{"id":8054,"date":"2015-07-03T07:00:17","date_gmt":"2015-07-03T06:00:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=8054"},"modified":"2015-07-03T06:55:12","modified_gmt":"2015-07-03T05:55:12","slug":"pravosude-tamara-bakovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=8054","title":{"rendered":"(Dis)funkcionalna analiza srpskog pravosu\u0111a"},"content":{"rendered":"

Nastoje\u0107i \u0161to efikasnije realizirati pristupne pregovore s Europskom unijom, srpska je vlada analizu pravosudnog sustava “autsorsala” Svjetskoj banci. Dobiveni rezultati “Funkcionalne analize pravosu\u0111a u Srbiji” otkrivaju da su osnovni parametri koje su analiti\u010dari Svjetske banke koristili bili oni tr\u017ei\u0161nog karaktera. Implementacija rezultata analize koja je pravosu\u0111e tretirala poput bilo kojeg tr\u017ei\u0161nog subjekta za ishod \u0107e imati socioekonomsku diskriminaciju pri pristupu pravdi, kao i dodatno otvaranje prostora za politi\u010dki utjecaj na sudske odluke.<\/strong><\/p>\n

S obzirom na to da ni dva kruga reformi nisu bila dovoljna da od srpskog pravosu\u0111a naprave “efiksanu ma\u0161ineriju” u pogledu za\u0161tite osnovnih ljudskih prava<\/span>, u pomo\u0107 je prisko\u010dila i Svetska Banka. Kao doprinos akcionom planu za poglavlje 23<\/a> pristupnih pregovora s Europskom unijom, Svetska banka je izradila<\/a> “Funkcionalnu analizu pravosu\u0111a u Srbiji” na osnovu podataka koje je prikupljala tokom 2014. godine. Prema re\u010dima vladinih zvani\u010dnika, ali i predstavnika Svetske Banke, analiza predstavlja “najsveobuhvatniji” analiti\u010dki poduhvat kada se radi o pravosu\u0111u Srbije. Me\u0111utim, iako u naslovu analiza referi\u0161e na celokupnu granu pravosu\u0111a, ona nije uklju\u010dila analizu zakonskih okvira, analizu tranzicijskog perioda pravosudnih organa i svih drugih nosilaca pravosudnih funkcija, kao ni specifi\u010dnosti srpskog pravosudnog sistema. Umesto toga, analiziran je isklju\u010divo rad sudova i to metodom tr\u017ei\u0161nih parametara.<\/p>\n

Uop\u0161teno govore\u0107i, zaklju\u010dci o kvalitetu, dostupnosti i efikasnosti ostvarivanja pravde predstavljeni su kroz unutra\u0161nju organizaciju suda kao “glavnog sredstva za pru\u017eanje pravosudnih usluga”, gde su nosioci pravosudnih uloga tu da na najefikasniji mogu\u0107i na\u010din slepo srovode zakon. Ta\u010dnije, funkcionalna analiza izgleda kao analiza privrednog subjekta u uslovima strogih fiskalnih politika. Dru\u0161tvena uloga nosilaca pravosudnih funkcija potpuno se zanemaruje, a stepen efikasnosti (koji se meri brojem izvr\u0161enih presuda) postaje indikator stepena “vladavine prava” u dr\u017eavi, bez obzira na nesrazmerne socijalne posledice koje takva izvr\u0161enja imaju.<\/p>\n

Analiza u sebi sadr\u017ei niz kontradiktornosti i nesamerljivih podataka koji se \u017eele da prika\u017eu kao objektivni pokazatelj mesta srpskog pravosu\u0111a unutar nekakvog “evropskog proseka”. Nasuprot stava Sindikata pravosu\u0111a Srbje, Svetska banka ne vidi problem preoptere\u0107enosti sudstva u nedostatku ljudskih resursa, ve\u0107 naprotiv u vi\u0161ku koji nije dovoljno dobro raspore\u0111en. Kao merilo “evropskog proseka” uzet je broj sudija na 100.000 stanovnika. Pa se tako Srbija, uz Hrvatsku i Sloveniju (koje \u010dak imaju i ne\u0161to ve\u0107i broj sudija) na\u0161la na mestu zemalja sa najve\u0107om stopom broja sudija prema broju stanovnika u Evropi. Ipak, puko sabiranje brojeva ne govori ni\u0161ta o preoptere\u0107enosti sudija u pojedina\u010dnim pravosudnim sistemima zemalja. Primera radi, kako navodi Dru\u0161tvo sudija Srbije, u drugim zemljama Evropske Unije (kao \u0161to su Nema\u010dka i Poljska) u kojima je broj sudija po glavi stanovnika tako\u0111er poprili\u010dno velik, postoje i pravosudni organi koji umnogome rastere\u0107uju sudije. U 17 zemalja u Evropi postoji poseban pravosudni organ \u2013 rehtsfleger<\/em> \u2013 koji obavlja poslove manje slo\u017eenosti a koje u Srbiji obavljaju sudije. To su poslovi<\/a> poput sporova manje vrednosti, oblasti poni\u0161tavanja isprava, izdavanja platnih naloga ili odlu\u010divanja u manje slo\u017eenim predmetima unutar porodi\u010dnog i naslednog prava.<\/p>\n

Pravosu\u0111e kao poslovni subjekt<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, obzirom da se broj pomo\u0107nog osoblja u sudovima odre\u0111uje prema broju sudija, a da se godi\u0161nji priliv predmeta smanjio (\u0161to zbog uvo\u0111enja privatnog izvr\u0161enja i javnih bele\u017enika, \u0161to zbog narastaju\u0107eg siroma\u0161tva koje smanjuje pristup sudskim uslugama) analiza zaklju\u010duje da “odnos potra\u017enje\/ponude ve\u0107 ukazuje na prekomeran broj radne snage, tako da ne treba vr\u0161iti nova sudijska postavljenja niti upra\u017enjena mesta treba popunjavati, sve dok se broj sudija ne smanji osipanjem”. Tako\u0111e, “…treba uvesti zamrzavanje u ve\u0107ini oblasti radne snage i doneti plan za redukciju radne snage, fokusiraju\u0107i se na niskokvalifikovano pomo\u0107no osoblje i osoblje pisarnice koje je ranije vr\u0161ilo poslove overe”. Ukoliko se preporuke Svetske banke usvoje, izvesno je da \u0107e do kraja pravosudne reforme ve\u0107ina srednjeobrazovanog osoblja ostati bez posla, dok \u0107e usluge dostave i odr\u017eavanja infrastrukture verovatno biti autsorsovane privatnim firmama. Analiza tako\u0111e insistira i na otpu\u0161tanju “radne snage iz senke”, koju \u010dini veliki deo osoblja zaposlenog na privremenim ugovorima o radu i volonterima, bez kojih, kako \u010desto navodi Sindikat pravosu\u0111a Srbije, sudovi ne bi mogli da funkcioni\u0161u.<\/p>\n

U odeljku o upravljanju ljudskim resursima, analiza zaklju\u010duje da treba promovisati profesionalno osoblje u sudovima, a na dugoro\u010dnom planu centralizovanost zaposlenih i “plate prema u\u010dinku”. Promovisanje stimulisanih zarada i nesigurnosti u instituciji od dru\u0161tvenog zna\u010daja kao \u0161to je sud, na\u017ealost, mo\u017ee da zna\u010di samo jo\u0161 ve\u0107u opasnost od korupcije ali i ve\u0107u nejednakost u ostvarivanju pravde. Sa druge strane, kao stimulanse u “efikasnom”obavljanju poslova Svetska banka predla\u017ee niz moralnih i kompetitivnih nagrada za one najma\u0161tovitije, kao \u0161to su “najbolji zaposleni”, “najbolji predsednik suda u godini” i “inovator godine”. Ovakvi nelogi\u010dni predlozi, su mogli da odu toliko daleko pa da se recimo, pod pretpostavkom da i dr\u017eava ima interes od “ve\u0107e tra\u017enje” za pravosudnim uslugama, predlo\u017ei ve\u0107i i stepen inkriminacije.<\/p>\n

Svaka preporuka koja bi navodno pove\u0107ala “efikasnost” ostvarivanja pravde oslanja se na princip tr\u017ei\u0161ne konkurentnosti, ulaganje u kapitalne investicije i pove\u0107anje produktivnosti, po principu kako uraditi “vi\u0161e sa manje”. Kako se sudovi delom finansiraju iz sudskih taksi, u analizi se posvetila posebna pa\u017enja problemu njihove naplate. Po podacima, godi\u0161nje se uspe da naplati samo tre\u0107ina dospelih taksi, a kao problem Svetska banka vidi to \u0161to sudovi po zakonu ne smeju da odbiju da odr\u017ee ro\u010di\u0161te u nekom predmetu ili da naplate kamatu za ka\u0161njenje s pla\u0107anjem. Po svemu sude\u0107i ovaj problem dr\u017eava \u0107e re\u0161iti tako \u0161to \u0107e novim Zakonom<\/a> o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju sve naplate sudskih taksi staviti u nadle\u017enost ve\u0107 ozlogla\u0161enih privatnih izvr\u0161itelja, koji \u0107e svoje usluge uterivanja debelo i naplatiti.<\/p>\n

Sudstvo (ne)dostupno siroma\u0161nima<\/strong><\/p>\n

Sve ove preporuke, od kojih \u0107e verovatno ve\u0107ina do kraja pravosudne reforme (Zavr\u0161etak reforme predvi\u0111en je Akcionim planom za 2018. godinu) biti usvojena, utica\u0107e bitno na smanjenje dostupnosti pravde i pravnih procesa koji \u0107e biti te\u017ee dostupni siroma\u0161nijim \u010dlanovima dru\u0161tva. Ovime \u0107e se socijalna nejednakost ogledati i u procesima pravnog sustava. Iako se u analizi posve\u0107uje posebno poglavlje problemu dostupnosti pravde, koje \u010dak i spominje standardizaciju osloba\u0111anja od pla\u0107anja sudske takse za najsiroma\u0161nije slojeve stanovni\u0161tva, pitanje je kako \u0107e ovo u praksi izgledati, ta\u010dnije, \u0161ta \u0107e biti parametri za odre\u0111ivanje nivoa siroma\u0161tva. Me\u0111utim, u pitanju dostupnosti, eksperti Svetske banke poslu\u017eili su se i marketin\u0161kikim metodama ispitivanja percepcije, pa su tako anketiraju\u0107i korisnike sudskih usluga zaklju\u010dili da bi unapre\u0111enje “kvaliteta” i “efikasnosti” pru\u017eanja usluga direktno uticalo na pristup pravdi zbog uve\u0107ane percipirane vrednosti novca utro\u0161enog na pravosudne usluge, zaklju\u010dak je Funkcionalne analize.<\/p>\n

Izme\u0111u ostalog, to poglavlje Analize zagovara i slobodno ugovaranje naknada za advokatske usluge, koje bi dodatno poja\u010dalo pravnu nesigurnost siroma\u0161nijih korisnika, ali i siroma\u0161nijih (nekonkurentnih) advokata. Nosioci pravosudnih uloga u ovakvoj konstelaciji postaju “stru\u010dnjaci” koji na najefikasnij mogu\u0107i na\u010din sprovode zakone, i to sa dru\u0161tvene distance. To onemgu\u0107ava njihovo u\u010de\u0161\u0107e u rasparavama o zakonskim okvirima, i prostor za sudijsko tuma\u010denja zakona. Pretpostavka o sudijskoj nezavisnosti, koja podrazumeva nezavisnost ne samo od organa izvr\u0161ne vlasti, ve\u0107 i nezavisnost u odlu\u010divanju na taj na\u010din gurnuta je u stranu zarad efikasnosti koja, ovako postulirana, predstavlja direktan pritisak na sudije i tu\u017eila\u0161tvo. S druge strane, sud se pretvara u firmu prinudnog aparata sa\u010dinjenog od stru\u010dnjaka koji vi\u0161e zna\u010daja pridaju srednjem menad\u017ementu, me\u0111usobnoj i tr\u017ei\u0161noj konkurenciji (\u010dak se u jednom delu analize sugeri\u0161e da bi sud mogao da bude konkurentan na “tr\u017ei\u0161tu overe”).<\/p>\n

I pravo je politi\u010dko pitanje<\/strong><\/p>\n

Re\u0161enja koja analiza predla\u017ee nisu ni\u0161ta druga\u010dija od prethodno uvedenih pravosudih organa izvr\u0161itelja i notara. Uvo\u0111enje privatnih preduzetnika sa javnim ovla\u0161\u0107enjima za naplatu umnogome je doprinelo sveop\u0161toj pravnoj i ekonomskoj nesigurnosti<\/a> najsiroma\u0161nijih slojeva stanovni\u0161tva. Ovakvo shva\u0107anje uloga sudija i pravosudnog sustava u dru\u0161tvu “robotizira” sustav pri \u010demu se nije\u010de njegova dru\u0161tvena funkcija. No, kako podsje\u0107a francuski sudac i biv\u0161i tajnik francuskog sindikata sudaca Matthieu Bonduelle u Le Monde diplomatiqueu<\/a>, na upozorenja francuskog sociologa Pierra Bourdieua “s obzirom na nevjerojatnu elasti\u010dnost zakona, koji su ponekad \u010dak i neodre\u0111eni ili dvosmisleni, [sudac] u\u017eiva prili\u010dno veliku slobodu. Nije rijetkost da se pravo, kao prilagodljivo, fleksibilno, polimorfno oru\u0111e, zapravo koristi za racionalizaciju odluka u kojima nije imalo nikakva udjela”. Budu\u0107i da sudac mora birati, \u010din su\u0111enja nu\u017eno je politi\u010dki. U teoriji i praksi, pravnici vrlo dobro znaju da \u201cprimijeniti zakon\u201d istovremeno zna\u010di sve i ne zna\u010di ni\u0161ta.<\/p>\n

“Robotizacija” pravosudnog sustava, pa i sama pravda, prema logici Svetske banke, sasvim se lako mogu izmestiti i u privatnu sferu. Tako bismo recimo u nekoj narednoj analizi pravosu\u0111a zbog “neodr\u017eivosti” ili “neisplativosti” sudova, mogli da o\u010dekujemo da Svetska banka predlo\u017ei da se privatnim preduzetnicima poveri i osnivanje sudova. Inicijative za osnivanje privatnih sudova, zapravo uop\u0161te nisu nepoznanica. Jedan od prvih takvih poku\u0161aja u okru\u017eenju predstavlja i osnivanje privatnog arbitrarnog suda Rexlegis<\/a> u Hrvatskoj. Iako, na sre\u0107u, ovaj poku\u0161aj jo\u0161 uvek nije za\u017eiveo, sasvim je izvesno da \u0107emo u bliskoj budu\u0107nosti imati sve vi\u0161e privatnih preduzetnika sa javnim ovla\u0161\u0107enjima, pa \u010dak i nadnacionalne arbitrarne sudove koji svoje zakonodavstvo baziraju na bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

S obzirom na to da ni dva kruga reformi nisu bila dovoljna da od srpskog pravosu\u0111a naprave “efiksanu ma\u0161ineriju” u pogledu za\u0161tite osnovnih ljudskih prava, u pomo\u0107 je prisko\u010dila i Svetska Banka…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":8088,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110,243],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[237],"class_list":["post-8054","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","tag-eu","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8054","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8054"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8054\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8098,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8054\/revisions\/8098"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8088"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8054"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8054"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8054"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=8054"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=8054"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=8054"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=8054"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}