Priroda je jedna od centralnih, ako ne i vrhovna tema nju ejd\u017ea. Polaze\u0107i od opravdane kritike antropocentrizma i modernisti\u010dkog odnosa prema prirodnoj sredini kao odnosa dominacije, new age spas od devastacije nalazi u “povratku prirodi” kao jednom od koraka ka “bu\u0111enju svesti” i uspostavljanju nove stvarnosti. Nativisti\u010dke ideje o vra\u0107anju korenima, zami\u0161ljenom stanju autohtonosti i devi\u010danskoj divljini, me\u0111utim, lako mogu da iskliznu, i neretko isklizavaju, u proto-fa\u0161isti\u010dke opsesije “\u010disto\u0107om”.<\/p>\n\n\n\n
Osnovni postulat nju ejd\u017ea “sve je jedno”, prema kome je sve \u0161to postoji deo jedne i jedinstvene bo\u017eanske supstance stvarnosti, podrazumeva da su i ljudska bi\u0107a bo\u017eanska, i to u onoj meri u kojoj su dosegla znanje ili svest o ovoj “istini”. Bu\u0111enje svesti o bliskosti ljudskih bi\u0107a i prirodne sredine, koji se tuma\u010de kao aspekti iste bo\u017eanske stvarnosti, va\u017ean je zadatak sledbenica i sledbenika nju ejd\u017ea. Dapa\u010de, priroda je jedna od centralnih, ako ne i vrhovna tema nju ejd\u017ea. New age prirodu vidi kao ne\u0161to “\u010disto” i “sveto”, “originalno” stanje sveta koje se mora odbraniti. Dodu\u0161e, nejasno ostaje od koga se ona ta\u010dno brani, te \u0161ta je to izvorno stanje i gde se ono nalazi, naro\u010dito ako znamo ono \u0161to znamo \u2013 da je planeta bespovratno izmenjena ljudskim uticajima. Ova nedore\u010denost otvara new age (zlo)upotrebama u okviru zavereni\u010dke duhovnosti<\/a>, i ide na ruku eko-fa\u0161isti\u010dkim interpretacijama.<\/p>\n\n\n\n Eko-fa\u0161izam je ideologija “\u010disto\u0107e” \u2013 rasne i etni\u010dke, koliko i ekolo\u0161ke \u2013 utemeljena u verovanju da se etni\u010dka grupa i njena prirodna sredina ili “\u017eivotno stani\u0161te” nalaze u neraskidivom odnosu simbioze. Posledi\u010dno, oni koji nisu “prirodno” vezani za odre\u0111enu zemlju, odnosno nisu joj “autohtoni”, doprinose njenom propadanju. U institucionalnom polju, eko-fa\u0161isti zagovaraju nacionalne ekolo\u0161ke politike (nacionalnu alokaciju, upotrebu i za\u0161titu prirodnih resursa) te sekuritizaciju klimatskih promena (razumevanje klimatske krize ne kao globalnog problema, ve\u0107 nacionalne bezbednosne pretnje, “vanrednog stanja” koje zahteva “vanredno” upravljanje, od autoritarne klimatske politike do militarizacije i geo-razgrani\u010davanja). Eko-fa\u0161isti zagovaraju ja\u010danje dr\u017eave i njenih prerogativa, odnosno priroritizaciju “bezbednosti” naspram “slobode”, kako bi se odgovorilo na klimatsku krizu. Militarizacijom i geo-razgrani\u010davanjem prirodni resursi postaju predmet “nacionalne bezbednosti”, odbrane i vojnog delovanja, naro\u010dito kada je resurs u pitanju deljen izme\u0111u vi\u0161e nacionalnih entiteta (re\u010dni tokovi, mora, itd.). <\/p>\n\n\n\n Ovakav pristup u velikoj meri je postao tipi\u010dan i za “zeleni” mejnstrim, koji ga dodu\u0161e pravda pragmati\u010dnim, a ne ideolo\u0161kim razlozima. Dobar primer ovakve politike je napor Evropske unije, tj. njenih pojedinih \u010dlanica, pre svega Nema\u010dke, da obezbedi neophodne resurse za opstanak svoje automobilske industrije u njenoj transformaciji ka elektri\u010dnim automobilima. Ovakve i sli\u010dne politike se pravdaju namerom da smanje emisije \u0161tetnih gasova i obezbede nacionalnu energetsku sigurnost, dok se sa druge strane, na svetskoj (polu)periferiji, van nacionalnih granica, promovi\u0161u projekti koji \u0107e gotovo sigurno prouzrokovati ekolo\u0161ku devastaciju, kao \u0161to je to slu\u010daj rudnika litijuma i bora kompanije Rio Tinto u Zapadnoj Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Iako povest \u010dove\u010danstva za sada ne poznaje nijedan eko-fa\u0161isti\u010dki poredak, mnoge od njegovih va\u017enih odlika bile su prisutne u nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj. Nacisti<\/a> su bili pioniri u za\u0161titi prirode, kako u smislu usvajanja zakonodavstva sa tim ciljem, tako i u pogledu kulturnog slavljenja zemlje (tla), ruralnog krajolika, i selja\u010dkog identiteta. Nacisti su politizovali prirodu pre nego \u0161to je pojam prirodne sredine uop\u0161te bio ustanovljen (nema\u010dka re\u010d Umwelt<\/em> \u2013 prirodna sredina \u2013 svoje dana\u0161nje zna\u010denje je zadobila tek tokom 70ih). Nacisti su germansku rasu (Arijevce) smatrali autohtonom, doslovno uro\u0111enom<\/em> tlu koje su potra\u017eivali za sebe, te vlasnom da druge ljude sa tog tla o\u010disti.<\/p>\n\n\n\n Diskurs prirodnosti svakako je i pre nacizma imao zna\u010dajnu ulogu u legitimaciji eksploatacije i ugnjetavanja, ali i masovnih ubistava i genocida, budu\u0107i da je savremeni rasizam i sam nastao u okrilju ekologizma, kao pseudo-nau\u010dna teza o “prirodnoj” superiornosti bele rase. Genocid imperijalne Nema\u010dke nad Herero i Nama narodima Zapadne Afrike s po\u010detka 20. veka pravdan je “ekolo\u0161kim” razlozima: Herero i Name su vi\u0111eni kao ni\u017ea bi\u0107a koji imaju pravo da postoje jedino ukoliko su korisni za belce, “babuni” koji \u0161ire “zarazu” i zaga\u0111uju vodu i hranu, pa ih stoga treba staviti u rezervate, ili jednostavno istrebiti.<\/p>\n\n\n\n Ameri\u010dki konzervator i za\u010detnik ameri\u010dkog ekolo\u0161kog pokreta, Medison Grant ujedno je bio i strastveni zagovornik nau\u010dnog rasizma, a njegov rad na polju konzervacije idejno je neodvojiv od eugenike koju je promovisao. Uspostavljaju\u0107i hijerarhiju kako na polju \u017eivotne sredine, tako i me\u0111u ljudima, Grant je odre\u0111ene forme \u017eivota proglasio vrednim spa\u0161avanja, dok je druge zanemarivao: njegovi konzervatorski napori odnosili su se isklju\u010divo na “kraljevske” biljke i \u017eivotinje. Isto tako, \u017ertvovanje jedinki zarad opstanka vrste nije bilo upitno, naro\u010dito kada su u pitanju bili pojedinci i grupe “bezvredne” za zajednicu. Kao \u0161to postoje ugro\u017eene vrste \u017eivotinja, tako je i bela rasa, Nordici, kako ju je Grant zvao, ugro\u017eena i treba je za\u0161tititi. Ne \u010dudi onda \u0161to je Grant bio jedan od idejnih tvoraca i predvodnika ameri\u010dke anti-imigrantske politike.<\/p>\n\n\n\n U praksi, prelazak sa logike prezervacije (\u010duvanje \u017eivotne sredine zarad opstanka) na logiku konzervacije (\u010duvanje \u017eivotne sredine zarad nje same) u kontekstu SAD-a po\u010detkom 20. veka poslu\u017eio je za sprovo\u0111enje genocida nad starosedeocima: tamo gde je trebalo sa\u010duvati bizone, \u0161to je bio jedan od velikih Grantovih poduhvata, prvo se moralo o\u010distiti od domorodaca koji su ih lovili. Ali ne samo to, “\u010di\u0161\u0107enje” je bilo neophodno i da bi se uspostavili nacionalni parkovi, da bi se \u0161ume sa\u010duvale u svom “izvornom” stanju i tako u nedogled. U osnovi, ovakvo vi\u0111enje o\u010duvanja \u017eivotne sredine je u temelju je kako istorijskog nacizma, tako i savremenih eko-fa\u0161isti\u010dkih pokreta.<\/p>\n\n\n\n Doprinos zavereni\u010dke duhovnosti razvoju eko-fa\u0161izma prevashodno se ogleda u njenom naglasku na aktuelnoj i dolaze\u0107oj propasti, koja se uspe\u0161no nadovezuje na ve\u0107 prisutne radikalno desne tendencije \u2013 ideje o “velikoj zameni stanovni\u0161tva”, prenaseljenosti kao glavnom uzroku ekolo\u0161ke devastacije, te klju\u010dnoj ulozi globalizacije u okidanju ovih procesa. Odbrana od propasti se pronalazi u zaustavljanju ovakvih pogubnih trendova i povratku prethodnim ure\u0111enjima \u2013 od onog pre globalizacije, pa sve do praistorije.<\/p>\n\n\n\n Uloga nju ejd\u017ea u tom klupku, kako prime\u0107uju<\/a> Vard i Voas, je da dominantno odbrambeni stav i anksiozne vizije zavereni\u010dke duhovnosti nadopuni i nadahne pozitivnim programom, duhovnim optimizmom, obe\u0107avaju\u0107i spas kroz transformaciju sopstva i dosezanje vi\u0161eg, bo\u017eanskog nivoa svesti, a koji uklju\u010duju i vra\u0107anje nekom “izvornom” stanju, korenima predaka i neiskvarenoj prirodi.<\/p>\n\n\n\n Najprominentniji pravac nju ejd\u017ea koji direktno tematizuje i politi\u010dki artikuli\u0161e autohtonost, neo-paganizam, duhovni je pokret inspirisan pred-hri\u0161\u0107anskim evropskim religijama. Evropski neo-paganisti sebe vide kao potomke starosedela\u010dkog stanovni\u0161tva koje je hri\u0161\u0107anstvo porobilo i iskvarilo, a izlazak iz sveop\u0161te krize nalaze u povratku originalnoj, pred-hri\u0161\u0107anskoj svesti. Neo-paganizam je u neposrednoj vezi sa zavereni\u010dkom duhovno\u0161\u0107u budu\u0107i da obi\u010dno usvaja vi\u0111enje po kome je istorijska nauka rezultat delovanja elita, te da je prava istina o istoriji skrivena.<\/p>\n\n\n\n U balkanskom kontekstu, pristalice zavereni\u010dke duhovnosti u pitanje dovode dolazak Slovena na Balkan, progla\u0161avaju\u0107i ga zaverom “be\u010dko-berlinske \u0161kole”, te osporavaju slovensko poreklo dana\u0161njih balkanskih naroda, a za njihove neposredne pretke se uzimaju neolitske kulture Vin\u010de, Lepenskog vira, Star\u010deva itd. ((Genetska istra\u017eivanja su utvrdila da su ovakve teze u potpunosti neosnovane. Vidi npr. Rajevac, M. 2019. \u201eDNK Srba \u2013 da li su Srbi autohton narod i naslednici Vin\u010danske Kulture\u201c.<\/a> Ba\u0161ta Balkana)<\/em> U skladu sa eko-fa\u0161isti\u010dkim idejama, neo-paganisti nastoje da svojoj grupi \u2013 koja god ona bila \u2013 pribave legitimitet autohtonosti na odre\u0111enom tlu, naj\u010de\u0161\u0107e tako \u0161to je jednostavno izmi\u0161ljaju. Budu\u0107i da sebe vide kao “autenti\u010dne starosedeoce”, smatraju da imaju pravo na odre\u0111enu zemlju. Svi oni koji nisu adekvatno s(a)vesni, koji to i ne mogu da budu budu\u0107i da nisu “autohtoni” datom tlu, po starom receptu, postaju “potro\u0161ni \u017eivoti”, nezaslu\u017eni spa\u0161avanja, ako ne i direktni neprijatelji. Neo-paganizam se tako vrlo \u010desto stavlja u slu\u017ebu radikalno desnih trendova i podr\u017eava ih.<\/p>\n\n\n\n Kako nagla\u0161ava<\/a> Naomi Klajn, u svom najekstremnijem obliku, eko-fa\u0161izam propoveda da klimatska kriza predstavlja svojevrsno “bo\u017eansko pro\u010di\u0161\u0107enje”: budu\u0107i da na svetu ionako ima previ\u0161e ljudi, kona\u010dni slom \u0107e pre\u017eiveti samo oni vredni spa\u0161avanja. Prema uticajnoj i nju ejd\u017eu bliskoj Gaja hipotezi, planeta Zemlja je zasebno \u017eivu\u0107e bi\u0107e obdareno mo\u0107ima koje prevazilaze mo\u0107i njenih konstitutivnih delova. Velika prekretnica koju new age najavljuje, a \u010diji su okida\u010di informati\u010dka revolucija i ekolo\u0161ka kriza, predstavlja trenutak uspostavljanja njene samosvesti. Kao takva, ona je sposobna da sprovede “veliku \u010distku”.<\/p>\n\n\n\n Naravno, sve ovo ne zna\u010di da su eko-fa\u0161isti nu\u017eno njuejd\u017eeri, “bo\u017eansko pro\u010di\u0161\u0107enje” jednako mo\u017ee da sprovodi i hri\u0161\u0107ansko (ili neki drugo) bo\u017eanstvo, niti obrnuto, da su njuejd\u017eeri nu\u017eno eko-fa\u0161isti, ali ukazuje na njihovu idejnu bliskost: s jedne strane diskurs purizma \u2013 naglasak na “originalnom”, “\u010distom”, “autenti\u010dnom”, a sa druge nu\u017enost odbrane od neprijatelja ove \u010disto\u0107e. O\u010dekivano, neprijatelji su oni koji se progla\u0161avaju “prljavima”, “prido\u0161licama”, “nes(a)vesnima”.<\/p>\n\n\n\n U osvit izraelskog napada na Gazu, kolumbijski predsednik Gustavo Petro upozorio je da Gaza predstavlja tek pokaznu ve\u017ebu za nastupaju\u0107i eko-fa\u0161izam Zapada, koji \u0107e ljude globalnog Juga tretirati kao “potro\u0161ne \u017eivote”, a sve u nastojanju da sa\u010duva svoje privilegije \u2013 od prekomerne potro\u0161nje do politi\u010dke i ekonomske dominacije. “Genocid i varvarska dela upereni protiv palestinskog naroda \u010dekaju sve one koji sa juga be\u017ee zbog klimatske krize<\/a>“, prognozirao je Petro. Ovom sumornom zaklju\u010dku moglo bi se dodati da ne \u010dekaju nego su ve\u0107 tu. Tvr\u0111ava Evropa, na \u010dijim granicama godi\u0161nje ginu hiljade ljudi, izraz je ove politike.<\/p>\n\n\n\n Iako idealizam “povratka prirodi” koji neguje new age mo\u017ee da doprinese unapre\u0111enju brige o \u017eivotnoj sredini, on ima i svoju opasnu stranu. Insistiranje na \u010disto\u0107i, vra\u0107anju korenima i izvorima, opasno je blizu ideologiji “krvi i tla” koja je nosila nacizam, a okretanje purizmu i nativizmu ne mo\u017ee doneti ni\u0161ta osim novih \u010di\u0161\u0107enja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Priroda je jedna od centralnih, ako ne i vrhovna tema nju ejd\u017ea. Polaze\u0107i od opravdane kritike antropocentrizma i modernisti\u010dkog odnosa prema prirodnoj sredini kao odnosa dominacije, new age spas od devastacije nalazi u “povratku prirodi” kao jednom od koraka ka “bu\u0111enju svesti” i uspostavljanju nove stvarnosti. Nativisti\u010dke ideje o vra\u0107anju korenima, zami\u0161ljenom stanju autohtonosti i […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":47439,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1874,1873,334,1843],"theme":[457],"country":[616,459],"articleformat":[450],"coauthors":[1023],"class_list":["post-47435","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-eko-fasizam","tag-ekofasizam","tag-ekologija","tag-new-age","theme-klima","country-balkan-balkan","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47435","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=47435"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47435\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":47440,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47435\/revisions\/47440"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/47439"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=47435"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=47435"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=47435"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=47435"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=47435"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=47435"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=47435"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ekolo\u0161ke politike radikalne desnice<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
New age, zavereni\u010dka duhovnost i eko-fa\u0161izam<\/strong><\/h2>\n\n\n\n