Projekat rudnika zlata u Homolju u kom je bilo najavljeno kori\u0161\u0107enje cijanida barem je privremeno spre\u010den, ali aktivisti upozoravaju na njegov mogu\u0107i povratak u igru i rizike od samih geolo\u0161kih istra\u017eivanja. “Donosioci odluka” ne razumiju da \u0107e zbog klimatske krize pogodni uslovi za \u017eivot uskoro biti re\u0111a zverka od homoljskog risa i vredniji od svakog zlata.<\/p>\n\n\n\n
Ako na pijaci kupujete p\u010delinje proizvode ili lekovito bilje, s najve\u0107im ponosom \u0107e vam prodati one iz Homolja, iz op\u0161tina Petrovac i \u017dagubica u regionu isto\u010dne Srbije. Uzbudljivi krajolik kra\u0161kih i vulkanskih Karpatsko-balkanskih planina kojima pripada Homolje zasad je naj\u010distiji deo zemlje, bogat nepreglednim \u0161umama i hladnim potocima iz kojih se donedavno moglo bez bojazni piti. Za podzemne vode ovog kraja, u slivu zelene reke Mlave, tvrde da bi mogle napajati \u010ditavu zemlju.<\/p>\n\n\n\n
P\u010dele bi ovde uskoro mogle ustuknuti pred rudarskom mehanizacijom. \u0160tavi\u0161e, ovom predelu preti nepopravljivo uni\u0161tenje. Zarad grama zlata po toni rude iz rudnika koji bi radio samo sedam godina bio bi zauvek \u017ertvovan deo najve\u0107e neprekinute \u0161umske povr\u0161ine u zemlji i riziku izlo\u017een rezervoar pitke vode od strate\u0161kog zna\u010daja. Izlu\u017eivanje otrova iz jalovine trajalo bi milenijumima<\/a>, ka\u017eu hemi\u010dari.<\/p>\n\n\n\n Naime, gra\u0111ani \u2013 koji su u me\u0111uvremenu silom prilika postali aktivisti \u2013 su 2021. godine saznali da se u Homolju planira rudnik zlata<\/a> u kom bi se zlato dobijalo posipanjem drobljene rude razastrte na velikim otvorenim povr\u0161inama cijanidom. Rizici od takvog procesa su o\u010digledni. Uz to, za tehnolo\u0161ki postupak koji se naziva lu\u017eenje (heap leaching<\/em>) vezuje se najve\u0107a ekolo\u0161ka katastrofa u Evropi nakon \u010cernobila, kada se na lokaciji Baia Mare u Rumuniji 2000. godine iz tamo\u0161njeg rudnika zlata u reku Tisu izlilo 3,5 miliona kubnih metara cijanidom kontaminirane jalovine.<\/p>\n\n\n\n Prenamena prostornog plana za potrebe rudnika bi obuhvatila skoro 40% op\u0161tine \u017dagubica, odnosno ne\u0161to manje od 300 km<\/em>2<\/sup><\/em>, od \u010dega su polovina \u0161ume. Rudarenje bi obuhvatilo 10 kvadratnih kilometara a povr\u0161ina za lu\u017eenje bi bila 36 hektara. Ime potencijalnog rudnika je Potaj \u010cuka \u2013 Tisnica.<\/p>\n\n\n\n “Trenutna rudarska istra\u017eivanja i najava otvaranja rudnika zlata nalaze se na nekim mestima na svega jedan kilometar od ve\u0107 uspostavljenih me\u0111unarodno zna\u010dajnih podru\u010dja za prirodu, budu\u0107ih NATURA 2000 podru\u010dja (Veliki kr\u0161 i Stol, Homolje i Ku\u010daj \u2013 Beljanica). Negativne posledice zaga\u0111enja i uni\u0161tavanja stani\u0161ta bi se ose\u0107ala u sva tri, a koja su ve\u0107 ugro\u017eena postoje\u0107im rudnicima u okolini Bora i Majdanpeka”, skrenuli su 2022. pa\u017enju iz Dru\u0161tva za prou\u010davanje i za\u0161titu ptica Srbije. Oblast Homolja, Beljanice i Ku\u010daja krije nekoliko spomenika prirode i stani\u0161te je 70% ukupne faune sisara u Srbiji (uklju\u010duju\u0107i i ugro\u017eene kao \u0161to su ris, vidra i mrki medved), oko \u010detvrtine gmizavaca, \u010detvrtine flore i \u010dak 130 vrsta ptica. Beljanica i Ku\u010daj je trebalo da budu progla\u0161eni nacionalnim parkom jo\u0161 2018, ali se proces progla\u0161enja ote\u017ee.<\/p>\n\n\n\n Ako vas zaplet dovde podse\u0107a na onaj u vezi sa nesu\u0111enim rudnikom <\/a>u Ro\u0219ia Montan\u0103<\/a> u Rumuniji u pravu ste na vi\u0161e na\u010dina. Rasprodaja “svega \u0161to nije za nebo zavezano” poznata i kao akumulacija razvla\u0161\u0107ivanjem je u delu postsocijalisti\u010dkih zemalja, nakon privatizacije stambenog i javnog prostora, javnog sektora i industrije i obezvre\u0111enja rada, stigla i do mineralnih resursa. U pitanju je tako\u0111e, lai\u010dki re\u010deno, ista “zlatna \u017eila”, odnosno splet nalazi\u0161ta koja se pru\u017eaju “niz” Karpate kroz Homoljske planine. Potaj \u010cuka \u2013 Tisnica je po veli\u010dini i mogu\u0107em uticaju na \u017eivotnu sredinu uporediv i sa Projektom Jadar, rudnikom litijuma koji kompanija Rio Tinto i vrhu\u0161ka republike planiraju u zapadnoj Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, dok su Ro\u0219ia Montan\u0103 i Projekat Jadar izazvali ogromni otpor dela lokalnog stanovni\u0161tva u koji su se uklju\u010dili aktivisti iz cele zemlje, pa i me\u0111unarodna zajednica, Homolje \u010dini ranjivim upravo isto ono \u0161to mu je dosad \u010duvalo prirodu: nepristupa\u010dnost terena, saobra\u0107ajna i privredna nerazvijenost, a pre svega niska gustina naseljenosti sa niskim prira\u0161tajem i velikim iseljavanjem.<\/p>\n\n\n\n Struktura lokalne samouprave, u \u010dijoj ingerenciji je deo planova i dozvola, dodatno ote\u017eava otpor rudniku. Narodski re\u010deno \u2013 neki od predsednika op\u0161tina su lokalni \u0161erifi <\/a>koji na papiru imaju ogromnu podr\u0161ku lokalnog stanovni\u0161tva koje dr\u017ee u strahu, a koji se ne libe da aktiviste kidnapuju<\/a> i zastra\u0161uju pretnjama smr\u0107u. Pored nau\u010dene bespomo\u0107nosti, malobrojnosti i ra\u0161trkanosti, razvoj otpora na lokalu umanjuje slaba informisanost me\u0161tana o ta\u010dnim planovima i rizicima, ali i sa\u017eivljenost sa rudarstvom \u2013 u susednom Majdanpeku i Boru industrijski se rudari oko 120 godina, a zlato iz reka ispiranjem sakuplja \u010dak 7 milenijuma.<\/p>\n\n\n\n Nekoliko grupa aktivista ipak je uspelo da se organizuje, ispita stvari, preduzme institucionalne korake i alarmira javnost o opasnosti koja preti Homolju. U pitanju su \u010cuvari Homolja iz \u017dagubice, Mlavska vojska iz Petrovca na Mlavi, udru\u017eenje Ne dam\/Nu dau!<\/a> iz Majdanpeka, organizacija Earth Thrive iz Britanije i strana\u010dka organizacija Ekolo\u0161ki ustanak, kojima se pridru\u017eilo jo\u0161 nekoliko pokreta.<\/p>\n\n\n\n Zbog rizika koji bi Potaj \u010cuka \u2013 Tisnica zna\u010dio za za\u0161ti\u0107ene vrste i stani\u0161ta nekoliko organizacija iz Srbije, Bugarske, SAD i Velike Britanije je zbog njega 2022. podnelo \u017ealbu<\/a> Komitetu Bernske konvencije. Proces je u toku, i Komitet je od Vlade Srbije tra\u017eio ve\u0107 nekoliko razja\u0161njenja. \u0160tavi\u0161e, Strazbur odnedavno razmatra i mogu\u0107nost da se temeljnije uputi u \u010ditavu problematiku “rudarske groznice” u Srbiji \u2013 a ona je u tajnosti tinjala znatno pre nego \u0161to su je gra\u0111ani osvestili.<\/p>\n\n\n\n Naime, verovatno su samo stru\u010dnjaci znali da su izmene Zakona od rudarstvu Srbiju u\u010dinile zanimljivom stranim rudarskim kompanijama jo\u0161 2015. godine. BIRN<\/a> je objasnio veliki rast interesovanja me\u0111unarodnih aktera za istra\u017ene dozvole u Srbiji narednih godina. Povr\u0161ina na kojoj se u Srbiji dana vr\u0161e rudarska istra\u017eivanja je uporediva sa \u010detvrtinom povr\u0161ine Vojvodine. Preko 70% ove povr\u0161ine kontroli\u0161e desetak kompanija, uglavnom sa kapitalom iz Kanade, Australije i Kine. Firme su u proteklih desetak godina vr\u0161ile pripreme i pribavljale dozvole koje je lokalnim zajednicama i aktivistima danas jako te\u0161ko da ospore tamo gde za to postoji potreba.<\/p>\n\n\n\n Iako je pala u njenu senku, borba protiv rudnika Potaj \u010cuka \u2013 Tisnica je imala korist od talasa otpora rudniku litijuma kod Loznice kompanije Rio Tinto. Naime, ministarka rudarstva i energetike je upravo krajem 2021., u jeku protesta protiv Rio Tinta, izjavila da dr\u017eava ipak ne\u0107e dozvoliti upotrebu cijanida u Homolju. “Oko desetak dana je pro\u0161lo izme\u0111u jednog od protesta protiv Rio Tinta i vesti da se u Homolju planira lu\u017eenje cijanidom. Zorana Mihajlovi\u0107, tada\u0161nja ministarka rudarstva je zato br\u017ee-bolje iza\u0161la na RTS i rekla da od cijanida nema ni\u0161ta, da dr\u017eava to ne\u0107e dozvoliti i da \u0107e morati da se razmotri neka nova tehnologija”, ka\u017ee za Bilten Ivan Milosavljevi\u0107 Buki, aktivista Mlavske vojske.<\/p>\n\n\n\n Dok su i najvi\u0161i predstavnici vlasti u me\u0111uvremenu izjavljivali da je odustajanje od rudnika litijuma bilo “fatalna gre\u0161ka” za srpsku privredu, cijanidu, vi\u0161e nego o\u010digledno otrovnom, se u izjavama nisu vra\u0107ali. \u0160tavi\u0161e, \u010dini se da je Dundee Precious Metals u me\u0111uvremenu promenio prioritet, odnosno da se (privremeno?) preorijentisao na istra\u017eno polje druga\u010dijih granica, na kome vr\u0161i druga\u010dija istra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n “Po\u0161to su im istekle licence za Potaj \u010cuka \u2013 Tisnica \u2013 kako to ide: tri pa tri pa dve, ukupno osam godina \u2013 oni su uradili izdvajanje i dobili novu licencu za istra\u017enu povr\u0161inu, \u010coka Rakitu. Ona je teritorijalno bila u okviru stare, Potaj \u010cuka, ali tu ranije nisu bila ra\u0111ena intenzivna istra\u017eivanja”, obja\u0161njava Milosavljevi\u0107. Novo istra\u017eno polje se delimi\u010dno preklapa sa onim za Potaj \u010cuku \u2013 Tisnicu i podrazumeva ispitivanja le\u017ei\u0161ta na ve\u0107oj dubini. Kompanija je objavila da je na ovom lokalitetu na\u0161la i bogatiju rudu. Da bi eksploatisala ovo le\u017ei\u0161te, Dundee namerava da izgradi podzemni rudnik (ne povr\u0161inski kao \u0161to bi bio Potaj \u010cuka) u kom se ne bi koristio cijanid.<\/p>\n\n\n\n “Oni su na\u0161li na\u010din da nastave dalje tako \u0161to su izdvojili licencu \u010coka Rakita”, ka\u017ee Milosavljevi\u0107 i dodaje: “Nakon toga su, naravno, dobili i svu medijsku pa\u017enju od Vu\u010di\u0107a koji se tamo prenemagao, prevrtao o\u010dima i pri\u010dao kako nas je ‘bog pogledao’ jer smo na\u0161li mnogo zlata, i te fore”. Milosavljevi\u0107 svedo\u010di da su se iskopavanja na \u010coka Rakiti intenzivirala od leta 2022.<\/p>\n\n\n\n \u010cinjenica da se u planovima za podzemni rudnik zasad ne pominje upotreba cijanida je ohrabruju\u0107a. Milosavljevi\u0107, ipak, nagla\u0161ava da je \u0161teta po \u017eivotnu sredinu ve\u0107 nastala. Aktivisti su po\u010detkom leta 2023. uo\u010dili zamu\u0107enje za\u0161ti\u0107enog vrela Mlave, za koje veruju da je uzrokovano bu\u0161otinama. Analize koje su inicirali, a koje je sproveo Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju su pokazale vi\u0161estruko pove\u0107ane koncentracije te\u0161kih metala u vodi iz vrela:<\/p>\n\n\n\n “Mi mo\u017eemo da uporedimo stanje vode pre nego \u0161to su bu\u0161otine izgra\u0111ene sa stanjem nakon zamu\u0107enja zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je profesorka Dragana \u0110or\u0111evi\u0107 ispitivala vodu iz vrela za potrebe studije o uticaju MHE na Mlavu. U oktobru 2020. smo izvr\u0161ili analize vode od vrela do izlaska iz Petrovca na Mlavi na \u0161est ili sedam lokacija. Kada smo te analize uporedili sa analizama uzoraka uzetim tokom velikih voda utvrdili smo pove\u0107anje bakra od 56 puta u odnosu na 2020; pa nikl, pa gvo\u017e\u0111e”.<\/p>\n\n\n\n Milosavljevi\u0107 obja\u0161njava da se sa \u010coka Rakite slivaju sve re\u010dice i potoci u slivu Mlave. Po njegovim re\u010dima, zaga\u0111enje koje izazivaju istra\u017ene bu\u0161otine je karakteristi\u010dno mle\u010dnobelo, dok je ono izazvano buji\u010dnim vodama tamnije boje. “To su ljudi snimili na tim re\u010dicama na Potaj \u010cuki, gde je bilo preko 1000 bu\u0161otina; sad je to po\u010delo da se de\u0161ava i sa vrelom Mlave. Mi smo s pravom zabrinuti da \u0107e same istra\u017ene radnje ve\u0107 da ugroze ekosistem i kvalitet vode u Mlavi”, ka\u017ee na\u0161 sagovornik. Kako nagla\u0161ava, po ocenama hidrogeologa samo jedna tre\u0107ina voda Mlave te\u010de povr\u0161inski, a dve tre\u0107ine su podzemne vode, jer ona te\u010de kroz kra\u0161ki predeo.<\/p>\n\n\n\n I pojedini me\u0161tani tvrde da su im nakon formiranja istra\u017enih bu\u0161otina zaga\u0111eni jazovi i bunari koje su pre toga neometano koristili generacijama. Bojazni izazivaju i dokazani slu\u010dajevi <\/a>zaga\u0111enja izazvanih istra\u017eivanjima i posledica po zdravlje lokalnog stanovni\u0161tva u drugim regionima. Koliko je ta\u010dno istra\u017enih polja i bu\u0161otina gra\u0111ani zapravo i ne znaju ta\u010dno \u2013 delom zbog toga \u0161to informacije nije tako lako dobiti, ali delom i zato \u0161to su rizike osvestili tek pre nekoliko godina, a pouzdano informisanje i organizovanje su spori procesi.<\/p>\n\n\n\n “Potaj \u010cuka \u2013 Tisnica nije ukinut, samo je stavljen u stranu, ne ide se dalje sa izdavanjem dozvola. Oni su verovatno potvrdili rudne rezerve kod resornog ministarstva i to sad stoji negde u fioci i \u010deka ‘bolja vremena'”, ocenjuje Milosavljevi\u0107. Njegovim bojaznima dodatnu snagu daje i \u010dinjenica da je za\u0161tita prirode od kraja 2021. opala<\/a> na listi prioriteta gra\u0111ana, koji danas vi\u0161e strahuju<\/a> od inflacije i nedostatka energenata. Ekologija se ne forsira ni u predizbornim kampanjama.<\/p>\n\n\n\n “Donosioci odluka” ka\u017eu da nema alternative rudarenju, pa ga promovi\u0161u na svakom nivou zakona, strategija, planova i javnih obra\u0107anja, uklju\u010duju\u0107i i nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP<\/a>). Rudarski in\u017eenjeri i geolozi mahom trljaju ruke. Lokalne vlasti ih, kad nisu zauzete fizi\u010dkim obra\u010dunima sa neistomi\u0161ljenicima, peru. Birokratsko-ekonomska ma\u0161inerija \u010dvrsto zastupa stav da je vreme za “te\u0161ke odluke” i “\u017ertve”, a da su sve drugo naivne i romanti\u010dne, de\u010dje pri\u010de.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ani koji se iz nu\u017ede identifikuju kao aktivisti ka\u017eu da alternativu ne sme imati \u017eivot, koji je deo prirode. Oni skre\u0107u pa\u017enju na to da \u0107e EU usvojiti Zakon o obnovi prirode<\/a>, o\u010dajni \u0161to “donosioci odluka”, uz to, ne razumeju da \u0107e zbog klimatske krize pogodni uslovi za \u017eivot uskoro biti re\u0111a zverka od homoljskog risa i vredniji od svakog zlata.<\/p>\n\n\n\n Predstavnici kriti\u010dke javnosti, izop\u0161teni iz dominantnih medija, izme\u0111u sebe dele studije o “kletvi <\/a>izobilja<\/a>” koje argumentovano pokazuju da se niko nikada nije “nabrao meda” od eksploatacije i izvoza sirovina i da je jedini med koji treba brati u Homolju \u2013 p\u010delinji. Ekstraktivizam je neokolonijalizam, dovikuju istomi\u0161ljenicima kroz mrkli medijski mrak, a glas im se gu\u0161i, ne sti\u017eu\u0107i do \u0161ire javnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Projekat rudnika zlata u Homolju u kom je bilo najavljeno kori\u0161\u0107enje cijanida barem je privremeno spre\u010den, ali aktivisti upozoravaju na njegov mogu\u0107i povratak u igru i rizike od samih geolo\u0161kih istra\u017eivanja. “Donosioci odluka” ne razumiju da \u0107e zbog klimatske krize pogodni uslovi za \u017eivot uskoro biti re\u0111a zverka od homoljskog risa i vredniji od svakog […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":46043,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[371,630,612],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-46035","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-klima","tag-rudarenje","tag-zagadenje","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46035","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=46035"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46035\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":46046,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46035\/revisions\/46046"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/46043"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=46035"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=46035"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=46035"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=46035"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=46035"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=46035"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=46035"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Srpska Ro\u0219ia Montan\u0103 ili isto\u010dni Projekat Jadar?<\/strong><\/strong><\/h2>\n\n\n\n
“Rudarska groznica” privukla pa\u017enju Strazbura<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ne\u0107e se koristiti cijanid?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u0160tetna istra\u017eivanja<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Eksploatacija sirovina ili priroda?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n