Srpskoj opoziciji su preostala tri polja borbe nakon izbora s kraja godine koje smatraju neregularnima: institucije, ulica i me\u0111unarodni kontakti. Za prva dva polja im je potrebna zna\u010dajna inovacija u odnosu na dosada\u0161nje metode, a \u0161to se ti\u010de tre\u0107eg, potrebno je napokon shvatiti da su “europske vrijednosti” mrtvo slovo na papiru.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom 2024. objavljeni su kona\u010dni rezultati decembarskih izbora u Srbiji. Kao \u0161to je bilo poznato i pre kraja 2023. godine, na republi\u010dkom nivou Srpska napredna stranka (SNS) ima samostalno apsolutnu ve\u0107inu, dok u Beogradu formiranje ve\u0107ine zavisi od \u0161est odbornika sa liste Branimira Nestorovi\u0107a “Mi \u2013 glas iz naroda”. Ipak, u ovom trenutku, sami rezultati nisu tema broj jedan. Najve\u0107a opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja” ne priznaje rezultate izbora i zahteva njihovo ponavljanje na svim nivoima. Pre toga, potrebno je izvr\u0161iti reviziju bira\u010dkog spiska i osigurati da na lokalnim izborima glasaju isklju\u010divo ljudi koji zaista \u017eive u datoj lokalnoj samoupravi.<\/p>\n\n\n\n
U danima neposredno nakon izbora, odr\u017eavali su se svakodnevni protesti ispred zgrade Republi\u010dke izborne komisije u Beogradu. Tokom jednog od protesta opozicioni lideri pozvali su narodne poslanike i opozicione odbornike da u\u0111u u zgradu Skup\u0161tine grada Beograda, a da okupljeni demonstranti formiraju obru\u010d oko objekta. U samoj zgradi se nalazio zna\u010dajan broj pripadnika \u017eandarmerije pod punom opremom za razbijanje demonstracija, koji nisu dozvoljavali ulazak. Nakon vi\u0161esatnog ga\u0111anja objekta kamenicama i razbijanja prozora motkama, te bacanja suzavca od strane policije, usledila je reakcija \u017eandarmerije nalik onoj iz leta 2020<\/a>. Ve\u0107i deo demonstranata je rasteran, tridesetak ljudi je uhap\u0161eno, uz evidentnu prekomernu upotrebu sile. U danima nakon protesta, hap\u0161eni su ljudi koji su u\u010destvovali u demonstracijama, me\u0111u kojima su i pojedini gradski odbornici iz opozicionih stranaka.<\/p>\n\n\n\n Godina je zavr\u0161ena je velikim mitingom ProGlas-a 30. decembra, na kojem su pored predstavnika inicijative, govorili politi\u010dari iz koalicije “Srbija protiv nasilja”, ali i kandidat za gradona\u010delnika iz koalicije Nacionalno demokratska alternativa. Ponovljeni su zahtevi da se izbori poni\u0161te, uz najavu novih okupljanja nakon praznika.<\/p>\n\n\n\n Aleksandar Vu\u010di\u0107 je na sve zamerke opozicije, nevladinih organizacija i me\u0111unarodnih aktera odgovorio da je re\u010d o “najpo\u0161tenijim i naj\u010distijim izborima<\/a>“, te da se izbori u Beogradu mogu ponoviti jedino ako ne bude potrebne ve\u0107ine za formiranje vlasti. O ponavljanju izbora na republi\u010dkom nivou nema govora. Vu\u010di\u0107, makar u Beogradu, ima jasnu izlaznu strategiju \u2013 izbori se ne bi ponovili zbog neregularnosti, kako to zahteva opozicija, ve\u0107 zbog nemogu\u0107nosti da se formira ve\u0107ina.<\/p>\n\n\n\n Opozicioni akteri su istakli da \u0107e se u postizbornom periodu borba za poni\u0161tenje izbora voditi na tri fronta: sva dostupna pravna sredstva unutar doma\u0107ih institucija, uli\u010dne demonstracije i me\u0111unarodni kontakti. Kada se radi o prvom polju borbe, tu ne treba tro\u0161iti previ\u0161e re\u010di \u2013 utakmica je name\u0161tena. Bilo da je re\u010d lokalnim\/republi\u010dkim izbornim komisijama, formalnim procedurama za pisanje prigovora ili nadle\u017enim sudovima koji odlu\u010duju o neregularnostima, sve je pod kontrolom vladaju\u0107e partije.<\/p>\n\n\n\n Komi\u010dno deluju obrazlo\u017eenja izbornih komisija zbog \u010dega se odbijaju odre\u0111eni prigovori. Podsetimo, iste te komisije<\/a> su dozvolile u\u010destvovanje na izborima listama za koje je bilo evidentno da su predale falsifikovane potpise za kandidaturu. O \u010demu se zapravo radi jasno govori podatak da mnoge od njih nisu na samim izborima osvojile ni polovinu od deset hiljada potpisa, koliko je potrebno prikupiti za kandidaturu. O politi\u010dkom uticaju na pravosu\u0111e ne treba tro\u0161iti previ\u0161e re\u010di, a samo naivni mogu poverovati da \u0107e Ustavni sud u kona\u010dnici poni\u0161titi izborni proces zbog neregularnosti. Ali, sva pravna sredstva na doma\u0107em nivou je potrebno iskoristiti, \u010disto radi ilustracije do koje je mere dr\u017eava pod kontrolom vladaju\u0107e stranke.<\/p>\n\n\n\n Aktuelna, za mnoge bespredmetna, diskusija o tome da li opozicija treba da prihvati mandate<\/a> doti\u010de se teme zarobljenih institucija. \u010cak onima koji veruju u institucije parlamentarne demokratije, jasno je da parlamenti u Srbiji nemaju neku svrhu, ve\u0107 da slu\u017ee kao proto\u010dni bojleri za ve\u0107 unapred donesene odluke na drugim mestima. No, umesto odustajanja od borbe unutar institucija, uz sve argumente protiv toga, stanje parlamenata u Srbiji bi pre trebalo da motivi\u0161e opoziciju da se na druga\u010dije na\u010dine bori unutar samih institucija. Deluje da govori, koliko god bili vatreni i zapa\u017eeni na dru\u0161tvenim mre\u017eama, te dobro napisani amandmani i zakonski predlozi nisu dovoljni za borbu unutar institucija.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo ve\u0107 naveli, uli\u010dne demonstracije \u0107e biti nastavljene ubrzo po zavr\u0161etku praznika. Novi opozicioni skup najavljen je za 16. januar. Masovni protesti nisu novost za Vu\u010di\u0107ev re\u017eim koji je na takva de\u0161avanja naj\u010de\u0161\u0107e odgovarao ignorisanjem. Beskona\u010dne \u0161etnje su se uglavnom, nakon vi\u0161e nedelja ili meseci, zavr\u0161avale samoga\u0161enjem \u2013 \u0161to je pokazatelj da bi opozicija trebalo da pripremi inovativnije metode uli\u010dne borbe. Retke su situacije kada je policija brutalno gu\u0161ila proteste, obi\u010dno takva reakcija na naredno okupljanje “pozove” jo\u0161 vi\u0161e ljudi.<\/p>\n\n\n\n S obzirom na to da je jasno da unutra\u0161nji pritisci nisu dovoljni, da su institucije pod kontrolom vladaju\u0107e stranke, a da protesti, koliko god da bili brojni, ne uti\u010du previ\u0161e na re\u017eim, gotovo sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eemo tvrditi da je klju\u010d za re\u0161avanje trenutke krize u Srbiji u rukama me\u0111unarodne zajednice. A tu ulazimo u polje interesa i nere\u0161enih teritorijalnih pitanja na Balkanu.<\/p>\n\n\n\n Nalazi<\/a> doma\u0107e nevladine organizacije CRTA, koja u\u017eiva zna\u010dajan ugled kod me\u0111unarodnih aktera, pokazuju da su izbori iz decembra 2023. jedni od najneregularnijih izbora u Srbiji otkad postoji vi\u0161estrana\u010dje. Pre svega, re\u010d je o zloupotrebi bira\u010dkog spiska i masovnim migracijama bira\u010da iz lokalnih samouprava gde se ne odr\u017eavaju izbori, u lokalne samouprave u kojima se odr\u017eavaju, kako bi se postigao druga\u010diji rezultat od volje lokalnih bira\u010da. Na to se nadovezuje i “uvoz” bira\u010da, prete\u017eno iz Republike Srpske, koji imaju pravo da glasaju na republi\u010dkim, ali ne i na lokalnim izborima. Sve se vi\u0161e \u0161u\u0161ka i o nelegalnoj pasivizaciji bira\u010dkog prava ljudi koji nisu redovni glasa\u010di, kako bi se prikrio priliv novih glasa\u010da. Prva saop\u0161tenja iz posmatra\u010dke misije ODHIR-a u sli\u010dnom su tonu, ali kona\u010dne ocene \u0107e biti dostupne u izve\u0161taju koji se o\u010dekuje u narednih mesec-dva.<\/p>\n\n\n\n Malo je svetskih i evropskih politi\u010dara koji su javno \u010destitali SNS-u na izbornoj pobedi. Najglasnije poruke podr\u0161ke stigle su iz Ma\u0111arske, Rusije, Kine, Bugarske i Azerbejd\u017eana. Ipak, ono \u0161to nije re\u010deno javno putem zvani\u010dnih kanala komunikacije dr\u017eavnog vrha, \u010desto biva saop\u0161teno od strane lokalnih diplomata. Najmo\u0107nija figura je ameri\u010dki ambasador Kristofer Hil, \u010dije su dve izjave jasno stavile do znanja kakva je pozicija SAD u odnosu na sprovedene izbore: “SAD se raduju nastavku saradnje sa Vladom Srbije<\/a>“, poruka je upu\u0107ena vlastima. Nakon nasilnih protesta dodao je<\/a> i da “legitimnost demokratskog procesa zavisi od (…) spremnosti svih stranaka, pobedni\u010dkih i pora\u017eenih, da priznaju volju naroda izra\u017eenu u glasa\u010dkim kutijama”, \u0161to je poruka opoziciji da ne mo\u017ee previ\u0161e ra\u010dunati na podr\u0161ku SAD. Opozicija upravo spori da je volja naroda izra\u017eena u glasa\u010dkim kutijama, tvrde\u0107i da deo glasa\u010dkih listi\u010da nije ni smeo deo bude uba\u010den. Stabilnost na “Zapadnom Balkanu” i “re\u0161avanje” pitanja Kosova, ponovo su prioritet me\u0111unarodne zajednice. <\/p>\n\n\n\n Uporedo sa ovim izjavama, Vlada Srbije je na mala vrata dozvolila kretanje vozilima sa kosovskim tablicama u Srbiji od januara 2024. Pitanje zbog kog je pre\u0107eno ratom na Kosovu, dok su mnogima automobili dizani u vazduh zbog pogre\u0161nih tablica, pro\u0161lo je bez ve\u0107e pa\u017enje javnosti. Isti ti provladini mediji koji su izve\u0161tavali o pove\u0107anju borbene gotovosti srpske vojske zbog spora oko tablica, sada gotovo da nisu ni spomenuli nove vesti. Dobra ilustracija kako se ina\u010de di\u017eu i spu\u0161taju tenzije na na\u0161im prostorima. Aktuelna vlast u Francuskoj je tradicionalno bliska aktuelnom re\u017eimu u Beogradu \u2013 francuske kompanije su dobile dovoljno velikih dr\u017eavnih poslova u Srbiji. Dovoljno je samo spomenuti beogradski aerodrom i najavljenu izgradnju beogradskog metroa.<\/p>\n\n\n\n Jedino su se iz Nema\u010dke mogu \u010duti o\u0161triji tonovi prema vlasti u Beogradu. Za razliku od CDU-a, koalicija koju predvode Zeleni i SPD vi\u0161e insistira na “vrednostima” nego na stabilnosti. Prve reakcije nema\u010dkog Ministarstva spoljnih poslova<\/a> bile su prili\u010dno o\u0161tre. U spomenute “vrednosti”, se pored stanja demokratije, ubraja i daleko aktivniji pristup Beograda u “normalizaciji” odnosa sa Pri\u0161tinom. U jednom nedavnom intervjuu, poslanik SPD-a Josip Juratovi\u0107 izjavio<\/a> je da Nema\u010dka \u010deka kona\u010dni izve\u0161taj OEBS-a kako bi mogla da zauzme jasan stav povodom izbora u Srbiji. Kakve god to stav bio, te\u0161ko da mo\u017ee u zna\u010dajnijoj meri prkositi stavu SAD-a.<\/p>\n\n\n\n Danas je u Srbiji, \u010dak i najzagri\u017eenijim evrofilima jasno da Vu\u010di\u0107 u\u017eiva podr\u0161ku Zapada i da su “evropske vrednosti” samo bezna\u010dajna floskula i mrtvo slovo na papiru. \u0160to ne zna\u010di da treba u potpunosti odustati od politi\u010dke borbe i ja\u010dati doma\u0107e partijske strukture. Iskustvo dnevne politike pokazuje da se na kraju dana snaga meri brojem ljudi na terenu. Tu je mogu\u0107e uraditi vi\u0161e, \u010dak i u velikim gradovima, gde je opozicija najja\u010da.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpskoj opoziciji su preostala tri polja borbe nakon izbora s kraja godine koje smatraju neregularnima: institucije, ulica i me\u0111unarodni kontakti. Za prva dva polja im je potrebna zna\u010dajna inovacija u odnosu na dosada\u0161nje metode, a \u0161to se ti\u010de tre\u0107eg, potrebno je napokon shvatiti da su “europske vrijednosti” mrtvo slovo na papiru. Po\u010detkom 2024. objavljeni su […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":46257,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-46252","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46252","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=46252"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46252\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":46258,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46252\/revisions\/46258"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/46257"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=46252"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=46252"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=46252"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=46252"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=46252"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=46252"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=46252"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Polja borbe<\/h2>\n\n\n\n
Me\u0111unarodni odnosi i izbori u Srbiji<\/h2>\n\n\n\n