Na dru\u0161tvenoj mre\u017ei X, nekad znanoj kao Twitter, korisnik iz anglofonih akademsko-lijevih krugova nekidan je u detektivskoj maniri upozorio svoje pratitelje na simptomati\u010dan muk. Protagonisti tog muka su neimenovani korisnici iste te mre\u017ee i iz istog dru\u0161tvenog miljea kao i na\u0161 detektiv. Prema njegovom zapa\u017eanju, ti su neimenovani korisnici ina\u010de bili redoviti komentatori dru\u0161tveno-politi\u010dkih zbivanja na dru\u0161tvenoj mre\u017ei. Me\u0111utim, o zbivanjima o Gazi se nisu oglasili nijednom. Na\u0161 detektiv taj muk tuma\u010di strahom od gubitka radnog mjesta ili nekih sli\u010dnih kazni. I, naravno, proziva ih zbog tog straha.<\/p>\n\n\n\n
Prozivanja imenovanih i neimenovanih krivaca raznih vrsta integralni su content <\/em>dru\u0161tvenih mre\u017ea od njihove same pojave. Me\u0111utim, u ovom slu\u010daju se ne radi samo o tome da dru\u0161tvene mre\u017ee pru\u017eaju priliku za poliranje moralnog imid\u017ea. Prozivanje navodno prestra\u0161enih akademika koji se ne bi politi\u010dki izlagali simptom je u prvom redu sna\u017ene individualizacije politike. Dru\u0161tvene mre\u017ee nisu uzrok te individualizacije, ali su njen prikladni “krvotok”. Individualizacija politike u\u010dinak je opse\u017enijih povijesno-dru\u0161tvenih procesa, a dva klju\u010dna predstavljaju uzmak kolektivnog politi\u010dkog anga\u017emana u obliku partija ili sindikata koje vi\u0161e funkcioniraju kao kulturne simpatije ili osiguravaju\u0107a dru\u0161tva i individualizacija dru\u0161tvene reprodukcije. Ova druga, pomalo akademsko zaku\u010dasta sintagma, zna\u010di da se snala\u017eenje na tr\u017ei\u0161tu rada i u ekonomiji uop\u0107e, konkretno i ideolo\u0161ki, svelo na samostalno snala\u017eenje: svatko je i svatko mo\u017ee biti poduzetnik. Ili u obliku nekad popularne varijante oznake zaposlenja na Facebooku: Radi u “sam svoj gazda”.<\/p>\n\n\n\n \u010ce\u0161\u0107e, naravno, poduzetni\u0161tvo ostane u kategoriji ure\u0111ivanja ra\u010duna na dru\u0161tvenim mre\u017eama nego “podebljavanja” ra\u010duna u banci, ali to ne mijenja pretjerano politi\u010dku klimu koju je nedavno Anton J\u00e4ger definirao kao hiperpolitiku o kojoj smo ovdje ve\u0107 pisali<\/a>. Politi\u010dki anga\u017emani su intenzivni, ali individualni, \u010dak i kad se radi o masovnim prosvjedima: ljudi ulaze u akcije i projekte i izlaze iz njih bez ikakvih socijalnih tro\u0161kova. Politi\u010dko posredni\u0161tvo i predstavni\u0161tvo je postalo sumnjivo i komplicirano i uvijek podlo\u017eno korupciji. Lak\u0161e se pouzdati u agregaciju individualnih stavova koji \u0107e nekim \u010dudom polu\u010diti \u017eeljeni u\u010dinak. Spoiler alert: ne\u0107e. To ne zna\u010di da je zabranjeno prozivati one koji nemaju hrabrosti ili nekom spo\u010ditavati manjak anga\u017emana. Radi se samo o tome da se politika ne iscrpljuju u procjenama individualnih odluka.<\/p>\n\n\n\n