{"id":556,"date":"2014-04-24T07:00:29","date_gmt":"2014-04-24T06:00:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=556"},"modified":"2021-02-25T11:06:55","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:55","slug":"privatizacija-jat-a-ko-gubi-a-ko-dobija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=556","title":{"rendered":"Privatizacija JAT-a \u2013 ko gubi a ko dobija?"},"content":{"rendered":"

Nedavna prodaja srpske nacionalne aviokompanije jednoglasno je progla\u0161ena za veliki uspjeh u \u201cprivla\u010denju stranih investicija\u201d, kako u doma\u0107im medijima, tako i me\u0111u ljubomornim susjedima koji su do sada imali manje uspjeha u prepu\u0161tanju dr\u017eavne imovine stranim kompanijama. Ali unato\u010d nedostatku kriti\u010dkih glasova, rezultati ove prodaje nisu toliko jednozna\u010dno pozitivni, bilo iz perspektive zaposlenika, putnika, zaposlenika, ili pak nacionalnog bud\u017eeta.<\/strong><\/p>\n

Potpisivanjem sporazuma o strate\u0161kom partnerstvu 1. avgusta 2013. godine izme\u0111u Vlade Republike Srbije i Etihada, nacionalne aviokompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata, izvr\u0161ena je privatizacija srpske nacionalne aviokompanije Jat Airways. Ovim postupkom JAT je prestao da postoji, a formirana je nova kompanija \u2013 Air Serbia u kojoj je Republika Srbija zadr\u017eala ve\u0107inski paket akcija, dok je 49% vlasni\u0161tva pripalo Etihadu. Najavljene su velike investicije koje bi trebalo da izvuku JAT sa ruba bankrota i omogu\u0107e rast i razvoj kompanije u narednom periodu.<\/p>\n

Privatizacija JAT-a i strate\u0161ko partnerstvo sa Etihadom je predstavljeno u javnosti kao uspe\u0161an primer modela privatno-javnog partnerstva, \u010diji domet nije samo spa\u0161avanje nacionalnog avioprevoznika od sigurne propasti, ve\u0107 i razvoj celokupne privrede Srbije<\/a>. O zna\u010daju ove prodaje govori i \u010dinjenica je Srpska napredna stranka, kao najja\u010di koalicioni partner u prethodnoj Vladi i apsolutni pobednik na upravo odr\u017eanim parlamentarnim izborima<\/a>, dobar deo svoje predizborne kampanje zasnivala na promovisanju modela razvoja zasnovanog na stvaranju uslova za privla\u010denje stranih investicija. Kao najbolji primer toga isticana je upravo saradnja sa Etihadom. Prema re\u010dima Aleksandra Vu\u010di\u0107a, predsednika SNS-a, ostvareno partnerstvo je pokazatelj da je do\u0161lo do promene pona\u0161anja i na\u010dina razmi\u0161ljanja po pitanju ulaganja dr\u017eavnog novca, koji se vi\u0161e ne\u0107e \u201cbacati u bunar<\/a>\u201d.<\/p>\n

JAT je tako postao primer javnog preduze\u0107a koje ve\u0107 decenijama posluje sa gubicima i opstaje samo zahvaljuju\u0107i dr\u017eavnim subvencijama, a koje je na kraju spa\u0161eno privatizacijom. Iz ovoga se izvla\u010di zaklju\u010dak da je jedino re\u0161enje za neefikasna preduze\u0107a u dr\u017eavnom i javnom vlasni\u0161tvu to da upravljanje nad njima preuzme privatni kapital. Sve dok ona ostaju pod dr\u017eavnom kontrolom ne\u0107e biti mogu\u0107e uspostaviti efikasno poslovanje. Sa druge strane, nastupaju\u0107i u svom interesu, privatni vlasnici \u0107e osigurati profitabilnost preduze\u0107a, a time doprineti i razvoju ukupne privrede, putem pove\u0107anja obima posla, otvaranja novih radnih mesta, pove\u0107anja poreske osnovice itd. Sti\u010de se utisak da sve ono \u0161to je dobro za Etihad, tj. za Air Serbiju, dobro je i za gra\u0111ane Srbije.<\/p>\n

Sa druge strane, dosada\u0161nje neuspele privatizacije pravdaju se individualnim postupcima korumpiranih politi\u010dara i neodgovornih privatnika koji su nastupali samo u cilju li\u010dnog boga\u0107enja. Me\u0111utim, ovakav argument je u suprotnosti sa gorenavedenim narativom o efikasnosti privatnih vlasnika, \u010dije zadovoljenje li\u010dnih interesa donosi prosperitet i ostatku dru\u0161tva. Uostalom, postoji li druga motivacija za privatnog preduzetnika od uve\u0107avanja sopstvenog kapitala.<\/p>\n

Na\u010din na koji je pripremana i na koji je na kraju sprovedena privatizacija JAT-a izaziva sumnje da ovakvi sporazumi donose podjednaku dobrobit gra\u0111anima kao i vlasniku privatnog kapitala, u ovom slu\u010daju Etihadu. Sve dosada\u0161nje vlade su svojom politikom zna\u010dajno doprinele te\u0161kom stanju u kome se JAT nalazio, a \u010dini se da su pojedini potezi, o kojima \u0107e u nastavku biti vi\u0161e re\u010di, direktno doprineli eutanaziji kompanije i time olak\u0161ali njenu privatizaciju.<\/p>\n

Ove sumnje su dodatno potkrepljene \u010dinjenicom da se detalji ugovora jo\u0161 uvek dr\u017ee u tajnosti. I pored brojnih obe\u0107anja da \u0107e to u\u010diniti, Vlada Srbije jo\u0161 uvek nije u javnosti objavila ugovor potpisan sa Etihadom<\/a>.<\/p>\n

Dugogodi\u0161nje propadanje JAT-a<\/strong><\/p>\n

Istina jeste da JAT ve\u0107 dugi niz godina posluje sa finansijskim gubicima, ali moraju se razumeti okolnosti u kojima je do ovoga do\u0161lo. Raspadom SFR Jugoslavije JAT je izgubio tr\u017ei\u0161te od oko 20 miliona stanovnika, a tokom sankcija devedesetih obustavljeni su letovi ka inostranstvu \u2013 sve je ovo ostavilo velike posledice na poslovanje kompanije. Ni zavr\u0161etak sankcija i potpuno uklju\u010divanje Srbije u me\u0111unarodne ekonomske tokove nije pobolj\u0161alo stanje u kompaniji. Razlog za to je, izme\u0111u ostalog, i \u010dinjenica da <\/span>j<\/span>e JAT <\/span>jo\u0161 2000. godine predvi\u0111en za privatizaciju, iako se na njen zavr\u0161etak \u010dekalo do nedavno<\/span>. Usled toga, nijedna od vlada u ovo<\/span>m periodu nije pokazala ve\u0107e interesovanje za ulaganja u JAT koja bi mu omogu\u0107ila uspe\u0161no poslovanje. O ovome dovoljno svedo\u010di i to da je u periodu od 2000.-2013. godine ova kompanija promenila \u010dak 10 direktora \u0161to je doprinelo produbljivanju nestabilnosti. Na privatizaciju se \u010dekalo jer je JAT, kao i druge firme u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, kori\u0161\u0107ena kako bi se u pregovorima sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama ostvarila bolja pozicija i obezbedili povoljniji uslovi kreditiranja.<\/p>\n

Privatizacija je kona\u010dno do\u0161la na dnevni red tokom mandata prethodne Vlade, ali je jo\u0161 uvek ostao problem pronala\u017eenja adekvatnog partnera. Kako bi privukla strane investitore, dr\u017eava je morala da stvori povoljnije uslove, \u0161to je, izme\u0111u ostalog, zna\u010dilo i dalje uru\u0161avanje JAT-a u cilju smanjenja njegove vrednosti i lak\u0161eg sprovo\u0111enja same privatizacije. Prema odre\u0111enim izvorima, aviokompanija je sistemski zadu\u017eivana<\/a>. Pored toga, ukupna dugovanja su dodatno preuveli\u010davana \u2013 insistiralo sa na tome da ona iznose negde u rasponu od 170-195 miliona evra, iako su realni dugovi iznosili tek oko 50 miliona evra<\/a> (dovoljno je ilustrativno to da navedeni iznos predstavlja vrednost samo jednog jedinog aviona). Bitna je i \u010dinjenica da JAT-a nije imao dugovanja prema privatnim kompanijama, ve\u0107 samo prema firmama koje se tako\u0111e nalaze u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu<\/a>, od \u010dega su najve\u0107i deo iznosila dugovanja beogradskom aerodromu Nikola Tesla i JAT tehnici. Na\u010din na koji se postupalo sa JAT-om potvr\u0111uje i primer iz aprila 2013. godine kada je ova kompanija uprkos najpovoljnijoj ponudi eliminisana iz postupka javne nabavke aviokarata u me\u0111unarodnom saobra\u0107aju zbog toga \u0161to je njena ponude bila overena navodno neispravnim pe\u010datom<\/a>.<\/p>\n

Privatizacija – dobitnici i gubitnici<\/strong><\/p>\n

Prema podacima iz sporazuma koji jesu objavljeni u javnosti predvi\u0111eno je da u samom startu Republika Srbija i kompanija Etihad u novu kompaniju ulo\u017ee po 40 miliona ameri\u010dkih dolara, a u narednom periodu jo\u0161 po dodatnih 60 miliona. Iako manjinski partner, Etihad je preuzeo efektivnu kontrolu nad Air Serbijom po\u0161to je na \u010delo postavio svoje rukovodstvo. Nova kompanija nastavlja da koristi JAT-ove termine na me\u0111unarodnim aerodromima. Na ovaj na\u010din Etihad je uz relativno mala ulaganja uspeo da pro\u0161iri svoje tr\u017ei\u0161te na ovda\u0161nji region.<\/p>\n

Sa druge strane, dr\u017eava Srbija je uz predvi\u0111ene investicije preuzela na sebe i tro\u0161kove regulisanja JAT-ovih dugovanja i isplate socijalnog programa za vi\u0161ak radnika. Broj zaposlenih u periodu pre privatizacije je iznosio oko 1.250. Cilj je bio da se radna snaga smanji \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e kako bi se, izme\u0111u ostalog, omogu\u0107ilo Etihadu da dovede svoje radnike. Predvi\u0111ena otpremnina je iznosila 300 evra po godini sta\u017ea<\/a>. Me\u0111utim, sindikati su izrazili protest, kako zbog visine otpremnine, tako i zbog \u010dinjenice da nisu bili uklju\u010deni u proces dono\u0161enja odluke o na\u010dinu na koji \u0107e biti sprovedeno smanjenje broja radnika. Usled malog odaziva onih koji su bili spremni da pristanu na zadate uslove, dr\u017eava je pribegla pritisku kako bi radnike prinudila na odlazak<\/a> iz kompanije. Zaposlenima je pre\u0107eno da \u0107e ukoliko ne prihvate otpremninu mnogi od njih postati tehnolo\u0161ki vi\u0161ak. Broj radnika je na kraju smanjen za \u010detvrtinu.<\/p>\n

Etihad je tako\u0111e iskoristio saradnju sa dr\u017eavom kako bi sebi obezbedio \u0161to bolji polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu. Po\u010detkom aprila zvani\u010dnici Wizz Aira, najve\u0107e low-cost<\/i> kompanije u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi, izjavili su da su prinu\u0111eni da usled pritisaka i pove\u0107anja aerodromskih taksi za 40% na beogradskom aerodromu Nikola Tesla drasti\u010dno smanje broj svojih letova iz Beograda<\/a>. \u0160tite\u0107i Air Serbiju, dr\u017eava je kroz istiskivanje nisko-bud\u017eetnih kompanija najvi\u0161e \u0161tete zapravo nanela putnicima koji \u0107e sada biti prinu\u0111eni da pla\u0107aju vi\u0161u cenu karata.<\/p>\n

Socijalizacija tro\u0161kova, privatizacija profita<\/strong><\/p>\n

Sli\u010dan primer saradnje koji mo\u017ee poslu\u017eiti kao upozorenje postojao je i u slu\u010daju BH Airlinesa. Turkish Airlines je u oktobru 2008. stekao pravo na 49% bosanskohercegova\u010dke aviokompanije u zamenu za pla\u0107anje tro\u0161kova lizinga dva Boingova aviona. Me\u0111utim, po\u0161to turska aviokompanija nije izmirila svoje obaveze, BH Airlines je zapao u velike dugove. U junu 2012. Turkish Airlines je odlu\u010dio da vrati avione uzete na lizing i da iza\u0111e iz vlasni\u0161tva<\/a>, nakon \u010dega je otvorio uspe\u0161ne letove na istim linijama. Ra\u010duni BH Airlines su ubrzo blokirani zbog dugovanja i ova kompanija je efektivno prestala da postoji.<\/p>\n

Ovakvi primeri svedo\u010de o opasnostima koja privatno-javna partnerstva nose. Pod okriljem saradnje u cilju zajedni\u010dke dobiti, ono \u0161to se zapravo doga\u0111a jeste upotreba javnih sredstava u cilju sticanja privatnih profita i socijalizacije gubitaka. Privatni kapital koristi javne resurse za investiranje, pro\u0161irenu akumulaciju i obezbe\u0111ivanje boljeg polo\u017eaja na tr\u017ei\u0161tu, dok dr\u017eava ostaje bez efektivne kontrole nad kompanijom i sa obavezom da izmiruje dugove.<\/p>\n

Sve ovo mo\u017ee se videti i na primeru saradnje Republike Srbije sa Etihadom. Dok je Etihad uz relativno mala ulaganja dobio pristup potencijalno velikom tr\u017ei\u0161tu na prostoru nekada\u0161nje SFRJ i njene dijaspore, a uz to i mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enje dr\u017eavnih resursa, dr\u017eava je prakti\u010dno ostala bez svoje kompanije ali je i dalje prinu\u0111ena da pokriva njene tro\u0161kove i obezbe\u0111uje uslove potrebne za njeno funkcionisanje, \u010dak i u slu\u010dajevima kada je to u suprotnosti sa interesom njenih gra\u0111ana.<\/p>\n

Jedini sigurni dobitnici ovakvih privatno-javnih partnerstava jesu privatni vlasnici, dok me\u0111u gubitnike spadaju radnici koji ostaju bez posla i \u010desto su prinu\u0111eni da prihvate niske otpremnine, korisnici usluga koji su prinu\u0111eni da pla\u0107aju vi\u0161e cene, ali i svi ostali gra\u0111ani koji su prinu\u0111eni da preko poreza pokrivaju gubitke ovih kompanija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Potpisivanjem sporazuma o strate\u0161kom partnerstvu 1. avgusta 2013. godine izme\u0111u Vlade republike Srbije i Etihada, nacionalne aviokompanije Ujedinjenih…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":555,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-556","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/556","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=556"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/556\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36905,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/556\/revisions\/36905"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/555"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=556"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=556"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=556"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=556"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=556"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=556"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=556"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}