Nakon izgradnje kontroverzne autoceste koja spaja kosovske granice sa Srbijom i Albanijom tamo\u0161nja se vlada sredinom pro\u0161le godine odlu\u010dila na izgradnju jo\u0161 jedne, one prema Skoplju. Tu odluku nije sprije\u010dila ni \u010dinjenica da su izgradnju prve krasile makroekonomska iracionalnost i porazni radni uvjeti. Razlozi tome mogu se potra\u017eiti u ameri\u010dkom utjecaju na kosovske politi\u010dke procese.\u00a0<\/b><\/p>\n
Ameri\u010dka gra\u0111evinska tvrtka “Bechtel Corporation” i turska “Enka \u0130n\u015faat ve Sanayi A.\u015e.” (Bechtel-Enka) prihvatile su 2010. godine ponudu kosovske vlade da izgrade autocestu du\u017eine 102 kilometra od Morin\u00eb do Merdara koja spaja granice Kosova s Albanijom i Srbijom. 1<\/a><\/sup> Zbog tro\u0161kova od 820 milijuna eura koji \u010dine vi\u0161e od 50% cjelokupnog prora\u010duna Kosova, izgradnja autoceste izazvala je brojne kontroverze<\/a> i \u010ditav niz prigovora onih koji su je smatrali iracionalnom investicijom.<\/p>\n Jedan od klju\u010dnih argumenata protiv izgradnje ti\u010de se politi\u010dkih i investicijskih prioriteta vlade, prvenstveno u kontekstu stanja kosovskog javnog sektora i javnih servisa. \u010cinjenica je da se obrazovne i zdravstvene institucije na Kosovu nalaze u o\u010dajnim uvjetima. I to ne toliko na razini infrastrukture, iako su ulaganja nu\u017ena i u tom aspektu, koliko su optere\u0107ene kadrovskom potkapacitirano\u0161\u0107u. Zanemarivanje funkcioniranja osnovnih institucija koje osiguravaju dru\u0161tvenu reprodukciju nau\u0161trb grandioznih projekata u interesu krupnog kapitala praksa je koja ne odlikuje samo politi\u010dki na\u010din upravljanja na Kosovu ve\u0107 je simptomati\u010dna za cijeli spektar tzv. tranzicijskih zemalja. Radi se i o odre\u0111enom mehanizmu vladanja, iako ve\u0107 prili\u010dno politi\u010dko iscrpljenom, a koji preko velebnih projekata nastoji osigurati legitimitet.<\/p>\n Makroekonomski prigovori<\/strong><\/p>\n Drugi standardni prigovor proizlazio je iz sagledavanja ekonomske logike koju je slijedila kosovska vlada, odnosno iz perspektive autoceste kao infrastrukturne podr\u0161ke rastu i razvoju kosovske ekonomije. Trgovinski odnosi Kosova su 1:9 u korist uvoza, dakle Kosovo uvozi devet puta vi\u0161e roba nego \u0161to ih izvozi. Dok god je kosovska ekonomija utemeljena na trgovini i uvozu, a ne na proizvodnji, projekt autoceste posve je li\u0161en bilo kakvog ekonomskog smisla i ne mo\u017ee ni na koji na\u010din funkcionirati kao okosnica razvoja. S obzirom na trgovinsku bilancu i devastiranu proizvodnju \u010dini se da je Kosovo gradilo autocestu vlastitim novcem kako bi se olak\u0161ao prijevoz roba izme\u0111u Albanije i Srbije.<\/p>\n Pored navedenih makroekonomskih prigovora, u medijima su se, nakon \u0161to je Enka otpustila 50 radnika, po\u010deli otkrivati problemi s pla\u0107ama i nepla\u0107enim prekovremenim. U \u010dlanku<\/a>\u00a0objavljenom u novinama Z\u00ebri dostupne su kopije dokumenata iz kojih se vidi da su zaposlenici radili 12 sati na dan i imali samo jedan slobodan dan mjese\u010dno. Pritom je Bechtel-Enka u \u010dlanku optu\u017eena i za kr\u0161enje cijelog niza stavki iz ugovora o radu. To je me\u0111utim, bio tek po\u010detak, kasnije su na povr\u0161inu isplivale i pri\u010de o ozlije\u0111enim radnicima koji su nastavljali raditi, ali “lak\u0161e” poslove.<\/p>\n