![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/1695593748038.jpg\")
<\/a><\/p>\n\n\n\n
Ojdana nam pri\u010da kako u Knin dolazi sve vi\u0161e i vi\u0161e turista: “Knin se ne\u0161to ne promovira, ali ima smisla da ljudi dolaze, samo zato \u0161to jo\u0161 uvijek ima autenti\u010dnost. Ti kada po\u010dne\u0161 uga\u0111ati turistima, to vi\u0161e nisi ti. Knin \u0107e ti biti lijep kad pro\u0161eta\u0161, zaljubit \u0107e\u0161 se u njega. \u010cak i ove ru\u0161evne ku\u0107e, imaju one svoju du\u0161u, kao da govore kako se nekad \u017eivilo.” Spominje i restoran koji smo obi\u0161li u \u0161etnji do slapa i obja\u0161njava za\u0161to on stoji zapu\u0161ten, kao i puno srpskih ku\u0107a po Kninu. Ispada da razlog nije tako banalan kao \u0161to online stru\u010dnjaci misle: bilo je ideja da se restoran obnovi, ali vlasnici ne \u017eele prodati ru\u0161evinu, nego ono \u0161to su imali do 1995. “\u0160ta \u0107u ja tebi prodati, ru\u0161evinu, oprosti, vrati mi onakvo kakvo je bilo. A to se ne\u0107e dogoditi, pa onda ljudi ne\u0107e ni prodati”. I tako Knin, pun praznih ku\u0107a u kojima nitko ne \u017eivi, s preostalim nekretninama ima poznatu situaciju: turistima se preko AirBnb-a i Bookinga nudi no\u0107enje od 60 eura na vi\u0161e, a doma\u0107em stanovni\u0161tvu di\u017ee se cijena najma.<\/p>\n\n\n\n
I na vrhu Dinare<\/strong><\/h2>\n\n\n\nIz Kova\u010di\u0107a selimo u Biskupiju, selo sedam kilometara udaljeno od Knina, kamo se udruga dobrom voljom na\u010delnika op\u0107ine preselila 2019. godine. Nakon razgledavanja izlo\u017eenih no\u0161nji, torbi, pojaseva, strojeva za tkanje i \u0161ivanje, sjedamo ispred ku\u0107e u hlad uz tursku kavu. Stigli smo u vrijeme kada nema za vidjeti puno \u0161arenih proizvoda koje ina\u010de gledamo na Facebook stranici udruge<\/a> “Na\u0161e Ognji\u0161te”, jer im je ljeto najprometnije doba godine. Glavni su im klijenti razna kulturnoumjetni\u010dka dru\u0161tva koja naru\u010duju opremu za nastupe: li\u010dke prega\u010de, pojaseve, ko\u0161ulje, haljine, kape mu\u0161ke i \u017eenske. Ali dosta kupuju i ljudi koji \u017eele moderne torbe i haljine s etno motivima. Pitamo Ojdanu kako svi oni saznaju za “Na\u0161e ognji\u0161te”. “Preko interneta, ljudi prate na Facebooku, pa do\u0111u u Knin da naru\u010de sebi proizvode. Evo ovo ljeto bili su ljudi po deset dana i pitali mo\u017ee\u0161 li nam napraviti ovu haljinu, ovaj ruksak, i ja sam sve to radila”, ka\u017ee Ojdana.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/1695589014610-504x1024.jpg\")
<\/a>Ojdana Vje\u0161tica s vrli\u010dkim motivom. Foto: Bilten <\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\nOno \u010dime se Ojdana sada bavi u “Na\u0161em ognji\u0161tu” ima poveznica s njenom agronomskom strukom, prvenstveno s materijalima \u2013 kroz projekte provla\u010di \u010di\u0161\u0107enje, pranje i preradu vune na tradicionalni na\u010din, a vunu nabavlja od lokalnih ljudi. Me\u0111utim, kad je 1990. krenula studirati agronomiju u Beogradu, nije slutila \u0161to \u0107e se sve dogoditi i na koji na\u010din \u0107e se na kraju baviti svojom strukom. “1995. sam trebala da se vjen\u010dam u Kninu, onaj dan kad je bila Oluja. Dva dana ranije sam slagala vjen\u010danicu, pravili smo krofne, sve, cijeli ritual. I umjesto na vjen\u010danje, ja u kolonu. Trebali smo se vjen\u010dati tamo u onom restoranu, onom ru\u0161evnom kod rijeke. A ja umjesto da zavr\u0161im u svojoj bra\u010dnoj idili, zavr\u0161ila sam u koloni. Pet dana smo putovali, kroz Bosanski Petrovac, onda kad je bilo ono bombardovanje kolone, bila sam ja tu, to je bilo jezivo, kad je po\u010delo sve da pr\u0161ti, raspada se, u\u017eas je bio, poginulo dosta ljudi. Jedno pedeset metara dalje sam bila.” U Knin se vratila 2000., nakon \u010dega je s obitelji pro\u0161la te\u017eak period. Ideja o pokretanju udruge javila se zbog vi\u0161egodi\u0161nje nezaposlenosti i isklju\u010denosti iz dru\u0161tva: “Nitko te ne\u0107e, svi imaju svoje tabore. Nikako se nije dalo integrirati, i onda si morao napraviti svoj svijet. Zamislite kako je to kad si samo odbijan. Ja sam 2009. otvorila ovu udrugu samo da stvorim krug dobrih ljudi. Uop\u0161te nisam gledala tko je tko \u2013 u mojoj udruzi je ovo ljeto bilo osam Hrvatica i \u010detiri Srpkinje, a sada sa mnom rade jedna Hrvatica i jedna Srpkinja, meni to stvarno nije bitno. Bitno mi je bilo da na\u0111em grupu ljudi koji ne gledaju na te stvari, grupu normalnih ljudi.”<\/p>\n\n\n\n
U tome je i uspjela: stvari su s vremenom polako krenule na bolje i udruga je kroz razne projekte i poticaje nabavila strojeve koji su ubrzali i olak\u0161ali proces proizvodnje. U po\u010decima im je puno pomogla Tanja Kale, voditeljica kninskog ureda UNHCR-a, preko koje su dobile prve tkala\u010dke stanove: “Ona je dosta pri\u010dala sa mnom, ona je psiholog ustvari, i rekla mi je: ‘Ojdana, ti mo\u017ee\u0161 biti na vrhu Dinare, ali mora\u0161 biti majstor u ne\u010demu, i tebe \u0107e ljudi prona\u0107i’. I to je istina. Zna\u0161 koliko je ljudi sad iz Zadra, \u0160ibenika, Dubrovnika ovo ljeto do\u0161lo i prona\u0161lo nas ovdje, do\u0161lo tako kao i vi, dru\u017eili se s nama, naru\u010dili proizvode.” Ljetos joj se, ka\u017ee, javilo toliko ljudi s narud\u017ebama kad je objavila nove proizvode da su mnogi jo\u0161 na \u010dekanju.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to danas od nje drugi dolaze u\u010diti tkati na radionicama koje odr\u017eava, tako je i Ojdana nau\u010dila tkati na te\u010daju tkanja etno motiva koji je dr\u017eala tkalja Ru\u017eica Karanovi\u0107 iz Kistanja. Tako\u0111er, u Kninu je postojala tkala\u010dka zadruga “Tkanice” koja na\u017ealost vi\u0161e ne postoji. One su radile moderne aktovke s etno motivima, \u0161to je Ojdani, zajedno s ukrajinskim etno ruksacima od ko\u017ee koje je prona\u0161la na Pinterestu, dalo inspiraciju da krene raditi moderne ruksake i torbe s tradicionalnim motivima dalmatinske Zagore: “Mene je to toliko fasciniralo kada sam vidjela, i ja sam rekla: ovo \u0107u raditi”. Divimo se \u0161arenilu i detaljima istkanih motiva koji tek \u010dekaju da zavr\u0161e na torbama, dok nam Ojdana obja\u0161njava njihovu simboliku i mjesta njihovog porijekla: Vrlika, Cetina, Kijevo, Drni\u0161, Plavno, Mokro Polje, Vrbnik, Kova\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n
\n![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/nase-ognjiste-dva-1-1024x987.jpg\")
<\/a>Foto: Na\u0161e ognji\u0161te <\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\nPrije nego \u0161to su dobile strojeve, prvenstveno kvalitetnu ma\u0161inu za \u0161ivanje, bilo je te\u0161ko raditi. Sada imaju stubnu ma\u0161inu koja “grize” i radi kvalitetan \u0161tep, ali trebalo je vremena da se usavr\u0161e u izradi torbi. Ono \u0161to Kinezi naprave za pet minuta, ka\u017ee Ojdana, kod njih se radi po nekoliko dana. Za izradu jednog ruksaka potreban je otprilike jedan dan za tkanje motiva, pa dva i pol dana za \u0161ivanje. To najvi\u0161e ovisi o motivu, odnosno \u0161ari \u2013 svi ti detalji uzmu velik dio vremena, a bez tih sitnih detalja ne mo\u017ee, oni moraju da se naprave. “Jedna kolegica se ljetos zalaufala i napravila prekrasnu \u0161aru, ali problem je \u0161to ti to vi\u0161e ne mo\u017ee\u0161 naplatiti, jer samo na takvu \u0161aru dva-tri dana odu.”<\/p>\n\n\n\n
Kad nema prodaje, ima projekata<\/strong><\/h2>\n\n\n\nVoziti se do Biskupije kroz prekrasnu prirodu, slu\u0161ati o “Na\u0161em ognji\u0161tu”, gledati \u0161arene torbe i no\u0161nje, isprobati raditi na tkala\u010dkom stanu, sjediti u dvori\u0161tu okru\u017eenom murvama; sve to na momente ostavlja dojam idile. Ali i kroz tu inspirativnu pri\u010du svako malo promoli glavu dru\u0161tveni kontekst i unese tamnije tonove. U Kninu je, ka\u017ee Ojdana, blagi u\u017eas \u0161to se ti\u010de zapo\u0161ljavanja, posebno \u017eena. “Vama u Zagrebu je normalno da se zaposlite i da radite, a ovdje se zaposliti, to ti je svjetsko \u010dudo, netko se zaposlio! Ovdje je uga\u0161eno i ono \u0161ta je bilo. Jako je te\u0161ko bilo \u0161ta pokrenuti i stvoriti.” Ljudi voljnih za rad ima, ali kontinuiranog posla nema. Osim u slu\u017ebenim bro\u0161urama koje iz godine u godinu potvr\u0111uju<\/a> visoku nezaposlenost u Kninu, to se vidi i u kontrastu izme\u0111u mogu\u0107nosti za zapo\u0161ljavanje i broja zainteresiranih za rad u udruzi \u2013 makar projektni, makar na minimalcu. Kroz edukacije koje udruga organizira pro\u0161lo je stotinjak \u017eena koje su tako u\u010dile tkati, \u010distiti i prera\u0111ivati vunu. To su uglavnom \u017eene koje nemaju posla, pa i dalje mogu usko\u010diti kad zatreba: ljetos ih je bilo petnaest zaposlenih, a trenutno su zaposlene tri. Ukupno je u udruzi do danas bilo tridesetak zaposlenih \u017eena, ali ve\u0107inom su to projekti Hrvatskog zavoda za zapo\u0161ljavanje ili Fonda za za\u0161titu okoli\u0161a koji imaju ograni\u010deni rok trajanja. “Stvarno lijepi krug interesenata imamo, ali kad to ne ide kontinuirano, pa onda dobre ljude mora\u0161 nekad da pusti\u0161.”<\/p>\n\n\n\n<\/p>\n\n\n
<\/a>Ono \u010dime se Ojdana sada bavi u “Na\u0161em ognji\u0161tu” ima poveznica s njenom agronomskom strukom, prvenstveno s materijalima \u2013 kroz projekte provla\u010di \u010di\u0161\u0107enje, pranje i preradu vune na tradicionalni na\u010din, a vunu nabavlja od lokalnih ljudi. Me\u0111utim, kad je 1990. krenula studirati agronomiju u Beogradu, nije slutila \u0161to \u0107e se sve dogoditi i na koji na\u010din \u0107e se na kraju baviti svojom strukom. “1995. sam trebala da se vjen\u010dam u Kninu, onaj dan kad je bila Oluja. Dva dana ranije sam slagala vjen\u010danicu, pravili smo krofne, sve, cijeli ritual. I umjesto na vjen\u010danje, ja u kolonu. Trebali smo se vjen\u010dati tamo u onom restoranu, onom ru\u0161evnom kod rijeke. A ja umjesto da zavr\u0161im u svojoj bra\u010dnoj idili, zavr\u0161ila sam u koloni. Pet dana smo putovali, kroz Bosanski Petrovac, onda kad je bilo ono bombardovanje kolone, bila sam ja tu, to je bilo jezivo, kad je po\u010delo sve da pr\u0161ti, raspada se, u\u017eas je bio, poginulo dosta ljudi. Jedno pedeset metara dalje sam bila.” U Knin se vratila 2000., nakon \u010dega je s obitelji pro\u0161la te\u017eak period. Ideja o pokretanju udruge javila se zbog vi\u0161egodi\u0161nje nezaposlenosti i isklju\u010denosti iz dru\u0161tva: “Nitko te ne\u0107e, svi imaju svoje tabore. Nikako se nije dalo integrirati, i onda si morao napraviti svoj svijet. Zamislite kako je to kad si samo odbijan. Ja sam 2009. otvorila ovu udrugu samo da stvorim krug dobrih ljudi. Uop\u0161te nisam gledala tko je tko \u2013 u mojoj udruzi je ovo ljeto bilo osam Hrvatica i \u010detiri Srpkinje, a sada sa mnom rade jedna Hrvatica i jedna Srpkinja, meni to stvarno nije bitno. Bitno mi je bilo da na\u0111em grupu ljudi koji ne gledaju na te stvari, grupu normalnih ljudi.”<\/p>\n\n\n\n
U tome je i uspjela: stvari su s vremenom polako krenule na bolje i udruga je kroz razne projekte i poticaje nabavila strojeve koji su ubrzali i olak\u0161ali proces proizvodnje. U po\u010decima im je puno pomogla Tanja Kale, voditeljica kninskog ureda UNHCR-a, preko koje su dobile prve tkala\u010dke stanove: “Ona je dosta pri\u010dala sa mnom, ona je psiholog ustvari, i rekla mi je: ‘Ojdana, ti mo\u017ee\u0161 biti na vrhu Dinare, ali mora\u0161 biti majstor u ne\u010demu, i tebe \u0107e ljudi prona\u0107i’. I to je istina. Zna\u0161 koliko je ljudi sad iz Zadra, \u0160ibenika, Dubrovnika ovo ljeto do\u0161lo i prona\u0161lo nas ovdje, do\u0161lo tako kao i vi, dru\u017eili se s nama, naru\u010dili proizvode.” Ljetos joj se, ka\u017ee, javilo toliko ljudi s narud\u017ebama kad je objavila nove proizvode da su mnogi jo\u0161 na \u010dekanju.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to danas od nje drugi dolaze u\u010diti tkati na radionicama koje odr\u017eava, tako je i Ojdana nau\u010dila tkati na te\u010daju tkanja etno motiva koji je dr\u017eala tkalja Ru\u017eica Karanovi\u0107 iz Kistanja. Tako\u0111er, u Kninu je postojala tkala\u010dka zadruga “Tkanice” koja na\u017ealost vi\u0161e ne postoji. One su radile moderne aktovke s etno motivima, \u0161to je Ojdani, zajedno s ukrajinskim etno ruksacima od ko\u017ee koje je prona\u0161la na Pinterestu, dalo inspiraciju da krene raditi moderne ruksake i torbe s tradicionalnim motivima dalmatinske Zagore: “Mene je to toliko fasciniralo kada sam vidjela, i ja sam rekla: ovo \u0107u raditi”. Divimo se \u0161arenilu i detaljima istkanih motiva koji tek \u010dekaju da zavr\u0161e na torbama, dok nam Ojdana obja\u0161njava njihovu simboliku i mjesta njihovog porijekla: Vrlika, Cetina, Kijevo, Drni\u0161, Plavno, Mokro Polje, Vrbnik, Kova\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n
<\/a>Prije nego \u0161to su dobile strojeve, prvenstveno kvalitetnu ma\u0161inu za \u0161ivanje, bilo je te\u0161ko raditi. Sada imaju stubnu ma\u0161inu koja “grize” i radi kvalitetan \u0161tep, ali trebalo je vremena da se usavr\u0161e u izradi torbi. Ono \u0161to Kinezi naprave za pet minuta, ka\u017ee Ojdana, kod njih se radi po nekoliko dana. Za izradu jednog ruksaka potreban je otprilike jedan dan za tkanje motiva, pa dva i pol dana za \u0161ivanje. To najvi\u0161e ovisi o motivu, odnosno \u0161ari \u2013 svi ti detalji uzmu velik dio vremena, a bez tih sitnih detalja ne mo\u017ee, oni moraju da se naprave. “Jedna kolegica se ljetos zalaufala i napravila prekrasnu \u0161aru, ali problem je \u0161to ti to vi\u0161e ne mo\u017ee\u0161 naplatiti, jer samo na takvu \u0161aru dva-tri dana odu.”<\/p>\n\n\n\n
Kad nema prodaje, ima projekata<\/strong><\/h2>\n\n\n\nVoziti se do Biskupije kroz prekrasnu prirodu, slu\u0161ati o “Na\u0161em ognji\u0161tu”, gledati \u0161arene torbe i no\u0161nje, isprobati raditi na tkala\u010dkom stanu, sjediti u dvori\u0161tu okru\u017eenom murvama; sve to na momente ostavlja dojam idile. Ali i kroz tu inspirativnu pri\u010du svako malo promoli glavu dru\u0161tveni kontekst i unese tamnije tonove. U Kninu je, ka\u017ee Ojdana, blagi u\u017eas \u0161to se ti\u010de zapo\u0161ljavanja, posebno \u017eena. “Vama u Zagrebu je normalno da se zaposlite i da radite, a ovdje se zaposliti, to ti je svjetsko \u010dudo, netko se zaposlio! Ovdje je uga\u0161eno i ono \u0161ta je bilo. Jako je te\u0161ko bilo \u0161ta pokrenuti i stvoriti.” Ljudi voljnih za rad ima, ali kontinuiranog posla nema. Osim u slu\u017ebenim bro\u0161urama koje iz godine u godinu potvr\u0111uju<\/a> visoku nezaposlenost u Kninu, to se vidi i u kontrastu izme\u0111u mogu\u0107nosti za zapo\u0161ljavanje i broja zainteresiranih za rad u udruzi \u2013 makar projektni, makar na minimalcu. Kroz edukacije koje udruga organizira pro\u0161lo je stotinjak \u017eena koje su tako u\u010dile tkati, \u010distiti i prera\u0111ivati vunu. To su uglavnom \u017eene koje nemaju posla, pa i dalje mogu usko\u010diti kad zatreba: ljetos ih je bilo petnaest zaposlenih, a trenutno su zaposlene tri. Ukupno je u udruzi do danas bilo tridesetak zaposlenih \u017eena, ali ve\u0107inom su to projekti Hrvatskog zavoda za zapo\u0161ljavanje ili Fonda za za\u0161titu okoli\u0161a koji imaju ograni\u010deni rok trajanja. “Stvarno lijepi krug interesenata imamo, ali kad to ne ide kontinuirano, pa onda dobre ljude mora\u0161 nekad da pusti\u0161.”<\/p>\n\n\n\n<\/p>\n\n\n
<\/p>\n\n\n