{"id":47081,"date":"2024-06-11T10:09:49","date_gmt":"2024-06-11T09:09:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=47081"},"modified":"2024-06-12T11:37:01","modified_gmt":"2024-06-12T10:37:01","slug":"zavjerenicka-duhovnost-kao-politicki-program","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=47081","title":{"rendered":"Zavjereni\u010dka duhovnost kao politi\u010dki program"},"content":{"rendered":"\n

Suvremena desnica i konspiritualizam prona\u0161li su zajedni\u010dki jezik na temama “autohtonosti” naroda, prirodnosti dru\u0161tvenih hijerarhija, rodnih uloga i seksualnih praksi, obrani tjelesne “autonomije” i zavjera o “globalistima”. Nakon analize <\/a>odnosa new age duhovnosti, desnice i teorija zavjere, Aleksandra Savanovi\u0107 daje pregled politi\u010dkih i ekonomskih ideja koje proizlaze iz njihovih zajedni\u010dkih pretpostavki, a mogu se ili su se mogli prona\u0107i u programima srpske stranke Dosta Je Bilo i pokreta Mi – Glas iz naroda, kao i hrvatskih stranaka \u017divi zid, Most i Domovinski pokret. <\/p>\n\n\n\n

Atmosfera kulturnog pesimizma i politi\u010dkog razo\u010daranja koji su usledili deceniju nakon trijumfalnog progla\u0161enja “kraja istorije”, nesumnjivo su dali svoj doprinos degeneraciji njuejd\u017eerske otvorene i anti-autoritarne egalitarnosti u anksiozne zavereni\u010dke pri\u010de o neprijateljskim elitama i skrivenim pretnjama. Teroristi\u010dki napadi 11. septembra, ameri\u010dka invazija na Avganistan (2001.) i Irak (2003.), svetska finansijska kriza (2007-08.), ozna\u010dili su zavr\u0161etak perioda optimizma. Velika prekretnica koju nju ejd\u017e i\u0161\u010dekuje i slavi za konspiritualiste <\/a>postaje apokalipti\u010dni trenutak, trenutak “otkrovenja”, obelodanjivanja tajne zavere kojoj se treba suprotstaviti. <\/p>\n\n\n\n

Konture i nosioci<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Naspram apologije neoliberalne globalizacije devedesetih i s po\u010detka dvehiljaditih, u drugoj deceniji 21. veka, ja\u010daju politi\u010dki zahtevi za suvereno\u0161\u0107u na koje nailazimo kako u centru (Brexit, Tramp) tako i u neokolonijalnim (polu)periferijama, kao \u0161to su zemlje biv\u0161e Jugoslavije. Postaju\u0107i njenim nevoljkim gubitnikom, sam Zapad, doju\u010dera\u0161nji glavni promoter slobodne trgovine, pravi ideolo\u0161ki zaokret, pribli\u017eavaju\u0107i se idejama trgovinskih blokova i merkantilizma. U govoru pred Generalnom skup\u0161tinom UN-a 2018., tada\u0161nji (i vrlo mogu\u0107e budu\u0107i) ameri\u010dki predsednik D. Tramp sa\u017eeo<\/a> je ovaj program: “Umesto ideologije globalizma, prigrlili smo doktrinu patriotizma. \u0160irom sveta, odgovorne nacije moraju da se suprotstave pretnji suverenitetu koje dolaze kako od globalnih upravlja\u010dkih struktura, tako i od drugih, novih oblika prinude i dominacije.”<\/p>\n\n\n\n

Ovakva politi\u010dka klima nesumnjivo je u korelaciji sa popularno\u0161\u0107u zavereni\u010dke duhovnosti. Razvojni put jednog od njenih najistaknutijih predstavnika, britanskog komi\u010dara i influensera Rasela Brenda (Russell Brand), odli\u010dno ilustruje trend preobra\u017eaja proto-levog nju ejd\u017ea fokusiranog na isceljenje (Brend je biv\u0161i zavisnik koji na svojim kanalima promovi\u0161e zna\u010daj li\u010dnog preobra\u017eaja, redovno praktikuje meditaciju, a nedavno se i krstio) u zavereni\u010dke diskurse raskrinkavanja i samoodbrane. Inicijalno levi populista, Brend se poslednjih godina pribli\u017eio zavereni\u010dkoj desnici, reprodukuju\u0107i njene uobi\u010dajene narative koji na mesto materijalne analize interesa kapitala, stavljaju zavereni\u010dku pri\u010du o “tajnim dru\u0161tvima”.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dni protivnik za zavereni\u010dku duhovnosti je “elita”, tzv. establi\u0161ment ili globalisti (i njima bliska “duboka dr\u017eava<\/a>“) koji stoje iza poku\u0161aja uspostavljanja “novog svetskog poretka”. S tim u vezi transparentnost, nepoverenje u mejnstrim medije, borba protiv korupcije i sli\u010dno, predstavljaju zna\u010dajnu ta\u010dku politi\u010dkih programa bliskih zavereni\u010dkoj duhovnosti. Populisti\u010dke teorije o neprijateljskim elitama dobro kotiraju na svim meridijanima. Dugogodi\u0161nji turski predsednik Erdogan sam je lansirao izraz \u00fcst ak\u0131l<\/em> (mastermind<\/em>) kojim naziva skrivenu zaveru protiv turske dr\u017eave i nacije, a iza koje stoji ameri\u010dka vlada, ili njeni pojedini elementi, u dosluhu sa unutra\u0161njim neprijateljima. Gotovo polovina (46%) gra\u0111ana Nema\u010dke se sla\u017ee da “postoje tajne organizacije koje uti\u010du na politi\u010dke odluke”, a radikalno desni AFD uveliko koristi zavereni\u010dki vokabular (“velika zamena”, “novi svetski poredak”, “globalisti”), te ispostavlja zahtev za narodnom suvereno\u0161\u0107u i nacionalnom obnovom \u010dime bi se nanovo uspostavili stabilni, \u010dvrsti identiteti i doseglo izgubljeno stanje potpunosti 1<\/a><\/sup> Skepsa spram slobode kretanja roba, usluga i kapitala ruku pod ruku ide sa naporom da se dodatno ograni\u010di i sloboda kretanja ljudi. Slavljenje multikulturalnosti ustupa mesto o\u010duvanju “na\u0161eg na\u010dina \u017eivota”. Nakon migrantske krize 2015. godine, rasni, kulturni, verski “drugi”, re\u010dju migrant, tuma\u010di se kao instrument i nosilac “velike zamene”.<\/p>\n\n\n\n

U svetlu epidemije COVID-a, va\u017ean politi\u010dki zahtev konspiritualista postaje i telesna autonomija. Zavereni\u010dka verzija telesne autonomije podvla\u010di “suverenost” tela, odnosno apsolutnog prava pojedinca da odlu\u010duje na koji na\u010din \u0107e ga tretirati. Predmet naj\u017ee\u0161\u0107e kritike je obavezna vakcinacija (iza koje stoji farmaceutska mafija, \u010dipovi Bila Gejtsa itd.), ali ova tema zahvata i mnogo \u0161ire, od zdravog \u017eivota, brige o telu i ishrani (5G, GMO) do alternativne medicine i “svetosti \u017eivota”, odnosno pro-life pozicija, koje su u tesnoj vezi sa borbom protiv “rodne ideologije”.<\/p>\n\n\n\n

Nju ejd\u017eersku kritiku modernisti\u010dke podvojenosti \u010covek\/Priroda, i afirmaciju “prirode”, koja je bo\u017eanska, zavereni\u010dka duhovnost preina\u010duje u “prirodnost” shva\u0107enu kao uvre\u017eenost, iskonsku, drevnu “istinu”, (\u010ditaj “tradiciju”) neukaljanu blatom (post)moderne problematizacije. Prirodna je heteroseksualna porodica, prirodno je da je funkcija \u017eene da ra\u0111a i neguje, prirodan je “narod” (etno-nacionalna skupina), koji ima svoje “prirodno stani\u0161te”, i prirodni “na\u010din \u017eivota”, prirodne su hijerarhije me\u0111u narodima itd.<\/p>\n\n\n\n

Budu\u0107i da nominalno polje politike vide kao paravan koga su prozreli, pristalice veruju da su u posedu “prave istine”, te nastoje da je otkriju drugima. Na ovom mestu konspiritualisti ponekad pose\u017eu dublje u nju ejd\u017e. Ono \u0161to im je omogu\u0107ilo da uvide istinu nije racionalno rasu\u0111ivanje, ve\u0107 transcedentalna spoznaja. Nosioci ovakvog metafizi\u010dkog preobra\u017eaja su kako pojedinci tako i grupe, “narod”, kome se pripisuje neka vrsta mitskog kvaliteta (u slu\u010daju srpskog naroda u pitanju je “slobodarski duh”, dok posebno opskurni pravci govore o “kvantnim mozgovima”).<\/p>\n\n\n\n

Doma\u0107a radinost<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Na prostoru biv\u0161e SFRJ politi\u010dke ideje zavereni\u010dke duhovnosti u\u017eivaju veliku popularnost. Trop o kvarnim elitama zajedni\u010dki je manje-vi\u0161e svim politi\u010dkim akterima (s tim \u0161to su im elite druga\u010dije). Njeni glavni predstavnici su punopravni u\u010desnici politi\u010dkih institucija, a \u010dine ih uglavnom desne, ali i (pseudo)leve, uvek nagla\u0161eno nacionalno ostra\u0161\u0107ene, opcije.<\/p>\n\n\n\n

Uzlet nju ejd\u017ea na Balkanu de\u0161ava se paralelno sa tranzicijom (iako je prisutan i ranije). Pregr\u0161t coach-eva, iscelitelja, u\u010ditelja i instruktora svih mogu\u0107ih fela nude (prodaju) isprobane i prakti\u010dno dokazane tehnike li\u010dnog razvoja i\/li prosvetljenja kojima se unapre\u0111uju odnosi, sti\u010de samopouzdanje, kreiraju pravi ciljevi i posti\u017ee “izuzetan \u017eivot”. Jedna od popularnijih metodologija, NLP (neurolingvisti\u010dko programiranje), tako se naziva jo\u0161 i “nauka o uspehu”. Cilj ovakvih metoda ne iscrpljuje se u uspehu, iako se materijalno postignu\u0107e, u skladu sa dominantnom ideologijom, \u010dini kao neophodan korak ka drugim, vi\u0161im podvizima. Nadalje treba dosegnuti “ispunjenost”, “duhovno isceljenje”, pa i “ozdravljenje \u010ditave planete”, kako obe\u0107ava HYL (heal your life<\/em>) metoda.<\/p>\n\n\n\n

Popularizaciji ovakvih verovanja doprinose i javne li\u010dnosti poput Novaka \u0110okovi\u0107a koji je duboko zaglibio u nju ejd\u017e, ali nije daleko ni od konspiritualnosti. Od tvrdnji da se zaga\u0111ena voda mo\u017ee pro\u010distiti snagom uma, te da molekuli vode reaguju na na\u0161a ose\u0107anja i govor, preko odbijanja da se vakcini\u0161e protiv Covid-a, do promocije “alternativne istorije”, \u0110okovi\u0107 je prakti\u010dno postao maskota \u010ditavog pokreta. U njegovom se svetonazoru jasno prepoznaje i tipi\u010dna everything goes<\/em> eklektika: pravoslavlje i meditacija, srpstvo i paganstvo, alternativna i tradicionalna medicina. Va\u017ena je i pojava pseudo-nau\u010dnika Semira Osmanagi\u0107a i njegove teorije o Bosanskoj piramidi Sunca, kao i mnogobrojnih javnih li\u010dnosti i medijskih sadr\u017eaja, od klasika “Na rubu znanosti” do beskrajne plejade manje ili vi\u0161e popularnih influensera u poljima od bezazlenih do bizarnih.<\/p>\n\n\n\n

Ta\u010dke presecanja naturalisti\u010dke i monisti\u010dke filozofije nju ejd\u017ea sa zavereni\u010dkom fiksacijom na odbranu od “globalista”, kao \u0161to su telesna autonomija, pitanje “autohtonosti” naroda, te “prirodnosti” dru\u0161tvenih hijerarhija i ure\u0111enja, rodnih uloga i seksualnih praksi, kao i problem o\u010duvanja \u017eivotne sredine, posebno su podlo\u017ene politizaciji.<\/p>\n\n\n\n

Politi\u010dki nosioci zavereni\u010dke duhovnosti u Srbiji i Hrvatskoj<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

U Srbiji naznake zavereni\u010dke duhovnosti u institucionalnoj politici mo\u017eemo primetiti u evoluciji pokreta Dosta Je Bilo (kasnije Suverenisti). Pored sna o suverenosti, DJB je u institucionalni politi\u010dki diskurs uveo teorije zavere, pre svega antimigrantske i antivakserske, ali i one “ekscentri\u010dnije”, kao \u0161to je teza o autohtonosti slovenskog stanovni\u0161tva na Balkanu. Neke od popularnijih ideja \u2013 npr. o “velikoj zameni” i “rodnoj ideologiji” usvojile su i Dveri i druge grupe i grupice na krajnjoj desnici. U poslednje vreme je primat me\u0111u konspiritualistima preuzeo pokret Mi \u2013 Glas iz naroda, koji je na izborima decembra 2023. u\u0161ao u Narodnu skup\u0161tinu. Pokret predvodi (ili ga je predvodio) Dr Branimir Nestorovi\u0107, pulmolog i \u010dlan kriznog \u0161taba Vlade Srbije u vreme epidemije Covid-a 2<\/a><\/sup>. Nestorovi\u0107 je u pravom smislu te re\u010di guru, nadrilekar, \u0161aman, \u010dovek koji je spoznao “istinu”, i ne libi se da je podeli. Od teorija da su ljudi plavih o\u010diju poreklom vanzemaljci, preko tvrdnji da vakcine ubijaju decu, do tuma\u010denja pro\u0161logodi\u0161njih masovnih ubistava kao masla “nekih slu\u017ebi”, Nestorovi\u0107 je zavredio titulu vrhovnog zavereni\u010dkog proroka. Sam pokret je politi\u010dki \u0161arenolik, sastavljen iz tvrdih nacionalista, proruskih ili antizapadnih glasova, ali i tzv. nacionalne levice koja nastoji da iskora\u010di u mejnstrim. Okosnica njihovog programa je ekonomska i politi\u010dka “dekolonizacija Srbije”, povratak “suverenosti”, naoru\u017eanje i odbrana granica, te razvoj male poljoprivrede u cilju postizanja prehrambene samodovoljnosti.<\/p>\n\n\n\n

Glavni nosilac zavereni\u010dkih diskursa u Hrvatskoj je stranka Most, \u010diji pojedini predstavnici redovno koriste zavereni\u010dki lingo \u2013 pored “sto\u017eerokracije”, na meti je i obavezna vakcinacija, pravo na poba\u010daj i “rodna ideologija”, ali i “anti-narodna” klimatska politika, a tezu o “velikoj zamjeni stanovni\u0161tva” uz Most, otvoreno zastupa i Domovinski pokret. Za prodor zavereni\u010dkih tema u hrvatski politi\u010dki mejnstrim zaslu\u017ean je \u017divi zid (prethodno Savez za promjene), pokret koji je izgubio glasa\u010de, ali ne i vidljivost (njegov lider Ivan Pernar u me\u0111uvremenu je postao influenser). “Na tvojoj strani, a ne uz globaliste, tajkune i korupciju”, bio je izborni slogan koalicije Mosta i Hrvatskih suverenista koja je na nedavno zavr\u0161enim nacionalnim izborima ostvarila odli\u010dan rezultat. U uspehe svog prethodnog rada koalicija ubraja borbu protiv “sto\u017eerokracije” i korupcije, te za o\u010duvanje monetarnog suvereniteta, odbranu seljaka i granica, kao i “hrvatske obitelji i obiteljskih vrijednosti”. Iako sna\u017eno usidrena u katoli\u010danstvo, zavereni\u010dka desnica u Hrvatskoj pokazuje i odre\u0111ene konspiritualne uticaje, ne samo u smislu tema (apokalipti\u010dno \u010ditanje savremenog trenutka, opsesija “globalistima”, diskurs “prirodnosti” \u2013 afirmacija “\u017eenskosti”, telesne autonomije), nego i pristupa (nju ejd\u017eersko otvaranje ka ranjivosti, pokazivanje li\u010dnih i intimnih borbi tj. transformacija u javnom polju i nastupima).<\/p>\n\n\n\n

I desna i (pseudo)leva varijanta politi\u010dkih artikulacija zavereni\u010dke duhovnosti zaokupljene su klju\u010dnim populisti\u010dkim temama: narodom (prirodni nacionalizam) i anti-elitizmom. Ono \u0161to ih donekle razlikuje je ekonomski program \u2013 dok desnica isti\u010de privatnu inicijativu, tr\u017ei\u0161ne slobode (ni\u017ee poreze) i neotu\u0111ivost privatne svojine, levi pravci nagla\u0161avaju dr\u017eavnu intervenciju, kori\u0161\u0107enje sopstvenih rezervi, zadu\u017eivanje kod centralne banke, bolje upravljanje dr\u017eavnim preduze\u0107ima. Interesantno je, me\u0111utim, da i u ekonomskom pogledu postoje presecanja, na primer obe predla\u017eu revitalizaciju sela, porodi\u010dnih gazdinstava i male poljoprivrede. Interesantno je i to \u0161to upravo ta presecanja neodoljivo podse\u0107aju na nacisti\u010dku romantizaciju seoske proizvodnje. <\/p>\n

  1. Wojczewski, Thorsten. 2022. \u201cConspiracy Theories, Right-Wing Populism and Foreign Policy: The Case of the Alternative for Germany\u201d, Journal of International Relations and Development, vol. 25, pp. 130-158.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Nakon uspeha na izborima pokret se ubrzo podelio na dve struje, koje predvode Nestorovi\u0107 i Branko Pavlovi\u0107, jedan od istaknutijih ideologa \u201enacionalne levice\u201c.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Suvremena desnica i konspiritualizam prona\u0161li su zajedni\u010dki jezik na temama “autohtonosti” naroda, prirodnosti dru\u0161tvenih hijerarhija, rodnih uloga i seksualnih praksi, obrani tjelesne “autonomije” i zavjera o “globalistima”. Nakon analize odnosa new age duhovnosti, desnice i teorija zavjere, Aleksandra Savanovi\u0107 daje pregled politi\u010dkih i ekonomskih ideja koje proizlaze iz njihovih zajedni\u010dkih pretpostavki, a mogu se ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":47094,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1856,1857,1844,275,1855,1843],"theme":[458],"country":[38,11],"articleformat":[450],"coauthors":[1023],"class_list":["post-47081","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-domovinski-pokret","tag-dosta-je-bilo","tag-duhovnost","tag-ekstremna-desnica","tag-most","tag-new-age","theme-drustvo","country-hrvatska","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47081","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=47081"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47081\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":47093,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/47081\/revisions\/47093"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/47094"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=47081"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=47081"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=47081"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=47081"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=47081"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=47081"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=47081"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}