{"id":7747,"date":"2015-06-17T07:00:45","date_gmt":"2015-06-17T06:00:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=7747"},"modified":"2015-06-17T07:35:41","modified_gmt":"2015-06-17T06:35:41","slug":"balkanska-rupa-za-emigrante","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=7747","title":{"rendered":"Balkanska rupa za migrante"},"content":{"rendered":"

Kao jedna od klju\u010dnih tranzitnih stanica rute za nedokumentirane migrante, izbjeglice iz ratnih podru\u010dja Bliskog istoka, Makedonija se posljednjih godina suo\u010dava s velikom humanitarnom katastrofom koju je dr\u017eava nesposobna i nevoljka rije\u0161iti. S problemom se stoga herojskim naporima nastoje nositi samoorganizirani ljudi koji \u017eive uz trasu migracija. <\/strong><\/p>\n

Poslednjih godinu i po dana Makedonija je preplavljena nedokumentiranim migrantima koji zbog ratnog stanja i tragedije ogromnih razmera u njihovim zemljama be\u017ee u pravcu severa i Evropske unije. Njihova destinacija uglavnom je Nema\u010dka u kojoj tra\u017ee azil, a put vodi preko Turske, Gr\u010dke, Makedonije i Srbije do Ma\u0111arske preko koje ulaze u Evropsku uniju.\u00a0Jo\u0161 po\u010detkom pro\u0161le godine vi\u0111ani su kako kao duhovi no\u0107u hodaju pored autoputa prema severu, prema granici sa Srbijom, dok posle nisu po\u010deli da se pojavljuju i na \u017eelezni\u010dkoj pruzi na relaciji Solun-Beograd.\u00a0Javnost je po\u010dela vi\u0161e da se budi i reaguje kada su po\u010deli da ginu po prugama, posebno posle pogibije<\/a> 14 emigranata jedne no\u0107i krajem aprila ove godine na relaciji Veles-Skoplje. Iako ih je ma\u0161inovo\u0111a video na vreme, oni su spavali na pruzi i neki od njih nisu imali vremena da se spasu. Makedonija kao \u010dlanica Ujedinjenih nacija potpisala je i ratifikovala Konvenciju za status izbeglica iz 1951. godine i protokol iz 1967. godine i time je obavezna da ih za\u0161titi, pru\u017ei im bezbednost na svojoj teritoriji i da ih ne vra\u0107a nazad.<\/p>\n

Ali situacija na terenu je sasvim suprotna. Policija ih hapsi i prebija kao kriminalce pod opravdanjem da su ilegalno pre\u0161li makedonsku granicu i sme\u0161ta ih u Prihvatni centar u naselju Gazi baba u Skoplju u kome su standardi za sme\u0161taj ispod svih prihvatljivih granica. Tokom njihovog prolaska kroz zemlju, od \u0110ev\u0111elije i Bitole koje su na granici sa Gr\u010dkom do Kumanova na granici sa Srbijom prolaze kroz razne opasnosti, od plja\u010dkanja i prebijanja od strane lokalnih kriminalaca, \u010dak i nekih policajaca, do kidnapovanja od strane albanske mafije. Pre nekoliko dana britanska televizija Channel 4<\/em> napravila je reporta\u017eu o kidnapiranim emigrantima iz Afganistana i Sirije koji su bili dr\u017eani u ku\u0107i u selu Vaksince koje je blizu granice sa Srbijom.<\/p>\n

Prema reporta\u017ei, organizator i vo\u0111a kidnapera je \u010dovek pod nadimkom Alibaba koji je navodno Afganistanac i sara\u0111uje sa albanskom mafijom u Makedoniji. Za kidnapirane emigrante odre\u0111ivao je cenu prema zemlji iz koje dolaze, za Afganistance tra\u017eio je 300 eura po \u010doveku, a za Sirijce 1000 eura po \u010doveku pod izgovorom da dolaze iz zemlje bogate naftom i da su zbog toga i oni bogati. Emigranti koji su uspeli da pobegnu iz te ku\u0107e su za ovu televiziju svedo\u010dili da su ih prebijali i pretili im smr\u0107u ako poku\u0161aju da pobegnu ili ne plate otkup i da su kidnaperi povezani sa policijom i da, zahvaljuju\u0107i njenim korumpiranim pripadnicima, slobodno vr\u0161e kidnapovanja. Nekoliko dana posle ovog priloga policija je realizovala akciju u kojoj je razbila tu grupu kriminalaca i oslobodila oko 130 emigranata koji su preba\u010deni u prihvatni centar za azilante u Skoplju. Na\u017ealost, vo\u0111a grupe nije uhap\u0161en.<\/p>\n

Samoorganizovana pomo\u0107<\/strong><\/p>\n

Sa druge strane, ljudi koji su pogo\u0111eni surovom sudbinom emigranata organizovali su se preko socijalnih mre\u017ea i ve\u0107 su postavili punktove za pomo\u0107 u gradovima kroz koje oni prolaze, \u0110ev\u0111elija, Demir Kapija, Negotino, Veles, Skoplje i Kumanovo. Na tim punktovima deli se hrana, ode\u0107a, obu\u0107a, lekovi, voda, pru\u017ea im se medicinska pomo\u0107, a neke nevladine organizacije ponudile su besplatnu pravnu pomo\u0107 za sve uhap\u0161ene emigrante. Osim gra\u0111ana u akciji za doniranje uklju\u010dile su se i neke privatne firme i kompanije doniraju\u0107i finansije i svoje produkte. Komunikacija sa emigrantima je te\u0161ka jer su upla\u0161eni, a razgovor sa njima ide preko nekog iz njihove grupe koji zna engleski ili francuski jezik. Sa nevericom primaju besplatnu hranu i vodu jer su se tokom puta susretali sa ljudima koji su im svoju robu prodavali za basnoslovne cene, \u0161to nije bila retkost ni u Makedoniji. Iz njihovih re\u010di saznaje se da su im neki ljudi prodavali svoje stare bicikle za najmanje 100 evra, na nekim mestima hleb i konzervirana hrana bili su im prodavani za cene pet do sedam puta ve\u0107e od normalne, dok su im drugi nudili falsifikovane dokumente za 50 evra.<\/p>\n

Jedna porodica od tri sestre i jednog brata iz Damaska u Siriji, \u010dija je majka sa najstarijom, \u010detvrtom sestrom ostala u Turskoj, prvu pomo\u0107, besplatnu hranu i obu\u0107u dobila je u Velesu koji je na 60 kilometara ju\u017eno od Skoplja. Od granice do prve pomo\u0107i tretirali su ih kao \u017eivotinje: policajci su tra\u017eili mito da ih ne hapse, izgubili su kontakt sa grupom i delom porodice sa kojom su putovali da bi zahvaljuju\u0107i pomo\u0107i ljudi sa punkta u Velesu opet na\u0161li svoje najbli\u017ee i produ\u017eili dalje prema Srbiji. Ljudi koji su aktivni u pomaganju izve\u0161tavaju na socijalnim mre\u017eama da su uspeli da spoje porodice koje su se izgubile posle ulaska u Makedoniju, na autoputu prema Kumanovu sreli su grupu od tridesetak emigranata iz Sirije koji su i\u0161li biciklima i zastali da im podele pomo\u0107. Neki me\u0111u njima su nosili svoje bebe na le\u0111ima u ruksacima ili u rukama, pa su im aktivisti pomogli time \u0161to su im podelili hranu i pelene.<\/p>\n

Autorica ovog teksta aktivna je na terenu u Velesu poma\u017eu\u0107i “veleskoj majci Terezi”, Len\u010de Zdravkin koja vi\u0161e od godinu dana pru\u017ea pomo\u0107 migrantima koji putuju pe\u0161ice po pruzi prema Srbiji, a koja prolazi ta\u010dno ispred njene ku\u0107e u centru Velesa. U po\u010detku Len\u010de im je pomagala isklju\u010divo svojim sredstvima daju\u0107i im hranu, vodu, pomalo medicinske pomo\u0107i za povre\u0111ene, ali kad se situacija pogor\u0161ala, ljudi su putem Fejsbuka po\u010deli da se organizuju i doniraju ode\u0107u, obu\u0107u, lekove, a medicinski centar iz Velesa stavio je mobilnu medicinsku ekipu na raspolaganje. Pro\u0161le nedelje zbrinula je dve sestre iz Damaska od kojih jedna je bila povre\u0111ena od pada sa bicikla, a posle ulaska u Makedoniju izgubili su kontakt sa porodicom koja je ostala na dvadesetak kilometara pre Velesa da prespava no\u0107 i produ\u017ei biciklima. Slede\u0107eg dana su stigli i uspeli smo da napravimo porodi\u010dno okupljanje da bi svi zajedno produ\u017eili prema Srbiji. Zahvaljuju\u0107i internetu, ostali smo u kontaktu, oni se trenutno nalaze u Ma\u0111arskoj. Len\u010de Zdravkin isto tako sara\u0111uje sa nevladinom organizacijom “Legis” iz Skoplja koja je organizovala punktove na mestima od granice sa Gr\u010dkom do Kumanova dok su ekipe Crvenog krsta non stop<\/em> na terenu.<\/p>\n

Zakonske promjene pod pritiskom javnosti<\/strong><\/p>\n

Pod pritiskom javnosti da se vlast vi\u0161e ume\u0161a u problem emigranata, a ne samo da se prema njima ophodi kao prema obi\u010dnim kriminalcima, predlo\u017eena je izmena Zakona o azilu i privremenoj za\u0161titi. Predlo\u017eena izmena je u domenu podno\u0161enja molbe za azil koja omogu\u0107ava da u roku od 72 sata posle ulaska na teritoriju Makedonije emigrant mo\u017ee da podnese molbu za azil u prostorijama prihvatnog centra, policijske stanice na grani\u010dnom prelazu ili bilo koje najbli\u017ee policijske stanice. Ova izmena je isto tako napravljena sa ciljem da se prevenira nelegalna migracija preko makedonske teritorije i da im se omogu\u0107i izdavanje legalnih dokumenata kojima bi slobodno tranzitirali kroz zemlju i bez problema koristili javni transport zato \u0161to im je prema zakonu, po\u0161to su ilegalno u\u0161li u zemlju, kori\u0161\u0107enje javnog transporta zabranjeno.<\/p>\n

Iako je ova izmena do\u0161la dosta kasno od po\u010detka talasa emigranata koji prolaze kroz Makedoniju i uz to je predlo\u017eena pod pritiskom javnosti, ipak vlast nije propustila da sebe na neki na\u010din za\u0161titi od postupanja po zakonu kada on stupi na snagu i odugovla\u010di njegovu primenu. Izmena u \u010dlanu 71 glasi: ministar za unutra\u0161nje poslove \u0107e u roku od \u0161est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonski propis za obrazac za potvrdu o iskazanoj nameri za podno\u0161enje molbe za priznavanje prava na azil, na\u010dinu uzimanja otisaka prstiju i fotografiranje tra\u017eitelja azila, obrazac i postupak za izdavanje dokumenata tra\u017eiteljima azila i licima kojima je priznato pravo azila i privremene za\u0161tite na teritoriji Republike Makedonije. Ovom izmenom zakona i birokratskom za\u010dkoljicom, vlast je sebe za\u0161titila za slede\u0107ih \u0161est meseci. Pravdaju\u0107i se da jo\u0161 uvek nema obrazac koji \u0107e regulirati formular za tra\u017eenje azila, policija \u0107e odbijati molbe za azil sa namerom da se nijedan emigrant ne zadr\u017ei na makedonskom tlu i dr\u017eava bude odgovorna za njegovo zbrinjavanje. Zakon \u0107e ove nedelje pro\u0107i vladinu proceduru jer ima status za hitno dono\u0161enje, nadamo se da \u0107e do kraja nedelje biti izglasan u parlamentu i odmah stupiti na silu.<\/p>\n

Makedonija ima iskustvo sa zbrinjavanjem emigranata i izbeglica iz ratnih neda\u0107a. Tokom 1999. godine zbrinula je preko 360 hiljada izbeglica sa Kosova tokom NATO bombardovanja Srbije i time polo\u017eila ispit stabilne i bezbedne zemlje koja je pripremljena za takva optere\u0107ivanja. Sada je trenutak da se doka\u017ee da se zemlja jo\u0161 uvek dr\u017ei tih standarda humanosti i poka\u017ee spremnost pomo\u0107i ljudima u nevolji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poslednjih godinu i po dana Makedonija je preplavljena nedokumentiranim migrantima koji zbog ratnog stanja i tragedije ogromnih razmera u njihovim zemljama be\u017ee u pravcu severa i Evropske unije…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":7751,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[46],"theme":[458],"country":[24],"articleformat":[450],"coauthors":[204],"class_list":["post-7747","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-migracije","theme-drustvo","country-makedonija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7747","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=7747"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7747\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7812,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7747\/revisions\/7812"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/7751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=7747"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=7747"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=7747"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=7747"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=7747"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=7747"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=7747"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}