New age je primarno \u017eenski pokret, ne samo prema visokom udjelu sljedbenica, nego i kao post-tradicionalna religija u \u010dijem sredi\u0161tu je afirmiranje tzv. “\u017eenskog principa”. Me\u0111utim, slavljenje “prirodne” \u017eenskosti oslanja se na rodnu dihotomiju \u010dija predstava \u017eene kao da je ispala iz ud\u017ebenika za dobru doma\u0107icu iz pro\u0161log stolje\u0107a. Takva rodna politika lako prerasta u antipod feminizma, obranu “prirodnog poretka” od nasrtaja tzv. rodne ideologije, \u0161to \u010desto new age \u010dini saveznikom konzervativnih politi\u010dkih snaga. \u00a0<\/p>\n\n\n\n
New Age se naj\u010de\u0161\u0107e razume kao prvenstveno \u017eenski pokret. \u017dene \u010dine ve\u0107inu sledbenica nju ejd\u017ea (izme\u0111u 70% i 80% prema razli\u010ditim istra\u017eivanjima), mada se mu\u0161karci, kao gurui i u\u010ditelji, \u010de\u0161\u0107e nalaze na pozicijama mo\u0107i (uz trend promene u korist \u017eena). Iako su \u017eene i ina\u010de religioznije od mu\u0161karaca, rodni jaz u kontekstu nju ejd\u017ea je jo\u0161 ve\u0107i. Studija iz 2013. predla\u017ee dva mogu\u0107a obja\u0161njenja ovog fenomena: nju ejd\u017eu inherentnu rodnu perspektivu odnosno afirmaciju “\u017eenskosti” i patrijarhalnu nesklonost mu\u0161karaca da tra\u017ee pomo\u0107. Rodne i (kvazi)feministi\u010dke dimenzije ne predstavljaju tek jedan aspekat nju ejd\u017ea, ve\u0107 presudno oblikuju pokret. Uticaj feminizma na razvoj nju ejd\u017ea je odlu\u010duju\u0107i, na prvom mestu zbog ve\u0107e ekonomske nezavisnosti \u017eena te mogu\u0107nosti \u017eena da se uklju\u010de u taj pokret, ali i na simboli\u010dkoj ravni, u smislu razvoja njegovih na\u010dela i principa. Parola tre\u0107eg talasa feminizma “li\u010dno je politi\u010dko” o\u010ditava se u naglasku njuejd\u017eerske spiritualnosti na individualnom duhovnom iskustvu, kao i na projektu promene sveta na temelju sopstvene transformacije. Nju ejd\u017e se tako uspostavlja kao “post-tradicionalna religija” koja odbacuje maskuline strukture i u\u010denja tradicionalnih crkava u korist takozvanog “\u017eenskog principa”. Me\u0111utim, dominantni modeli mu\u0161kosti i \u017eenskosti u kolektivnoj imaginaciji nastavljaju da budu me\u0111usobno isklju\u010divi.<\/p>\n\n\n\n
U nju ejd\u017eu se, generalno gledano, mogu zapaziti dve rodne perspektive. Jedna nagla\u0161ava razlike, suprotstavljaju\u0107i se vladaju\u0107em maskulinom poretku i vrednostima, isti\u010de feminine dimenzije alternativne duhovnosti, te “\u017eensku” ose\u0107ajnost, intuiciju, komunitarnost postavlja nasuprot “mu\u0161kom” razumu, racionalnosti, individualnosti. Druga te\u017ei da dekonstrui\u0161e rodne razlike i dualnost, i potcrta ideje autonomije, osna\u017eivanja i egalitarnosti. Ipak, ova podela je u mnogome samo uslovna, jer se u praksi perspektive prepli\u0107u, a osna\u017eivanje i egalitarnost se naj\u010de\u0161\u0107e stavljaju u slu\u017ebu primarne “prirodne” mu\u0161ko\/\u017eensko dihotomije. Upravo razumevanje \u017eenskosti kao isklju\u010divo prirodnog, a ne (i) dru\u0161tvenog fenomena, nju ejd\u017e neretko \u010dini saveznikom konzervativnih politi\u010dkih snaga.<\/p>\n\n\n\n
Najistaknutiji pravac nju ejd\u017ea koji u fokus direktno postavlja \u017eenu \u2013 “feminizam boginje”, “pokret boginje”, “bo\u017eanska \u017eenskost” ili “Vika” \u2013 nastaje sa te\u017enjom da pribli\u017ei ideje \u017eenskog oslobo\u0111enja s jedne, i duhovnosti usredsre\u0111ene na \u017eenskost, sa druge strane. Nastavljaju\u0107i se na rodno propitivanje bo\u017eanskog, blisko prvom talasu feminizma, “bo\u017eanska \u017eenskost” se konstitui\u0161e kao zasebni pravac neo-paganizma tokom 60ih i 70ih godina. Kao i okvir nju ejd\u017ea kome pripada, pokret je tipi\u010dno eklekti\u010dan i decentralizovan; odbacuje hijerarhije, a umesto zajedni\u010dkog sistema verovanja nagla\u0161ava li\u010dno iskustvo, pa tako prihvata elemente sli\u010dnih ili pak suprotstavljenih teologija, reinkarnaciju i raj, dualnost i monizam. Sredi\u0161nje ideje \u201epokreta boginje\u201c uklju\u010duju verovanje u \u017eensko bo\u017eanstvo koje je transcendentno i imanentno (arhetip i opipljiva boginja-majka), zatim shvatanje prirode kao svete i \u017eenske (Majka Priroda koja daje i neguje \u017eivot), kao i odbacivanje diskursa spasenja i traganje za duhovnim prosvetljenjem kroz telo, ali i napu\u0161tanje sekularnosti, odnosno nastojanje da se modernost nadopuni, obnovi duhovno\u0161\u0107u. Budu\u0107i da im tradicionalne religije (naro\u010dito Abrahamske) ne poma\u017eu da adresiraju probleme \u017eenskog iskustva, sledbenice Vike obo\u017eavaju kosmos kao matericu sveprisutne Boginje majke.<\/p>\n\n\n\n
Preokupacija matericom, \u017eenskim reproduktivnim organom, kao i njoj bliska konceptualizacija Planete kao Majke Zemlje, provejavaju kroz celokupan new age pokret. Feminizam koji proizilazi iz ovakve konceptualizacije, barem u svom najprisutnijem obliku, te\u017ei ostvarivanju jednakih mogu\u0107nosti za mu\u0161karce i \u017eene, ali na bazi razumevanja da se oni biolo\u0161ki i fizi\u010dki razlikuju, te da ne treba ni da budu tretirani na isti na\u010din, ve\u0107 u skladu sa svojim zasebnim karakteristikama. U ovakvom \u010ditanju rodnih razlika, \u017eenskost je povezana sa energijama koje “le\u010de” i “primaju”, dok se one koje “proizvode” i “potvr\u0111uju” smatraju mu\u0161kima. “Nju ejd\u017e \u017eena \u017eeli da se njena \u017eenskost po\u0161tuje”, pi\u0161e jedna nju ejd\u017e edukatorka, “Bo\u017eji dar je to \u0161to samo \u017eene mogu da ra\u0111aju”. \u010clanak “The New Age Woman”, na web stranici jednog ameri\u010dkog retreat<\/em> centra za meditaciju i mindfulness<\/em>, daje vrlo preciznu definiciju \u017eene novog doba, koju valja u celosti navesti:<\/p>\n\n\n\n “(\u2026) povi\u0161ena vibraciona energija planete Zemlje neprekidno podi\u017ee svest svih pojedinaca (\u2026) Vrhunski simbol ove duhovne renesanse je pojava \u017eene novog doba. (\u2026) Potpuno sigurna u svojoj \u017eenskosti, \u017eena novog doba je \u010dvrst toranj, ali ne i krut. Umesto toga, ona je slika fleksibilnosti, dr\u017ee\u0107i se svog prirodnog, mekog ose\u0107aja za pokornost, povezanog sa bo\u017eanskom \u017eensko\u0161\u0107u, \u010dini to tako da se nikada ne ose\u0107a slabom ili submisivnom.”<\/p>\n\n\n\n Diskurs “prirodnosti” sve je prisutniji u javnom polju, a naro\u010dito je o\u010digledan po pitanju maj\u010dinstva: ideal majke koja dete na svet donosi i podi\u017ee “prirodno”, a koji direktno izviru iz nju ejd\u017ea, podrazumeva imperativ “prirodnog” poro\u0111aja (bez epiduralne anestezije koja ubla\u017eava bol), kao i naglasak na benefitima ku\u0107nog poro\u0111aja. Maj\u010dinski \u017eivotni stil podrazumeva i obavezu dojenja, odnosno stigmu u slu\u010daju nedojenja, a kasnije zdravu ishranu i odgoj, koja od majke zahteva apsolutnu posve\u0107enost detetu.<\/p>\n\n\n\n Ovakva konceptualizacija \u017eenskosti ve\u0107 na prvi pogled je kompatibilna sa patrijarhalnim sistemom. Tzv. nju ejd\u017e feminizam, tako je blizak kvazi-feministi\u010dkim strujama kao \u0161to su “novi feminizam”, nastao u okrilju katoli\u010dke crkve, i “pro-life feminizam”, ali i radikalnim feminizmom. Zajedni\u010dki im je biologizam kao klju\u010dni, ako ne i jedini, kriterijum za definisanje \u017eene, odnosno mu\u0161karca.<\/p>\n\n\n\n Navodna opasnost ideje roda formuli\u0161e se sredinom 90ih u okrilju Katoli\u010dke crkve, da bi je uskoro prigrlile i druge religije, kao i desni i radikalno desni, ali i levi 1<\/a><\/sup> pokreti i partije \u0161irom sveta. U zavereni\u010dkim \u010ditanjima, “rodna ideologija” te\u017ei da uni\u0161ti “tradicionalnu porodicu”, ona promovi\u0161e promiskuitet pogoduju\u0107i \u0161irenju polno prenosivih bolesti, doprinosi smanjenju broja sklopljenih brakova kao i porastu razvoda, zbog nje se ra\u0111a manje dece, \u0161to u kona\u010dnici dovodi do demografskog sloma (pa je neretko predstavljana i kao instrument “velike zamene stanovni\u0161tva”). Iako iz razli\u010ditih smerova, nju ejd\u017e i neo-konzervativizam dolaze do sli\u010dnog re\u0161enja, u pitanju je “povratak prirodi”, vra\u0107anje stabilnim i jasnim, u ovom slu\u010daju rodnim, ulogama, kako bi se doseglo izgubljeno stanje potpunosti. Pozitivna i afirmi\u0161u\u0107a predstava o “\u017eenskosti” koju promovi\u0161e nju ejd\u017e, u okvirima zavereni\u010dke duhovnosti prerasta u “istinu”, “prirodni poredak” koji treba odbraniti od nasrtaja tzv. “rodne ideologije”, a koja se predstavlja kao oru\u0111e me\u0111unarodne feministi\u010dko-LGBT zavere.<\/p>\n\n\n\n Pojava fenomena kao \u0161to su \u201etradwife\u201c influenserke, izraz je nastojanja da se alternativa “rodnoj ideologiji” romantizuje i u\u010dini privla\u010dnom. Tradicionalna \u017eena brine o domu i deci, ona je u slu\u017ebi mu\u017ea (i porodice), \u0161to me\u0111utim ne zna\u010di da mu je inferiorna, ve\u0107 da igra jednako va\u017enu, ali druga\u010diju, ulogu od njega.<\/p>\n\n\n\n Budu\u0107i da oblast politike smatra bezvrednom, uskra\u0107uju\u0107i joj bilo kakvu ulogu u novom poretku sveta, nju ejd\u017e je a priori<\/em> anti-feministi\u010dki, iako je nominalno “\u017eenski”. Polazi\u0161ta nju ejd\u017ea me\u0111utim imaju svoje politi\u010dke razrade, a ve\u0107 su i sama njegova verovanja i prakse politi\u010dni. Dok sa jedne strane zagovara politi\u010dko isklju\u010divanje, odnosno zamenu politi\u010dkih sredstava za ona spiritualna, sa druge se otvara za revizionisti\u010dka \u010ditanja i (zlo)upotrebe.<\/p>\n\n\n\n Kao individualisti\u010dka religija, koja obe\u0107ava prosvetljenje i promenu sveta li\u010dnim preobra\u017eajem (a ne politi\u010dkim sredstvima), nju ejd\u017e je kompatibilan sa vrhovnim narativom kasnog postmodernizma kako ga defini\u0161e filozofkinja Rozi Brajdoti: s jedne strane neizbe\u017enost kapitalisti\u010dke ekonomije kao istorijski dominantne forme ljudskog progresa, a sa druge biolo\u0161ki esencijalizam. Iz njega proizilazi i mejnstrim metadiskurs neo-liberalnog post-feminizma koji se po pitanju rodnih odnosa stopio sa neo-konzervativizmom. Kako pi\u0161e Brajdoti, uzev\u0161i finansijski uspeh kao jedini indikator statusa \u017eena, i ignori\u0161u\u0107i pritom njihove politi\u010dke pozicije, neoliberalni jezik rodne ravnopravnosti se pokazao kao anti-feministi\u010dki mehanizam. Neguju\u0107i ideju o “izuzetnim \u017eenama”, post-feminizam je feministi\u010dkim heroinama proglasio \u017eene koje su eksplicitno odbijale da se dovedu u vezi sa pokretima za \u017eensko oslobo\u0111enje. Sli\u010dno \u010dini i nju ejd\u017e, dodu\u0161e na svoj na\u010din, stavljaju\u0107i transformaciju sopstva izvan i ispred svakog politi\u010dkog konteksta.\u00a0<\/p>\n\n\n\n Iz ovoga sledi jo\u0161 jedna zna\u010dajna razlika izme\u0111u feminizma i nju ejd\u017ea. Dok new age egalitarnost posti\u017ee monizmom (jednaki smo jer smo deo jednoga), a neoliberalizam imperativom tr\u017ei\u0161ne logike (kojoj smo svi jednako podre\u0111eni), feminizam izvore ravnopravnosti tra\u017ei u dru\u0161tvenoj pravdi, a koja je inherentno politi\u010dka.<\/p>\n\n\n\n Iako u feministi\u010dkom maniru \u017eenu odbija da defini\u0161e kao drugost u odnosu na mu\u0161karca, new age razliku i dalje artikuli\u0161e u binarnim kategorijama i nekriti\u010dki usvaja me\u0111usobno isklju\u010dive, preovla\u0111uju\u0107i dru\u0161tvene modele mu\u0161kosti i \u017eenskosti. Time neretko doprinosu \u0161irenju revizionisti\u010dkih, umjesto emancipatornih tendencija. Za razliku od toga, feministi\u010dko \u010ditanje “smrti Mu\u0161karca” (kao mere svega) otvorilo je put i dekonstrukciji \u017dene i drugih kategorija (rasnih i ne-ljudskih Drugih), postavljaju\u0107i pitanje njihovih unutra\u0161njih kompleksnosti.<\/p>\n New age je primarno \u017eenski pokret, ne samo prema visokom udjelu sljedbenica, nego i kao post-tradicionalna religija u \u010dijem sredi\u0161tu je afirmiranje tzv. “\u017eenskog principa”. Me\u0111utim, slavljenje “prirodne” \u017eenskosti oslanja se na rodnu dihotomiju \u010dija predstava \u017eene kao da je ispala iz ud\u017ebenika za dobru doma\u0107icu iz pro\u0161log stolje\u0107a. Takva rodna politika lako prerasta u […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":47403,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[174,1843],"theme":[458],"country":[459],"articleformat":[450],"coauthors":[1023],"class_list":["post-47401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-feminizam","tag-new-age","theme-drustvo","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=47401"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47401\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":47408,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47401\/revisions\/47408"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/47403"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=47401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=47401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=47401"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=47401"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=47401"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=47401"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=47401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Zavereni\u010dka duhovnost i rodna politika<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Anti-feminizam i kvazi-feminizam nju ejd\u017ea<\/strong><\/h2>\n\n\n\n