Ve\u0107 neko vrijeme, uz oscilacije, medijski se Damir Van\u0111eli\u0107 predstavlja kao najozbiljniji pretendent na mjesto nasljednika Andreja Plenkovi\u0107a. Ne nu\u017eno nasljednika kao budu\u0107eg premijera ve\u0107 kao tog tipa politi\u010dke figure. Sam Van\u0111eli\u0107 pritom varira kad je rije\u010d o ekonomskim politikama, a geopoliti\u010dki bi se mogao profilirati “vo\u0161ingtonski” u odnosu na Plenkovi\u0107evu “briselsku” pozadinu.<\/p>\n\n\n\n
Preizborno zagrijavanje stranaka u Hrvatskoj ovih dana i mjeseci nerijetko, izme\u0111u ostalog, reprezentira stanovite obuhvatnije procese i odnose, globalne ili me\u0111unarodne. U centru tog i takvog konteksta nesumnjivo je Amerika tj. SAD. Indikativan bi u tom smislu mogao biti slu\u010daj jedne nove stranke, a koju osniva Damir Van\u0111eli\u0107, ina\u010de ve\u0107 \u010duvena figura ovda\u0161nje politi\u010dke scene. Najavio je tu akciju iznova pro\u0161li tjedan<\/a>, mada je nakana javno poznata jo\u0161 od lani. Van\u0111eli\u0107 se pritom doimao kao zacijelo najozbiljnija pojava <\/a>u krilu hrvatskog politi\u010dkog centra, u smislu teorijske podloge, kao i rezultata u praksi.<\/p>\n\n\n\n To\u010dnije, rije\u010d je o desnom centru, da ne bi bilo nesporazuma. No va\u017eno je i taj segment pomnije nijansirati, znamo li da je posrijedi na\u010delno dominantna struja doma\u0107e strana\u010dko-politi\u010dke konstelacije u ovom stolje\u0107u. Izra\u017eeniji nacionalizam ili pak svjetonatorski konzervativizam nisu dakle Van\u0111eli\u0107ev forte. Relacije postaju zanimljivije, me\u0111utim, kad obratimo pa\u017enju na ekonomsko-politi\u010dke njegove sklonosti.<\/p>\n\n\n\n Dok se isprva tako \u010dak isticao po distanci spram uobi\u010dajenih liberalno-ekonomskih pozicija hrvatskog mejnstrima, vremenom ipak bilje\u017eimo kardinalni zaokret. Te\u0161ko da je ba\u0161 slu\u010dajno taj manevar javno nagla\u0161en simultano uz navodno osnivanje stranke. Tom prilikom, naime, Damir je Van\u0111eli\u0107 zavapio da se porezi u Hrvatskoj moraju smanjiti, posebno oni koji direktno optere\u0107uju rad, tj. pla\u0107e, ali i poduzetni\u0161tvo. Preciznije od toga, kazao je da uz pla\u0107u od 1.300 eura neto, dr\u017eava uzima 70 postotaka ukupne vrijednosti. No gruba je to neistina, od najte\u017eih koje se bez ikakvog odmaka nonstop reproduciraju u medijima.<\/p>\n\n\n\n Nije pretjerano konstatirati ni da je u pitanju op\u0107e mjesto prokapitalske agende koju guraju jednako mekaniji liberal\u010di\u0107i i okorjele neoliberal\u010dine. Me\u0111u glavnima se potonjim u RH svakako isti\u010de Hrvoje Bujas<\/a>, lider Udruge Glas poduzetnika. Naoko je Van\u0111eli\u0107a s tim vulgarnim propagandistom te\u0161ko usporediti, kamoli izjedna\u010diti. Ipak, treba znati da su im udruge jo\u0161 pro\u0161log ljeta osnovale slu\u017ebenu kooperativu<\/a>. Bez obzira na to, Damir Van\u0111eli\u0107 doju\u010der je tvrdio<\/a> da su porezi na rad ovdje niski, ali sad bez kolebanja preuzima UGP-ovu platformu. Prema izvje\u0161taju, usuglasili su se oko \u010detiri tzv. postulata, a tri su veoma apstraktna, rastezljiva poput \u017evake.<\/p>\n\n\n\n Kroz njih se zahtijeva vi\u0161e rada, vi\u0161e digitalizacije i vi\u0161e pravde. Nedostaje samo mir u svijetu, ali \u010detvrti je postulat maksimalno konkretan, matemati\u010dki posve izmjerljiv, i tra\u017ei ne vi\u0161e, nego manje \u2013 poreza. Svejedno nije mogao biti postavljen aksiomatski, nego u formi postulata, na\u010dela koje u matematici i filozofiji nije dokazivo, premda se uzima za istinu.<\/p>\n\n\n\n Tad postulat ima funkciju nalik hipotezi ili radnom principu, dok u politici lako biva iskori\u0161ten za marketin\u0161ko odvla\u010denje pa\u017enje. Naro\u010dito ako se zaodijene u nau\u010dno ruho, kao \u0161to \u010dini Van\u0111eli\u0107. Partnerstvo s UGP-om potpisala je ustvari njegova Znanstveno-razvojna inicijativa ZRIN, u kojoj on ve\u0107 neko vrijeme okuplja eksperte iz raznih podru\u010dja. Cilj im je, ka\u017ee, “ponuditi novu razvojnu paradigmu Hrvatske”.<\/p>\n\n\n\n Nova paradigma, sad znamo i ne\u0161to opipljivije, odlikovala bi se jo\u0161 manjim poreznim optere\u0107enjem rada, kao i poduzetnika. No, povrh svega, Van\u0111eli\u0107 je menad\u017eer s prebogatim iskustvom u famoznom realnom sektoru. Danas predvodi egzekutivu ameri\u010dke kompanije RoomOrders, jednog od pionira digitalizacije usluga prehrane u hotelskoj ponudi. Dolazimo tako do ve\u0107 spomenute Amerike, pa i njezine ekonomsko-politi\u010dke recentne pozicije. Prvo, na stvari je sve \u017ee\u0161\u0107e inzistiranje na ionako rigidnim deregulacijskim principima. S napomenom: ba\u0161 i ne toliko u samom SAD-u, koliko za sve ostale igra\u010de na globalnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n Drugo, u te sve ostale definitivno spada Europska unija, a pogotovo otkako traje rat u Ukrajini. EU je postala inferiorna konkurencija SAD-u, sve manje ikakav partner, \u0161to Van\u0111eli\u0107a \u010disto poslovno stavlja i u antagonisti\u010dki polo\u017eaj u odnosu na RH. Ne samo prema dr\u017eavi, nego i ovda\u0161njim privatnicima koje tobo\u017ee politi\u010dki zastupa. Kako to mo\u017ee izgledati, pokazuje jedan noviji slu\u010daj<\/a> na potezu Washington-Zagreb.<\/p>\n\n\n\nPostulati<\/h2>\n\n\n\n
Ameri\u010dka perspektiva<\/h2>\n\n\n\n