Nakon \u0161to je otkriveno da je krajem novembra pro\u0161le godine odr\u017eano okupljanje na kojem je razmatran plan o “remigraciji” miliona imigranata koji \u017eive u Nema\u010dkoj, sve se otvorenije diskutuje o mogu\u0107nosti zabrane Alternative za Nema\u010dku (AfD). Sastanku su prisustvovali, ne samo visoki funkcioneri ove stranke, ve\u0107 brojni aktivnosti neofa\u0161isti\u010dkih i neonacisti\u010dkih organizacija, ali i biznismeni, te simpatizeri Hri\u0161\u0107ansko demokratske unije (CDU). Ubrzo nakon \u0161to je otkriveno da je sastanak odr\u017ean, \u0161irom Nema\u010dke su organizovani masovni protesti.<\/p>\n\n\n\n
AfD je, prema trenutnim anketama, druga najja\u010da stranka u Nema\u010dkoj, dok je u pojedinim pokrajinama u kojima \u0107e se odr\u017eati izbori na jesen slede\u0107e godine, na prvom mestu. Nema\u010dki ustav otvara mogu\u0107nost zabrane stranaka koje podrivaju ustavni poredak i zala\u017eu se za kr\u0161enje osnovnih ljudskih prava \u2013 nema potrebe detaljnije obja\u0161njavati poreklo takve odredbe.<\/p>\n\n\n\n
Nedavno je Gardijan<\/a> na svojoj stranici objavio niz tekstova razli\u010ditih, novinara, politikologa i sociologa u kojima su suprotstavljeni argumenti za i protiv zapo\u010dinjanja postupka protiv AfD-a. Na ovom mestu ne\u0107emo detaljnije razmatrati da li je opravdano zabraniti AfD, ve\u0107 \u0107emo se baviti pitanjem da li su ovakve i sli\u010dne strategije korisno oru\u017eje u politi\u010dkoj borbi levice. \u0160ire gledano, ovakve mere zabrane politi\u010dkog delovanja za pojedine stranke, spadaju u teorijski korpus militantne demokratije. Dakle, da li su metode militantne demokratije u borbi protiv politi\u010dkih protivnika korisne za levicu?<\/p>\n\n\n\n Nema\u010dki politikolog Karl Luven\u0161tajn je 1937. godine iz dva dela objavio \u010duveni \u010dlanak pod nazivom\u00a0“Militantna demokratija i fundamentalna prava”. Luven\u0161tajn postavlja pitanje da li je opravdano dozvoliti demokratsko takmi\u010denje politi\u010dkim akterima koji bi po dolasku na vlast suspendovali demokratiju. Smatra da je jedan od problema me\u0111uratnog poretka to \u0161to demokratija nije bila u stanju da “zabrani neprijateljima svog postojanja upotrebu demokratskih instrumenata”.\u00a0Umesto “demokratskog fundamentalizma” i “legalisti\u010dkog slepila” prema antidemokratskim akterima (Luven\u0161tajn u tekstu spominje, pre svega, fa\u0161isti\u010dke stranke), demokratije bi trebalo da zauzmu militantan stav ne dozvole u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkom \u017eivotu takvim akterima. Sli\u010dno pitanje se postavlja i danas u kontekstu politi\u010dkog delovanja AfD-a.<\/p>\n\n\n\n Luven\u0161tajn odgovara potvrdno \u2013 nisu svi politi\u010dki akteri isti. One koji bi izbore iskoristili za dolazak na vlast, pa bi ih kasnije ukinuli i time onemogu\u0107ili sopstvenu smenu treba isklju\u010diti iz politi\u010dkog takmi\u010denja. Kao i za svaku preemptivnu akciju, i ovde ozbiljan teret le\u017ei na dokazivanju namera.<\/p>\n\n\n\n Ubrzo po zavr\u0161etku Drugog svetskog rata principi militantne demokratije bivaju ugra\u0111eni u ustav Zapadne Nema\u010dke i nije pro\u0161lo puno vremena do prvih slu\u010dajeva zabrane. Pedesetih godina pro\u0161log veka nema\u010dki Ustavni sud zabranio je prvo rad Komunisti\u010dke partije, potom i nacisti\u010dke Socijalisti\u010dke partije Rajha (Sozialistische Reichspartei). Re\u010dima liberalnog politi\u010dkog teoreti\u010dara Jana-Vernera Milera “[o]dluke Suda i retorika koju su koristile uzastopne vlade Zapadne Nema\u010dke jasno su predo\u010dile da demokratija mora biti militanta prema levici kao i prema desnici; drugim re\u010dima, militantnost je predstavljena kao oblik “antitotalitarizma”, usmerenog podjednako i protiv komunisti\u010dke pretnje sa Istoka i protiv obnove mra\u010dnih sila iz pro\u0161losti”.\u00a0Kao kada je re\u010d o antitotalitarizmu, tako je i militantna demokratija slepa na razlike izme\u0111u levice i desnice \u2013 ekstremisti su ti koji ugro\u017eavaju poredak, a jedina demokratija koja je u igri jeste liberalna demokratija. Politi\u010dko u\u010de\u0161\u0107e narodnih masa mo\u017ee predstavljati opasnost po demokratiju, jer antidemokratski akteri, koriste\u0107i propagandna sredstva 1<\/a><\/sup>\u00a0mogu politi\u010dki profitirati od toga. Jedina brana tome su institucije liberalne demorkatije, pravna dr\u017eava i odgovorne politi\u010dke elite.<\/p>\n\n\n\n Iako zabrana rada ekstremno desnih stranaka, na prvu loptu mo\u017ee delovati kao re\u0161enje, \u010dini se da je ipak re\u010d samo o povr\u0161inskom bavljenju problemom, bez zahvatanja korena. Zahtevi za institucionalnom reakcijom i sudskom zabranom delovanja neke partije ilustracija su nemo\u0107i ostalih partija, a posebno levice, da se na adekvatan na\u010din i politi\u010dkim sredstvima suprotstave rastu ekstremne desnice. Bez sagledavanja uzroka rasta desnih “populista”, zahvatanja korena problema i suo\u010davanja za ekonomskom krizom i krizom Evropske unije, potencijalna zabrana bi zna\u010dila samo privremeno olak\u0161anje.<\/p>\n\n\n\n Jesu li pristalice AfD toliko naivne da su poverovale la\u017eima ili politi\u010dki mejnstrim ne uspeva da se adekvatno pozabavi aktuelnum krizom, koja je ponovo buknula nakon rata u Ukrajini? \u0160ta su temeljni odgovori na rastu\u0107u inflaciju, probleme poljoprivrednika i ekolo\u0161ku krizu?<\/p>\n\n\n\n Naravno, lako je re\u0107i \u0161ta treba da<\/em> se radi, dok daleko te\u017ei deo posla predstavlja politi\u010dko organizovanje u stvarnom svetu. Verovatno da druga\u010diji narativ i dobro napisan politi\u010dki program (koji je uvek potreban), ne\u0107e privoleti \u0161itoke narodne mase na pravu stranu. Razmi\u0161lja li levica i u centru i na (polu)periferiji o dugoro\u010dnoj izgradnji partijske infrastrukture i razvoju kvalitetnih kadrova<\/a> ili je fokus politi\u010dkog delovanja isklju\u010divo na predstoje\u0107im izborima?<\/p>\n\n\n\n Vredi imati na umu i da se rast ekstremne desnice u Evropskoj uniji de\u0161ava uprkos najve\u0107im medijima i op\u0161toj politi\u010dkoj klimi. Za razliku od “populista” na vlasti, kakvi su recimo u Srbiji ili Ma\u0111arskoj, koji koriste dr\u017eavne resurse, kontroli\u0161u ve\u0107inu medija, pa \u010dak i reaguju nasiljem na rad opozicionih stranaka, ekstremna desnica u Evropskoj uniji je uspela da oja\u010da sopstvenim organizovanjem i stvaranjem alternativnih medija.<\/p>\n\n\n\n Njihovo delovanje jeste opasno, programi su ksenofobni, mizogini, nacionalisti\u010dki, a nekim slu\u010dajevima i rasisti\u010dki. No, pravo je pitanje za\u0161to levica nije uspela da krizni trenutak iskoristi za ja\u010danje sopstvenih organizacinih snaga? Ne\u0161to ozbiljno nije u redu sa levi\u010darskim organizovanjem, a oslanjanje na dr\u017eavu i njene represivne instrumente se na du\u017ei rok mo\u017ee obiti o glavu.<\/p>\n Nakon \u0161to je otkriveno da je krajem novembra pro\u0161le godine odr\u017eano okupljanje na kojem je razmatran plan o “remigraciji” miliona imigranata koji \u017eive u Nema\u010dkoj, sve se otvorenije diskutuje o mogu\u0107nosti zabrane Alternative za Nema\u010dku (AfD). Sastanku su prisustvovali, ne samo visoki funkcioneri ove stranke, ve\u0107 brojni aktivnosti neofa\u0161isti\u010dkih i neonacisti\u010dkih organizacija, ali i biznismeni, […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":46394,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[275],"theme":[456],"country":[495],"articleformat":[205],"coauthors":[971],"class_list":["post-46386","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekstremna-desnica","theme-politika","country-europska-unija","articleformat-vijest"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46386","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=46386"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46386\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":46396,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46386\/revisions\/46396"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/46394"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=46386"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=46386"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=46386"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=46386"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=46386"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=46386"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=46386"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ne tako novo pitanje<\/h2>\n\n\n\n
Zamka<\/h2>\n\n\n\n