{"id":7558,"date":"2015-06-15T07:00:04","date_gmt":"2015-06-15T06:00:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=7558"},"modified":"2015-06-15T08:22:21","modified_gmt":"2015-06-15T07:22:21","slug":"maja-solar-vojni-beskucnici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=7558","title":{"rendered":"Privatizacija stanovanja i vojni besku\u0107nici"},"content":{"rendered":"

Vojni besku\u0107nici specifi\u010dan su problem u Republici Srbiji. Raseljavanjem iz biv\u0161ih republika smje\u0161teni su u napu\u0161tene vojne objekte gdje ve\u0107 vi\u0161e od dvadeset godina u neadektvatnim \u017eivotnim uvjetima \u010dekaju rje\u0161enje svog stambenog pitanja. Uz ostale aspekte, ovaj problem tako\u0111er je i posljedica tr\u017ei\u0161nih reformi stambene politike.<\/strong><\/p>\n

Kada privatno vlasni\u0161tvo postaje dominantni re\u017eim vlasni\u0161tva u jednoj dr\u017eavi, nu\u017eno se doga\u0111a da neki u tr\u017ei\u0161noj igri dobijaju, a neki gube. Tako i stambena politika, kada postane podre\u0111ena ovoj logici, nekima omogu\u0107ava stan, a nekima ne. Iako se konverzija stambenog fonda Jugoslavije iz dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva u privatno vlasni\u0161tvo, koja se najve\u0107im delom odigrala po\u010detkom devedestih godina, predstavlja kao dobitni\u010dka lutrijska kombinacija u procesu tranzicije, ne treba izgubiti iz vida dru\u0161tvena raslojavanja koja je ona prouzrokovala.<\/p>\n

Zapravo, od kako je pravo na stanovanje (“stanovanje principijelno mora biti omogu\u0107eno svima”) pretvoreno u stanovanje regulisano tr\u017ei\u0161tem (“stanovanje kao roba je pristupa\u010dno samo nekima”), najve\u0107i deo stanovni\u0161ta ima probleme sa re\u0161avanjem stambenog pitanja. O razlici stanovanja kao prava i stanovanja kao robe pisala je Jovana Vukovi\u0107 na portalu Ma\u0161ina<\/a>. Posebno je u Srbiji ”uspe\u0161no” privatiziranje stanova tokom devedesetih godina predstavljalo adut u rukavu vlastima koje su privatizaciju uvodile na velika vrata u sve dru\u0161tvene odnose. No zaboravlja se da su i tada postojale dru\u0161tvene grupe koje su, bez obzira na karikaturalno niske cene za otkup stanova u jednom periodu, osobito 1992. i 1993. godine, u ovoj magi\u010dnoj dobitni\u010dkoj privatizaciji ostale gubitnici. U grupu gubitnika u procesu privatizacije stambenog fonda spada i grupa tzv. vojnih besku\u0107nika.<\/p>\n

Vojnim besku\u0107nicima se nazivaju ona lica koja su kao pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) po\u010detkom devedesetih godina bili dislocirani iz biv\u0161ih jugoslovenskih republika u Srbiju i Crnu Goru (tada\u0161nju SRJ) i koja su tokom dislokacije ostala bez re\u0161enog stambenog vlasni\u0161tva. Ovi ljudi nemaju status izbeglica, jer nisu izbegli, ve\u0107 su preme\u0161teni sa tada\u0161njim JNA jedinicama na osnovu odluka i sporazuma doma\u0107e i me\u0111unarodne vlasti (Predsedni\u0161tvo SFRJ, kasnije SRJ, Vrhovna Komanda, Evropska zajednica i UN). Oni \u010dine specifi\u010dnu grupu koja je ostala uskra\u0107ena za stambeni prostor u procesu privatizacije, jer je uslov za njihovu predislokaciju bilo odricanje ili predaja vlasni\u0161tva nad pokretnom i nepokretnom imovinom u biv\u0161im jugoslovenskim republikama \u2013 uz jemstvo da \u0107e im biti dodeljen novi stambeni prostor na podru\u010dju SRJ.<\/p>\n

Preko dvadeset godina \u010dekanja<\/strong><\/p>\n

\u010cin predaje ili odricanja od starog stanarskog prava (koji su ovi ljudi potpisivali) je dakle bio uslov mogu\u0107nosti za dobijanje stambenog re\u0161enja u novoj zemlji, a na osnovu Pravilnika o stanovima JNA iz 1991. godine zajam\u010den im je prioritet u re\u0161avanju stambenog pitanja. Ubrzo je ova prioritetnost ukinuta, a sa novim pravilnicima oni su dobili status ”lica bez stana” koja podnose molbu za stan i pojavljuju se na stambenim listama \u010dekanja zajedno sa ostalim zaposlenim i penzionisanim vojnim licima u zemlji. Do dan danas, njihovo stambeno pitanje nije re\u0161eno. Za ve\u0107inu ovih lica i njihovih porodica \u010dekanje stambenog re\u0161enja traje preko dvadeset godina, a znatan broj njih zbog biolo\u0161ke starosne granice nije uspeo ni do\u010dekati ovo re\u0161enje.<\/p>\n

Poseban problem ove dru\u0161tvene grupe je i taj \u0161to se radi o licima koja su ranije, u vreme socijalizma, izdvajala<\/a> sredstva u iznosu od 4,5% do 6% u vojni stambeni fond, \u010dime su prakti\u010dno i otkupili dru\u0161tvene stanove. No kako se u procesu tranzicije dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo alhemijski pretvaralo u privatno vlasni\u0161tvo, ali i u dr\u017eavno vlasni\u0161tvo, izgleda da se ne zna gde je “nestao” novac koji su vojni zaposlenici pla\u0107ali u zajedni\u010dki stambeni fond. Tako su oni pretvoreni u besku\u0107nike, a vojno vlasni\u0161tvo je oplja\u010dkano. Njihov problem nije re\u0161en ni dono\u0161enjem Sporazuma o pitanjima sukcesije<\/a> iz 2001. godine, jer oni koji su se odrekli stanarskog prava u biv\u0161im republikama i \u010dije stambeno pitanje re\u0161ava dr\u017eava Srbija (bez obzira na to da li je to pitanje re\u0161eno ili je u (beskona\u010dnom) procesu) nemaju<\/a> prava na povrat stanova, <\/span>a nisu obe\u0161te\u0107eni ni nadoknadom za oduzeto vlasni\u0161tvo.<\/span>
\n<\/span><\/p>\n

Danas u Vojvodini ima oko 2500, a u celoj Srbiji oko 4000 vojnih besku\u0107nika 1<\/a><\/sup>. Sme\u0161teni su u kasarnama, vojnim \u0161kolama, klubovima, domovima, zatvorima, barakama, hostelima, ve\u0161ernicama, podrumima i sli\u010dno, a ono \u0161to je trebalo biti provizorni sme\u0161taj do re\u0161avanja stambenog pitanja postalo je \u017eivotnim prostorom preko dva desetlje\u0107a i za nekoliko generacija.<\/p>\n

Smje\u0161taj u vojnim objektima<\/strong><\/p>\n

Dolaskom u ove objekte, \u010dija je infrastruktura bila namenjena za sasvim druge svrhe od stambenih, vojni besku\u0107nici su s\u00e2mi morali adaptirati prostor za \u017eivot. Ulagali su u nere\u0161ene instalacije da bi prostorije, u kojima \u010desto nije bilo vode, struje i kanalizacije, prilagodili za stanovanje. I pored toga, adaptirane prostorije odra\u017eavaju niske standarde stanovanja i ne zadovoljavaju osnovne rezidencijalne tehni\u010dke parametre, a \u010desto su i na granici higijenskih uslova za \u017eivot. Male kvadrature s obzirom na broj osoba, vla\u017ene sobe, zajedni\u010dki toaleti za nekoliko porodica, dotrajale fasade i sl., samo su deo pejza\u017ea ”privremenog” sme\u0161taja.<\/p>\n

\u010cesti su i vrlo visoki obra\u010duni napla\u0107ivanja struje, vode i grejanja u nekim kolektivima, uglavnom arbitrarni s obzirom da adaptirane prostorije nemaju brojila, vodomera i strujomera, a ra\u010duni se odre\u0111uju shodno kolektivnom prostoru kasarne. Kako se radi o sme\u0161taju u vojnim objektima, u nekima od njih su va\u017ee\u0107a rigorozna vojna pravila; primera radi, vojni besku\u0107nici ne mogu imati privatne posete posle 22h ukoliko one nisu najavljene i odobrene, ne mogu primati goste na preno\u0107i\u0161te ukoliko se to ne odobri, ne mogu primati u svoj sme\u0161taj strane dr\u017eavljane (a \u010desto se radi o njihovoj rodbini), ne smeju dr\u017eati i koristiti dodatne elektri\u010dne, grejne, klima i druge ure\u0111aje bez specijalnog odobrenja itd.<\/p>\n

Neka od dislociranih vojnih lica su se odlu\u010dila da privatno iznajmljuju stanove i za to dobijaju (nedovoljnu) nadoknadu za uve\u0107ane tro\u0161kove stanovanja (tzv. UTS), dok odre\u0111eni broj lica \u017eivi kod rodbine. Svi oni \u010dekaju re\u0161enje stambenog pitanja preko dvadeset godina, marginalizovani od strane republi\u010dkih i vojnih vlasti koje se navodno bave ovim re\u0161enjem. Za to vreme, brojnost ove grupe se prirodno smanjuje, jer je re\u010d o starijim i penzionisanim licima, a njihove porodice (koje ne mogu naslediti privremeni sme\u0161taj nakon smrti roditelja) se veoma lako regrutuju u budu\u0107e grupe besku\u0107nika. Drasti\u010dni primer<\/a> te\u017eine ove situacije je slu\u010daj samoubistva vojnog besku\u0107nika i njegove \u017eene koji nisu imali mogu\u0107nosti da vrate dug vojsci.<\/p>\n

Prodaja vojne imovine<\/strong><\/p>\n

Ministarstvo odbrane, koje je klju\u010dni adresant za re\u0161avanje stambenog pitanja aktivnih vojnih lica, vojnih penzionera i besku\u0107nika, je promenama pravilnika za rang liste<\/a>, prema kojima se distribuira stambeni prostor, jo\u0161 vi\u0161e ote\u017ealo stvari. Ukidanje jedinstvene rang liste stambenih interesenata i uvo\u0111enje razli\u010ditih lista za razli\u010dite klase olak\u0161alo je arbitrarnosti u odlu\u010divanju prioriteta re\u0161avanja stambenog pitanja. S obzirom na to da su me\u0111u kriterijumima<\/a> za prvenstvo u dobijanju stana navedeni stambena ugro\u017eenost, kao i vreme \u010dekanja na re\u0161avanje stambenog pitanja, vojni besku\u0107nici bi trebalo da imaju nesumnjivi prioritet na ovim rang listama. Me\u0111utim, \u010desto se doga\u0111a da aktivna vojna lica sa manjim radnim sta\u017eom pre dobijaju stanove nego vojni penzioneri i besku\u0107nici, a pored arbitrarne distribucije stanova cveta i kriminal<\/a> u poslovima sa vojnim nekretninama. Razo\u010darani i egzistencijalno pritisnuti du\u017einom \u010dekanja stana, mnogi besku\u0107nici se odri\u010du stambene kvadrature koja im zakonski pripada s obzirom na broj \u010dlanova doma\u0107instva, ne bi li se lak\u0161e pojavili na vrhu liste za (manji) stan.<\/p>\n

Kao jedno od re\u0161enja problema vojnog besku\u0107ni\u0161tva vlasti su prevashodno videle u prodaji suvi\u0161ne vojne imovine i u njenoj zameni za stanove za pripadnike sistema odbrane (Vojske Srbije i Ministarstva odbrane). Tako je 2006. godine osmi\u0161ljen tzv. Master plan za komercijalizaciju vi\u0161ka vojne imovine. Ukupna vrednost prvobitno ponu\u0111ene vojne imovine na prodaju procenjena na oko milijardu eura<\/a>, uz mogu\u0107nost uve\u0107anja ili umanjenja ove cifre prema tome da li se unose novi ili povla\u010de stari objekti za prodaju 2<\/a><\/sup>. Prvobitna entuzijasti\u010dna procena je bila da \u0107e se ovaj plan realizovati do kraja 2007. godine i omogu\u0107iti stambeno zbrinjavanje izgradnjom 22.000 stanova.<\/p>\n

Od 2010. godine pristalo se i na to da cena objekata na prodaju postaje fleksibilna, odnosno umanjena ukoliko objekat ne uspeva da se proda po po\u010detnoj ceni. Me\u0111utim, od otprilike 500 ponu\u0111enih objekata prodalo se manje od 80. Zahtevi za stambeno zbrinjavanje pripadnika sistema odbrane se umanjuju vrlo sporim tempom 3<\/a><\/sup>, a vojni besku\u0107nici nastavljaju da \u017eive u adaptiranim prostorijama uz dodatnu pretnju prinudnog iseljavanja iz objekata koji se prodaju. Kako stvari stoje u tr\u017ei\u0161no orijentiranoj stambenoj politici, prednost u dobijanju stana imaju oni koji mogu da ga uzmu u zakup po tr\u017ei\u0161nim cenama (i do\u017eivotno otpla\u0107uju ovaj dug), dok se onima koji nemaju mogu\u0107nosti da budu igra\u010di u tr\u017ei\u0161noj areni ne isplati davati stan pa onda neka ga i nemaju\u2026<\/p>\n

Ipak dru\u0161tveno pitanje<\/strong><\/p>\n

Ako je danas stanovanje organizirano u interesu profita, ako je privatizacija stambenih prostora temeljni oblik stambenog vlasni\u0161tva, onda se ni problem (vojnog) besku\u0107ni\u0161tva ne mo\u017ee prepoznavati kao dru\u0161tveni problem. Ako je pravo na stan postalo stvar individualnih mogu\u0107nosti i kreditne sposobnosti, onda \u0107e tr\u017ei\u0161na logika nastaviti da zadovoljava stambene potrebe samo za neke i da diskrimini\u0161e grupe onih koji postaju gubitnici u ovakvom stambenom scenariju. Poku\u0161aj uvo\u0111enja odre\u0111enih socijalnih mera za re\u0161avanje problema stanovanja u ovakvom okviru ostaje p\u00fbki korektiv dru\u0161tvenih raslojavanja, ali ne i prostor stvaranja egalitarnijih stambenih politika.<\/p>\n

Politi\u010dka sku\u010denost programa socijalnog stanovanja u okviru tr\u017ei\u0161no-orijentiranog stanovanja o\u010dituje se i u tome \u0161to se sa Zakonom o socijalnom stanovanju iz 2009. godine re\u0161ilo vrlo malo stambenih problema, a otvorilo mno\u0161tvo drugih (problemi nesinhronizovanih stambenih programa, nenamenskih tro\u0161enja sredstava, projektnih mahinacija itd.) Dodatno, ovaj zakon ne prepoznaje vojne besku\u0107nike kao posebno socijalno-osetljivu kategoriju. <\/span>Kao palijativna mera kojom se poku\u0161avaju ubla\u017eiti (ali ne i ukinuti) socijalne razlike, socijalno stanovanje ne mo\u017ee biti fundament egalitarne stambene politike.
\n<\/span><\/p>\n

Ljudi koji su najve\u0107i deo \u017eivota radili i upla\u0107ivali deo svojih prihoda u vojni stambeni fond su bili prisiljeni da napuste svoja ranija prebivali\u0161ta, prijatelje i porodice, da se dosele u novu sredinu i da se odreknu svega \u0161to su imali ne bi li dobili stanove (koje su ve\u0107 otplatili), da bi ih neko stavio u polufunkcionalne sobi\u010dke i raspadnute barake u kojima \u010dekaju novu lutrijsku mogu\u0107nost da ”dobiju” stan po tr\u017ei\u0161nim cenama. Ignorisani, zaboravljeni, nevidljivi, dve decenije stavljeni u neuslovni sme\u0161taj i prepu\u0161teni, za dr\u017eavu o\u010dito najefikasnijem re\u0161enju, biolo\u0161kom nestajanju, vojni besku\u0107nici su jo\u0161 jedan primer pogubnosti procesa privatizacije u kojem deo stanovni\u0161tva ne uspeva da osigura adekvatan stambeni standard. <\/span>Pitanje je da li mi ho\u0107emo ovakvu organizaciju stanovanja ili \u0107emo nastaviti borbu za stambenu politiku koja stanove \u010dini dostupne svima.<\/p>\n

  1. Ovo je recentnije odre\u0111ena cifra koju su naveli \u010dlanovi Udru\u017eenja vojnih besku\u0107nika (UVB) gradskog odbora Novi Sad u emisiji Panorama<\/a>. Treba imati u vidu da se ova brojka umanjila zbog toga \u0161to su neki od vojnih besku\u0107nika preminuli, kao i zbog vrlo malog procenta onih kojima je re\u0161eno stambeno pitanje. [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Sada se vrednost vojne imovine koja je vi\u0161ak procenjuje na oko milijardu i po<\/a> eura. [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Vojni besku\u0107nici tvrde<\/a> da se stanovi ne dodeljuju vojnim zaposlenicima, ve\u0107 im se daju u zakup po tr\u017ei\u0161nim cenama. [↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kada privatno vlasni\u0161tvo postaje dominantni re\u017eim vlasni\u0161tva u jednoj dr\u017eavi, nu\u017eno se doga\u0111a da neki u tr\u017ei\u0161noj igri dobijaju, a neki gube..<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7717,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[224],"class_list":["post-7558","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7558","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=7558"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7558\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7725,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7558\/revisions\/7725"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/7717"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=7558"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=7558"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=7558"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=7558"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=7558"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=7558"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=7558"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}