kriljcima, napominje da u Srbiji zabrana “frekovanja” ne postoji, a “strate\u0161ki nacionalni i interesi energetske bezbednosti, sigurnosti i nezavisnosti, trebalo bi da budu odlu\u010duju\u0107i faktori”. On potom pravi i logi\u010dki salto mortale “Ne treba biti naivan i potceniti uticaje velikih proizvo\u0111a\u010da i izvoznika nafte na razne nevladine ekolo\u0161ke organizacije, pa i na vlade, kako bi se uticalo na zabranu proizvodnje nafte iz uljnih \u0161kriljaca.”<\/p>\n

Sporno frekovanje<\/strong><\/p>\n

Uljni \u0161kriljci ili gasni \u0161kriljci? Uljni \u0161kriljci su sedimente rude sa razli\u010ditim sadr\u017eajem organske materije koja je raspr\u0161ena u porama u obliku mikroskopski sitnih \u010destica. To su stene koje sadr\u017ee vi\u0161e od 10% organske materije, kerogena (ulja). Obi\u010dno nastaju u ve\u0107im jezerima, mo\u010dvarama ili plitkim delovima velikih voda vekovnim talo\u017eenjem raznih organizama kao \u0161to su ostaci algi, zeljastih i drvenastih biljaka. Ove rude prilikom zagrevanja na temperaturama ~ 500\u00b0C daju te\u010dne ugljovodonike sli\u010dne sirovoj nafti i ne\u0161to gasa. Dobijena te\u010dnost \u2013 “ulje” \u2013 je izrazito crna, viskozna, i na temperaturi ispod 40\u00b0C gubi sposobnost te\u010denja, a preradom ovog naftnog “ulja” dobija se sinteti\u010dka nafta vrlo sli\u010dna sirovoj parafinskoj nafti.<\/p>\n

Gasni \u0161kriljci su novootkrivena nalazi\u0161ta prirodnog gasa u kojima je gas rasplinut u malim d\u017eepovima (a ne u velikim rezervoarima) po stenovitom terenu na razli\u010ditim dubinama. Eksploatacija ovog gasa je veoma komplikovana i vr\u0161i se pomo\u0107u metode “hidrauli\u010dnog lomljenja” koje je u SAD dobilo nadimak “frekovanje”. Ukratko, prvo se postavi ma\u0161inerija i napravi vertikalna bu\u0161otina dubine 2-4 kilometra a zatim se bu\u0161i horizontalno. Kada je bu\u0161enje zavr\u0161eno, u bu\u0161otinu se pod velikim pritiskom upumpa izme\u0111u pet i trideset miliona litara “te\u010dnosti za frekovanje” koju \u010dine voda, pesak i hemikalije. Ova te\u010dnost pod pritiskom ulazi u pukotine stena duboko ispod zemlje i dovodi do pucanja kamena, nakon \u010dega se gas iz stene osloba\u0111a i izlazi kroz bu\u0161otinu.<\/p>\n

Tokom \u010ditavog procesa od po\u010detka bu\u0161enja do ubrizgavanja “te\u010dnosti za frekovanje” koriste se raznovrsna hemijska sredstva \u2013 maziva, anti-korozivi, rastvara\u010di, kiseline, antibakterijska sredstva itd. me\u0111u kojima je veliki broj izuzetno toksi\u010dnih materija, materija koje su poznati kancerogeni, materija koje izazivaju o\u0161te\u0107enja mozga itd. Iako kompanije \u010desto tretiraju sastav te\u010dnosti koje koriste kao poslovnu tajnu, poput recepta za koka-kolu, aktivisti su na uzorku od 900 bu\u0161otina ustanovili 596 razli\u010ditih hemikalija koje su kori\u0161\u0107ene u ovom procesu.<\/p>\n

Nenadoknadiva \u0161teta<\/strong><\/p>\n

Kada se u bu\u0161otinu ubrizga “te\u010dnost za frekovanje” ona se pome\u0161a sa svim hemikalijama kori\u0161\u0107enim u pripremi bu\u0161otine i postaje izuzetno toksi\u010dna, iako je toksi\u010dna i sama po sebi. Nakon hidrauli\u010dnog lomljenja uz gas na povr\u0161inu izlaze i ogromne koli\u010dine otpadnog materijala koji ima skoro bezopasan naziv “iskori\u0161\u0107ena voda”. Da bi se prevezlo deset miliona litara “te\u010dnosti za frekovanje” koliko se u proseku koristi prilikom jednog hidrauli\u010dnog lomljenja potrebno je 400 vo\u017enji velikog kamiona-cisterne nosivosti 25 tona. Drugim re\u010dima prilikom svakog hidrauli\u010dnog lomljenja kontaminira se 10 hiljada tona vode. Postupak hidrauli\u010dnog lomljenja se na jednoj bu\u0161otini mo\u017ee ponavljati i preko deset puta.<\/p>\n

Oko polovine iskori\u0161\u0107ene te\u010dnosti iza\u0111e kroz bu\u0161otinu zajedno sa gasom, \u0161to zna\u010di:
\na) Nakon svakog hidrauli\u010dnog lomljenja treba negde odlo\u017eiti pet hiljada tona trajno kontaminirane vode. U pitanju su hiljade “frekovanja” svake godine.
\nb) Nakon svakog hidrauli\u010dnog lomljenja pod zemljom ostaje tako\u0111e pet hiljada tona trajno kontaminirane vode.<\/p>\n

Osim toga, te\u010dnost se ubrizgava pod ogromnim pritiskom i na razne na\u010dine dospeva do povr\u0161ine a ne samo kroz bu\u0161otinu. To uklju\u010duje zaga\u0111enje podzemnih voda, reka i jezera. Tako\u0111e dolazi i do osloba\u0111anja gasa na druge na\u010dine, a ne samo kroz bu\u0161otinu. Pa tako i gas dospeva u vodotokove ili na druge na\u010dine izlazi na povr\u0161inu. U SAD je zabele\u017een ve\u0107i broj slu\u010dajeva nepropisnog odlaganja “iskori\u0161\u0107ene vode” koji se vrlo \u010desto svode na prolivanje ovog toksi\u010dnog otpada tako gde je najzgodnije ili najjeftinije. To ne iznena\u0111uje i sasvim je u skladu sa doktrinom maksimizacije profita kroz eksternalizaciju tro\u0161kova. Konkretna iskustva iz Amerike su: trajno zaga\u0111enje pitke vode, potoka, reka i jezera u okolini bu\u0161otina, trovanje \u017eivotinjskog i biljnog sveta, trajno zaga\u0111enje zemlji\u0161ta van bu\u0161otina na lokacijama gde se ispu\u0161ta “iskori\u0161\u0107ena voda”. Trajno naru\u0161eno zdravlje stanovnika na lokacijama bu\u0161enja uklju\u010duju\u0107i o\u0161te\u0107enja mozga i rak.<\/p>\n

Spekulativni mjehur<\/strong><\/p>\n

\u0160ira slika je naravno i komplikovanija. Ukratko, ispostavlja se da je pri\u010da o “naftnom bumu” iz \u0161kriljaca u velikoj meri mit. Tro\u0161kovi eksploatacije gasnih \u0161kriljaca metodom hidrauli\u010dnog lomljenja vrlo su visoki, a jo\u0161 je sredinom 2012. godine direktor Eksona, pred ameri\u010dkim Savetom za spoljne odnose, izjavio da se na ovom podru\u010dju bore za goli opstanak, da uop\u0161te ne zara\u0111uju i da su \u0161tavi\u0161e u minusu. Trenutno je energetski sektor u dodatnom problemu zbog pro\u0161logodi\u0161njeg naglog pada cene nafte oko koga u javnosti jo\u0161 traje debata da li je u pitanju politi\u010dki pritisak na Iran i Rusiju ili poku\u0161aj Saudijske Arabije da smrsi konce ameri\u010dkim korporacijama koje su se okrenule eksploataciji gasnih \u0161kriljaca.<\/p>\n

“Bum iz \u0161kriljaca” zapravo je klasi\u010dan spekulativni mehur i to se ve\u0107 u roku od nekoliko godina vratilo kao bumerang. “Nezavisna istra\u017eivanja” i stru\u010dnjaci koje finansiraju naftne kompanije iznosili su nerealne procene koli\u010dine, isplativosti i mogu\u0107nosti eksploatacije gasnih \u0161kriljaca. Kompanije su la\u017eno prikazivale svoje tro\u0161kove manjim od stvarnih i prikrivale da prinos ovakvih bu\u0161otina brzo opada. Na sve kritike i krize naftna industrija odgovara marketin\u0161kim i PR kampanjama, sa zadatkom da umire javnost i diskredituju sve kriti\u010dare, bilo da su oni priznati stru\u010dnjaci ili ne.<\/p>\n

Naftne korporacije imaju finansijski interes da \u0161pekuli\u0161u o\u010dekivanjima budu\u0107eg rasta jer, ako u to ubede javnost, njima ve\u0107 tada realno raste vrednost na berzama kao da \u0107e taj rast zaista biti stvaran i realno \u0107e dobiti masivne kredite sa Vol Strita kada im budu trebali, kao \u0161to su ih i dobijali. Tako\u0111e je za o\u010dekivati da \u0107e, ukoliko se desi da spekulativni mehur nenadano pukne pod teretom vlastitih dugova, ameri\u010dki establi\u0161ment izbaviti energetski sektor ogromnim sredstvima, sli\u010dno kao \u0161to su izbavili bankarski sektor pre nekoliko godina.<\/p>\n

Najave kako \u0107e SAD uskoro biti energetski nezavisne, te da \u0107e do 2025. godine postati izvoznik energenata, a ne uvoznk, i cela pri\u010da koja se oko toga gradi u svojoj su\u0161tini funkcioni\u0161u kao ideolo\u0161ki narativi. Unutar SAD to uveravanje da sada\u0161nje stanje i staus quo<\/em> trajati ve\u010dno omogu\u0107ava da se mnogi problemi zata\u0161kaju ili ostave po strani. Istovremeno ovaj ideolo\u0161ki narativ ka spolja deluje tako \u0161to interpelira kompradorske bur\u017eoazije zemalja tre\u0107eg sveta u uverenje da je imperija jaka i da se treba staviti pod njeno okrilje, a ne pod okrilje neke od (mogu\u0107ih) konkurencija.<\/p>\n

U tom smislu jasno je da su katastrofalne ekolo\u0161ke posledice i ekonomski i politi\u010dki sekundarne u odnosu na profit koji u ovom slu\u010daju nije samo ekonomski ve\u0107 i geopoliti\u010dki. Kao i odgovor na pitanje za\u0161to naftne kompanije pompezno najavljuju eksploataciju gasnih \u0161kriljaca u Isto\u010dnoj Evropi i Africi, a politi\u010dari forsiraju pri\u010de o “energetskoj nezavisnosti”.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iz Federalnog zavoda za geologiju Bosne i Hercegovine sredinom aprila 2015. najavljeno je istra\u017eivanje potencijalnih nalazi\u0161ta nafte u severo-isto\u010dnom delu BiH na povr\u0161ini od 11.000 kvadratnih kilometara, u saradni sa ameri\u010dkom kompanijom \u0160el. Dva meseca pre toga stigla je vest da su se zbog slabih rezultata naftni giganti \u0160evron i Ekson povukli iz Poljske gde su istra\u017eivali potencijal ekspolatacije gasa iz \u0161kriljaca.<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":8521,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[128,182],"theme":[457],"country":[],"articleformat":[450],"coauthors":[240],"class_list":["post-8511","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-energetika","tag-okolis","theme-klima","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8511","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8511"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8511\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8514,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8511\/revisions\/8514"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8521"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8511"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8511"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8511"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=8511"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=8511"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=8511"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=8511"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}