Na Skadarskom jezeru krivolovci su prije desetak dana napali mladog \u0161efa Slu\u017ebe za\u0161tite Vuka Sai\u010di\u0107a, a u napadu je sudjelovao i monah iz lokalnog manastira, koji je bacio Vukov telefon u jezero da bi uni\u0161tio dokaze. Velik dio javnosti stao je na stranu krivolovaca, o \u010demu za Bilten pi\u0161e Iskra Krsti\u0107 koja je razogvarala a aktivistom Aleksandrom Dragi\u0107evi\u0107em o kontekstu neutemeljenih, a uvrije\u017eenih opravdanja za krivolovce. <\/p>\n\n\n\n
Krivolovci su ostima nasrnuli na \u0161efa Slu\u017ebe za\u0161tite NP Skadarsko jezero: tokom jedne od brojnih akcija zaplene ulova i opreme krivolovaca, Vuku Sai\u010di\u0107u je po\u010detkom februara “odgovoreno” trozupcem u ruku i veslom po vratu. <\/a>Na jezeru se zimi od velike hladno\u0107e i vlage koja razdire kosti brane i sa \u0161est slojeva ode\u0107e, pa je to doprinelo da Sai\u010di\u0107 ovog puta izbegne te\u017ee telesne povrede. Ako je tako za\u0161titare u za\u0161titu posredno i uzela “podmukla velja\u010da, februar, u magle zamotan”, javnost, zamislite, nije.<\/p>\n\n\n\n Prva vest o ovom slu\u010daju, objava aktiviste Aleksandra Dragi\u0107evi\u0107a na dru\u0161tvenim mre\u017eama, formatirala je incident kao ilustrativni primer napada kojima su goloruki, malobrojni i slabo opremljeni za\u0161titari izlo\u017eeni. Kako su potom naglasili i drugi, sukobi su \u010desti, a bivaju i opasniji \u2013 ovaj je, tek, bio dokumentovan video zapisom. Umesto da podr\u017ei za\u0161titare, deo fejsbu\u010dnog komentarijata ih je i sam do\u010dekao na no\u017e.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to su za\u0161titari uop\u0161te spre\u010davali lov ribe ostima (trozupcem, ru\u010dnim harpunom) kad on, kao tradicionalni oblik “su\u017eivota sa jezerom” ne bi trebalo da bude zabranjen <\/em>zakonom (iako jeste), pitali su se gra\u0111ani. Ulov su, ka\u017eu, bila “dva krapa”, kome to mo\u017ee da smeta. \u0160ta se slu\u017ebe za\u0161tite ti\u010de da li neko lovi danju ili no\u0107u, kad zakon ne bi trebalo<\/em> da sankcioni\u0161e lov posle pono\u0107i (iako to \u010dini). I \u0161ta uop\u0161te ima da zaplenjuju opremu, koja je privatna svojina…<\/p>\n\n\n\n Dok su aktivisti ponavljali da je na snimku samo jedan od napada na za\u0161titare (pro\u0161le godine sli\u010dnih je bilo tri), a da zakon mora da va\u017ei za sve, dru\u0161tvene mre\u017ee su kipele od poruka slu\u017ebi za\u0161tite da se najpre obra\u010duna sa “velikim igra\u010dima” (pod pretpostavkom da to ne \u010dini). Bilo je i neutemeljenih sumnji da za\u0161titari hvataju sitne prestupnike koji “pecaju da se prehrane”, a ne obra\u0107aju pa\u017enju na organizovani kriminal, izlovljavanje ribe (ali i prekograni\u010dnu trgovinu drogom i oru\u017ejem, mada se ne zna po kojoj osnovi) jer su “nesumnjivo korumpirani”. U ready-made scenariju dostojnom pa\u017enje \u017divka Nikoli\u0107a porodica jednog od napada\u010da je svog bratstvenika uzela u za\u0161titu otvorenim pismom, za\u0161titarima pripretila a za \u0161verc drogom i ljudima optu\u017eila samog Sai\u010di\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Kakofoniju je obogatilo u\u010de\u0161\u0107e jednog monaha iz ostrvskog manastira Kom u incidentu. Nakon \u0161to je \u0161ef slu\u017ebe za\u0161tite izjavio da mu je sve\u0161teno lice iz tre\u0107eg \u010damca otelo mobilni telefon i bacilo ga u jezero, pa uteklo sa krivolovcima, stvari su opet postavljene naopa\u010dke. Umesto da se dovede u pitanje<\/a> za\u0161to se osoba koja pledira da bude moralni uzor stavila na stranu prekr\u0161ilaca (za \u0161ta, ekhm<\/em>, odre\u0111enih osnova ima u tome \u0161to su ro\u0111aci) aktivisti su od strane dela javnosti i medija optu\u017eeni za mr\u017enju prema crkvi i \u0161ovinizam prema etni\u010dkim Srbima. (Naravno, oni mediji koji ga zapravo gaje nisu dugo \u010dekali da se uklju\u010de u \u017eurku.)<\/p>\n\n\n\n Vi\u0161nja na tortu: dru\u0161tvenim mre\u017eama kru\u017ei slika drvenog \u010damca krivolovaca, malo ojedene ivice ali pod posve neironi\u010dnim naslovom “ranjeni \u010dun” (do sada ve\u0107 \u010detrnaest puta prera\u0111en u mim). Sai\u010di\u0107, koji je u prvom obra\u0107anju nakon napada naglasio da su predstavnici slu\u017ebe za\u0161tite po\u0161tovali zakone i pravilnik, morao je i da se brani da nije nikom brojao krvna zrnca i da podse\u0107a da je tema krivolov. Podsetimo se i mi.<\/p>\n\n\n\n Krivolov krupnijih razmera na Skadarskom jezeru opstaje ve\u0107 tri decenije, ka\u017eu na\u0161i sagovornici. Klju\u010dni momenat za to su godine kada je izbio rat u SFRJ. Pre toga je potencijalima jezera (95% ukupnog slatkovodnog ribarstva u Crnoj Gori) prevashodno raspolagala firma “Ribarstvo<\/a>” iz Rijeke Crnojevi\u0107a, svojevremeno jedino preduze\u0107e za preradu slatkovodne ribe u Evropi. Jezero je 1983. progla\u0161eno za nacionalni park, a 1985. i za Ramsarsko podru\u010dje. Ni privredno ni sportsko ribarenje nikada nije sasvim zabranjeno, ali su jezero do rata \u010duvali i dr\u017eava i stanovni\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n “Ljudi su cijenili jezero jer su radili u Ribarstvu, radili su u turizmu. Tada, za vrijeme socijalizma, lov na struju ili neki zna\u010dajni krivolov bio je incidentan jer se i\u0161lo u zatvor”, obja\u0161njava za Bilten Aleksandar Dragi\u0107evi\u0107, aktivista i volonter u slu\u017ebi za\u0161tite jezera.<\/p>\n\n\n\n Nesta\u0161ice i glad 1992. godine menjaju sve. U zimu sa 1992. na 1993. i naredne sezone je izlovljavanjem strujom uni\u0161teno<\/a> 30 tona mla\u0111i ukljeve (Alburnus alburnus) te\u017eine 3-5 grama, oko 3.5 miliona jedinki. Ihtiolozi smatraju da se ukljeva od te dve godine jo\u0161 nije oporavila \u2013 a i lov i krivolov su se nastavili tako da su manje zastupljene vrste iz dela jezera sasvim nestale.<\/p>\n\n\n\nZa\u0161to niste svemogu\u0107i?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ko tu koga krivolovi i za\u0161to?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ribe i lokalno stanovni\u0161tvo<\/strong><\/h2>\n\n\n\n