{"id":8410,"date":"2015-07-29T07:00:42","date_gmt":"2015-07-29T06:00:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=8410"},"modified":"2015-07-29T10:07:02","modified_gmt":"2015-07-29T09:07:02","slug":"potencijal-sindikata-s-onu-stranu-socijalnog-dijaloga-i-politickog-klijentelizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=8410","title":{"rendered":"Sindikati i javni sektor: s onu stranu socijalnog dijaloga i politi\u010dkog klijentelizma"},"content":{"rendered":"

Sindikati bi trebali predstavljati klju\u010dnu dru\u0161tvenu snagu u obrani javnog sektora i poduze\u0107a, kao i u njihovoj demokratizaciji. Me\u0111utim, njihova uloga u pokretanju \u0161ire dru\u0161tvene koalicije na toj agendi gotovo u pravilu izostaje, a iznimku ne predstavlja ni Srbija. Donosimo kratki pregled tranzicijske sindikalne povijesti u Srbiji kako bismo razjasnili razloge navedenog izostanka, a i kako bismo uputili na politi\u010dke potencijale s obzirom na posljednje trendove.<\/strong><\/p>\n

Nisu samo zlonamerni dru\u0161tveni komentatori<\/a>\u00a0i de\u017eurni re\u017eimski analiti\u010dari oni koji tvrde da u Srbiji postoji izme\u0111u 24 i 26 hiljada sindikata. To je ve\u0107 postalo op\u0161te mesto medijskog i javnog diskursa, jedna od prvih asocijacija na sindikate u svakodnevnom razgovoru “obi\u010dnih ljudi”\u2013 ako se o sindikatima uop\u0161te i razgovara \u2013 te jedan od najjednostavnijih na\u010dina da se “sindikalna stvar” diskredituje. 1<\/a><\/sup>\u00a0Kada se tim spinovima pridoda i \u010dinjenica me\u0111usobnog glo\u017eenja sindikalnih centrala za mitsku reprezentativnost<\/em> koja bi trebalo da donosi \u010dlanstvo u disfunkcionalnom tripartitnom socio-ekonomskom savetu (SES), a paralelno i ona o osipanju ili bar pasivizaciji \u010dlanstva koje \u010desto nije mogu\u0107e animirati ni za ionako skromne sindikalne akcije, kao i generalno nepostojanje strategije revitalizacije sindikata u novim dru\u0161tvenim uslovima, name\u0107e se zaklju\u010dak da sve skupa sindikalni pokret u Srbiji danas i nije preterano sna\u017ean socijalni akter.<\/p>\n

\u0160ta uop\u0161te o\u010dekivati od ruiniranih postsocijalisti\u010dkih sindikata, ako i u “ure\u0111enijim” zemljama snaga sindikata ima silaznu putanju? Promene u sferi rada decenijama unazad nisu i\u0161le na ruku sindikatima ni u centrima svetskog kapitalizma. Deregulacija, fleksigurnost i galopiraju\u0107a prekarizacija ote\u017eavaju i dalje sindikalnu delatnost u nekada\u0161njim tzv. dr\u017eavama blagostanja. Ideolo\u0161ki nasrtaji vladaju\u0107ih slojeva stvarali su predstavu o “previsokim” zahtevima organizovanog radni\u0161tva. Ipak, pre svega zapadnoevropski, sindikati su poku\u0161avali, a i dalje poku\u0161avaju, da tragaju za novim modalitetima aktivnosti koji bi ih odr\u017eali iole relevantnim faktorom. Oni mobili\u0161u ljudstvo, stvaraju koalicije sa dru\u0161tvenim pokretima, bave se temama koje na prvi pogled nadilaze okvir klasi\u010dno shva\u0107enog sindikalnog interesovanja, ali rezultati su neretko nesrazmerni ulo\u017eenom trudu, energiji i o\u010dekivanjima. \u010cini se da se posti\u017ee tek toliko da se ne prekine veza sa se\u0107anjem na istorijske uspehe i ostacima samouverenosti u sopstvenu snagu, a nedovoljno da se ostvari su\u0161tinski uticaj na tokove savremenog kapitalizma.<\/p>\n

Ipak, kada se formalisti\u010dki uporedi npr. Francuska, gde je sindikalno organizovano svega oko 8% zaposlenih, sa Srbijom, u kojoj taj procenat i dalje iznosi oko tre\u0107ine zaposlenog radni\u0161tva, nesrazmer sindikalnog uticaja tra\u017ei dodatna obja\u0161njenja. 2<\/a><\/sup>\u00a0Kako je u periodu poslednje decenije XX i prve XXI veka, paralelno sa pluralizacijom i navodnom demokratizacijom sindikalne scene, tekao proces osipanja sindikalne snage u Srbiji? Otkuda tolika rezervisanost javnosti, pa \u010dak i skepsa samog sindikalnog \u010dlanstva, da sindikati uop\u0161te mogu ne\u0161to zna\u010dajno posti\u0107i?<\/p>\n

Postsocijalisti\u010dka pluralizacija<\/strong><\/p>\n

Ratnih devedesetih godina, osim nekada\u0161njeg “socijalisti\u010dkog dr\u017eavnog sindikata” SSSS (Savez samostalnih sindikata Srbije), prili\u010dno bliskog Milo\u0161evi\u0107evom re\u017eimu, na sindikalnoj sceni Srbije su nastale jo\u0161 dve, naj\u010de\u0161\u0107e shvatane kao “opozicione” centrale: UGSN (Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”) i ASNS (Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata). UGS “Nezavisnost” su formalno registrovani 1991. godine, mada korene vuku jo\u0161 iz 1988. godine i \u010duvenog \u0161trajka radnika u Rakovici, industrijskom delu Beograda. U po\u010detku je u njihov rad bio uklju\u010den \u010dak i jedan deo levih disidenata iz SFRJ, a svakako je ova centrala trpela represiju autoritarnog re\u017eima Socijalisti\u010dke partije Srbije (SPS). Ipak, 1996. godine formira se jo\u0161 jasnije opoziciona ASNS koja se odmah aktivno uklju\u010duje u borbu za “promenu ekonomskog i dru\u0161tvenog ure\u0111enja Srbije”, te ne samo da zavr\u0161ava kao punopravna \u010dlanica Demokratske opozicije Srbije (DOS), koalicije koja \u0107e 2000. godine zbaciti Milo\u0161evi\u0107a sa vlasti 3<\/a><\/sup>\u00a0, nego njen \u010delnik Dragan Milovanovi\u0107 postaje ministar rada u \u0110in\u0111i\u0107evoj vladi (2001-2003) i donosi prvi jasno anti-radni\u010dki Zakon o radu (ZOR), kao i Zakon o privatizaciji.<\/p>\n

Petog oktobra 2000. godine, datuma koji je predstavljao slom Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima i po\u010detak ubrzavanja procesa restauracije kapitalizma u Srbiji, postoje dakle tri sindikalne centrale u Beogradu i nekoliko ve\u0107ih sindikata koji nisu pripadali nijednoj krovnoj organizaciji. Tokom prethodnih skoro deceniju i po, oni nisu bili u stanju da dovedu u pitanje neoliberalni koncept razvoja. Neki su ga \u010dak i otvoreno podr\u017eavali. Uglavnom su se zadovoljavali zalaganjem za “po\u0161teniju” privatizaciju i povremenim pretnjama da ne\u0107e dozvoliti implementaciju jo\u0161 gorih zakonskih re\u0161enja. SSSS se trudio da se predstavi “odgovornim” i “reformisanim” i nekoliko njihovih funkcionera se \u010dak direktno uklju\u010dilo u politiku, zamenjuju\u0107i sindikalnu fotelju skup\u0161tinskom, putem pristupanja liberalnim socijaldemokratskim partijama koje su danas deo re\u017eima.UGSN su umeli da insistiraju na potpisivanju “socijalnih paktova” sa onim partijama \u2013 godine 2003. je to bila desni\u010darska Demokratska stranka Srbije (DSS) i tehnokratska neoliberalna G17plus \u2013 koje bi se obavezivale na po\u0161tovanje institucije socijalnog dijaloga \u0161to se svodilo na to da im se o\u010duva mesto u SES-u, uprkos krajnje upitnoj reprezentativnosti ove centrale. ASNS je ponovio avanturu direktnog politi\u010dkog anga\u017emana pristupaju\u0107i neoliberalnoj koaliciji “Preokret” na izborima 2012. godine, \u0161to je bio vrhunac anti-socijalne orijentacije ovog sindikata.<\/p>\n

Vremenom se javljaju i nove centrale, mahom izdvajanjem iz prethodnih. Iako redovno optu\u017euju\u0107i svoje “stare porodice” za oportunizam i izdaju radni\u010dkih interesa, i one su retko kada bile li\u0161ene sekta\u0161ke logike me\u0111usobnog sukobljavanja, borbe za dokazivanje reprezentativnosti i klijentelisti\u010dkih odnosa sa partijama. Tako su Udru\u017eeni sindikati Srbije SLOGA (USSS), jedina samodeklarisana centrala levi\u010darskog opredeljenja, na izborima 2012. godine potpisali Socijalnu Povelju sa koalicijom predvo\u0111enom SPS-om \u0161to je trebalo da zna\u010di da \u0107e pozvati svoje \u010dlanstvo da glasa za ovu politi\u010dku opciju koja \u0107e zauzvrat biti zastupnik radni\u010dkih interesa u Skup\u0161tini. Od toga su dobili samo kvazi-kejnzijanski eskpoze Ivice Da\u010di\u0107a, lidera SPS-a, prilikom preuzimanja premijerske funkcije. Gre\u0161ku su USSS ponovili potpisuju\u0107i predizborni sporazum sa Demokratskom strankom 2014. godine, obrazla\u017eu\u0107i to navodnim protivljenjem DS-a najavljivanoj privatizaciji komunalnih preduze\u0107a i novom ZOR-u. Ovog puta USSS je ubacila i jednog funkcionera u Skup\u0161tinu na listi DS-a, ali je on teku\u0107e godine napustio poslani\u010dke redove ra\u0161timovanog DS-a<\/a>\u00a0i pre\u0161ao u redove nove desne partije nastale rascepom Demokratske stranke Srbije (DSS).<\/p>\n

Otvaranje prilika za saradnju<\/b><\/p>\n

Uprkos svemu, bilo je i primera, makar privremenog, zajedni\u010dkog nastupa sindikalnih centrala. Protestovalo se protiv Zakona o radu (2001), Zakona o penzijskom osiguranju (2010), kao i Zakona o privatno-javnom partnerstvu (2011). Ipak, akcije su naj\u010de\u0161\u0107e bile neuspe\u0161ne i neretko su rezultovale novim me\u0111usobnim optu\u017eivanjima i daljim zao\u0161travanjem odnosa.<\/p>\n

Koliko god bila skromna, pro\u0161logodi\u0161nja moblilizacija protiv novog ZOR-a bila je specifi\u010dno interesantna iz dva razloga. Prvo, kroz zajedni\u010dki nastup je definitivno potvr\u0111ena bliskost SSSS-a i UGSN-a, razvijena zajedni\u010dkim interesom \u010dlanstva u SES-u, \u0161to je za rezultat imalo privremeno okupljanje ostalih centrala i ve\u0107ih sindikata u “drugi tabor”, nazvan Srpski sindikalni front<\/a> (SSF). Mada ni SSF, formiran na inicijativu Konfederacije slobodnih sindikata (KSS), nije po\u017eiveo<\/a>, predstavljao je poku\u0161aj ukrupnjavanja sindikalne scene \u2013 \u0161to je, s obzirom na opisane okolnosti, korak napred \u2013\u00a0 i ot\u0161krinuo vrata saradnje sa drugim akterima civilnog dru\u0161tva. Drugo, ta vrata su delimi\u010dno otvorena i u “prvom taboru”: tako je u Vojvodini potpisan Sporazum<\/a> o saradnji izme\u0111u SSS Novog Sada, Gerusije, dru\u0161tvenog centra CK13 i Udru\u017eenja romskih studenata.<\/p>\n

To su svakako mali koraci, ali barem nagove\u0161tavaju mogu\u0107nost da neke sindikalne frakcije \u017eele i\u0107i drugim putem od utabanih staza seminarske saradnje sa onim delom civilnog sektora koji je u ideologiji socijalnog dijaloga video plafon “dru\u0161tveno odgovornog” anga\u017eovanja sindikata. Skepti\u010dne leve aktivisti\u010dke grupe mogu naravno postavljati pitanje gde su do sada bili sindikati u raznim mogu\u0107nostima za zajedni\u010dko delovanje koje su ih mogle povezati sa drugim dru\u0161tvenim grupama i pokretima. I delimi\u010dno mogu biti u pravu: sindikati su zaista propu\u0161tali da pove\u017eu zalaganje za pobolj\u0161anje polo\u017eaja poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da sa onim aktivisti\u010dkim borbama protiv “otimanja zemlje”, prosvetarske \u0161trajkove sa studentskim protivljenjima komercijalizaciji obrazovanja, borbe onih delova nesindikalizovanog radni\u0161tva koji su se zalagali za radni\u010dko akcionarstvo sa protestima sopstvenog \u010dlanstva protiv privatizacije industrijskih preduze\u0107a (koje ionako \u010desto nisu podr\u017eavale punim kapacitetom na lokalu).<\/p>\n

Ali “odgovornosti” je bilo i na drugoj strani: sindikati su \u010desto posmatrani kao “relikti pro\u0161losti”, nesposobni za pro\u0161irenje podru\u010dja borbe. Lako je zameriti doma\u0107im sindikatima kako nikada nisu poku\u0161ali da organizuju ozbiljnije povezivanje sa nezaposlenima, prekarijatom ili lokalnom zajednicom koju ti\u0161ti neki “partikularni” problem. Ipak, da li je to realno o\u010dekivati u situaciji u kojoj se sindikati mu\u010de da se izbore za ono \u0161to je \u201enjihov posao\u201c: sigurnost poslova, sklapanje kolektivnih ugovora, pravna za\u0161tita zaposlenih,porast zarada? Mo\u017eda i “dru\u0161tveni aktivisti” mogu pomo\u0107i sindikatima. Npr. verovatno bi aktivistkinje kampanje Ne da(vi)mo Beograd<\/a> mogle da skrenu pa\u017enju sindikatima trgovine i uslu\u017enog sektora na zanemareni aspekt megalomanskog projekta\u00a0Beograd na vodi<\/em>: opasnost stvaranja velikog broja nesigurnih i slabo pla\u0107enih radna mesta, koje ovakvi projekti sa sobom donose, a o kojima ve\u0107 sada treba razmi\u0161ljati.<\/p>\n

Nove mogu\u0107nosti: obrana i demokratizacija javnog sektora<\/strong><\/p>\n

Vlada republike Srbije ove godine planira odlu\u010dni napad na javni sektor i poslednje ostatke javnog vlasni\u0161tva, a mere \u0161tednje su uveliko u toku. Zakonski rok za privatizaciju medija istekao je 1. jula ove godine. S tim u vezi, Sindikat novinara Srbije<\/a> (SINOS)\u00a0je inicirao javne debate, kojima su doprinos<\/a> dale i leve aktivisti\u010dke platforme.Pa\u017enju javnosti izazvala je i akcija protiv privatizacije preduze\u0107a Avala film, u kojoj je u\u010de\u0161\u0107e uzela<\/a> i kampanja \u201cStop privatizaciji!\u201d.<\/p>\n

Velika \u0107e se borba voditi i kada je u pitanju dugo o\u010dekivana i konstantno prolongirana privatizacija Telekoma<\/a>. Pomenuta sindikalna centrala KSS \u2013 reprezentativna centrala koja okuplja veliki deo radni\u0161tva javnog sektora, ali ipak i dalje nije zastupljena<\/a> u SES-u\u00a0\u2013 pokrenula je nedavno peticiju<\/a> protiv prodaje ovog profitabilnog preduze\u0107a\u00a0koja mo\u017eda predstavlja uvertiru u pozivanje na referendum. Ve\u0107i problem od toga \u0161to \u0107e na ovom pitanju poku\u0161ati da profitira<\/a> i desna opoziciona koalicija DSS-Dveri, a KSS \u2013 u \u010dijem su sastavu oba velika sindikata u Telekomu \u2013 razumljivo jeste otvoren za saradnju sa svima koji mogu pomo\u0107i,\u00a0predstavlja \u010dinjenica da nigde nema ni traga predloga kako demokratizovati javni sektor<\/em>.<\/p>\n

Dosada\u0161nja sindikalna i stru\u010dnja\u010dka antiprivatizaciona argumentacija se bavi svakako relevantnim ta\u010dkama: odbrana radnih mesta zaposlenih za koje je jasno da \u0107e privatizacijom biti ugro\u017eena, problematika prodaje doma\u0107ih resursa multinacionalnim korporacijama, pitanje informacione bezbednosti, poskupljenje usluga, itd. Ali, de\u017eurnim liberalnim kriti\u010darima “gigantskog javnog sektora”<\/a> i njegove korumpiranosti i podlo\u017enosti partokratskim uticajima, izbilo bi se iz ruku dosta “argumenata” kada bi i sami sindikati kritikovali zaista \u010desto partijski postavljen menad\u017ement, kao i nemogu\u0107nost nekog vida participacije gra\u0111ana i gra\u0111anki u upravljanju preduze\u0107ima koja dobrim delom i sami finansiraju kroz poreze i doprinose i za \u010diji opseg i kvalitet usluge i sami moraju biti zainteresovani \u2013 a ako i nisu trenutno, mogu postati ukoliko im se otvori prostor za participaciju. Za\u0161to ne postaviti pitanje akcija Telekoma koje su i dalje jednim delom u rukama stanovni\u0161tva ili za\u0161to ne insistirati na tome da privatizacija medijskog javnog servisa (RTS) ne mo\u017ee biti bolji put ka njegovoj demokratizaciji od osmi\u0161ljavanja mehanizama kojima bi stanovni\u0161tvo Srbije zaista moglo uticati na ure\u0111iva\u010dku politiku usmerenu ka zaista objektivnom informisanju? Pomenuti SINOS se u svojoj antiprivatizacionoj kampanji tako\u0111e nije preterano doticao pitanja kako ljudi na lokalu zaista mogu da u\u010destvuju u fukncionisanju lokalnih medija, koji ovih dana mahom odlaze u ste\u010daj. 4<\/a><\/sup><\/p>\n

Leve aktivisti\u010dke i NGO grupe, kao i progresivni delovi tzv. civilnog sektora, od sindikata svakako ne smeju “di\u0107i ruke”. Prvo, zato \u0161to i dalje ima istine u staroj frazi da oni predstavljaju organizovanu radni\u010dku klasu. Drugo, zato \u0161to i pored upitnog kredibiliteta odre\u0111enog broja visokih fukncionera\/ki, na ni\u017eim hijerarhijskim nivoima unutar sindikata, kao i na lokalu, postoje ljudi koji su iskreni i\/ili kompetentni radni\u010dki borci. Te se \u010dinjenice moraju ozbiljnije shvatiti, te poku\u0161ati da se sindikatima pru\u017ee neka nova znanja i savremeniji takti\u010dki predlozi za \u0161ire dru\u0161tveno delanje. Ukoliko i sindikati minimiziraju sekta\u0161tva izme\u0111u centrala, a maksimiziraju unutra\u0161nju demokratizaciju i otvorenost ka \u0161irim partnerstvima, mo\u017eda mo\u017eemo o\u010dekivati doprinos rehabilitaciji klasne politike.<\/p>\n

  1. U Srbiji zapravo postoji oko 30 \u2013 od toga ne vi\u0161e od 5 ili 6 relevantnih \u2013 sindikalnih centrala u koje ulaze granski sindikati, sitnije sindikalne organizacije, podru\u017enice i sl., a koji su svi redom registrovani kao posebna pravna lica. Tendenciozna tuma\u010denja dakle ne razlikuju osnovne oblike organizovanja od onih slo\u017eenijih i zanemaruju zakonsku obavezu ovakvog na\u010dina registracije, istovremeno potenciraju\u0107i ogroman broj malih, strukovnih i “ku\u0107nih” sindikata \u010dije postojanje obja\u0161njavaju kao paravan za privilegije njihovog vo\u0111stva, “zaboravljaju\u0107i” pritom da je izvestan deo njih osnivan i radi daljeg cepanja ionako razjedinjenog sindikalnog korpusa.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. U prvom slu\u010daju, poziv sindikalnih centrala na uli\u010dne demonstracije i kampanje rezultira relativno masovnim odzivom, svakako neuporedivim sa na\u0161im podnebljem. U drugom, \u010delnici najve\u0107ih centrala su umeli da ponekad i javno priznaju kako odustaju \u010dak i od prvomajske \u0161etnje jer ne mogu naterati ni svoje \u010dlanstvo da se anga\u017euje.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Veliki opozicioni protesti 1996\/97. godine bili su osu\u0111eni na neuspeh, izme\u0111u ostalog, i zato \u0161to su ostali zarobljeni u srednjoklasnom miljeu njegovih organizatora i zna\u010dajnog dela sudionika. Tek kada je 2000. godine i radni\u010dka klasa, umorna od decenije ratova i besperspektivnosti, “re\u0161ila” da rizikuje i ono malo socijalne sigurnosti (relativna jednakost u siroma\u0161tvu) i odazove se apelu prozapadne i nedvosmisleno protr\u017ei\u0161ne opozicije da je “krajnje vreme za promene”, te okrene le\u0111a Milo\u0161evi\u0107u, njegovom je re\u017eimu zaista do\u0161ao kraj.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Izuzetak mo\u017eda predstavlja nedavno u javnosti obelodanjena, ali jo\u0161 uvek nedovoljno jasna, inicijativa “Plan B za Studio B”. Ova grupa gra\u0111ana \u017eeli da se, u vidu zadruge, uklju\u010di u nadmetanje za kupovinu medijske ku\u0107e, koja je trenutno u vlasni\u0161tvu Grada, a \u010dija se prodaja sprema.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Nisu samo zlonamerni dru\u0161tveni komentatori i de\u017eurni re\u017eimski analiti\u010dari oni koji tvrde da u Srbiji postoji izme\u0111u 24 i 26 hiljada sindikata…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":2773,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[105,85],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[194],"class_list":["post-8410","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-javni-sektor","tag-radnicki-pokret","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8410","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8410"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8410\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8430,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8410\/revisions\/8430"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2773"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8410"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8410"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8410"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=8410"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=8410"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=8410"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=8410"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}