Sve \u010de\u0161\u0107e se iz vladaju\u0107ih redova u Srbiji \u010duje da dr\u017eava nije sposobna upravljati odre\u0111enim sektorom i da je nu\u017eno prepustiti te sektore privatnicima putem koncesija ili javno-privatnih partnerstva. Puno ve\u0107i problem od te “dijagnoze” je da se ve\u0107ina opozicije s njom sla\u017ee i misli da je rije\u010d o “uro\u0111enoj” mani dr\u017eave, a ne o rezultatu niza politi\u010dkih odluka koje su donosile vlasti i prije Srpske napredne stranke.<\/p>\n\n\n\n
Nekoliko izjava predsednika Vu\u010di\u0107a, u kojima je istakao nesposobnost dr\u017eave da obavlja odre\u0111ene funkcije, privuklo je pa\u017enju\u00a0srpskih medija<\/a>. Izme\u0111u ostalog, dr\u017eava je nesposobna da upravlja otpadom, novoizgra\u0111enim stadionima i dr\u017eavnim preduze\u0107em za elektrodistribuciju. Pre koji dan je i gradona\u010delnik \u0160api\u0107 naveo kako Grad ne mo\u017ee vi\u0161e da upravlja gradskim apotekama, pa je predlo\u017eio privatizaciju “Apoteka Beograd”. Istovremeno, Beograd je sklopio javno-privatna partnerstva (JPP) za niz linija u glavnom gradu, pa sada Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e nema ve\u0107inu linija u svom vlasni\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n Obja\u0161njenja su za opozicionu javnost uobi\u010dajena: Srpska napredna stranka je klijentelisti\u010dka partija, ustrojena na principu zadovoljenja interesa svojih \u010dlanova, \u0161to za posledicu ima masovno zapo\u0161ljavanje nestru\u010dnih kadrova u javnim preduze\u0107ima. Zbog korupcije i nestru\u010dnosti visokih kadrova, dr\u017eava vi\u0161e nije sposobna da upravlja velikim projektima i javnim preduze\u0107ima. Kada nema kapaciteta i kadrova u javnim preduze\u0107ima, re\u0161enje je, naravno, privatizacija ili sklapanje JPP.<\/p>\n\n\n\n Nema sumnje da je korupcija u Srbiji \u0161iroko rasprostranjena i da javna preduze\u0107a \u010desto slu\u017ee za udomljavanje strana\u010dkih aktivista, te da zbog toga trpi javni interes. No, nebriga za javna preduze\u0107a i njihovo namerno uru\u0161avanje, kako bi se kroz privatizaciju podmirili interesi oligarha bliskih vladaju\u0107oj stranci i me\u0111unarodnih aktera koji nisu gadljivi na saradnju sa “hibridnim re\u017eimom” u Srbiji, jesu politi\u010dka odluka i dosledno politi\u010dko opredeljenje politi\u010dkih elita jo\u0161 od uspostavljanja vi\u0161estrana\u010dja.<\/p>\n\n\n\n Srpska napredna stranka je u prilici da, usled ogromne mo\u0107i koju u\u017eiva, ovu politiku sprovodi doslednije i temeljnije \u2013 samim tim je i \u0161teta koju nanosi ve\u0107a u odnosu na prethodnike. Ovde nije re\u010d ni o kakvoj nu\u017enosti ili “uro\u0111enoj” mani javnog vlasni\u0161tva, ve\u0107 o politi\u010dkoj odluci da se dr\u017eava stavi u korist kapitala bliskog vladaju\u0107oj stranci i me\u0111unarodnih aktera od kojih treba kupiti politi\u010dku podr\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n Letimi\u010dan pogled na sajt Komisije za javno-privatno<\/a> partnerstvo pokazuje razmere privatizacije javnih preduze\u0107a u Srbiji. Privatnicima se na upravljanje ustupaju linije gradskog, prigradskog i me\u0111ugradskog prevoza, upravljanje deponijama, toplanama, aerodromima, autobuskim stanicama… Tu su i koncesije za autoputeve, proizvodnju i distribuciju toplotne energije, sakupljanje i distribuciju komunalnog otpada. Spisak je gotovo neiscrpan, a mnogi ovakvi projekti na lokalu ostaju bez ve\u0107e pa\u017enje javnosti.<\/p>\n\n\n\n Projekti koji jesu privukli pa\u017enju javnosti dobro ilustruju kakva je ekonomska politika vlasti. Na primer, gradska vlast u Beogradu poslednjih meseci u velikoj meri prepu\u0161ta linije javnog gradskog prevoza privatnim prevoznicima. Naj\u010de\u0161\u0107e je re\u010d o vlasnicima koji su bliski vladaju\u0107oj partiji<\/a>, koji kroz JPP dobijaju poslove koji su gotovo bez rizika po privatnu stranu u ugovoru.<\/p>\n\n\n\n O efikasnosti privatnih prevoznika najbolje svedo\u010de incidenti, koji se u poslednje vreme de\u0161avaju i na nedeljnom nivou na beogradskim ulicama, a u kojima po pravilu u\u010destvuju privatni prevoznici. Njihova vozila su upitne tehni\u010dke ispravnosti, dok voza\u010di \u010desto rade prekovremeno, \u0161to dovodi do pada koncentracije tokom vo\u017enje. U pojedinim slu\u010dajevima je dolazilo do te\u017eih povreda i smrtnih ishoda. Da stvar bude ogoljenija, \u010desto je isplativije da Grad direktno kupuje nova vozila, nego da poslove poverava privatnim firmama koje obe\u0107avaju kupovinu i kvalitet. Dakle, kroz JPP biznismeni bliski vladaju\u0107oj stranci dobijaju sigurne poslove i veoma jednostavnu priliku da izvla\u010de novac iz gradskog ili dr\u017eavnog bud\u017eeta.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dna sudbina \u010deka i “Apoteke Beograd”. Grad, navodno, vi\u0161e nije sposoban da upravlja apotekama, preduze\u0107e ne mo\u017ee \u010dak ni da pokrije plate zaposlenih, pa je jedino re\u0161enje koje se name\u0107e privatizacija. Ne treba posebno isticati da se mnogi lokali “Apoteka Beograd” nalaze na najprometnijim gradskim lokacijama, te se ne treba bojati da \u0107e biti zainteresovanih za kupovinu.<\/p>\n\n\n\n Upravljanje beogradskim aerodromom “Nikola Tesla” je povereno francuskoj kompaniji “Vansi”. Detalji ugovora nisu poznati, ali je poznato da je dolazilo do zastoja u radu aerodroma, ka\u0161njenja letova i pretnji \u0161trajkom zaposlenih zbog pogor\u0161anih radnih uslova. No, Francuska je va\u017ean\u00a0strate\u0161ki partner<\/a>\u00a0za Srbiju, i \u010dlanica Evropske unije sa kojom Srbija, pored Ma\u0111arske, ima najbolje odnose. Stoga, ne iznena\u0111uje da su kapitalni projekti kao \u0161to su aerodrom ili metro povereni upravo francuskim firmama.<\/p>\n\n\n\n Zato i ne \u010dudi predsednikova izjava i sasvim je mogu\u0107e da je dr\u017eava postala nesposobna da obavlja odre\u0111ene funkcije. Samo \u0161to ta nesposobnost nije pala sa neba, ve\u0107 je logi\u010dna posledica namernog uru\u0161avanja kapaciteta dr\u017eave. Poveravanje poslova privatnicima dovodi do odliva kvalitetnih kadrova iz javnog sektora, gubitka znanja i ve\u0161tina \u2013 zbog toga je te\u0161ko obnoviti neku delatnost, ukoliko dr\u017eava ili nova vlast po\u017eele da se vrate nadle\u017enosti. Dugoro\u010dno se zna\u010dajno ote\u017eava demokratska kontrola<\/a> nad privredom, a dr\u017eava gubi mo\u0107 delovanja. Ovakvi procesi su se ve\u0107 de\u0161avali \u0161irom sveta i ne predstavljaju nikakvu novinu \u2013 javno-privatna partnerstva gotovo pa trajno slabe kapacitete javne uprave.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, primetno je ja\u010danje dr\u017eave u sferi bezbednosti. Ni ovde nije iznena\u0111enje, da re\u017eimi kakav je trenutno u Srbiji, zapo\u010dinju sa zna\u010dajnim ulaganjima u bezbednosno-obave\u0161tajni sektor. Nabavke opreme za nadzor<\/a>, temeljno pra\u0107enje i privo\u0111enje ekolo\u0161kih aktivista u prethodnom periodu i posebna briga za pripadnike snaga bezbednosti, kada je re\u010d o izgradnji stanova<\/a>, pokazatelj su da je dr\u017eava ipak sposobna da obavlja odre\u0111ene delatnosti. Kada je to u interesu vlasti i kada tako odlu\u010di. Odnedavno je Srbija okarakterisana kao dr\u017eava autoritarnog neoliberalizma<\/a> \u2013 sasvim mogu\u0107e da je takva odrednica ispravna.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sve \u010de\u0161\u0107e se iz vladaju\u0107ih redova u Srbiji \u010duje da dr\u017eava nije sposobna upravljati odre\u0111enim sektorom i da je nu\u017eno prepustiti te sektore privatnicima putem koncesija ili javno-privatnih partnerstva. Puno ve\u0107i problem od te “dijagnoze” je da se ve\u0107ina opozicije s njom sla\u017ee i misli da je rije\u010d o “uro\u0111enoj” mani dr\u017eave, a ne o […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":47488,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-47484","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47484","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=47484"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47484\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":47487,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47484\/revisions\/47487"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/47488"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=47484"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=47484"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=47484"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=47484"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=47484"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=47484"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=47484"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Mnogobrojni primeri<\/h2>\n\n\n\n
\u0160tetne posledice<\/h2>\n\n\n\n