Nakon \u0161to je godinama pitanje pristupa Europskoj uniji bilo ishodi\u0161na to\u010dka svih politi\u010dkih razlikovanja u Srbiji, danas se uspostavom strana\u010dkog konsenzusa o tom pitanju, prije svega kroz ideolo\u0161ki manevar naprednjaka, funkcija Europe, bilo imaginarne bilo institucionalne, svodi na legitimiranje neoliberalnih politika. Kao jedina “alternativa” tim politikama javlja se zagovor okretanja Rusiji pod izgovorom navodne kulturolo\u0161ke bliskosti.<\/b><\/p>\n
Evropska unija predstavlja mo\u017eda i centralno pitanje oko kojeg se u protekle dve decenije artikulisao dominantni politi\u010dki diskurs u Srbiji. Naime, EU je ta\u010dka u kojoj se sudaraju dve dominantne politi\u010dke pozicije \u2013 “prva” i “druga” Srbija, nacionalisti\u010dka i liberalna. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast ova dualna zao\u0161trenost je donekle izgubila na intenzitetu. Naime, biv\u0161i pripadnici Srpske radikalne stranke, veliki nacionalisti i protivnici evropskih integracija, naprednjaci su dolaskom na vlast zauzeli mesto vode\u0107ih “evroentuzijasta” i utoliko umanjili i pacifikovali klaster “evroskeptika”.<\/span> Donekle paradoksalno, mo\u017ee se tvrditi da je kona\u010dno ishodi\u0161te “petooktobarskih promena” upravo oli\u010deno u vladi njihovih, isprva, najo\u0161trijih protivnika.<\/p>\n Ako se devedesete u javnosti poistove\u0107uju sa li\u010dno\u0161\u0107u Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, onda se definitivno prvobitan nalet dvehiljaditih vezuje uz li\u010dnost Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. Ipak, kako pune efekte \u0110in\u0111i\u0107eve politike nije bilo mogu\u0107e odmah videti, barem ne u njegovoj direktnoj izvedbi, ostavljen je prostor za jednu mistifikaciju<\/a> njegove li\u010dnosti i jo\u0161 va\u017enije, njegove politike. Danas je on simboli\u010dka ta\u010dka u koju su upisane “evropske vrednosti”. Naravno, te simboli\u010dke vrednosti nikada do kraja nisu definisane jer su one same po sebi specifi\u010dna vrsta mistifikacije, unifikacije i simplifikacije. Ipak, mogli bismo re\u0107i da se politici Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, a samim tim i “evropskim vrednostima”, pripisuje kvalitet Zapadnih kapitalisti\u010dkih zemalja. Tu se ne ulazi u specifi\u010dnosti i razlike zapadnoevropskih dr\u017eava i njihovih ekonomija, ve\u0107 se sve spaja u krilaticama “slobodno tr\u017ei\u0161te” i “ljudska prava”.<\/p>\n Stoga nije ni \u010dudno kada se preporo\u0111eni srpski premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 danas o \u0110in\u0111i\u0107u izra\u017eava pohvalno<\/a>, prigrliv\u0161i ideju “modernizacije Srbije” i napraviv\u0161i otklon od radikalske i milo\u0161evi\u0107evske zale\u0111ine. Sli\u010dnosti mera koje sprovode ova dva politi\u010dara mo\u017eda su i najo\u010diglednije kada se pogledaju verzije Zakona o radu koje su implementirali, a koje se razlikuju u nijansama. No samo je poneki po\u0161tovaoc lika i dela Zorana \u0110in\u0111i\u0107a spreman da prizna<\/a> da sve ono za \u0161ta su se oni zalagali danas realizuje Aleksandar Vu\u010di\u0107.<\/p>\n EU kao legitimizacijski okvir neoliberalne politike<\/strong><\/p>\n Za navedene politi\u010dare “evropske vrednosti” i “modernizacija” pre svega podrazumevaju pitanje stvaranja povoljne klime za oplodnju privatnog kapitala. Sastavni deo ovog procesa jesu privatizacija, liberalizacija trgovine i fleksibilizacija tr\u017ei\u0161ta rada. Za stanovni\u0161tvo pak, one podrazumevaju bolji \u017eivot. Kao glavne pozitivne<\/a> aspekte priklju\u010denju EU u istra\u017eivanjima javnog mnjenja naj\u010de\u0161\u0107e su navedeni prosperitet, bolji standard i mogu\u0107nost zaposlenja. Tako\u0111e, zna\u010dajan broj ispitanih bi voleo da ima vi\u0161e informacija o ekonomskim posledicama evrointegracija, kao i o tome kako u EU \u017eive “obi\u010dni ljudi”.<\/p>\n Dok politi\u010dari svojim aktivnostima depolitizuju pitanje evrointegracija, svode\u0107i ga na tehni\u010dke aspekte priklju\u010denja i eventualno dovode\u0107i u pitanje opstanak “srpskog nacionalnog identiteta”, dobar deo populacije je upravo zainteresovan za preispitivanje \u0161ta je to \u0161to donosi EU. Sa krizom koja je nastupila 2008. godine postalo je vi\u0161e nego o\u010digledno da jednostavan lek za probleme ne postoji. Ulazak u EU ne zna\u010di automatski izlazak sa periferije svetskog kapitalisti\u010dkog sistema. Dodatno, kriza je pokazala da unutar EU ne vlada nikakva uniformnost \u2013 niti ekonomska niti politi\u010dka.<\/p>\n Ipak, aktuelna Vlada Republike Srbije sprovodi vrlo o\u0161tre neoliberalne reforme \u010desto pod izgovorom “Evrope”. Zakon o radu je uveden uz izgovor da se radi o “modernom” i “evropskom” zakonu iako su kriti\u010dari u vi\u0161e navrata pokazivali da sli\u010dna radna legislativa nije karakteristi\u010dna za veliki broj zemalja \u010dlanica EU i da su brojne odredbe usvojenog dokumenta u suprotnosti sa me\u0111unarodnim konvencijama. Najnoviji zakon o medijima<\/a> koji obavezuje dr\u017eavu na povla\u010denje<\/a> iz sfere medija i prepu\u0161tanje informisanja privatnom sektoru tako\u0111e je obrazlagan “evropskom” zna\u010dkom. Primera je mnogo, a ovakve etikete imaju funkciju da pacifikuju dalju debatu oko toga kakve \u0107e realno efekte odre\u0111ene zakonske regulative imati po \u017eivot ljudi i u krajnjoj instanci kakvo dru\u0161tvo mi zapravo \u017eelimo da gradimo.<\/p>\n Efekti dosada\u0161njih evrointegracija<\/strong><\/p>\n No nije kao da i politi\u010dari ne brinu o standardu ljudi. Tako se pri otvaranju tr\u017ei\u0161ta za uvoz robe iz EU \u010desto povla\u010dio argument da \u0107e pogodnosti bescarinskog re\u017eima razmene najvi\u0161e pogodovati potro\u0161a\u010dima jer \u0107e jeftiniji proizvodi iz inostranstva i ve\u0107a konkurencija dovesti do sni\u017eavanja maloprodajnih cene. Ipak, od \u010dega kupovati te proizvode kada nekontrolisani uvoz dodatno uru\u0161i ionako krhke fragmente proizvodnih kapaciteta Srbije?<\/p>\n Liberalizacija uvoza zapo\u010deta je neposredno nakon petooktobarskih politi\u010dkih promena. Olak\u0161an uvoz uz relativno precenjen dinar, omogu\u0107io je upliv konkurentnije robe iz inostranstva. Paralelno sa privatizacijom, ovakva konstelacija u velikoj meri je uticala na uru\u0161avanje doma\u0107e proizvodnje. Dodatna liberalizacija uvoza sprovedena primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju ni u kom smislu nije dovela do napretka doma\u0107e ekonomije. Skidanje carinskih ograni\u010denja na uvoz robe iz EU pogodovao je stranim kompanijama koje svoju proizvodnju zasnivaju na uvozu repromaterijala. Posledi\u010dno, veliki deo doma\u0107ih dobavlja\u010da, koji se koliko-toliko zadr\u017eao u poslu, gubi tr\u017ei\u0161nu utakmicu.<\/p>\n Proizvodnja mesa posebno je pogo\u0111ena ukidanjem ograni\u010denja za uvoz. Dosta jeftinije meso iz EU preplavilo je doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. Prvo, u pitanju su proizvodi iz zemalja koje dozvoljavaju kori\u0161\u0107enje genetski modifikovane<\/a> sojine sa\u010dme za prehranu \u017eivotinja. S obzirom da u Srbiji ovako ne\u0161to nije dozvoljeno, proizvodnja mesa iziskuje vi\u0161e ulaganja, pa je i finalni proizvod skuplji. Drugo, u Srbiji je dozvoljeno trgovati mesom koje je bilo zamrznuto do dvanaest meseci, dok u Evropskoj uniji nakon \u0161est meseci smrznuto meso mora biti uni\u0161teno. Tako se de\u0161ava da dobar deo starog mesa iz EU zavr\u0161i na srpskom tr\u017ei\u0161tu<\/a> po vrlo niskim cenama jer je prakti\u010dno u pitanju \u0161kart proizvod. Dodatno, s obzirom na sankcije Rusiji, evropsko tr\u017ei\u0161te je krcato vi\u0161kovima mesa \u0161to dovodi do pada njegove cene. Sli\u010dan primer je i sa poljoprivrednim proizvodima poput krompira<\/a>. Tr\u017ei\u0161te u Srbiji je preplavljeno jeftinim krompirom iz EU pa doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di imaju velike zalihe koje ne mogu da prodaju. Jedno od re\u0161enja koje se pominje jeste izvoz na rusko tr\u017ei\u0161te na koje evropski proizvo\u0111a\u010di nemaju pristup. Ipak, cena krompira je dosta niska pa zarada ne bi bila dovolja da pokrije vi\u0161e od skupih tro\u0161kova transporta do Rusije.<\/p>\n Naravno, liberalizacija je i\u0161la i u drugom pravcu otvoriv\u0161i pristup proizvo\u0111a\u010dima iz Srbije ogromnom tr\u017ei\u0161tu, ali je veliko pitanje koliko su oni u mogu\u0107nosti da uspe\u0161no pariraju tamo ve\u0107 prisutnoj ponudi. Treba imati na umu da su proizvodni kapaciteti u Srbiji kontinuirano uni\u0161tavani tokom poslednjih 25 godina. Ukidanje carinske za\u0161tite nije imala blagotvorni uticaj. Iako efekti ovog procesa jo\u0161 nisu dobili svoj puni obim, kona\u010dni rezultat se ve\u0107 uveliko nazire. 1<\/a><\/sup><\/p>\n Ruska alternativa?<\/strong><\/p>\n Kao alternativu toj politici pribli\u017eavanja Uniji, evroskeptici pak predla\u017eu zaokret kursa ka Rusiji i “evroazijskim integracijama<\/a>“. Tvrdi se da je Srbija kulturno i istorijski bliskija Rusiji. Naravno, prelazi se preko \u010dinjenice da kapitalisti\u010dki odnosi nisu zasnovani na kulturi ve\u0107 na bazi\u010dnim ekonomskim interesima. To se uostalom mo\u017ee videti i na primeru privatizacije NIS-a kada je ruski Gasprom ve\u0107inski paket ovog preduze\u0107a platio upola manje od procenjene vrednosti. Tako\u0111e, uslovljavanje izvoza na rusko tr\u017ei\u0161te FIAT automobila proizvedenih u Kragujevcu recipro\u010dnim uvozom ruskih vozila na tr\u017ei\u0161te Srbije jo\u0161 jednom pokazuje da i “bliskost po du\u0161i” ima svoju cenu.<\/p>\n No kakav stav spram EU i Rusije ima stanovni\u0161tvo Srbije? U najmanju ruku ambivalentan. Istra\u017eivanja pokazuju da svega 32% populacije ima pozitivan stav spram EU, dok je negativan zastupljen u 40% populacije. Spram Rusije pozitivno se izja\u0161njava 52%, a negativno svega 17%. Ipak kada su upitani gde bi voleli da im \u017eive deca svega 23% se odlu\u010dilo za Rusiju, dok je za EU bilo opredeljeno 70% ispitanih gra\u0111ana i gra\u0111anki. Iako je svega 24% ispitanih upu\u0107eno u to u kojoj fazi procesa pristupanja EU se Srbija nalazi, vi\u0161e od polovine ispitanih (54%) bi se na referendumu izjasnilo za ulazak u evropsku zajednicu, dok bi protiv bila svaka \u010detvrta osoba. Kada se prati na kra\u0107em vremenskom periodu, promene u stavovima spram EU se ne menjaju drasti\u010dno. No ipak je indikativno da je 2009. godine podr\u0161ka pristupanju Srbije Uniji iznosila<\/a> i celih 71%.<\/p>\n Ambivalencija u stavovima je mo\u017eda posledica pogre\u0161no postavljenog pitanja. Dilema ne mo\u017ee biti \u010dija bismo periferija radije bili. No takva postavka potpuno se uklapa u jedan politi\u010dki monizam koji ne dovodi u pitanje osnove proizvodnje ve\u0107 se eventualno preispituju kulturni obrasci oli\u010deni u idealizovanim predstavama Istoka i Zapada. Stoga je potrebno redefinisati i politizovati pitanje i uvesti dilemu koju politi\u010dari predstavljaju kao da je odavno re\u0161ena \u2013 da li ste uop\u0161te za kapitalizam?<\/p>\n Evropska unija predstavlja mo\u017eda i centralno pitanje oko kojeg se u protekle dve decenije artikulisao dominantni politi\u010dki diskurs u Srbiji…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":8185,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110,243],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-8145","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","tag-eu","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8145","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8145"}],"version-history":[{"count":19,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8145\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8147,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8145\/revisions\/8147"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8185"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8145"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8145"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8145"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=8145"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=8145"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=8145"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=8145"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}