{"id":8116,"date":"2015-07-06T07:00:58","date_gmt":"2015-07-06T06:00:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=8116"},"modified":"2015-07-06T07:18:24","modified_gmt":"2015-07-06T06:18:24","slug":"8116","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=8116","title":{"rendered":"Nove zidine tvr\u0111ave Evrope"},"content":{"rendered":"

Masovna pogibija izbjeglica na granicama Europske unije proteklih mjeseci prometnula je migracije u jedno od centralnih pitanja europske politike. To je potaknulo institucije Unije na planove daljnjeg ote\u017eavanja kretanja, a ma\u0111arsku vladu na najavu podizanja zida na granici sa Srbijom, koja je izazvala brojne kritike. No unato\u010d licemjernim lamentacijama nad “sudbinom Europe” nakon podizanja zida, ma\u0111arski potez ni po \u010demu ne odudara od standarda politike Tvr\u0111ave Europe, jedne od klju\u010dnih “zajedni\u010dkih politika” kontinenta.<\/strong><\/p>\n

Najava Viktora Orbana da \u0107e Ma\u0111arska du\u017e granice sa Srbijom podi\u0107i \u010detiri metra visoku ogradu, kako bi spre\u010dila ulazak “ilegalnih imigranata”, u Srbiji je do\u010dekana sa strepnjom i neodobravanjem. Predsednik vlade, Aleksandar Vu\u010di\u0107, nije propustio priliku da se po ko zna koji put nakaradno iskoristi istorijskom metaforom i objavi da “Srbija ne\u0107e podizati zidove prema drugima, zatvarati se i \u017eiveti u Au\u0161vicu”. Srbija i Ma\u0111arska su u poslednjih nekoliko godina uspostavljale sve prisnije<\/a> odnose i saradnju. Zli jezici skloni su da tvrde i da Vu\u010di\u0107 u ma\u0111arskom kolegi vidi uzor, makar kada je u pitanju autoritarnost<\/a> u vo\u0111enju unutra\u0161nje politike. Otuda je ovakva reakcija protuma\u010dena kao najava zao\u0161travanja odnosa sa severnim susedom Srbije, u susret drugom po redu bilateralnom sastanku vlada dviju zemalja.<\/p>\n

U pauzama napora da ukine izbornu volju naroda Gr\u010dke, poslovi\u010dno zapanjeno reagovala je i evropska birokratija, upozoravaju\u0107i na to da je ovakav Orbanov potez signal odustajanja od jedne klju\u010dne vrednosti, navodno upisane u same temelje Unije \u2013 solidarnosti. U istom tonalitetu nari\u010de i liberalna opozicija u samoj Ma\u0111arskoj, \u017eale\u0107i se na mogu\u0107e posledice lo\u0161eg PR-a u ostatku Evrope. Zidovi nisu “evropski”. Berlinski zid je bio poslednji zid koji je delio na\u0161e narode i mi smo ga sru\u0161ili. Da li?<\/p>\n

Sponzorsko i direktno u\u010de\u0161\u0107e niza zapadnih zemalja u sukobima na Bliskom istoku i u Africi, izme\u0111u ostalog u poku\u0161aju uspostavljanja kontrole nad tokom Arapskog prole\u0107a, doveli su do prolongiranog ratnog stanja, ja\u010danja brutalnih proto-dr\u017eavnih projekata poput samozvane Islamske dr\u017eave (ISIS) i humanitarnih katastrofa. Politika tzv. liberalnog intervencionizma je, kako Dejan Jovi\u0107 prime\u0107uje<\/a>, “umesto demokratija koje me\u0111usobno ne ratuju” stvorila “raspadnute dr\u017eave u kojima malotko \u017eeli \u017eivjeti”. Nepunu deceniju od pokretanja “rata protiv terorizma”, imperijalisti\u010dki pohodi ogrnuti brigom za \u0161irenje demokratije, doveli su do novog velikog talasa migracija.<\/p>\n

Izbjegli\u010dka kriza i nedostupni azil
\n<\/strong><\/p>\n

UNHCR izve\u0161tava da je do kraja 2014. godine broj interno i eksterno raseljenih lica po prvi put od Drugog svetskog rata prevazi\u0161ao 50 miliona \u2013 i to za devet i po miliona. Samo u protekle \u010detiri godine, broj izbeglica se u\u010detvorostru\u010dio i pove\u0107eva se za oko 42.500 ljudi dnevno. Oni su mahom iz Sirije, Eritreje, Libije, Avganistana, Iraka, Somalije, Nigerije, Ukrajine, Jemena… Prinu\u0111eni da emigriraju koriste\u0107i se uslugama mre\u017ee \u0161vercera, u EU naj\u010de\u0161\u0107e ulaze morskom trasom preko Italije i Gr\u010dke. Globalni izve\u0161taj<\/a> UNHCR-a za 2014. godinu isti\u010de da se protekle godine rekordnih 207.000 migranata domoglo evropske obale. Prema podacima<\/a> IOM-a, ove godine je do 17. juna u Italiju pristiglo 58.763, a u Gr\u010dku 54.275 ljudi. \u017deljene kona\u010dne destinacije su bogate zemlje tzv. “centra” EU, ponajpre Nema\u010dka, Francuska i \u0160vedska.<\/p>\n

Nakon aprilskih tragedija u Sredozemnom moru, u kojima je \u017eivot izgubilo preko hiljadu ljudi, trasa preko Italije je, makar privremeno, izbila na lo\u0161 glas. Oni koji napu\u0161taju Siriju i Avganistan \u010de\u0161\u0107e u EU ulaze preko Gr\u010dke. Put ka sredi\u0161tu kontinenta nastavljaju Balkanom, a u zonu \u0160engena ulaze mahom prelaze\u0107i 175 km duga\u010dku, slabo nadgledanu srpsko-ma\u0111arsku granicu. Samo tokom ove godine preko 60.000 ljudi u\u0161lo je tim putem u EU, \u0161to je porast od oko 900% u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Iako po broju primljenih zahteva za azil daleko iza Nema\u010dke, Ma\u0111arska se po ovoj osnovi svejedno nalazi na drugom mestu od svih \u010dlanica EU.<\/p>\n

Odgovornosti dr\u017eava-\u010dlanica EU spram azilanata ure\u0111ene su Dablinskom odredbom<\/a>. Ovaj dokument nala\u017ee da oni koji provedu du\u017ee od tri meseca u zemlji-\u010dlanici koja ujedno nije zemlja u kojoj je podnesena aplikacija za azil, bivaju deportovani natrag u tu zemlju \u2013 \u0161to su uglavnom siroma\u0161nije dr\u017eave EU “periferije”: Gr\u010dka, Italija, \u0160panija, Bugarska i Ma\u0111arska. To je jedan od razloga zbog kojih migranti poku\u0161avaju da u EU u\u0111u van zvani\u010dnih grani\u010dnih prelaza, u nadi da \u0107e se neprimetno domo\u0107i neke od zemalja koje nude ve\u0107e \u0161anse za pronala\u017eenje posla i koje imaju ve\u0107e stope usvajanja zahteva.<\/p>\n

“Ilegalni imigranti” ili izbjeglice?<\/strong><\/p>\n

Drugi bitan razlog je podela na “prave” i “la\u017ene” azilante, odnosno fundamentalna razlika koju me\u0111unarodno pravo povla\u010di izme\u0111u “migranata” i “izbeglica”. U staroj tradiciji pomaganja politi\u010dki podobnih disidenata i \u017ertava sukoba u “necivilizovanim” podru\u010djima, EU kao azilante prepoznaje samo one koji su u stanju da na neki na\u010din doka\u017eu da su im u mati\u010dnoj zemlji ugro\u017eeni \u017eivot ili sloboda. Jasno je da je taj kriterijum \u010desto nemogu\u0107e ispuniti, te da umnogome zavisi od subjektivne procene onoga ko obra\u0111uje predmet. S druge strane, ve\u0107ina zemalja ne prepoznaje status “ekonomskog azilanta”, \u010doveka kog je na emigraciju primorala te\u0161ka ekonomska deprivacija. Izgleda da su za EU glad i beda ipak pre stvar li\u010dnog izbora. Ovo pitanje posebno je bitno danas u Ma\u0111arskoj, zbog velikog broja ljudi koji napu\u0161taju Kosovo<\/a>. “Me\u0111unarodna zajednica” te\u0161ko da \u0107e u skorije vreme priznati legitimitet razloga za beg sa teritorije pod njenom upravom.<\/p>\n

Ovo nas dovodi do tre\u0107eg bitnog razloga zbog kojih se migranti odlu\u010duju da \u017eivot povere beskrupuloznim \u0161vercerima ljudi i otisnu se drumom ili nemirnim vodama u nepoznato, pre nego da se prijave na grani\u010dnom prelazu. Sve dr\u017eave na Balkanu svesne su da malo ko od izbeglica namerava da ostane na njihovom podru\u010dju, dok istovremeno trpe pritisak EU da poo\u0161tre kriterijume prijema. Otuda listom odbijaju zahteve za azil.<\/p>\n

Rigorozna pravila, uskla\u0111ena sa interesima vladaju\u0107ih klasa razvijenih EU zemalja, pru\u017eaju\u0107i im mehanizme za\u0161tite od zna\u010dajnijih promena na tr\u017ei\u0161tu rada i ve\u0107ih izdvajanja sredstava za socijalne i programe inkluzije, zadaju okvir reakcije i vladaju\u0107im klasama siroma\u0161ne “periferije”, uveliko pritisnute diktatom “mera \u0161tednje”. Koliko je realno o\u010dekivati od jedne Ma\u0111arske<\/a>, koja od svih EU zemalja po osnovu li\u010dne potro\u0161nje stanovni\u0161tva bolje kotira jedino od Bugarske, Rumunije i Hrvatske, da omogu\u0107i uslove za \u017eivot dostojan \u010doveka hiljadama ljudi koji pristi\u017eu svakog meseca? Pozicija Bugarske jo\u0161 je nezavidnija. Kao \u010dlanica EU koju tek \u010deka prijem u \u010dlanstvo \u0160engenske zone, Bugarska je ucenjena. Da bi se pokazale kao “pouzdan partner”, bugarske vlasti \u010dine sve kako bi migrantima ote\u017eale ne samo ulaz, ve\u0107 i izlaz iz zemlje, \u0161to je do sada rezultiralo i te\u0161kim prebijanjima i ubijanjima<\/a> migranata od strane pograni\u010dne policije.<\/p>\n

Umiru\u0107i mit evropske solidarnosti<\/strong><\/p>\n

Pritisnute iz “centra” da istovremeno revnosnije kontroli\u0161u spoljne granice Unije, omogu\u0107e uslove za humani tretman migranata (\u0161to pored progresivnog svetonazora podrazumeva i zna\u010dajno izdvajanje finansijskih sredstava) i da sprovode, po narod ali i sopstveni rejting, pogubnu politiku “\u0161tednje”, vlasti pribegavaju drasti\u010dnim merama. Tako je prvi post-berlinski, anti-imigrantski zid podignut na delu granice izme\u0111u Gr\u010dke i Turske jo\u0161 2011. godine. Evropska komisija je kritikovala ovaj potez samo kao \u2013 “besmislen”. Izgradnja drugog zida otpo\u010dela je krajem 2013. godine, a ove godine se dodatno pro\u0161iruje \u2013 u najsiroma\u0161nijoj \u010dlanici EU, Bugarskoj<\/a>. Institucije EU pritom ne kukaju o uru\u0161avanju vrednosti. Zbog \u010dega onda danas, kada identi\u010dnu stvar \u010dini vlast u Ma\u0111arskoj, predstavnici EU dr\u017ee moralne prodike?<\/p>\n

Evropska komisija je proteklih meseci lobirala za usvajanje sistema kvota, obavezuju\u0107eg za sve dr\u017eave-\u010dlanice, prema kom bi se migranti raspore\u0111ivali \u0161irom Unije<\/a>. Proklamovana namera sistema je smanjenje pritiska na zemlje “periferije”. Bez dovoljno snage da sistem kvota urede tako da smanje sopstveni udeo u pomo\u0107i migrantima, razvijene zemlje, predvo\u0111ene Nema\u010dkom, okre\u0107u se pritiscima na “periferiju”. Tako je u proteklom periodu Austrija vi\u0161e puta pripretila Ma\u0111arskoj da razmatra ponovno uspostavljanje grani\u010dnih prelaza izme\u0111u ove dve zemlje, \u010dlanice EU i \u0160engenske zone! Kr\u0161e\u0107i Dablinsku odredbu, Ma\u0111arska je prethodno odbila<\/a> da prihvati zahtev Austrije da joj “vrati” jedan kontingent migranata.<\/p>\n

Orban je usput objavio da \u0107e efektivno suspendovati<\/a> Dablinsku odredbu u Ma\u0111arskoj, jer nema kapaciteta za zbrinjavanje tolikog broja migranata. Kona\u010dna odluka<\/a> o kvotama donesena je nakon \u017eestokih sporova koji su trajali do duboko u no\u0107. Tokom naredne dve godine relocira\u0107e se 40.000 migranata iz kampova u Italiji i Gr\u010dkoj, ne zna se jo\u0161 u koje zemlje, ali ne u Ma\u0111arsku, Bugarsku i UK; relocira\u0107e se i 20.000 migranata koji trenutno nisu u zemljama-\u010dlanicama EU (od \u010dak tri miliona koji trenutno borave u okolnim zemljama); sistem kvota nije obavezuju\u0107. Toliko o makar i unutar-evropskoj solidarnosti.<\/p>\n

Pritisak unutarnje politike<\/strong><\/p>\n

Dok premijer Italije, svestan toga da \u0107e ma\u0111arski zid ponovo preusmeriti migracije ka obalama Italije, svoju stvarnu zabrinutost krije iza lamenta o tome \u0161ta jeste, a \u0161ta nije u “evropskom duhu”, Orban nema problem da izgovori ono \u0161to sve vladaju\u0107e klase Evrope misle: imigranti nam nisu potrebni. U vreme ekonomske krize, za snage sistema migranti ne predstavljaju samo ekonomski problem, ve\u0107 i politi\u010dku priliku. Tu priliku Nema\u010dka koristi da dodatno pritisne du\u017eni\u010dke ekonomije na obodu EU. Orban je koristi za potrebe unutra\u0161nje politike. Njegova partija je u poslednje vreme izgubila oko milion bira\u010da, dok su fa\u0161isti iz redova Jobika u stalnom usponu<\/a>. U takvoj situaciji, vladaju\u0107e klase skre\u0107u udesno, pa Orban bez muke prisvaja zahteve opskurnih persona, kakav je Laslo Torockai, lider fa\u0161isti\u010dkog pokreta 64 \u017eupanije i na\u010delnik A\u0161othaloma, seoceta koje se nalazi nadomak srpsko-ma\u0111arske granice. Torockai mesecima unazad organizuje fa\u0161isti\u010dke milicije koje gone migrante nazad u Srbiju, kritikuje slabu pokrivenost prelaza i zagovara izgradnju za\u0161titne ograde. Sli\u010dan scenario<\/a> prethodio je i podizanju ograde u Bugarskoj.<\/p>\n

Otuda Orbanovu odluku da po Ma\u0111arskoj istakne bilborde<\/a> sa anti-imigrantskim porukama treba shvatiti ozbiljno, isto kao i prethodno slanje kontroverznog vladinog upitnika o imigrantima na sve adrese u zemlji. Upitnik je ismevan zato \u0161to je na pismo odgovorilo svega 2,5% stanovni\u0161tva. Bilbordi su ismevani zato \u0161to se poruke obra\u0107aju direktno migrantima, a napisane su na, njima nerazumljivom, ma\u0111arskom jeziku. Ovakvo zao\u0161travanje vlasti udesno samo \u0107e legitimisati program i aktivnosti sve mo\u0107nijih ma\u0111arskih fa\u0161ista.<\/p>\n

Kako se onda okon\u010dao spor izme\u0111u Orbana i Vu\u010di\u0107a? Poslednjeg dana juna, policije Austrije, Ma\u0111arske i Srbije potpisale su sporazum o zajedni\u010dkom radu na spre\u010davanju ulaska migranata u Srbiju iz Makedonije i rasporedile trupe du\u017e granice. Nakon toga, bilateralni sastanak srbijanske i ma\u0111arske vlade protekao je u najboljem duhu<\/a>. Vu\u010di\u0107u je smetala ideja zida, taman koliko i evropskim vladama smeta Orban \u2013 jer ru\u0161i iluziju slobode.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najava Viktora Orbana da \u0107e Ma\u0111arska du\u017e granice sa Srbijom podi\u0107i \u010detiri metra visoku ogradu, kako bi spre\u010dila ulazak “ilegalnih imigranata”, u Srbiji je do\u010dekana sa strepnjom i neodobravanjem…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":8122,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[46],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[192],"class_list":["post-8116","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-migracije","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8116","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8116"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8116\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8151,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8116\/revisions\/8151"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8122"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8116"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8116"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8116"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=8116"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=8116"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=8116"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=8116"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}