{"id":836,"date":"2014-05-12T07:00:53","date_gmt":"2014-05-12T06:00:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=836"},"modified":"2021-02-25T11:06:50","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:50","slug":"strategije-likvidacije-primer-jumka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=836","title":{"rendered":"Strategije likvidacije: primer Jumka"},"content":{"rendered":"

\u0160trajk koji se odvija u vranjanskom poduze\u0107u Jumko u sebi kondenzira sve klju\u010dne karakteristike srpske tranzicijske putanje. Potpuno razvidnom \u010dini ulogu dr\u017eave u procesu restauracije kapitalizma, kao \u0161to i ukazuje na strukturne, materijalne i ideolo\u0161ke uvjete izostanka politi\u010dki determinirane radni\u010dke solidarnosti. No, osim statusa simptoma otvara i prostor za reorijentaciju srpskog radni\u010dkog pokreta.<\/strong><\/p>\n

Jumko (Yumco) se danas nalazi u restrukturiranju, a njegovi radnici u fabrici \u0161trajkuju, smatraju\u0107i da im je na\u010dinjena nepravda. S obzirom na dominantne predstave u srpskoj javnosti, deluje da je Jumko ve\u0107 odavno jedno od tih notornih dr\u017eavnih preduze\u0107a gubita\u0161a o kojima zagovornici mera \u0161tednje u poslednje vreme govore\u00a0sa toliko samouverenosti. Ipak, ako pogledamo njegovu istoriju, vidi se da stvari ne stoje ba\u0161 tako. Radnici Jumka koji sporadi\u010dno \u0161trajkuju i bune se ve\u0107 nekoliko godina unazad, u dominantnoj javnosti \u010desto su okarakterisani kao jo\u0161 jedni od \u201cneradnika na dr\u017eavnim jaslama\u201d. U tim interpretacijama gotovo nikada se ne uzima u obzir da je to preduze\u0107e uspe\u0161no poslovalo ve\u0107inu svog veka i da su od njega \u017eiveli ne samo njegovi radnici, ve\u0107 i \u0161ira okolina Vranja. No, krenimo od po\u010detka.<\/p>\n

Konfekcijsko preduze\u0107e Pamu\u010dni kombinat Jumko A.D. iz Vranja, na jugu Srbije, osnovano je 1960. godine, i u periodu probne proizvodnje do 1965. godine zaposlilo je 1.200 radnika i radnica. Ve\u0107 slede\u0107e godine, Jumko kre\u0107e da proizvodi pro\u0161irenim kapacitetom. Vremenom, kompanija otvara ukupno \u0161est pogona za proizvodnju finalnih i primarnih proizvoda i \u0161iri se izvan Vranja. U zenitu uspeha i proizvodnje, Jumko zapo\u0161ljava 12.000 radnika i radnica. Jumko je, zajedno sa preduze\u0107ima Ko\u0161tana i Simpo, dugo va\u017eio za simbol Vranja i cele ju\u017ene Srbije: gradski bazen i stadion su nosili njegovo ime. Zbog privednog blagostanja u tom delu zemlje \u010desto se mogla \u010duti izreka \u201cVranjanci kao \u0160vajcarci\u201d, a me\u0111u stanovni\u0161tvom ju\u017ene Srbije preduze\u0107e je u\u017eivalo veliki ugled<\/a>.<\/p>\n

Proces transformacije preduze\u0107a po\u010dinje polovinom devedesetih, kada se menja i celokupna ekonomska politika tada\u0161nje dr\u017eave. Godine 1995. preduze\u0107e od dru\u0161tvenog <\/i>postaje holding kompanija.<\/i> Ova promena ipak ne usporava progres preduze\u0107a koje nabavlja nove ma\u0161ine i \u0161iri svoju distributivnu mre\u017eu. Druga bitna godina za Jumko je 1999. kada kompanija postaje akcionarsko dru\u0161tvo.\u00a0<\/i>Ubrzo nakon ove svojinske transformacije dolazi do petooktobarskih promena 2000. godine na nivou dr\u017eave, \u0161to posledi\u010dno na svojoj ko\u017ei ose\u0107aju i Jumko, njegovi radnici i radnice i stanovnici ju\u017ene Srbije. Ulazi se u intenzivniju tranziciju, a iz sastava mati\u010dne holding<\/i> kompanije izlaze neka od preduze\u0107a i nastupa period reorganizacije. Izme\u0111u 2004. i 2008. godine, kompanija se konsoliduje i nastavlja koliko-toliko uspe\u0161no poslovanje, sve do 2009. godine kada po\u010dinje proces\u00a0restrukturiranja<\/i>. On je podrazumevao smanjenje broja zaposlenih uz odre\u0111eni socijalni program i ve\u0107u izlo\u017eenost Jumka diktatu tr\u017ei\u0161nih mehanizama, kao i kona\u010dnu\u00a0privatizaciju <\/i>cele kompanije<\/a>. Ve\u0107 na osnovu ovoga mo\u017eemo primetiti da problemi Jumka po\u010dinju tek sa izmenom zvani\u010dne dr\u017eavne makroekonomske politike u smeru potpunog raskida sa poslednjim ostacima samoupravnog modela i prelaskom na liberalni kapitalizam.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u010ditav ovaj proces nije prolazio bez organizovanog otpora radnika i radnica. Ve\u0107 2012. godine radnici i radnice organizovani u sindikatu ASNS Jumko ulaze u generalni \u0161trajk, koji, me\u0111utim, biva ugu\u0161en popisivanjem imena \u0161trajka\u010da i pretnjama otkazima. Ve\u0107 u martu 2013. radni\u0161tvo ponovo ulazi u \u0161trajk, zahtevaju\u0107i, izme\u0111u ostalog, isplatu sedamnaest zaostalih plata, povezivanje radnog sta\u017ea i overu zdravstvenih knji\u017eica. Generalni \u0161trajk zapo\u010det 14. januara ove godine predstavlja eskalaciju dotada\u0161njih izgubljenih borbi i, po svemu sude\u0107i, daleko je ozbiljnije organizovan od prethodna dva. Radnici i radnice Jumka, njih 1.200, re\u0161eni su da skrenu pa\u017enju i \u0161ire javnosti na svoj te\u017eak polo\u017eaj. Uvidev\u0161i da pisanje pisama dr\u017eavnim funkcionerima ne rezultira njihovim ozbiljnijim anga\u017eovanjem po pitanju re\u0161avanja problema, odlu\u010duju se na radikalizaciju borbe. Ovaj put, \u0161trajk podrazumeva i zauzimanje upravne zgrade, blokadu autoputa Ni\u0161 \u2013 Skoplje, kao i totalnu obustavu proizvodnje. Zahtevi se ne razlikuju mnogo od pro\u0161logodi\u0161njih, a najva\u017eniji obuhvataju ispla\u0107ivanje osam zaostalih plata, povezivanje radnog sta\u017ea, smenu celokupnog rukovodstva i ponovnu overu zdravstvenih knji\u017eica.<\/p>\n

Rukovodstvo kompanije je na sve na\u010dine poku\u0161avalo da uti\u010de na radnike i radnice da prekinu \u0161trajk, jer \u0107e kompanija zbog obustave proizvodnje morati da pla\u0107a penale naru\u010diocima, me\u0111utim, oni su ostali pri svojim zahtevima i metodama za ostvarenje tih zahteva. Pod njihovim pritiskom, prvenstveno zbog pomenute blokade autoputa, dr\u017eava je pristala na ispunjenje dela zahteva: overene su zdravstvene knji\u017eice do juna meseca i ispla\u0107ene su im dve zaostale plate za januar i februar, u iznosima koji idu daleko ispod republi\u010dkog i gradskog proseka<\/a>. S obzirom da su zahtevi inicijalno veoma minimalno postavljeni, bezna\u010dajnost ovog ustupka je jo\u0161 izra\u017eenija.<\/p>\n

Situacija u Jumku u ovom trenutku je neizvesna. Postoje razli\u010dite inicijative za dalju radikalizaciju borbe, od ponovnog blokiranja autoputa do predloga da \u0161trajka\u010di organizovano krenu pe\u0161ice prema Beogradu i zahtevaju sastanak sa dr\u017eavnim vrhom. Ideja koja stoji iza toga je me\u0111u radni\u0161tvom prisutno uverenje da bi sam dr\u017eavni vrh, predvo\u0111en premijerom Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, imao razumevanja za njihove probleme i poku\u0161ao da ih re\u0161i.<\/p>\n

Primer Jumka se ne sme posmatrati izolovano od konteksta tranzicije u Srbiji.\u00a0 Ve\u0107ina drugih dr\u017eavnih preduze\u0107a pre\u0161la je u manjoj ili ve\u0107oj meri isti put sistemskog razaranja ka privatizaciji kao kona\u010dnom ishodi\u0161tu. Na \u010dela preduze\u0107a dovode se neodgovorna i nekompetentna rukovodstva koja putem razli\u010ditih finansijskih i pravnih malverzacija rade na uni\u0161tavanju kapitala kojim preduze\u0107e raspola\u017ee, \u0161to posledi\u010dno vodi obaranju vrednosti celokupnog preduze\u0107a. U trenutku kada se privatizacija pojavljuje kao jedini izlaz iz lo\u0161eg poslovanja, cena preduze\u0107a je oborena, a broj radnika i radnica znatno smanjen. Ovaj mehanizam predstavlja jednu od osnovnih uloga dr\u017eave u zemljama u tranziciji: dr\u017eava, sa jedne strane, aktivno radi na obezvre\u0111ivanju preduze\u0107a, a sa druge, svojim socijalnim programima i otpremninama privremeno kupuje socijalni mir kod otpu\u0161tenog radni\u0161tva koje bi predstavljalo vi\u0161ak u budu\u0107em privatizovanom preduze\u0107u.<\/p>\n

Me\u0111utim, ovaj proces ne mo\u017ee da traje unedogled: u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, jednom okon\u010dane privatizacije vode kona\u010dnom ga\u0161enju preduze\u0107a (rasprodajom njihove imovine, ste\u010dajnim postupcima, itd.), a one retke koje se smatraju \u201cuspe\u0161nim\u201d nastavljaju poslovanje sa znatno sni\u017eenim kapacitetima i desetkovanim brojem zaposlenih koji rade u lo\u0161im uslovima i \u010desto na minimalnoj plati. U slu\u010dajevima kada do\u0111e do organizovanog otpora radni\u0161tva u trenutku kada postane jasno da se situacija ne\u0107e promeniti u njegovu korist, dr\u017eava ne preza od toga da se koristi represivnim aparatom, naj\u010de\u0161\u0107e putem zakulisne saradnje policije i privatnih firmi za obezbe\u0111enje, koje su poznate po kriminalnom na\u010dinu funkcionisanja. Stoga nisu retki primerci organizovanog prebijanja radnika i radnica u \u0161trajku, nasilno izbacivanje istih iz preduze\u0107a, i sli\u010dno. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

No, uprkos sli\u010dnom obrascu i mehanizmu kojima su podvrgnuta gotovo sva preduze\u0107a u restrukturiranju, organizovanje i povezivanje pojedina\u010dnih radni\u010dkih borbi jo\u0161 uvek se nije ustalilo u praksi. To ima svoje strukturne korene. S jedne strane, jugoslovenski tip samoupravljanja i na\u010din nacionalizacije preduze\u0107a koja su onda naknadno pretvarana u razli\u010dite vidove akcionarskih dru\u0161tava su doveli do toga da radnici pojedinih preduze\u0107a na ista gledaju kao na \u201csvoje dvori\u0161te\u201d. Me\u0111usobna konkurencija izme\u0111u dr\u017eavnih preduze\u0107a koja se\u017ee jo\u0161 u vreme Jugoslavije, kao i li\u010dna ulaganja u firme od strane zaposlenih kojima su rukovodili, bitno su uticali na to da probleme svojih fabrika smatraju isklju\u010divo<\/i> svojim, a sopstvene interese \u010desto \u010dak i suprotstavljene drugim preduze\u0107ima. S druge strane, \u010dinjenica da su bezbrojno mnogo puta radnici i radnice u borbi za svoja prava bili iznevereni od strane razli\u010ditih organa vlasti, a \u010desto i samih sindikata, samo je doprinela rastu nepoveranja prema bilo kojim \u201cspolja\u0161njim\u201d akterima.<\/p>\n

Jumko ni ovde nije izuzetak. Kao \u0161to je to bio slu\u010daj i u mnogim drugim preduze\u0107ima gde su se radnici i radnice pobunili za svoja prava, i radni\u0161tvu Jumka trenutno deluje da je samo u svojoj borbi. Uprkos sporadi\u010dnom iskazivanju podr\u0161ke Jumku od strane pojedinih radni\u010dkih organizacija i javnih preduze\u0107a (poput javnih preduze\u0107a iz samog Vranja), ipak ne postoji kontinuirana i organizovana saradnja radni\u010dkih grupa na ostvarivanju prava jednih koja su povezana sa pravima drugih. Usled toga \u0161to zajedni\u010dko iskustvo koje radni\u010dke grupe nesumnjivo dele jo\u0161 uvek nije \u201cosve\u0161\u0107eno\u201d kod svih radnika i radnica, ne treba da nas iznenadi ni \u010dinjenica da, u ovom slu\u010daju, radni\u0161tvo Jumka izlaz iz svojih problema vidi kroz \u201cpo\u0161tenu\u201d privatizaciju i pomo\u0107 koju bi im navodno pru\u017eio dr\u017eavni vrh, oli\u010den u \u201cnarodnom borcu protiv korupcije\u201d, sada\u0161njem premijeru Aleksandru Vu\u010di\u0107u. Me\u0111utim, uprkos najavljenim radikalnim merama koje radni\u0161tvo Jumka planira da sprovede, poput pomenute \u0161etnje do Beograda, na osnovu dosada\u0161njih iskustava te\u0161ko je re\u0107i da li \u0107e ishod ove borbe zaista i\u0107i u pravcu su\u0161tinske izmene polo\u017eaja radnika i radnica. Sude\u0107i po jasnom i beskompromisnom neoliberalnom kursu koji je preuzela Vu\u010di\u0107eva vlada, mesta za radni\u010dka prava i ponovno pokretanje proizvodnje u dr\u017eavnom sektoru nema.<\/p>\n

Ipak, nu\u017eno je pomenuti i da se, u kontekstu koordinisanog radni\u010dkog organizovanja, u Srbiji krajem jeseni 2013. godine pojavio novi akter \u2013 Levi samit Srbije. On okuplja razli\u010dite radni\u010dke grupe, udru\u017eenja i pojedince, kao i neke od levo usmerenih politi\u010dkih i studentskih organizacija \u0161irom zemlje. Polovinom aprila ove godine, Levi samit je uputio pismo podr\u0161ke<\/a> radnicima i radnicama Jumka, u kojem se nagla\u0161ava potreba za solidarno\u0161\u0107u i povezivanjem usamljenih radni\u010dkih borbi. Ostaje da se vidi da li \u0107e ova podr\u0161ka mo\u017eda prerasti u neko ozbiljnije zajedni\u010dko delovanje, kao i to da li \u0107e radni\u0161tvo Jumka istrajati u svojoj borbi do ispunjenja barem dela zahteva. S druge strane, postaje jasno da gubitnici tranzicije u Srbiji (okupljeni u Levom samitu) prevazilaze partikularne lokalne interese i shvataju da je njihova borba zajedni\u010dka, i da \u0107e, u krajnjoj liniji, umesto zahteva za re\u0161avanjem pojedina\u010dnih slu\u010dajeva koji su se do sada upu\u0107ivali vlastima, od sada morati sami sebe<\/i> politi\u010dki da zastupaju.<\/p>\n

  1. Sne\u017eana Veli\u010dkovi\u0107, glavna poverenica ASNS-a u Jumku bila je pretu\u010dena od strane “privatnog obezbe\u0111enja”. Napravljen je zapisnik o tome, me\u0111utim nije bilo reakcije iz Tu\u017eila\u0161tva.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Jumko (Yumco) se danas nalazi u restrukturiranju, a njegovi radnici u fabrici \u0161trajkuju, smatraju\u0107i da im je na\u010dinjena nepravda. S obzirom na dominantne predstave…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":835,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[51,85],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[93],"class_list":["post-836","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-privatizacija","tag-radnicki-pokret","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=836"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36895,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/836\/revisions\/36895"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=836"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=836"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=836"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=836"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}