{"id":5203,"date":"2015-03-05T08:00:46","date_gmt":"2015-03-05T07:00:46","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=5203"},"modified":"2015-03-05T09:31:35","modified_gmt":"2015-03-05T08:31:35","slug":"5203","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=5203","title":{"rendered":"Protesti za smjenu makedonskog ministra zdravlja"},"content":{"rendered":"

Smrt devetogodi\u0161nje djevoj\u010dice u Makedoniji uslijed oklijevanja Fonda za zdravstveno osiguranje da financira nu\u017eno lije\u010denje u Turskoj izazvalo je ogor\u010denje i prosvjede u Velesu i Skopju. Ti se prosvjedi nastavljaju na niz masovnih izra\u017eavanja nezadovoljstva sve autoritarnijom vladom i njezinim proma\u0161enim reformama i metodama upravljanja.<\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom februara makedonsku javnost je potresla vest o smrti devetogodi\u0161nje Tamare nakon \u0161est operacija i vi\u0161e od tri godine \u010dekanja na odluku Fonda za zdravstveno osiguranje da je po\u0161alje na operaciju u Tursku kako bi se njen problem sa skoliozom re\u0161io. Mala Tamara je stoi\u010dki i sa osmehom na licu trpela bolove i sve muke koje joj je zadavala skolioza i koja je njenu ki\u010dmu dovela do iskrivljenosti koja je uticala na sve njene unutra\u0161nje organe. Javnost je i pre smrti bila upoznata sa njenim problemom jer je na internetu kru\u017eila akcija za prikupljanje finansija za njeno le\u010denje koje je ko\u0161talo 30 hiljada eura.<\/p>\n

Bes javnosti izazavalo je nekoliko stvari. Mi\u0161ljenje lekarskog konzilija sa klinike za ortopediju bilo je da mala Tamara treba hitno da se operi\u0161e. Iako skolioza kao bolest sama po sebi nije hitan slu\u010daj, njen slu\u010daj je bio hitan zbog progresivnosti bolesti. Drugostepena komisija Fonda za zdravstveno osiguranje krajem oktobra 2014. godine nije uzela u obzir mi\u0161ljenje klini\u010dke komisije i odbila je \u017ealbu Tamarine majke na njihovu prethodnu negativnu odluku o nepokrivanju tro\u0161kova operacije u Turskoj. Usled pritiska javnosti na ministra zdravlja Nikolu Todorova, on je obe\u0107ao da \u0107e dr\u017eava na\u0107i re\u0161enje za slu\u010daj, ali do toga nije do\u0161lo. Mala Tamara je umrla od bronhopneumonije koja je uni\u0161tila plu\u0107a koja su imala smanjeni kapacitet usled uticaja skolioze.<\/p>\n

Opasno odugovla\u010denje<\/strong><\/p>\n

Procedura za finansijsko pokrivanje le\u010denja u inostranstvu makedonskih dr\u017eavljana regulirana je \u010dlanom 31 Zakona o zdravstvenom osiguranju. Sama procedura nala\u017ee formiranje prvostepene i drugostepene komisije za ocenjivanje hitnosti medicinskih slu\u010dajeva koji tra\u017ee finansijsko pokrivanje le\u010denja u inostranstvu. Sastav i na\u010din rada obe komisije utvr\u0111uje Upravni odbor Fonda op\u0161tim aktom koji je dat ministru na saglasnost. Rokovi za odlu\u010divanje su nelogi\u010dno dugi, 30 dana posle podno\u0161enja zahteva, a jedan dan ako je slu\u010daj hitan. Rok za preisipitivanje odluke prvostepene komisije od strane drugostepene komisije je sedam dana dok odgovor na \u017ealbu odluke drugostepene komisije mo\u017ee da se donese u roku od 30 dana.<\/p>\n

Trideset dana, petnaest dana, sedam dana \u2013 to su rokovi koji su u\u017easno dugi i \u017eivotno odlu\u010duju\u0107i kada je u pitanju ne\u010dije zdravlje. Jedno od ministrovih obja\u0161njenja odluke drugostepene komisije bilo je da je Tamara trebala da sa\u010deka da se otvori Centar za le\u010denje skolioze u Skoplju kako bi se tamo operisala. Ta izjava je dodatno uticala na bes javnosti koja je protestima i peticijom tra\u017eila ostavke ministra, direktorke Fonda za zdravstveno osiguranje Maje Parnard\u017eieve Zmejkovske i direktorke de\u010dje klinike Aspazije Sofijanove koja je bila predsednica drugostepene komisije Fonda.<\/p>\n

Jedna od informacija koja je odluku o odbijanju Tamare dovela pod znak pitanja jeste \u010dinjenica da je jedan od lekara de\u010dje klinike istovremeno bio \u010dlan komisije \u010dije je konzilijarno mi\u0161ljenje upu\u0107ivalo Tamaru u Tursku i \u010dlan drugostepene komisije Fonda koja je odbacila molbu. Javno tu\u017eila\u0161tvo u Velesu, grada u kome je \u017eivela mala Tamara, pokrenulo je istragu za utvr\u0111ivanje krivice ljudi i institucija koji su odgovorni za njenu smrt. Protesti koji su se odr\u017eali u Velesu i Skoplju sakupili su vi\u0161e od \u010detiri hiljade ljudi i pritisak javnosti urodio je odre\u0111enim plodom. Ostavke su podneli Maja Parnard\u017eieva Zmejkovska, direktorka fonda i \u0110emali Mehazi, njen zamenik. Ministar zdravlja je samo izjavio da \u017eali za smrt male Tamare i ni\u0161ta vi\u0161e.<\/p>\n

Ambiciozne i proma\u0161ene reforme<\/strong><\/p>\n

Ostavke daju utisak da su direktorka i zamenik \u017ertvena jagnjad da bi se sa\u010duvala fotelja ministra koji je u javnosti poznat po neuspe\u0161nim vo\u0111enjem svih ministarstava u kojima je do sada bio postavljen. Njegova prethodna funkcija bila je ona ministra obrazovanja i tokom tog mandata uvedeno je eksterno testiranje u osnovnim i srednjim \u0161kolama, od \u010detvrtog razreda osnovne \u0161kole do \u010detvrte godine srednje \u0161kole. Ovo eksterno testiranje koje se odr\u017eava krajem \u0161kolske godine bilo je uvedeno pod izgovorom da bi se testiralo ukupno znanje u\u010denika i time utvrdile gre\u0161ke i propusti u sistemu obrazovanja za \u0161ta bi odgovarali prosvetni radnici.<\/p>\n

Sam sistem proveravanja znanja funkcioni\u0161e tako da se tri dana pre testiranja objavljulju pitanja i predmeti po kojima \u0107e se testirati u\u010denici. To stvara pritisak, haos i paniku u celom obrazovnom sistemu, u\u010denici pitanja i odgovore u\u010de napamet, a na kraju dobijaju ocene koje ne korespondiraju sa ocenama dobijenim od strane profesora. Kada se utvrdi veliko odstupanje izme\u0111u zavr\u0161ne ocene i ocene sa testiranja onaj koji strada je profesor koji je ka\u017enjen ukidanjem dela plate ili dobijanjem otkaza. Dopunske kontrole od strane inspektora iz ministarstva koji haraju \u0161kolama i ka\u017enjavaju za najmanju sitnicu, a sve s ukazom ministra, stvorili su upla\u0161ene, neprofesionalne i neproduktivne profesore, a time i slabo obrazovane u\u010denike.<\/p>\n

Kao ministar zdravlja Nikola Todorov je nastavio sa svojim proma\u0161enim i na trenutke bizarnim re\u0161enjima. U Zakonu o medicinskom obrazovanju ministar je predlo\u017eio snimanje svih laparoskopskih i endoskopskih operacija i visoke nov\u010dane i zatvorske kazne za lekare i direktore klinika koji bi propustili da se strogo dr\u017ee te prakse. Mera je bila predlo\u017eena sa ciljem da se pobolj\u0161a obrazovanje studenata medicine, ali ta mera nije bila diskutovana sa profesorima sa Medicinskog fakulteta i nai\u0161la je na otpor i optu\u017ebu da se ministar me\u0161a u autonomiju fakulteta. Pod pritiskom lekara i profesora, mera je povu\u010dena iz zakona.<\/p>\n

\u0160tednja na zdravlju stanovni\u0161tva
\n<\/strong><\/p>\n

Jedna od slede\u0107ih promena u zdravstvenom sistemu bilo je elektronsko zakazivanje pregleda kod lekara specijalista pod imenom “Moj termin\u201d. Iako je po\u010detna ideja bila da se uvede red u celom sistemu, mera je zakazala u situacijama kad je medicinski slu\u010daj hitan, a ne postoje raniji termini kod potrebnog specijaliste. Dopunski problem u ovom sistemu je \u0161to se neke usluge centralizuju, kao na primer snimanje kompjuterskom tomografijom za koju aparati postoje ne samo u Skoplju ve\u0107 i u nekim drugim gradovima ali gra\u0111ani Skoplja ne mogu da dobiju snimanje u medicinskim ustanovama u drugim gradovima u ranijem terminu pod izgovorom da bi se time naru\u0161io sistem.<\/p>\n

Uvedene su visoke nov\u010dane kazne za mati\u010dne lekare koji bi nadma\u0161ili broj izdatih lekarskih recepata za lekove na mese\u010dnom nivou uprkos apelima gra\u0111ana da je sezona gripa u jeku i da u Makedoniji ima ve\u0107 dva smrtna slu\u010daja. Jo\u0161 \u017ealosniji je fakt da se ministar bavi iznenadnim kontrolama u bolnicama u sitnim satima sa ciljem da vidi ko spava na poslu, a ko pu\u0161i cigarete umesto da re\u0161ava problem stabilne i kvalitetne nabavke citostatika koja se javlja kao konstantni problem uprkos faktu da je broj obolelih od karcinoma plu\u0107a kod mu\u0161karaca i dojki kod \u017eena u porastu.<\/p>\n

Iako je posle Tamarine smrti jedna druga devoj\u010dica sa istom dijagnozom poslata na operaciju u Tursku, bes i nezadovoljstvo prema ministrovim metodama upravljanja raste. Njegovo mlako pravdanje povodom smrti Tamare da je ministarstvo uradilo sve \u0161to je bilo u njihovoj mo\u0107i i odsustvo moralne odgovornosti da podnese ostavku samo doprinosi upornosti javnosti da stane na kraj njegovom \u0161tetnom radu. U subotu sedmog marta zakazan je jo\u0161 jedan, tre\u0107i protest u Velesu, rodnom gradu male Tamare. Javnost se ne\u0107e smiriti dok ne dobije pravdu u obliku njegove ostavke i izno\u0161enje pravih krivaca pred pravdu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u010detkom februara makedonsku javnost je potresla vest o smrti devetogodi\u0161nje Tamare nakon \u0161est operacija i vi\u0161e od tri godine \u010dekanja na odluku Fonda za zdravstveno osiguranje…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":5206,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"theme":[],"country":[24],"articleformat":[450],"coauthors":[204],"class_list":["post-5203","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","country-makedonija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5203","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5203"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5203\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5214,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5203\/revisions\/5214"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/5206"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5203"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5203"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5203"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=5203"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=5203"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=5203"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=5203"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}