{"id":6520,"date":"2015-04-29T07:00:12","date_gmt":"2015-04-29T06:00:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=6520"},"modified":"2015-04-29T15:07:33","modified_gmt":"2015-04-29T14:07:33","slug":"visiti-na-cetiri-stupa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=6520","title":{"rendered":"Visiti o \u010detiri stuba"},"content":{"rendered":"

Zbog specifi\u010dne povijesti, bombardovanja 1999. godine i “kosovskog pitanja”, Srbija jo\u0161 uvijek formalno inzistira na svojoj vanjskopoliti\u010dkoj “neutralnosti”. U praksi se,\u00a0me\u0111utim, ta neutralnost o\u010dituje prije svega kao odnos pod\u010dinjenosti svim velikim silama \u010dije \u010desto proturje\u010dne zahtjeve beogradska diplomacija nevje\u0161to poku\u0161ava istodobno zadovoljiti.<\/strong><\/p>\n

Pre nekoliko dana objavljena je jedna za neke mo\u017eda za\u010du\u0111uju\u0107a vest: Vlada Republike Srbije \u0107e uplatiti 100 hiljada evra jednokratne pomo\u0107i kijevskim vlastima. U \u0161turoj vesti sa sednice Vlade u kojoj je ova informacija objavljena ka\u017ee se da je razlog za ovu jednokratnu pomo\u0107 usred perioda stroge \u0161tednje i smanjenja penzija i plata \u2013 pomo\u0107 za zbrinjavanje raseljenih lica zbog oru\u017eanog konflikta. To je sve. Ta vest je, me\u0111utim, otvorila neka pitanja u vezi sa spoljnom politikom Srbije i njenom te\u0161ko uhvatljivom konsekventno\u0161\u0107u. Po\u0111imo redom.<\/p>\n

Zvani\u010dna doktrina spoljne politike Srbije je definisana u vreme predsednikovanja Borisa Tadi\u0107a kroz tzv. “\u010detiri stuba”. Tada\u0161nji predsednik je ovu politiku najavio kao osnovnu doktrinu “u du\u017eem periodu”. I zaista, posle izbornog kraha Tadi\u0107a na predsedni\u010dkim, kao i njegove stranke na parlamentarnim izborima, te pobede Srpske napredne stranke koja je do\u017eivljavana kao neko ko \u0107e napraviti o\u0161tar rez i zaokret u odnosu na politiku prethodnika, to se ni u jednom segmentu nije dogodilo.<\/p>\n

Posle uobi\u010dajenih katastrofi\u010darskih prognoza razbijene beogradske (malo)gra\u0111an\u0161tine o “povratku u devedesete”, \u0161to je mantra koja je trebala Demokratskoj stranci sa prilepcima da obezbedi vi\u0161edecenijsko monopolsko mesto na vlasti, videlo se da ni do kakvog diskontinuiteta nije do\u0161lo, kako u unutra\u0161njoj, tako ni u spoljnoj politici. Vlada Aleksandra Vu\u010di\u0107a je posle perioda u kome se izgovor za bilo koji problem svodio na upiranje prstom u svoje prethodnike jednostavno nastavila sa sprovo\u0111enjem daljih unutra\u0161njih “reformi”, a na spoljnom planu ostala je da visi o ista \u010detiri stuba.<\/p>\n

Tadi\u0107evo nasle\u0111e<\/strong><\/p>\n

Za neupu\u0107ene, “\u010detiri stuba” su SAD, EU, Rusija i Kina. Kada je ta \u2013 uslovno re\u010deno \u2013 “doktrina” definisana 2009. godine, vladali su ne\u0161to druga\u010diji odnosi me\u0111u najve\u0107im svetskim silama, odnosno me\u0111u “stubovima” na kojima po\u010diva spoljna politika Srbije. Sam Tadi\u0107 je svojevremeno izjavio: “Prvo smo imali nedvosmislenu dominaciju SAD-a i zaokru\u017eivanje ekonomskog prostora i pojavu nove evropske valute. Druga izmena je do\u0161la posle svetske finansijske krize kada je Kina potpuno jasno nastupila kao budu\u0107i svetski ekonomski lider.”<\/p>\n

To su tri stuba, a za \u010detvrti \u2013 Rusiju \u2013 Tadi\u0107 je tada izjavio da je pre svetske ekonomske krize zbog rasta cena nafte i gasa obnovila svoje ekonomske i spoljnopoliti\u010dke potencijale i “bila veliki prijatelj u podr\u0161ci Srbije u odbrani integriteta na\u0161e zemlje na Kosovu i Metohiji \u0161to nas je nedvosmisleno vodilo u posebno bliske odnose sa Rusijom, pored istorijskog prijateljstva”.<\/p>\n

Danas, \u0161est godina nakon definisanja doktrine, Vu\u010di\u0107 kao neosporni centar re\u017eima (sli\u010dno Tadi\u0107u nekada, samo na drugoj funkciji) poku\u0161ava da balansira na ista \u010detiri stuba u mnogo trusnijem vremenu u kome su se odnosi me\u0111u “stubovima” znatno zakomplikovali. U toku je novi hladni rat u medijima i pravi, vru\u0107i rat u Ukrajini koja \u2013 i to treba re\u0107i \u2013 ni sama nije priznala Kosovo kao ni Rusija.<\/p>\n

Nasmejana diplomatija<\/strong><\/p>\n

Propagandni slogani o “evropskoj budu\u0107nosti” se ispaljuju sa podjednakom u\u010destalo\u0161\u0107u i \u017eestinom. Predsednik Tomislav Nikoli\u0107 i jedan gardijski odred \u0107e biti na paradi u Moskvi 9. maja da prisustvuju obele\u017eavanju sedamdesetogodi\u0161njice pobede nad nacisti\u010dkom Nema\u010dkom. Evropski emisari dolaze i najavljuju otvaranja poglavlja, jednog dana. MMF kontroli\u0161e ekonomiju. Prate se vesti o “Turskom toku”, kad ve\u0107 od “Ju\u017enog” nema ni\u0161ta. Ivica Da\u010di\u0107, kao ministar inostranih poslova, obara rekorde po gafovima koji YouTube klipove sa njegovim izjavama (ponekad i sa pevanjem) \u010dine veoma popularnim.<\/p>\n

U \u010ditavoj ovoj farsi vredi se i nasmejati; legendarna je poseta ministra inostranih poslova Argentini kojom prilikom je svoje doma\u0107ine iznenadio i nasmejao izjavom u kojoj se na\u0161lo i ovo: “Gledao sam finale Svetskog prvenstva Nema\u010dka-Argentina zajedno sa ambasadorima Argentine i Nema\u010dke. I odmah sam rekao ambasadoru Nema\u010dke: izvini, ali ja navijam za Argentinu. Na \u017ealost, nisam vam mnogo pomogao, ali da vam ka\u017eem \u2013 Maradona, Mesi, \u010ce Gevara u pro\u0161losti, veliki knji\u017eevnici, Evita Peron… ali, to je sve istorija! Ja vas pozivam da mi, sada savremenici gradimo na\u0161e konkretne odnose izme\u0111u dve prijateljske zemlje.”<\/p>\n

Sve je za\u010dinjeno jednim predlogom o bratimljenju Buenos Airesa i Beograda sa obrazlo\u017eenjem: “Pogled na ovu magi\u010dnu reku, izvanredno ukusna hrana, tango, dobar provod, dobro vino, lepe \u017eene \u2013 kao da pri\u010damo o Beogradu. I zato mislim da Beograd i Buenos Aires treba da se pobratime, odnosno, kako se to ka\u017ee \u2013 posestrime”. Eto, to je do\u017eivljaj spoljne politike ministra kada su u pitanju i zemlje koje ne \u010dine jedan od \u010detiri stuba, ve\u0107 mo\u017eda neki stubi\u0107 u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Su\u017eavanje manevarskog prostora<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda je nekome i sme\u0161no, kao \u0161to je to bilo Da\u010di\u0107evim doma\u0107inima u Buenos Airesu. On je, po svemu sude\u0107i, mislio ozbiljno. Sada\u0161nji ministar inostranih poslova je u vreme kada je definisana doktrina “\u010detiri stuba” bio ministar unutra\u0161njih poslova. Trenutno je zauzet predsedavanjem\u00a0Organizacijom za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u ime Srbije. Da pomenemo i to da je godine 2009. Da\u010di\u0107 dobio nagradu “Najevropljanin” za doprinos pribli\u017eavanju EU koju dodeljuje Evropski pokret u Srbiji.<\/p>\n

Pre nekoliko dana vr\u0161ilac du\u017enosti \u0161efa misije OEBS-a u Srbiji, Amerikanac Majkl Ujehara, priredio je neprijatno iznena\u0111enje Da\u010di\u0107u kada je izdao saop\u0161tenje u kome kritikuje odnos srpskih vlasti prema ombudsmanu Sa\u0161i Jankovi\u0107u. To saop\u0161tenje je, prema proceduri, trebalo da bude usagla\u0161eno sa predsedavaju\u0107im OEBS-a, odnosno sa samim Da\u010di\u0107em, ali o\u010dito nije. On je najavio da \u0107e tra\u017eiti obja\u0161njenje. Daljih komentara nije bilo ni sa jedne, ni sa druge strane.<\/p>\n

\u0160ta se ti\u010de “stubova”, uprkos poku\u0161ajima da se do krajnjih granica istraje sa politikom “dobro jutro \u010dar\u0161ijo na sve \u010detiri strane”, izmena spoljnopoliti\u010dkih okolnosti ovu doktrinu svodi na sve manji i manji manevarski prostor. Ukrajinska kriza je neposredni povod za insistiranje, eufemisti\u010dki re\u010deno “zapadnih partnera” da se Vlada Srbije definitivno svrsta.<\/p>\n

Sluga dvaju gospodara
\n<\/strong><\/p>\n

Do sada su poku\u0161aji pritisaka da se uvedu sankcije Rusiji bili neuspe\u0161ni. Sa druge strane, da bi se demonstrirala odanost i zapadnim stubovima, Srbija se odrekla mogu\u0107nosti da pove\u0107a izvoz poljoprivrednih proizvoda na raspolo\u017eivo rusko tr\u017ei\u0161te, jer se obavezala nekom od evropskih emisara da se obim izvoza ne\u0107e uve\u0107avati u odnosu na onaj nivo koji je bio pre nego \u0161to su sledbenici ameri\u010dke spoljne politike uveli te iste sankcije.<\/p>\n

Zatim, parada koja \u0107e se odr\u017eati u Moskvi. Ne mo\u017ee se pore\u0107i da je pritisak postojao da se tamo ne ide. Nikoli\u0107 je, ipak, odlu\u010dio da ode. U skladu sa trgova\u010dkim duhom, usledio je poku\u0161aj da se taj potez naplati izvozom deset hiljada FIAT-ovih automobila na rusko tr\u017ei\u0161te, za koje se ispostavilo da i nije samo rusko, nego je zajedni\u010dko tr\u017ei\u0161te Rusije, Belorusije i Kazahstana. Obe\u0107anje je dato, ali taj izvoz jo\u0161 nije odobren “iz tehni\u010dkih razloga”.<\/p>\n

Povodom odlaska na paradu u Moskvi, odmah je usledio poziv Vu\u010di\u0107u, koji je uru\u010dio ameri\u010dki ambasador Majkl Kirbi, da se u Va\u0161ingtonu sastane sa potpredsednikom SAD-a D\u017eoom Bajdenom, koji je \u010dest gost u Isto\u010dnoj Evropi. Beograd jo\u0161 pamti njegov prvi dolazak, kojom prilikom je bilo opsadno stanje u najbukvalnijem smislu te re\u010di. Kako je re\u010deno kada je poziv Vu\u010di\u0107u upu\u0107en, Bajden \u0107e razgovarati sa Vu\u010di\u0107em o produbljivanju bilateralnih odnosa, pohvalio je njegove (sic!) reforme i rekao kako on “radi sjajan posao”. Tako su bar srpski mediji ispratili ovaj poziv.<\/p>\n

Trgovanje polo\u017eajem<\/strong><\/p>\n

Prema ameri\u010dkoj propagandnoj stanici “Slobodna Evropa”, me\u0111utim, ovaj poziv je povezan sa prisustvom Nikoli\u0107a na pomenutoj paradi u Moskvi. Ispod povr\u0161ine pohvale za “dobar posao”, u prvom trenu se pominjalo i to da Bajden \u017eeli da utvrdi koliko je \u010dvrsta evropska orijentacija Srbije, a isto tako, ispod povr\u0161ine, najavljuje se mogu\u0107nost da Vu\u010di\u0107 tra\u017ei od Bajdena da izvr\u0161i pritisak na \u2013 u prvom redu \u2013 Angelu Merkel da se otvore famozna poglavlja o pristupanju EU, te naravno, o investicijama i mogu\u0107em pove\u0107anju privredne saradnje.<\/p>\n

Dakle, i ovde se spekuli\u0161e mogu\u0107no\u0161\u0107u nekakve trgovine. Sasvim drugo pitanje je koliko Srbija u ovom trenutku mo\u017ee da trguje svojim polo\u017eajem. \u010cak i da je to mogu\u0107e, jasno je da je ovakva politika neodr\u017eiva na du\u017ei rok i da se taj trenutak preloma neumitno pribli\u017eava, onom brzinom kojom se sukob SAD-a sa Rusijom zao\u0161trava. Sa druge strane, Vu\u010di\u0107eva vlada ne posustaje u svojoj blerovskoj<\/a> inicijativi. Biv\u0161i je britanski premijer, uzgred, oli\u010denje jo\u0161 jednog, nezvani\u010dnog, stuba spoljne politike koji je postavila upravo ova Vlada.<\/p>\n

Naime, Toni Bler je sada savetnik premijera Vlade Srbije, a njegove usluge, zvani\u010dno, pla\u0107aju Ujedinjeni Arapski Emirati. Javnost u Srbiji je u vreme prvog Blerovog dolaska u Beograd bila zabavljena \u010dinjenicom da je sada\u0161nji premijer Vu\u010di\u0107 svojevremeno bio recenzent knjige “Engleski pederski isprdak Toni Bler” koju je napisao njegov biv\u0161i partijski lider Vojislav \u0160e\u0161elj. Niko tu, o\u010dito, nije imao problema sa nadahnutim literarnim jezikom biv\u0161eg, a mo\u017eda i budu\u0107eg, ha\u0161kog pritvorenika.<\/p>\n

Neodr\u017eiva \u010detverostubna konstrukcija<\/strong><\/p>\n

Ovo je samo jo\u0161 jedan primer, ilustrativan, ali ipak marginalan, o kakvoj energi\u010dnoj neusmerenosti je re\u010d. Istovremeno, projekat “Beograd na vodi” se gradi i pla\u0107a se iz iste kase kao i Blerove usluge. Nedavno se Vu\u010di\u0107 pohvalio da su imali vi\u0161e bilateralnih sastanaka nego \u2013 kako je rekao \u2013 “Broz u pet godina najve\u0107ih aktivnosti”. U nedavno podnesenom izve\u0161taju skup\u0161tinskom odboru za spoljne poslove Da\u010di\u0107 je pomenuo su odr\u017eani sastanci sa 70 ministara spoljnih poslova, da je realizovano 13 bilateralnih poseta, te da su u Beogradu bili predstavnici 30 zemalja.<\/p>\n

Najnovije u\u010de\u0161\u0107e u spoljnopoliti\u010dkim aktivnostima je regionalnog tipa \u2013 Vu\u010di\u0107 se sastao sa premijerima vlada Rumunije i Bugarske na kome je bilo re\u010di o formiranju (za sada) tro\u010dlanog saveza pomenutih zemalja po modelu “Vi\u0161egradske grupe” koju \u010dine Ma\u0111arska, Poljska, Slova\u010dka i \u010ce\u0161ka. Po mestu sastanka ova balkanska inicijativa dobila je ime “Krajovska grupa”.<\/p>\n

O\u010dito je, dakle, da me\u0111unarodni odnosi dobijaju takvu dinamiku da trenutna pozicija Srbije postaje potpuno neodr\u017eiva. Najvi\u0161e zbog toga \u0161to sami “stubovi” ne \u017eele da takva pozicija opstane, a povrh toga je i \u010dinjenica da je glavni cilj mnogih spoljnopoliti\u010dkih aktivnosti \u2013 spre\u010davanje Kosova da bude primljeno u me\u0111unarodne organizacije kao nezavisna dr\u017eava. I to je jedina zaista konsekventna linija u srpskoj spoljnoj politici o kojoj mo\u017eemo govoriti, uprkos tome \u0161to dva stuba, ili makar jedan i tri \u010detvrtine stuba ovu stvar smatraju ve\u0107 davnom pro\u0161lo\u0161\u0107u. Problem je u tome \u0161to je taj jedan stub, kako re\u010de Tadi\u0107 svojevremeno, onaj “koji ostvaruje nedvosmislenu dominaciju”.<\/p>\n

Na povr\u0161ini je trenutno zati\u0161je. Vu\u010di\u0107 je, na sastanku “Krajovske grupe” izrazio nadu da se u junu otvore famozna poglavlja. Ali, ve\u0107 za neki dan, na paradi na Crvenom trgu gardijska jedinica Vojske Srbije izve\u0161\u0107e novouve\u017ebanu ta\u010dku. Na tribini \u0107e biti predsednik Srbije. Mo\u017eda ga postave i izme\u0111u dva stuba, na primer kineskog delegata i Vladimira Putina. Onda Vu\u010di\u0107 ide me\u0111u druge stubove. Srbija kao da visi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre nekoliko dana objavljena je jedna za neke mo\u017eda za\u010du\u0111uju\u0107a vest: Vlada Republike Srbije \u0107e uplatiti 100 hiljada evra jednokratne pomo\u0107i kijevskim vlastima. U \u0161turoj vesti sa sednice Vlade u kojoj je ova informacija objavljena ka\u017ee se da je razlog za ovu jednokratnu pomo\u0107 usred perioda stroge \u0161tednje i smanjenja penzija i plata \u2013 pomo\u0107 za zbrinjavanje raseljenih lica zbog oru\u017eanog konflikta…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":6525,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-6520","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6520","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6520"}],"version-history":[{"count":21,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6520\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6586,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6520\/revisions\/6586"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6525"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6520"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6520"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6520"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=6520"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=6520"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=6520"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=6520"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}