{"id":6307,"date":"2015-04-22T07:00:14","date_gmt":"2015-04-22T06:00:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=6307"},"modified":"2015-04-22T13:31:11","modified_gmt":"2015-04-22T12:31:11","slug":"6307","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=6307","title":{"rendered":"Brojke i ose\u0107aji: nevolje s MMF-om"},"content":{"rendered":"

Pozitivne makroekonomske rezultate u prvom kvartalu 2015. godine Vlada Srbije je popratila s izrazitim optimizmom vidjev\u0161i u njima znakove neminovnog dugoro\u010dnog oporavka ekonomije. Me\u0111utim, ako se analiziraju razlozi koji su doveli do tih, ionako skromnih rezultata, postaje o\u010dito da u njihovoj pozadini stoji statisti\u010dka gimnastika i prili\u010dno nategnute interpretacije.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Pre dva meseca Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) odobrio<\/a> je Srbiji trogodi\u0161nji stand by<\/em> aran\u017eman iz predostro\u017enosti te\u017eak oko 1,2 milijarde evra. Premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 predstavio je ovaj sporazum kao pokazatelj dobrog rada aktuelne Vlade, dodav\u0161i da je Srbija na “dobrom i sigurnom putu”. Ovo nije prvi put da premijer iskazuje svoje zadovoljstvo. Krajem januara on je, isti\u010du\u0107i statisti\u010dke podatke o padu nezaposlenosti, rekao<\/a> i da ga je “sramota koliko su rezultati dobri” te da je zbog toga “skoro pa zaplakao od sre\u0107e”.<\/p>\n

U ovaj suza vredan optimisti\u010dan tok uklapa se i izjava<\/a> ministra finansija Du\u0161ana Vujovi\u0107a da je prvi kvartal 2015. godine zavr\u0161en sa finansijski dosta boljim rezultatima od prvobitno planiranih. Procene su da je bud\u017eetski deficit dva i po puta manji od projektovanog, odnosno, umesto 55 milijardi dinara (458 miliona evra) minus je u prvom kvartalu iznosio 21 milijardu dinara (175 miliona evra). Uzrok ovome mo\u017eemo na\u0107i u skoro pa duplo ve\u0107em prilivu novca \u2013 od predvi\u0111enih 23 milijarde dinara (191 miliona evra) u prihodovanu stranu bud\u017eeta za prva tri meseca ove godine slilo se vi\u0161e od 42 milijarde dinara (350 miliona evra).<\/p>\n

Na talasu “dobrih vesti” Aleksandar Vu\u010di\u0107 je najavio i rast bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP). Iako je isprva prognoziran pad od 0,5% do 1%, Vu\u010di\u0107 smatra da je mogu\u0107 rast i to za celih 1% BDP-a u odnosu na prethodnu godinu. On je istakao i da je primetna poja\u010dana kreditna aktivnost kod gra\u0111ana te da je ona porasla za 10%, kao i da je porasla (iako ne dramati\u010dno) i naplata poreza na dodatu vrednost (PDV). U svemu ovome aktuelni predsednik vlade vidi<\/a> pokazatelje “ekonomskog oporavka”. “Bolje nam je, mada jo\u0161 ne ose\u0107amo”, gotovo hipnoti\u010dki tvrdi<\/a> premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107.<\/p>\n

I MMF ume da gre\u0161i<\/strong><\/p>\n

Da, definitivno ne ose\u0107amo ove brojke. Mo\u017eda zato \u0161to brojke znaju da budu varljive. Krenimo iz po\u010detka.<\/p>\n

Iako je u vi\u0161e navrata ukazivano na \u010dinjenicu da je pad stope nezaposlenosti zapravo jedna vrsta statisti\u010dke gimnastike, deluje da se toga treba opet prisetiti. Podaci Zavoda za statistiku ka\u017eu da je stopa nezaposlenosti 19,6%, \u0161to je cifra dobijena na osnovu podataka iz Ankete o radnoj snazi u kojoj je zaposlenom smatrana svaka osoba koja je radila makar i jedan sat u toku nedelje, bez obzira na visinu primanja, da li je radila na crno ili je bila pod ugovorom. Jasno je da ovakvo merenje ne daje realnu sliku zaposlenosti pa je stoga bolje pogledati ukupan broj zaposlenog stanovni\u0161tva koji je ve\u0107 godinama u silaznoj putanji. U januaru ove godine zaposleno<\/a> je bilo 1,69 miliona stanovnica i stanovnika Srbije, dok su aktivno nezaposlena lica brojala su 754.000.\u00a0Ukrstimo li ove podatke dobijamo sliku koja je daleko od optimisti\u010dne.<\/p>\n

MMF je nedavno objavio<\/a> prognozu da \u0107e 2015. godine Srbija biti jedina zemlja u Evropi u kojoj \u0107e rasti nezaposlenost. Kako je navedeno u aprilskom izve\u0161taju o stanju svetske privrede, Srbija \u0107e uz Gr\u010dku i \u0160paniju biti zemlja sa najve\u0107om stopom nezaposlenosti na “starom kontinentu”. No, vrlo brzo se oglasio ministar za rad, bora\u010dka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ne bi li demantovao iznesene procene opaskom<\/a> da i “MMF ume da pogre\u0161i”. Svoju tvrdnju Vulin je potkrepio podatkom da je u bud\u017eetu pove\u0107an priliv doprinosa na zarade \u0161to je verovatno jedini gori na\u010din da se obra\u010duna stopa nezaposlenosti od onoga koji se prote\u017eira u Anketama o radnoj snazi Zavoda za statistiku. Primera radi, pove\u0107an priliv sredstava od doprinosa u bud\u017eet mo\u017ee biti posledica poja\u010danog rada inspekcijskih organa.<\/p>\n

Varljivo ekonomsko \u010dudo<\/strong><\/p>\n

MMF se ne sla\u017ee ni sa procenama Aleksandra Vu\u010di\u0107a o rastu BDP-a. Njihove ra\u010dunice govore da \u0107e Srbija 2015. godinu zavr\u0161iti sa padom BDP-a od 0,5%.\u00a0Isprva ta\u010dka legitimacije, MMF je postao kamen spoticanja optimizma koji poku\u0161ava da oda\u0161ilje Vlada Republike Srbije.<\/p>\n

Kada je u pitanju zna\u010dajno manji bud\u017eetski deficit od prvobitno planiranog u prvom kvartalu teku\u0107e godine, postoje minimum dva faktora preko kojih se olako prelazi, a koja nam mogu objasniti \u0161ta se zapravo dogodilo. Prvi faktor je taj da su javna preduze\u0107a ve\u0107 u prvom kvartalu u bud\u017eet isplatila sav novac od dividendi<\/a>. No problem sa dividendama je taj \u0161to one predstavljaju jednokratni priliv, pa sli\u010dne injekcije nije mogu\u0107e o\u010dekivati u narednim kvartalima. Drugi faktor nalazi se sa rashodovne strane bud\u017eeta. Naime, ministar finansija je priznao da je u prvom kvartalu potro\u0161eno 44% manje novca na kapitalna ulaganja od predvi\u0111enog. Dodamo li ovome i 21 milion evra vanrednih prihoda koje su u bud\u017eet uplatili mobilni operateri kako bi dobili 4G licence<\/a>, postaje o\u010digledno da “dobri rezultati” nisu posledica nekakvog ekonomskog \u010duda.<\/p>\n

Na kraju, ostaje zagonetka kako je pove\u0107ana kreditna aktivnost stanovni\u0161tva pokazatelj ekonomskog oporavka kao \u0161to nam to poku\u0161ava objasniti premijer Vu\u010di\u0107. Pre \u0107e biti da je pove\u0107ano zadu\u017eivanje direktna posledica smanjenja plata i penzija, odnosno mera \u0161tednje. Kako bi uspeli da se bazi\u010dno reprodukuju, ljudi su sada primorani da podi\u017eu kredite i isplate teku\u0107ih obaveza odla\u017eu za budu\u0107nost. Tako\u0111e, iole stabilna naplata PDV-a i akciza, pored poja\u010dane inspekcijske kontrole, sigurno je odr\u017eana i zahvaljuju\u0107i kreditnoj potro\u0161nji stanovni\u0161tva.<\/p>\n

“Racionalizacija” ili politika otkaza?<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to su preporu\u010dena uputstva MMF-a, ne bi li se i\u0161\u010dupali iz ovog belaja, u principu se mo\u017ee sa\u017eeti u dve re\u010di: poja\u010dajte \u0161tednju. U prvi plan isti\u010de se nu\u017enost “racionalizacije” javnog sektora.<\/p>\n

“Racionalizacija”, izme\u0111u ostalog, podrazumeva normiranje 60 platnih grupa koje donosi Nacrt zakona o platama<\/a>. 1<\/a><\/sup>\u00a0Iako ovaj Nacrt jo\u0161 uvek nije dostupan javnosti, sude\u0107i po re\u010dima ministarke dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave Kori Udovi\u010dki, pored katalogizacije radnih mesta on podrazumeva i uvo\u0111enje merenja efikasnosti rada. Ovim merenjem u\u010dinkovitosti rada bi\u0107e odre\u0111ivana kona\u010dna plata svakog pojedina\u010dnog radnika ili radnice.<\/p>\n

Koncept merenja u\u010dinkovitosti rada ve\u0107 je uveden u zdravstvenim institucijama i naziva se kapitacija<\/em>. Ovim propisom ukupna plata medicinskih radnica i radnika zavisi od niza razli\u010ditih faktora. Primera radi, njima se meri “efikasnost”, odnosno broj poseta pacijenata, i “racionalnost”, odnosno vrednost lekova koje prepisuju svojim pacijentima a koja se pla\u0107aju sredstavima obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tako su lekari u poziciji da, ukoliko \u017eele ve\u0107u platu, svojim pacijentima tendenciozno ne prepisuju lekove i upute za razli\u010dite pretrage. Ovakva vrsta kvantifikacije, koja direktno suprotstavlja interese korisnika i pru\u017eaoca usluga, definitivno ne dovodi do pobolj\u0161anja kvaliteta usluga.<\/p>\n

“Racionalizacija” tako\u0111e podrazumeva i otkaze. Tako je jo\u0161 krajem 2014. godine na adrese institucija finansiranih iz bud\u017eeta poslat dopis<\/a> kojim se od njih zahteva umanjenje broja zaposlenih za 6,5% u odnosu na 2013. godinu, \u0161to je obuhvat od okvirno 33.900 radnih mesta. Sporazum sa MMF-om samo potvr\u0111uje ovu odluku, a i bud\u017eet za 2015. godinu isplaniran je u skladu sa njom. Iako Kori Udovi\u010dki tvrdi<\/a> da “racionalizacije ne sme da umanjuje delotvornost posla”, insistiranje na linearnom smanjenju zaposlenih u zadatom obimu ne ostavlja mnogo opcija osim da se posao raspore\u0111uje na preostale zaposlene, \u0161to \u0107e dodatno opteretiti neke sektore.<\/p>\n

\u0106orsokak privatizacije<\/strong><\/p>\n

U ovu ra\u010dunicu nisu podvedena javna preduze\u0107a, pa je sasvim izvesno da \u0107e broj otkaza jo\u0161 pove\u0107ati. Naime, Vlada se obavezala da \u0107e re\u0161iti pitanje 500 preduze\u0107a koje se nalaze pod ingerencijom Agencije za privatizaciju. Deo ovih preduze\u0107a bi\u0107e privatizovan, a deo \u0107e zavr\u0161iti u ste\u010daju. Tako\u0111e, predvi\u0111eno je i ukidanje subvencija dr\u017eavnim preduze\u0107ima, a za aerodrom “Nikola Tesla” bi\u0107e raspisan tender za koncesiju.<\/p>\n

\u017delezara u Smederevu je ve\u0107 prepu\u0161tena ameri\u010dko-slova\u010dkoj kompaniji HPK engeneering B.V.<\/em> ina\u010de registrovanoj u Holandiji. Ona nije prodata, ve\u0107 data na “upravljanje”. Nezvani\u010dno, ugovorom koji jo\u0161 uvek nije objavljen, novom menad\u017eementu koji broji dvadesetak ljudi bi\u0107e ispla\u0107ivano vi\u0161e od 340.000<\/a> ameri\u010dkih dolara mese\u010dno, a oni \u0107e imati pravo i na maksimum 30% profita koji ostvari topionica. Vu\u010di\u0107 je izjavio da \u0107e ve\u0107 u maju \u017eelezara postati profitabilna<\/a>. Ako je tako brzo mogu\u0107e napraviti ovo preduze\u0107e profitabilnim, postavlja se pitanje za\u0161to to dr\u017eava nije mogla da uradi.<\/p>\n

Sli\u010dno pitanje mo\u017eemo postaviti i u vezi sa nekim drugim preduze\u0107a predvi\u0111ena za privatizaciju. Sa MMF-om je dogovoreno da do kraja godine bude sprovedena privatizacija Telekoma. Dok zagovornici privatizacije ponavljaju<\/a> da dr\u017eavni Telekom ne mo\u017ee “jo\u0161 dugo dobro poslovati”, ova kompanija iz godine u godinu pokazuje odli\u010dne rezultate, ostvaruje ve\u0107u zaradu i vi\u0161e investira od ostalih telekomunikacionih preduze\u0107a koja su prisutna u Srbiji<\/a>. Za\u0161to ga onda prodavati?<\/p>\n

\u010cemu javni sektor?<\/strong><\/p>\n

Re\u010dima samog premijera, dobrim delom da bi se otplatili krediti i smanjio javni dug<\/a> koji je iz godine u godinu sve ve\u0107i. Od 2008. do 2014. godine, ukupan javni dug je sko\u010dio sa 8,7 na 22,7 milijardi evra. Kako je BDP u istom periodu nominalno stagnirao, u\u010de\u0161\u0107e javnog duga u BDP-u je sa 28,3% sko\u010dilo na 70,9%. Ipak, postavlja se pitanje da li jednokratna prodaja preduze\u0107a koja mogu ostvarivati dobit re\u0161ava pitanje duga jer se nakon privatizacije ne mo\u017ee ra\u010dunati na njihove prihode. Tako\u0111e, ni otpu\u0161tanja u javnom sektoru ne\u0107e doneti ve\u0107e u\u0161tede, opa\u0161\u0107e bud\u017eetski prihodi od doprinosa i poreza, a dodatno \u0107e biti optere\u0107ena socijalna davanja. Ne\u0107e se dobiti ni na kvalitetu najva\u017enijih usluga koje ovaj sektor obezbe\u0111uje, poput zdravstva, \u0161kolstva, sudstva, itd. Manji broj radnica i radnika mora\u0107e da obezbedi kakvo-takvo funkcionisanje ve\u0107 optere\u0107enih i nedovoljno opskrbljenih institucija. Iako Aleksandar Vu\u010di\u0107 tvrdi<\/a> da ne veruje u politiku “lako \u0107emo”, ve\u0107 samo u “veliki trud i rad”, ispostavlja se da je njegova politika ona koja ide linijom manjeg otpora \u2013 privatizuj preduze\u0107a ili autsorsuj ingerencije.<\/p>\n

Umesto da dr\u017eava stanovni\u0161tvu koje je finansira obezbedi kvalitetne i dostupne servise, ona ih rasprodaje. Takva politika nam je dobro poznata. Privatizacija je poslednjih decenija dovela do potpune devastacije privrede i visoke nezaposlenosti. Oni koji rade ne mogu se pohvaliti platama koje im mogu obezbediti sigurnu egzistenciju. Tako\u0111e, primeri privatizacija strate\u0161kih kompanija i javnih servisa\u00a0u zemljama u okru\u017eenju pokazuju da se nivo usluga nije pobolj\u0161ao, a prouzrokovan je i rast nezaposlenosti. Privatizovana preduze\u0107a bi\u0107e usmerena na zadovoljenje interesa svojih vlasnika, a usluge ne\u0107e biti kvalitetnije, ve\u0107 \u0107e postati finansijski nedostupnije. Da li su to racionalnost i efikasnost koje treba prote\u017eirati?<\/p>\n

  1. Navedene mere oslanjaju se na ve\u0107 sprovedeno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, koje u narednom periodu, kako je navedeno u sporazumu sa MMF-om, ne\u0107e biti ni prilago\u0111avane kretanjima inflacije, u slu\u010daju da njihovo u\u010de\u0161\u0107e u bud\u017eetu prelazi 7% (plate), odnosno 11% (penzije) BDP-a.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pre dva meseca Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) odobrio je Srbiji trogodi\u0161nji stand by aran\u017eman iz predostro\u017enosti te\u017eak oko 1,2 milijarde evra…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":6311,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[105,51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-6307","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-javni-sektor","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6307","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6307"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6307\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6353,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6307\/revisions\/6353"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6311"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6307"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6307"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6307"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=6307"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=6307"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=6307"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=6307"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}