{"id":5776,"date":"2015-03-31T07:00:06","date_gmt":"2015-03-31T06:00:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=5776"},"modified":"2015-03-30T20:16:25","modified_gmt":"2015-03-30T19:16:25","slug":"reforma-zeleznice-obecanja-i-realnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=5776","title":{"rendered":"Reforma \u017eeleznice: privatizacija profita \u2013 socijalizacija gubitaka"},"content":{"rendered":"

Sredinom mjeseca potpredsjednica Vlade Srbije Zorana Mihajlovi\u0107 najavila je skori po\u010detak rekonstrukcije \u017deleznica Srbije (\u017dS) podjelom na \u010detiri nova poduze\u0107a, s navodnim ciljem smanjenja tro\u0161ka koji sustav \u017eeljezni\u010dkog prometa predstavlja za dr\u017eavni prora\u010dun. No model podjele cjelovitog sustava na nekoliko tvrtki nije nov, a rezultati takvih reformi u drugim zemljama daleko su od pozitivnih za javni interes. <\/strong><\/p>\n

Na osnovu Memoranduma o finansijskim i ekonomskim politikama dogovorenim<\/a> sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom, Vlada Republike Srbije obavezala se da izvr\u0161i reorganizaciju \u010detiri najve\u0107a javna preduze\u0107a u Srbiji, kao jedan od uslova za odobravanje najnovijeg aran\u017emana. Pored promena koje o\u010dekuju Elektroprivredu Srbije, Srbijagas i preduze\u0107e Putevi Srbije, na dnevnom redu se na\u0161la i reforma \u017deleznica Srbije. Ovo preduze\u0107e \u0107e pretrpeti organizacione i statusne promene, kako bi njegovo poslovanje bilo uskla\u0111eno sa modelom koji se primenjuje u Evropskoj uniji. Iako se za sada ovo pitanje izbegava, \u010dini se da ishodi\u0161te celog procesa predstavlja privatizacija<\/a> \u017deleznica. Uostalom, to je najavljeno jo\u0161 u ekspozeu premijera Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a prilikom formiranja aktuelne Vlade.<\/p>\n

O reformi \u017deleznica Srbije se govori jo\u0161 od po\u010detka 2000-tih, ali na tom planu nije mnogo toga ura\u0111eno. Svaka nova vlast obe\u0107avala je da \u0107e \u201cposrnulog giganta podi\u0107i na noge\u201d, dok je u praksi samo menjala direktorski kadar i nastavljala sa politikom daljeg uni\u0161tavanja ovog preduze\u0107a. Bud\u017eetska sredstva su \u010desto nenamenski tro\u0161ena, a tvrdi se da su samo u periodu od 2010. – 2013. \u017deleznice pokradene<\/a> za 14 miliona evra. Ovakva praksa se nastavlja i dalje, a poslednji u nizu primera predstavlja 99 miliona evra potro\u0161enih<\/a> na kupovinu 21 \u0160tadlerova elektromotorna voza koji su se ispostavili kao neadekvatni za uslove doma\u0107eg \u017eelezni\u010dkog saobra\u0107aja.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dini se da su pritisci me\u0111unarodnih institucija doveli do toga da se tema reforme kona\u010dno na\u0111e na dnevnom redu aktuelne Vlade. Kako navodi potpredsednica Vlade Srbije i Ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Zorana Mihajlovi\u0107, osnovni cilj restrukturiranja jeste da se smanje bud\u017eetska izdavanja u vidu subvencija koja trenutno iznose vi\u0161e od 10 milijardi dinara godi\u0161nje, te da se zaustavi propadanje i od \u017deleznica stvori odr\u017eiva kompanija koja mo\u017ee normalno da funkcioni\u0161e i da dr\u017eavi donosi investicije i prihode.<\/p>\n

Po diktatu MMF-a<\/strong><\/p>\n

Nesumnjivo je da se ovo preduze\u0107e nalazi u o\u010dajnom stanju. Trenutni dug iznosi oko 7,7 milijardi dinara, a pad produktivnosti je doveo do situacije da se kompletna subvencija, a i deo prihoda, tro\u0161i isklju\u010divo na plate. Infrastruktura je u potpunosti devastirana, brojne deonice pruga su zatvorene, a mnoge jedva da su u operativnom stanju. Jo\u0161 od perioda SFRJ nije bilo adekvatnog ulaganja u opremu i vozni park. Putni\u010dki saobra\u0107aj je drasti\u010dno opao, a teretni u\u010destvuje sa samo 10% u ukupnom prevozu doma\u0107e robe, dok je 1990. ta brojka iznosila 29%. Na osnovu ovoga jasno je da pitanje nije da li je \u017deleznicama potrebna reforma, ve\u0107 na koji na\u010din \u0107e se ona sprovoditi i ko \u0107e od toga imati koristi. Me\u0111utim, \u010dini se da \u0107e od modela koji je nametnut od strane MMF-a najmanje koristi imati radnici i poreski obveznici.<\/p>\n

Prema programu sa MMF-om, Vlada Srbije se obavezala da \u0107e u 2015. godini smanjiti izdavanja za \u017deleznice u obimu od oko 0,05% BDP-a. Restrukturiranje \u0107e biti usredsre\u0111eno na racionalizaciju broja zaposlenih, optimizaciju mre\u017ee i prodaju dela imovine. Cilj toga je da se smanje tro\u0161kovi, preduze\u0107e skine sa tereta dr\u017eave i prodajom popune rupe u bud\u017eetu.<\/p>\n

Kompanija \u0107e biti podeljena na preduze\u0107e iz oblasti putni\u010dkog saobra\u0107aja, teretni saobra\u0107aj, preduze\u0107e koje \u0107e se baviti infrastrukturom i na holding kompaniju. Iako je prva namera bila da se formiraju samo tri kompanije, gde bi prevoz robe i putnika ostao sjedinjen, ovakva zamisao nije nai\u0161la na odobravanje me\u0111unarodnih institucija koje su zahtevale da se putni\u010dki i teretni saobra\u0107aj razdvoje. Pretpostavka je da \u0107e se tako u slede\u0107em koraku lak\u0161e izvr\u0161iti privatizacija dela kompanija \u2013 svakako onih koje budu ostvarivale dobit.<\/p>\n

Tome \u0107e doprineti i to \u0161to \u0107e holding kompanija na sebe preuzeti vi\u0161ak zaposlenih i sva dugovanja, dok \u0107e ostala preduze\u0107a prakti\u010dno po\u010deti od nule. Sektor teretnog saobra\u0107aja bi do 2018. godine trebalo u potpunosti da bude skinut sa sistema subvencija, dok \u0107e se novac jo\u0161 uvek izdvajati za prevoz putnika.<\/p>\n

Sudar sa realno\u0161\u0107u<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de infrastrukture, plan je da se otpo\u010dne sa naplatom naknade za upotrebu \u017eelezni\u010dke infrastrukture te da se u \u0161to skorije vreme sprovede liberalizacija tr\u017ei\u0161ta, \u010dime bi se omogu\u0107ilo uvo\u0111enje konkurencije. Ovo zna\u010di da \u0107e pruge biti otvorene za saobra\u0107aj svim firmama koje zadovoljavaju odgovaraju\u0107e propise \u2013 uprkos trenutnim procenama da novoformirane nacionalne transportne kompanije ne\u0107e mo\u0107i da izdr\u017ee takvu tr\u017ei\u0161nu utakmicu.<\/p>\n

Kao jedna od klju\u010dnih svari napominje se i smanjenje broja zaposlenih. Iako \u0107e se kona\u010dne brojke znati tek u septembru, ve\u0107 sada se predvi\u0111a da \u0107e broj radnika biti smanjen za gotovo 40%, sa trenutnih 18.000 na 11.000 zaposlenih. Ovo smanjenje bi trebalo da se izvr\u0161i tokom slede\u0107ih par godina putem odlaska radnika u penziju i prelaska na socijalni program. Na taj na\u010din pove\u0107a\u0107e se pritisci na dr\u017eavni bud\u017eet, pre svega kroz otpremnine i izdatke za nezaposlene.<\/p>\n

Iskustva primene predlo\u017eenog modela nam na\u017ealost ocrtavaju krajnje sumornu sliku. Uprkos velikom ulaganju, nigde u Evropi nisu postignuti \u017eeljeni rezultati. \u0160tavi\u0161e, do\u0161lo je tek do pove\u0107anja tro\u0161kova \u2013 razdvajanje kompanija ote\u017eava me\u0111usobnu komunikaciju, a zbog \u010dinjenice da \u017eeleznice predstavljaju prirodni monopol (postoji ograni\u010denje broja vozova koji istovremeno mogu pro\u0107i jednom prugom) uvo\u0111enje konkurencije smanjuje efikasnost i dovodi do \u010destih kr\u0161enja sigurnosnih propisa.<\/p>\n

Jedan od najdramati\u010dnijih primera primene ovakvog modela svakako predstavlja i slu\u010daj<\/a> reforme i privatizacije \u017deljeznica Federacije Bosne i Hercegovine. Preduze\u0107e je podeljeno na profitabilni i \u201cgubitni\u010dki\u201d deo, nakon \u010dega je gotovo u tajnosti, i po veoma niskoj ceni, izvr\u0161ena privatizacija dela koji je donosio prihode. Na kraju, uprkos ulaganju ogromnog novca poreskih obveznika, Federacija BiH je prakti\u010dno ostala bez svog \u017eelezni\u010dkog transporta. I dok su privatni investitori profitirali, gra\u0111anima su ostali dugovi i tro\u0161kovi odr\u017eavanja dotrajale infrastrukture. Sli\u010dna je situacija i u slu\u010daju Hrvatskih \u017eeljeznica gde je privatizacija H\u017d Carga kao najisplativijeg dela H\u017d sustva lani neslavno propala, no i u Velikoj Britaniji<\/a> gde je procenjeno da se godi\u0161nje gubi 1,2 milijarde funti kao rezultat fragmentacije i privatizacije.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161na logika<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to dodatno uliva strah jeste to \u0161to je sli\u010dan model rascepkavanja kompanija i naknadne prodaje (ili koncesije) profitabilnih delova ve\u0107 neuspe\u0161no primenjivan i u slu\u010daju nekih doma\u0107ih kompanija, kao \u0161to su JAT<\/a> ili GSP<\/a>. U svim ovim primerima sklapani su nepovoljni ugovori (naj\u010de\u0161\u0107e nedostupni za javnost) koji dovode do privatizacije profita i socijalizacije gubitaka.<\/p>\n

Zbog visokih tro\u0161kova potrebnih za odr\u017eavanje i unapre\u0111ivanje infrastrukture, \u017eeleznice svuda u svetu zavise od subvencija. Stoga, liberalizacija tr\u017ei\u0161ta za preduze\u0107e koje se nalazi u ovakvom stanju mo\u017ee da ima samo negativne posledice \u2013 bilo da do\u0111e do privatizacije profitabilnih delatnosti, ili da prosto nacionalni \u017eelezni\u010dki prevoznik izgubi trku u o\u0161troj konkurenciji, gra\u0111ani Srbije \u0107e ostati bez jako bitnog javnog servisa, potencijalno va\u017enog izvora prihoda i velikog broja radnih mesta, a sa ogromnim dugovima i tro\u0161kovima odr\u017eavanja.<\/p>\n

Zato, uprkos svim obe\u0107anjima koja se mogu \u010duti od strane Vlade Republike Srbije o \u201cskidanju gubita\u0161a sa dr\u017eavnih ple\u0107a\u201d, reforme koje se sprovode u \u017deleznicama otvaraju put za zadovoljenje interesa vlasnika kapitala, dok \u0107e malo toga dobrog doneti stanovni\u0161tvu Srbije. Sr\u017e problem ne le\u017ei u \u201cmalverzacijama\u201d i \u201cneodgovornom vo\u0111enju kompanije\u201d \u2013 mada su ovi faktori svakako doprineli katastrofalnoj situaciji u kojoj se \u017deleznice Srbije nalaze. Osnova problema le\u017ei u strukturnim uslovima koji proisti\u010du iz dominacije tr\u017ei\u0161ne logike i pristajanja na diktat interesa privatnog kapitala.<\/p>\n

U cilju privla\u010denja investitora, vlast naj\u010de\u0161\u0107e vrlo jeftino prodaje potencijalno veoma profitabilne sektore. Umesto da se radi na sprovo\u0111enju reformi koje bi omogu\u0107ile pokretanje proizvodnje, i na taj na\u010din uticale na otvaranje novih radnih mesta i dalji razvoj ekonomije, vladina politika nas sve vi\u0161e vodi u ralje zavisnosti od kapitala. Investitorima tako ostaje mo\u0107 da ucenjuju i name\u0107u uslove u cilju pove\u0107anja svog profita, dok dru\u0161tvu ostaju dugovi, rast nezaposlenosti i sve bezizlaznije stanje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na osnovu Memoranduma o finansijskim i ekonomskim politikama dogovorenim sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom, Vlada Republike Srbije obavezala se da izvr\u0161i reorganizaciju \u010detiri najve\u0107a javna preduze\u0107a u Srbiji, kao jedan od uslova za odobravanje najnovijeg aran\u017emana…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":5779,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-5776","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5776","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5776"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5776\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5827,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5776\/revisions\/5827"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/5779"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5776"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5776"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5776"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=5776"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=5776"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=5776"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=5776"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}