{"id":6733,"date":"2015-05-07T07:00:32","date_gmt":"2015-05-07T06:00:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=6733"},"modified":"2015-05-07T06:47:16","modified_gmt":"2015-05-07T05:47:16","slug":"gradnja-i-razgradnja-crnogorskog-primorja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=6733","title":{"rendered":"Gradnja i razgradnja crnogorskog primorja"},"content":{"rendered":"

Uslijed tranzicijske devastacije ekonomije Crna Gora se orijentirala iskori\u0161tavanju prirodnih resursa i luksuznom turizmu kao pokreta\u010dkoj grani privrede. Kao osnovni mehanizam privla\u010denja ulaganja\u00a0koriste se razne povlastice i ustupci stranim investitorima. No dok se takvo poticanje investicija provodi na \u0161tetu dr\u017eavnog prora\u010duna, radnih prava i za\u0161tite okoli\u0161a, profit ostaje rezerviran za privatne ulaga\u010de.
\n<\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom milenijuma Crna Gora se suo\u010dila sa izazovima obnavljanja razorene privrede. Dok doma\u0107eg kapitala nije bilo dovoljno za pokretanje proizvodnje, a mnogi industrijski pogoni su zastareli i neupotrebljivi, kao potencijal su se jasno nudili ozbiljni turisti\u010dki resursi, posebno u vidu neizgra\u0111ene i mestimi\u010dno nedirnute obale, napu\u0161tenih vojnih objekata i zapu\u0161tenih radni\u010dkih odmarali\u0161ta. Podsticanje luksuznog turizma i stranih investicija je delovalo kao spasonosno re\u0161enje.<\/p>\n

Strane investicije koje poslednjih desetak godina ulaze u Crnu Goru omogu\u0107avaju gra\u0111evinarski i turisti\u010dki boom<\/em>. Crna Gora se intenzivno orijentisala ka razvoju luksuznog turizma i kontinuisanom privla\u010denju stranih investicija. Zvani\u010dnici isti\u010du da je ve\u0107 2007. godine zemlja bila evropski lider u iznosu stranih investicija po glavi stanovnika. Iako sama Crna Gora ima neobi\u010dno veliki procenat ukupnih investicija u razvoj turizma (\u010dak 38%, dok je svetski prosek oko 8-10%, hrvatski udeo, primera radi, oko 15%, a srpski samo 2%), pretpostavka je da \u0107e i u nove projekte ve\u0107inski ulagati strani investitori.<\/p>\n

Istovremeno, stru\u010dnjaci iz oblasti urbanizma, ekologije i sociologije rada, nevladine organizacije kao i lokalno stanovni\u0161tvo iskazuju veliku zabrinutost, tvrde\u0107i da se uspeh u privla\u010denju stranih investicija ve\u0107 gorko pla\u0107a dono\u0161enjem zakona koji su na \u0161tetu lokalnom stanovni\u0161tvu, naru\u0161avanjem arhitektonskih i prirodnih celina sa ireverzibilnim posledicama po morski ekosistem, korupcijom i zao\u0161travanjem materijalnih nejednakosti.<\/p>\n

Po meri investitora<\/strong><\/p>\n

Sa druge strane, u okviru transformacije prema dru\u0161tvu usluga, turizam je promovisan kao delatnost sa stabilnim rastom. Vlada podvla\u010di da turizam \u010dini oko 30% bruto doma\u0107eg proizvoda Crne Gore, legitimi\u0161u\u0107i njegovim zna\u010dajem sve ustupke kapitalu koji u\u010destvuje u njegovom razvoju. Istovremeno, istra\u017eiva\u010di upozoravaju na mnogobrojne opasnosti, nejasno\u0107e i prekr\u0161aje u sklapanju ugovora i izvo\u0111enju projekata.<\/p>\n

Mada prizor luksuznih turisti\u010dkih kompleksa koji ni\u010du du\u017e obale dr\u017eavna administracija tuma\u010di kao sliku uspeha, me\u0161tani se sve \u010de\u0161\u0107e \u017eale na neuskla\u0111enost ugovora koji defini\u0161u obaveze i prava investitora sa crnogorskim zakonima, kao i na materijalne posledice kr\u0161enja zakona. Kao i drugde u regionu, \u010desto se, umesto ugovora, zbog te neuskla\u0111enosti menjaju zakoni. Tako je crnogorska Vlada u poslednjih godinu dana donela predloge izmena nekoliko zakona u oblastima koje reguli\u0161u izgradnju i imovinsko-pravne odnose u primorju. Bizaran podatak je da je predlog izmena zakona o eksproprijaciji donesen navodno na zahtev katarske kompanije Katar Diar, koja je imala probleme u sprovo\u0111enju projekta na Plavim Horizontima<\/a> zbog nere\u0161enih imovinsko-pravnih odnosa.<\/p>\n

Da bi se olak\u0161alo izvo\u0111enje projekta, novi Zakon o eksproprijaciji<\/a>, donesen u martu ove godine, defini\u0161e svako ulaganje koje doprinosi smanjenju javnog duga kao javni interes, na osnovu \u010dega se omogu\u0107ava oduzimanje poseda vlasnicima \u010dije nekretnine se na\u0111u na mestu planiranom za urbanu rekonstrukciju. Predlog novog zakona o privatno-javnim partnerstvima bri\u0161e vremensko ograni\u010denje va\u017eenja ugovora, omogu\u0107avaju\u0107i strancima da na neodre\u0111eno dug period kontroli\u0161u delove Crne Gore. Nacrt Zakona o morskom dobru, koji, sre\u0107om, nije nai\u0161ao na podr\u0161ku u Parlamentu, koncesionarima bi dao ve\u0107a prava nego dosada\u0161njim vlasnicima, omogu\u0107avaju\u0107i “da se druga lica mogu djelimi\u010dno ili potpuno isklju\u010diti<\/a> iz upotrebe morskog dobra”.<\/p>\n

Rezortizacija zemlje
\n<\/strong><\/p>\n

Na jedno od takvih nepravilnosti upozorila je civilna udruga koja se bavi nadzorom rada javne uprave \u2013 Institut Alternativa. Radi se o novom turisti\u010dkom “gradu<\/a>\u201d, Lu\u0161tica Bay<\/a>, \u0161to je projekat koji se gradi kao javno-privatno partnerstvo (JPP) crnogorske vlade i egipatsko-\u0161vajcarske firme “Orascom Development<\/a>“. Ugovorom s ovom firmom prekr\u0161en je Zakon o koncesijama jer je zakup zaklju\u010den na 99 umesto do tada maksimalno dozvoljenih 60 godina. Tako\u0111e, prona\u0111ena je neuskla\u0111enost sa planskom dokumentacijom, budu\u0107i da Prostorni plan Morskog dobra ne predvi\u0111a postojanje dve marine u zalivu Tra\u0161te zami\u0161ljene projektom. Ve\u0107inskom partneru je dato ekskluzivno pravo kori\u0161\u0107enja akvatorijuma u sklopu lokacije i izdavanje u zakup delova obale, a zanemaren je \u0161tetan uticaj gradili\u0161ta na neobnovljivi ekosistem na lokaciji.<\/p>\n

Ovakvi primeri su brojni. Da li je dobit od turizma dovoljno dobar razlog za legitimaciju eksproprijacije radi profitnih interesa stranih investitora? Istina je da turizam donosi ogroman profit, ali je pitanje \u2013 kome. Internacionalne korporacije koje ula\u017eu ogromna sredstva u rast turisti\u010dkih objekata sposobne su i da iscede ogromne prihode iz lokacija koje (u bescenje) preuzimaju, na ra\u010dun dr\u017eavnog bud\u017eeta i \u017eivotnog standarda stanovni\u0161tva. Po\u010dev od projektovanja i gradnje, udeo ulaganja, prihoda i ukupne kontrole investitora je predominantan, stru\u010dno osoblje i tehnologija se uvoze dok su lokalna snaga i materijali lako dostupni i pre svega jeftini.<\/p>\n

Agencije koje organizuju i reklamiraju putovanja su prete\u017eno strane, transport je organizovan, hrana se dobrim delom (posebno za luksuzne lokacije) uvozi, dok lokalna radna snaga prihvata prekarne poslove neposrednog poslu\u017eivanja i odr\u017eavanja. Tzv. vanpansionska potro\u0161nja je upitna kao balans ovakvom zatvaranju u resorte i hotelske gigante. Silaskom objekata unutar granica morskog dobra pla\u017ee se fizi\u010dki zatrpavaju betonom, zatvaraju za eksterne korisnike i \u010dak prekidaju putne pravce i linije prolaza. Privatna turisti\u010dka ponuda lagano biva ugu\u0161ena, a neretko i zakonski ograni\u010davana.<\/p>\n

Vlada kao opredeljeni medijator<\/strong><\/p>\n

Reformom zakonodavstva, koja je i zvani\u010dno namenjena stvaranju povoljnog ambijenta za ulaganja i razvoj turizma, u odlu\u010divanju o de\u0161avanjima na terenu se razvla\u0161\u0107uje lokalno stanovni\u0161tvo i institucije, a prava mo\u0107 predaje u ruke kapitala, \u010diji je jedini interes na terenu profitni. 1<\/a><\/sup> Predlogom novog zakona o JPP, ukida se obaveza parlamentarne rasprave koja se pokazala u\u010dinkovitom u slu\u010dajevima spornih projekata poput izdavanja u u zakup Kralji\u010dine pla\u017ee<\/a> i izgradnje hidroelektrane na Mora\u010di<\/a>.<\/p>\n

Najva\u017eniji, a gotovo i jedini, medijator izme\u0111u kapitala i javnog dobra Crne Gore, njenog primorja, ostaju Vlada i saveti koje ona postavlja i smenjuje, poput Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte. Projektima javno-privatnih partnerstava dr\u017eave se naj\u010de\u0161\u0107e obavezuju da izgrade skupu infrastrukturu koja se finansira iz bud\u017eeta, i da saniraju ekolo\u0161ke i socijalne posledice, dok investitori na sebe preuzimaju “rizik poslovanja”. Za Crnu Goru potonje \u010desto nije ta\u010dno \u2013 u cilju privla\u010denja investitora, dr\u017eava je sama nastupala kao \u017eirant u nekoliko velikih privatizacija. Stoga ne \u010dudi, mada zabrinjava, vest da je u januaru ove godine Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte Vlade CG doneo uredbu kojom 13 privatizacija planiranih za 2015. godinu, uklju\u010duju\u0107i i privatizacije pla\u017ea u Ulcinju i Budvi, sve u cilju za\u0161tite javnog interesa, proglasio \u2013 tajnim<\/a>.<\/p>\n

U okolnostima kada se privatni interes izjedna\u010dava sa javnim, stradaju i druge vrednosti i mehanizmi za\u0161tite njihovih materijalnih pokazatelja. Ugro\u017eeno je i istorijsko i arhitektonsko nasle\u0111e kao i prirodna sredina. Uzalud di\u017eu glas Ekolo\u0161ko dru\u0161tvo BOKA i aktivisti zainteresovani za o\u010duvanje tvr\u0111ave Mamula<\/a> kao spomenika stradanja Bokelja u dva Svetska rata. Na Lastavici \u0107e kad-tad ni\u0107i luksuzni kompleks i kazino, spomenici rastro\u0161nosti i raskala\u0161enosti 2<\/a><\/sup>.<\/p>\n

Je li otpor uzaludan?<\/strong><\/p>\n

Uzalud se upozorava da je Perast<\/a> ugro\u017een volumetrijom i stilom turisti\u010dkih objekata u njegovom zale\u0111u. UNESCO mo\u017ee da ukine status svetske ba\u0161tine, ali nema poluge mo\u0107i kojim bi nadle\u017ene uslovio da Perast i za\u0161tite. Uzalud biolozi i ribari upozoravaju na zaga\u0111enost mora u Bokokotorskom zalivu materijalom sa gradili\u0161ta i otpadom sa kruzera (koji u Porto Montenegru to\u010de gorivo pod posebnim uslovima). Uzalud i optimizam sa kojim se livade morske trave Posidonia oceanica<\/em> predstavljaju kao profitabilna alternativa gradili\u0161tima – ulaganje u nekretnine je unosnije.<\/p>\n

Iako bi se moglo tvrditi da je ovakav turizam dugoro\u010dno \u0161tetan kako za lokalnu zajednicu i okru\u017eenje, tako i globalno 3<\/a><\/sup>, on se uklapa u globalne ekonomske trendove te ga je te\u0161ko ignorisati kao element privredne strategije. Sa druge strane, postoje\u0107oj situaciji itekako pogoduju centralizovano upravljanje i gotovo ozlogla\u0161ena koruptivnost nadle\u017enih institucija, koje su ipak, barem na\u010delno, iskorenjive.<\/p>\n

Ostaje otvoreno pitanje da li je u Crnoj Gori mogu\u0107e masovnije organizovanje u korist ostvarivanja kontrole nad lokalnim resursima, kao u pozitivnom primeru geografski bliske odbrane Sr\u0111a<\/a>, ili \u0107e se zakoni i dalje menjati po receptu ve\u0107 oprobanom u \u010ditavom regionu, branjeni karikaturalnom argumentacijom da treba i moraju da \u0107ute svi koji nemaju novac za ulaganje, kao \u0161to smo mogli videti i u recentnom beogradskom sli\u010dnom primeru: “Tvorci projekta Beograd na vodi o\u010dekuju samo pohvale. Na mnoge primedbe raznih vrsta i nesmislene i smislene, odgovor je bio samo jedan \u2013 imate li vi<\/a> 3 milijarde evra?”<\/p>\n

  1. Pomenutim Zakonom o eksproprijaciji, vlasnici nekretnina su dovedeni u polo\u017eaj pravne nesigurnosti, bivaju\u0107i primorani da posed prodaju po ceni koju odredi dr\u017eava. Njihovo protivljenje je razumljivo, a sam premijer ga je nedavno okarakterisao kao reketiranje dr\u017eave.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. \u0160tavi\u0161e, u martu teku\u0107e godine u\u0161ao je u skup\u0161tinsku proceduru, na osnovu Zakona o dr\u017eavnoj imovini, predlog odluke o davanju u dugoro\u010dni zakup ostrva Lastavica firmi Orascom[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Turisti\u010dka putovanja predstavljaju sve ve\u0107i udeo globalnog transporta, i kao takva postaju sve zna\u010dajniji izvor zaga\u0111enja[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Po\u010detkom milenijuma Crna Gora se suo\u010dila sa izazovima razvoja i obnavljanja razorene privrede. Doma\u0107e \u0161tednje nije bilo dovoljno za pokretanje proizvodnje…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":6739,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[125,51,94],"theme":[455],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-6733","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-investicije","tag-privatizacija","tag-turizam","theme-rad","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6733","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6733"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6733\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6754,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6733\/revisions\/6754"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6739"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6733"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6733"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6733"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=6733"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=6733"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=6733"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=6733"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}