{"id":7545,"date":"2015-06-10T07:00:35","date_gmt":"2015-06-10T06:00:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=7545"},"modified":"2015-06-09T23:45:22","modified_gmt":"2015-06-09T22:45:22","slug":"nikoleta-beskucnici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=7545","title":{"rendered":"Besku\u0107nici izme\u0111u zanemarenosti i autsorsanja"},"content":{"rendered":"

Iako problem besku\u0107ni\u0161tva u Srbiji postaje sve akutniji, institucionalni mehanizmi njegova saniranja daleko su od funkcionalnih. Tome su prije svega razlog stambena politika prepu\u0161tena tr\u017ei\u0161nim kriterijima i podkapacitiranost socijalnih ustanova, kako materijalna tako i kadrovska. Dr\u017eava se sukladno politikama \u0161tednje spremno odri\u010de anga\u017emana i problematiku autsorsa civilnom sektoru koji ni izbliza nema kapacitete za sustavno tretiranje problema.<\/b><\/p>\n

Siroma\u0161tvo, a s njim i broj osoba koje su u riziku od besku\u0107ni\u0161tva u Srbiji se, kao i u mnogim drugim zemljama Europe i svijeta, pove\u0107ava iz godine u godinu. Poslednji popis stanovni\u0161tva<\/a> iz 2011. godine pokazuje da 68.042 doma\u0107instva u Republici Srbiji nema nikakve izvore prihoda (2,73%), a pojedina\u010dno posmatrano, skoro tre\u0107ina doma\u0107instava ne mo\u017ee da obezbedi obrok s mesom ili ribu svakog drugog dana, dok svako peto nije u stanju da obezbedi adekvatno zagrevanje stana (18,3%). Prema “Anketi o prihodima i uslovima \u017eivota<\/a>” iz 2013. godine, stopa rizika od siroma\u0161tva op\u0161te populacije iznosila je 24,6%, i po njoj je Srbija na evropskom vrhu. Prema radnom statusu, me\u0111u punoletnima najugro\u017eeniji su nezaposleni (48,7%) i samohrani roditelji (36,2%).<\/p>\n

Zbog nedostatka sveobuhvatnog sistema stambene politike u Srbiji ravnomerna i pravedna distribucija socijalnih stanova ugro\u017eenim kategorijama stanovni\u0161tva i besku\u0107nicima je usporena, ali i optere\u0107ena izostankom kontinuiteta finansiranja na lokalnom nivou. U samom Beogradu je pritom registrovano 29 slamova i 64 neformalna naselja, dok se u kategoriji neadekvatnog stanovanja nalazi vi\u0161e od 15% stalno nastanjenih stanova (to su oni s manje od 10 m\u00b2 po \u010dlanu doma\u0107instva). Ukupno 12% stanova nije sagra\u0111eno od \u010dvrstog materijala, a \u010dak 25% njih nema kanalizaciju i isto toliko stanova nema komunalnu infrastrukturu.<\/p>\n

Jedan od glavnih problema jeste upravo nesklad izme\u0111u potreba i mogu\u0107nosti pojedinaca da sami, vlastitim resursima, re\u0161e svoje stambeno pitanje oslanjaju\u0107i se na tr\u017ei\u0161ne mehanizme. Ne postoje ni dodatne mere sistemske podr\u0161ke kao \u0161to je npr. dodatak za stanovanje, a stambena politika se usmerava na sve u\u017ei i privilegovaniji sloj. Kriterijumi dodeljivanja ionako malobrojnih, novoizgra\u0111enih socijalnih stanova nisu jasni, \u010desto favorizuju npr. one sa zaposlenjem, pa su najugro\u017eeniji duplo diskriminisani.<\/p>\n

Tri kriterija za besku\u0107ni\u0161tvo
\n<\/strong><\/p>\n

Imati dom podrazumeva: imati odgovaraju\u0107e obitavali\u0161te (ili prostor) koji je u isklju\u010divom posedu osobe i njegove\/njezine porodice (fizi\u010dki domen); biti u mogu\u0107nosti odr\u017eavati privatnost i odnose (dru\u0161tveni domen), i imati zakonsko pravo na kori\u0161\u0107enje (pravni domen). Ova tri podru\u010dja doma definisana su ETHOS tipologijom, pri \u010demu odsutnost jednog od njih slu\u017ei za ozna\u010davanje rizika od besku\u0107ni\u0161tva. Prema tako ra\u010dunatim podacima gotovo 10% populacije u Srbiji spada pod grupu besku\u0107nika ili lica koja su u stalnom riziku od besku\u0107ni\u0161tva.<\/p>\n

Izve\u0161taj<\/a> o smanjenju siroma\u0161tva i socijalnoj inkluziji vlade RS iz 2011. godine navodi kako “problem besku\u0107ni\u0161tva u Republici Srbiji nije definisan i istra\u017een”, kao i da ne postoje zvani\u010dne evidencije o besku\u0107nicima. Isti izve\u0161taj navodi kako se u Srbiji niko do sada nije bavio besku\u0107ni\u0161tvom sistemati\u010dno, koordinisano i sa strate\u0161kim ciljem re\u0161avanja ovog problema. Ne postoji politi\u010dki odgovor na probleme besku\u0107ni\u0161tva, kao ni na problem da se sve ve\u0107i broj ljudi nalazi u riziku da postanu besku\u0107nici.<\/p>\n

Neefikasna reakcija sistema na problem sa kojim se susre\u0107u osobe u stanju besku\u0107ni\u0161tva ima za posledicu neefikasno tro\u0161enje ionako ograni\u010denih sredstava na programe koji ne dovode do re\u0161enja problema ve\u0107 ga \u010desto i uve\u0107avaju. Preventivni programi ne postoje u Srbiji, ali bi svakako bili najjeftiniji i najisplativiji na duge staze, dok su programi reintegracije najskuplji i \u010desto bez efekata. Institucionalizacija usluga iz domena socijalne za\u0161tite, zdravstva, obrazovanja, \u010desto je neblagovremena, neadekvatna, a ove ustanove \u010desto i nisu adekvatno opremljene, osoblje nije dovoljno obu\u010deno, niti dovoljno senzibilisano.<\/p>\n

Socijalna zanemarenost
\n<\/strong><\/p>\n

Tako primjerice istra\u017eivanje Centra za razvoj socijalnih politika Klikaktiv pokazuje da otprilike 62% ispitanih besku\u0107nika nema zdravstvenu knji\u017eicu i, u proseku, u bolnici provedu 5 dana godi\u0161nje. Tako\u0111e, kod lekara idu samo kada se ose\u0107aju veoma lo\u0161e \u0161to zna\u010di da koriste najskuplje zdravstvene usluge, a ne usluge primarne pa ni sekundarne zdravstvene za\u0161tite. Mese\u010dno zdravstveno osiguranje pojedinca ko\u0161ta oko 20 eura, dok najjeftiniji dan u bolni\u010dkom krevetu ko\u0161ta najmanje 16 eura, i to bez ikakvog tretmana, dijagnostike ili intervencije, dok prose\u010dne ni\u017ee cene dijagnostike, intervencije i tretmana iznose oko 330 eura.<\/p>\n

“Ukoliko bi dr\u017eava odlu\u010dila da osigura o svom tro\u0161ku sve besku\u0107nike u Beogradu koji nemaju zdravstvenu knji\u017eicu, pod uslovom da pretpostavimo da u Beogradu ima 620 ljudi bez krova nad glavom, kako indiciraju podaci Prihvatili\u0161ta za odrasla i stara lica, ra\u010dunica 1<\/a><\/sup> je ovakva: 620 neosiguranih besku\u0107nika puta 20 eura iznosi 124.00 eura. Sa druge strane, ako dr\u017eava snosi tro\u0161kove bolni\u010dkog le\u010denja za one koji nisu osigurani, ra\u010dunica je slede\u0107a: 620 neosiguranih besku\u0107nika puta 5 dana puta 16 eura iznosi 49600 eura, plus 330 evra tro\u0161kova bolni\u010dkih usluga za 55% neosiguranih koji idu kod lekara onda kada se ose\u0107aju veoma lose iznosi: 330 eura puta 341 tretirana osoba = 112.530 eura” navodi Marko Toma\u0161evi\u0107, \u010dlan organizacije Klikaktiv iz Beograda. Ovome treba dodati i druge “tro\u0161kove besku\u0107ni\u0161tva” koji nastaju usled \u010dinjenice da se besku\u0107nici \u010de\u0161\u0107e susre\u0107u sa krivi\u010dnim sistemom, mada o tome i dalje ne postoje jasni podaci.<\/p>\n

Pored problema u zdravstvenoj za\u0161titi, postoji jo\u0161 mnogo drugih problema koji doprinose trenutnoj situaciji i odsustvu sistematskog planiranja te dovoljno \u0161irokog obuhvata servisima na celoj teritoriji Srbije: nedovoljna standardizacija usluga, problem licenciranja stru\u010dnog osoblja koje bi pru\u017ealo usluge, nedovoljna informisanost potencijalnih korisnika, problemi u vezi sa ravnopravnom i ravnomernom distribucijom usluga, posebno u selima i u lokalnim zajednicama, izvan velikih gradova i metropole.<\/p>\n

Skriveno besku\u0107ni\u0161tvo: \u017eene i mladi
\n<\/strong><\/p>\n

Kapaciteti prihvatili\u0161ta za besku\u0107nike tako\u0111e su izuzetno oskudni \u2013 na teritoriji Srbije postoje svega tri prihvatili\u0161ta, u Beogradu postoji 104 kreveta, u Novom Sadu 35 i Ni\u0161u tek 6. Kroz ove sme\u0161taje godi\u0161nje pro\u0111e oko 520 osoba. Kada su u pitanju prihvatili\u0161ta za decu ona postoje samo u Beogradu i Novom Sadu.<\/p>\n

Prihvatili\u0161ta za odrasla i starija lica, naj\u010de\u0161\u0107e u vidu slu\u017ebi gerontolo\u0161kih centara u kojima se boravi kra\u0107e ili du\u017ee vreme (od 7 do 8 pa do 30 dana u ve\u0107em broju op\u0161tina, a u Beogradu do \u0161est meseci) postoje u 12 gradova i op\u0161tina. Ove institucije se konstantno suo\u010davaju sa nedostatkom kapaciteta, posebno u zimskim mesecima, kada su prinu\u0111ene da prime daleko vi\u0161e lica nego \u0161to su realno spremne, \u010dime se sni\u017eava kvalitet usluge. Poseban je problem i nedostatak kontinuiteta u finansiranju ovih prihvatili\u0161ta i prihvatnih centara, \u0161to dovodi do njihovog zatvaranja, ukoliko lokalna samouprava nije u stanju da obezbedi nastavak finansiranja.<\/p>\n

Sve \u010de\u0161\u0107e se susre\u0107emo i sa pojavom “skrivenog besku\u0107ni\u0161tva”, najra\u0161irenijom me\u0111u \u017eenama i mladima. Potreba da se izbegne identifikacija sa pojmom besku\u0107ni\u0161tva dovodi do toga da se ove dve subpopulacije re\u0111e javljaju u prihvatili\u0161ta a \u010de\u0161\u0107e poku\u0161avaju da se sna\u0111u kod prijatelja i rodbine, u skvotovima, zavu\u010denim mestima u javnom prostoru poput \u017eelezni\u010dkih i autobuskih stanica itd. Mladi besku\u0107nici, kao i \u017eene, koji su kao \u017ertve porodi\u010dnog nasilja pobegli od ku\u0107e ili su izba\u010deni, u ve\u0107oj su opasnosti od seksualne i radne eksploatacije tokom \u017eivota na ulici i \u010de\u0161\u0107e mogu postati i \u017ertve trgovine ljudima.<\/p>\n

Romi i izbjeglice: sekundarni besku\u0107nici<\/strong><\/p>\n

Popis stanovni\u0161tva iz 2011. godine defini\u0161e besku\u0107ni\u0161tvo kao primarno ili sekundarno. Primarni besku\u0107nici su oni koji \u017eive na ulici, a sekundarni su oni \u0161to \u017eive u prostorima naseljenim iz nu\u017ede, poput \u0161upa, podruma, vagona i drugih improvizovanih objekata. Popisom iz 2011. godine u Srbiji je registrovano 445 primarnih i 17.842 sekundarnih besku\u0107nika. Regionalno posmatrano, najvi\u0161e ih je popisano na teritoriji Grada Beograda – ukupno 39%, potom u Regionu \u0160umadije i Zapadne Srbije (25,5%), a najmanje na jugu i istoku zemlje (21,8%). Opravdano je pretpostaviti da je realan broj primarnih besku\u0107nika daleko ve\u0107i jer je poznato da veliki broj njih nikada ne koriste usluge socijalnih servisa, odnosno izbegavaju prihvatili\u0161ta, duboko su razo\u010darani u sistem i ne \u017eele da ponovo postanu deo istog, a sama metodologija popisa 2011. kada je ova subpopulacija u pitanju, ima dosta nedostataka i propusta.<\/p>\n

Dve tre\u0107ine (65,8%) primarnih besku\u0107nika \u010dine lica od 20 do 64 godine starosti, odnosno osobe radnog uzrasta, \u0161to je posebno izra\u017eeno u Vojvodini i Beogradu, dok je u regionu Ju\u017ene i Isto\u010dne Srbije svaki tre\u0107i besku\u0107nik starosti od 0 do 14, a svaki \u010detvrti od 15 do 19 godina. Ako uporedimo udeo mladih besku\u0107nika u Srbiji sa trendovima u razvijenim EU zemljama, mo\u017ee se re\u0107i da je on veoma nizak. Naime, mladi ljudi u Srbiji ostaju dugo da \u017eive sa roditeljima i ro\u0111acima, njihovo uklju\u010divanje na tr\u017ei\u0161te rada je veoma ote\u017eano, primarna roditeljska porodica je protektivna prema (odrasloj) deci te je zbog svega navedenog njihovo psiholo\u0161ko i stambeno odvajanje odlo\u017eeno.<\/p>\n

U kategoriji sekundarnih besku\u0107nika najbrojniji su Romi, uklju\u010duju\u0107i i povratnike po readmisiji. Oni \u017eive u otprilike 700 podstandardnih i neformalnih naselja u Srbiji. Dve tre\u0107ine romskih naselja u Srbiji je prenatrpano, bezuslovno, bez struje, vode, kanalizacije, stanovnici nemaju pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama. Pod najve\u0107im rizikom su porodice (11.500), koje uglavnom spadaju pod status izbeglica, koje su nastavile da \u017eive neformalno u kolektivnim centrima, a koji su planski zatvarani od 2000-ih, pa je i njihov stambeni status izra\u017eeno ranjiv. U ovoj kategoriji besku\u0107nika nalazi se i oko 5000 vojnih lica s porodicama, koji su bili na slu\u017ebi u biv\u0161im jugoslovenskim republikama, od kojih oko 3500 \u017eivi u kasarnama u potpuno neadekvatnim uslovima. Za njih, kao i za porodice poginulih boraca i invalide iz poslednjih ratova, izgra\u0111eno je 315 socijalnih stanova za zakup u 17 op\u0161tina \u0161irom Srbije. Posebno je rizi\u010dna grupa stanovnika u bespravno izgra\u0111enim objektima u gradskim podru\u010djima, \u010diji vlasnici ili nemaju sredstava za legalizaciju, ili nemaju zakonskih uslova da je sprovedu, \u0161to zbog kvaliteta same gradnje ili nenamenske lokacije.<\/p>\n

Autsorsanje “rje\u0161enja” ne funkcionira<\/strong><\/p>\n

Kod primarnih besku\u0107nika dominiraju ni\u017ei obrazovni nivoi (lica sa zavr\u0161enom osnovnom \u0161kolom, odnosno sa nepotpunom osnovnom \u0161kolom – 46%). Sli\u010dan nalaz u pogledu \u0161kolske spreme dobijen je u anketnom istra\u017eivanju primarnih besku\u0107nika u Republici Srbiji, gde je u proseku najvi\u0161e bilo lica sa osnovnim ili ni\u017eim obrazovanjem. Sa srednjim obrazovanjem je svako tre\u0107e lice, a svako sedmo je bez \u0161kole. U beogradskom regionu najvi\u0161e ima lica sa srednjim (59 od ukupno 125), kao i sa visokim obrazovanjem (13 od ukupno 20), a u Vojvodini je podjednak broj onih sa osnovnim i srednjim obrazovanjem.<\/p>\n

Veliki broj osoba u situaciji besku\u0107ni\u0161tva je pravno nevidljivo. Gotovo 45% njih ne poseduje li\u010dnu kartu \u0161to ih dalje spre\u010dava da ostvare pravo na socijalnu za\u0161titu ili zdravstvenu za\u0161titu. Tako\u0111e, ovaj problem nije definisan na dr\u017eavnom nivou, te ne postoje odgovaraju\u0107e prakse i usluge koji bi mogle da se implementiraju na lokalnom nivou a koje bi osobama u situaciji besku\u0107ni\u0161tva omogu\u0107ile da ostvare svoja osnovna prava.<\/p>\n

Trenutno se re\u0161avanjem problema besku\u0107ni\u0161tva u najve\u0107oj meri bavi odre\u0111eni broj organizacija civilnog dru\u0161tva za pru\u017eanje usluga (pomo\u0107 i nega za starije i mlade sa invaliditetom, za stanovanje i podr\u0161ku licima sa razvojnim pote\u0161ko\u0107ama, sigurne ku\u0107e za \u017eene i decu \u017ertve nasilja), zatim svrati\u0161ta i centri za dnevni boravak za decu ulice i mlade, prihvatili\u0161ta i prihvatne stanice u velikim gradovima (Beograd, Ni\u0161, Novi Sad). Briga o najugro\u017eenijima ne sme se autsorsovati organizacijama civilnog dru\u0161tva. Autsorsovanjem socijalnih usluga, problem se ne re\u0161ava ve\u0107 samo uve\u0107ava – socijalna usluga se transformi\u0161e u projektnu, koja zavisi od sredstava koja su u tom trenutku (ne)dostupna, ne postoji kontinuitet i samim tim gubi se na kvalitetu usluge. Dakle, potrebe ove veoma heterogene subpopulacije, posebno tzv. sekundarnih besku\u0107nika, nisu podmirene, pre svega jer se na ovaj na\u010din re\u0161avaju individualni problemi, a ne nalazi se institucionalno strukturno re\u0161enje koje \u0107e zaista dovesti do re\u0161avanja ovog velikog dru\u0161tvenog problema i, pre svega, njegove prevencije. Ipak, u kontekstu mera \u0161tednje koje sprovodi aktuelna vlast te\u0161ko je o\u010dekivati ve\u0107i zaokret u pogledu socijalne politike.<\/p>\n

  1. Pretpostavljene cene su formirane na osnovu dokumenta “Pravilnik o cenama zdravstvenih usluga na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene za\u0161tite” i u skladu sa dosada\u0161njim iskustvom u radu sa ovom kategorijom stanovni\u0161tva i njihovom kontaktu sa institucijama sekundarne i tercijarne zdravstvene za\u0161tite. Zvani\u010dni podaci nam nisu dostupni, a te\u0161ko i da postoje jer ne postoji\u00a0 jasna definicija besku\u0107ni\u0161tva u sistemu te tako i ne mo\u017ee da se vodi precizna evidencija (ili bilo kakva evidencija). [↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Siroma\u0161tvo, a s njim i broj osoba koje su u riziku od besku\u0107ni\u0161tva u Srbiji se, kao i u mnogim drugim zemljama Europe i svijeta, pove\u0107ava iz godine u godinu…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7548,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[161],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[198],"class_list":["post-7545","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-ljudska-prava","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7545","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=7545"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7545\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7625,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7545\/revisions\/7625"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/7548"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=7545"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=7545"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=7545"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=7545"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=7545"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=7545"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=7545"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}