{"id":45127,"date":"2023-07-10T09:54:58","date_gmt":"2023-07-10T08:54:58","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=45127"},"modified":"2023-07-11T09:53:39","modified_gmt":"2023-07-11T08:53:39","slug":"sumadija-poljoprivrednom-masinom-protiv-istrazne-busotine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=45127","title":{"rendered":"\u0160umadija: Poljoprivrednom ma\u0161inom protiv istra\u017ene bu\u0161otine"},"content":{"rendered":"\n

Stanovni\u0161tvo op\u0161tine Rekovac u bogatom vo\u0107arskom i vinogradarskom \u0161umadijskom kraju po imenu Leva\u010d ve\u0107 deset meseci dr\u017ei stra\u017ee kojima uspe\u0161no spre\u010dava formiranje jedne od vi\u0161e stotina rudarskih istra\u017enih bu\u0161otina u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

“Lokacija na koju smo se fokusirali jo\u0161 uvek je pod budnim okom me\u0161tana. Poljoprivredne ma\u0161ine koje su se, eto, pokvarile ba\u0161 na toj lokaciji su i dalje tu\u201c, ka\u017ee za Bilten Marica \u017divanovi\u0107 Poljo iz neformalnog udru\u017eenja gra\u0111ana “nEKO brine za Leva\u010d”. Poja\u0161njavaju\u0107i aktuelnu situaciju, ona dodaje: “\u017deljno i\u0161\u010dekujemo da se zavr\u0161i procedura izmena i dopuna Prostornog plana kojima bi se decidirano navelo da se u op\u0161tini zabranjuju aktivnosti vezane za litijum i bor, uklju\u010duju\u0107i i istra\u017ene radnje i, ne daj bo\u017ee, eksploataciju\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da iz Lev\u010da kod Jagodine, u \u0160umadiji, govori o uspe\u0161nim metodima organizovanja, ali i o neujedna\u010denosti snaga promotera i protivnika ekstenzivnog rudarenja u Srbiji, koje je tamna strana zelene tranzicije u neokolonijalnim postavkama svetskog kapitalisti\u010dkog sistema. Bu\u0161otina zbog koje su Lev\u010dani stavili \u017eivot na pauzu nalazi se na jednom od preko stotine polja<\/a> za istra\u017eivanje metali\u010dnih mineralnih sirovina, uglavnom zlata, bakra, olova, cinka, bora i litijuma, kojima je mapa Srbije pro\u0161arana. Za rudarenje metala se u Srbiji pla\u0107a niska rudna renta<\/a>, a na propisima za za\u0161titu \u017eivotne sredine ne insistira previ\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Imperija uzvra\u0107a udarac<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Da je Rekovac uop\u0161te zanimljiv za rudarska istra\u017eivanja me\u0161tani su saznali 2020. iz naslova teksta objavljenog u portalu Sputnik, “Grad u Srbiji koji le\u017ei na ogromnom bogatstvu<\/a>\u201c. U njihovoj op\u0161tini je tokom vanrednog stanja iste godine, dok je lokalno stanovni\u0161tvo bilo potpuno neobave\u0161teno o “invaziji” interesovanja<\/a> za litijum i bor u Srbiji, jedna australijanska kompanija u ti\u0161ini izvela dve istra\u017ene bu\u0161otine.<\/p>\n\n\n\n

Poku\u0161aj izgradnje tre\u0107e bu\u0161otine je zatekao stanovni\u0161tvo opreznijim i organizovanim u \u201enEKO brine za Leva\u010d\u201c, udru\u017eenje koje je jedna od \u0161est \u010dlanica ve\u0107e aktivisti\u010dke mre\u017ee Savez Ekolo\u0161kih Organizacija Srbije \u2013 Znamo da ne damo \u2013 SEOS. Formiranje istra\u017ene bu\u0161otine u selu Dragovu je spre\u010deno u oktobru 2021., u jeku op\u0161tenarodnog bunta protiv velikog projekta rudnika litijuma kompanije Rio Tinto u Jadru, kod Loznice, i nakon srazmerno velikog lokalnog protesta koji je organizovao “nEKO brine za Leva\u010d”. Tada\u0161nje demonstracije i blokade autoputa, grani\u010dnih prelaza i saobra\u0107ajnica \u0161irom zemlje su i vrh republi\u010dkih vlasti naterali u defanzivu.<\/a><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Foto: Dragan Savi\u0107 (Leva\u010d) <\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Zati\u0161je je, o\u010dekivano, trajalo dok na prole\u0107e 2022. nisu zavr\u0161eni op\u0161ti izbori. Imperija<\/a> nakon toga uzvra\u0107a udarac. Vlasti iznova “guslaju” hvalospeve rudarenju litijuma i bora kao prilici za ekonomski preporod. Ko druk\u010dije ka\u017ee ko\u010dni\u010dar je progresa, pa i izdajnik. U\u010desnici anti-Rio Tinto protesta bivaju zasuti stotinama prekr\u0161ajnih prijava, privatna obezbe\u0111enja i policija ispoljavaju nasilje prema aktivistima za za\u0161titu \u017eivotne sredine u Novom Sadu i Majdanpeku. Vlasti krajem godine poku\u0161avaju i da proguraju Nacrt Zakona o unutra\u0161njim poslovima kojim se aktivizam u praksi kriminalizuje i legalizuje primena sile<\/a> prema gra\u0111anima koji mirno protestuju.<\/p>\n\n\n\n

To je skica dru\u0161tvene atmosfere u kojoj Lev\u010dani na jesen 2022. saznaju da se kompaniji Balkan Mining and Minerals \u017euri da pre isteka dozvola za istra\u017eivanje oformi jo\u0161 jednu bu\u0161otinu. Uprkos temeljnom ga\u017eenju civilnog dru\u0161tva, prekr\u0161ajnim prijavama koje su dobijali zbog protesta, i pretnjama od\u0161tetnim zahtevima od po 140.000 evra<\/a> zbog sabotiranja izgradnje tre\u0107e bu\u0161otine \u2013 Lev\u010dani vrlo doslovno pale logorske vatre i zaposedaju pristup parceli na kojoj je planirana \u010detvrta.<\/p>\n\n\n\n

Na putu investitorovih namera i gra\u0111evinskih ma\u0161ina sasvim slu\u010dajno se kvare i dve poljoprivredne. Jedan traktor i jedan stari dre\u0161 \u0107e provesti jo\u0161 tri godi\u0161nja doba na istom mestu, a me\u0161tani nastaviti da se na barikadama okupljaju sa otvorenom namerom da ne dozvole nijedan korak bli\u017ee tome da ovaj kraj iz idili\u010dnog pejza\u017ea iz pesme <\/a>bude transformisan u jalovi\u0161te zatrovanih izvora. U tom trenutku je, naime, odavno poznato da su sli\u010dne bu\u0161otine drugde izazivale pove\u0107anje koncentracije otrovnih materija u podzemnim vodama i bunarima.<\/p>\n\n\n\n

Povratak d\u017eedaja<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Aktivisti tvrde da kompanija Balkan Mining and Minerals nema sve potrebne dozvole i da je ve\u0107 prekr\u0161ila nekoliko propisa u pripremi parcele: da je na njoj izvr\u0161ena protivzakonita “\u010dista se\u010da”, da zemlji\u0161te na kom se vr\u0161e radovi nije prevedeno iz poljoprivrednog u gra\u0111evinsko i da radovi nisu prijavljeni op\u0161tini. Investitor nastoji na suprotnom. Gra\u0111ani Rekovca su se od 2020. obra\u0107ali poljoprivrednoj i \u0161umarskoj inspekciji, lokalnoj samoupravi i vi\u0161im instancama, pokrenuli lokalnu peticiju koju je potpisalo oko 2.000 ljudi (u op\u0161tini od 10.000) i prikupljali potpise za narodnu inicijativu za zabranu istra\u017eivanja, eksploatacije i prerade litijuma i bora na teritoriji cele Srbije (koju je Vlada nakon izbora skrajnula u fijoku gde joj se gubi trag).<\/p>\n\n\n\n

Investitor je, formalno, privremeno odustao od radova na spornoj parceli krajem 2022. U obja\u0161njenju<\/a> koje je kompanija tada dala akcionarima se ne pominju stra\u017ee, ve\u0107 se poziva na negativnu atmosferu u kontekstu delovanja aktivista na planini Starica, o kojima je Bilten ranije pisao<\/a>. Najve\u0107im institucionalnim uspehom aktivisti zato smatraju to \u0161to je lokalna skup\u0161tina krajem 2021. (tokom velikih protesta) pristala da izradi izmene i dopune i prostornog plana (PP) op\u0161tine kojim bi se zabranile aktivnosti vezane za rudarenje litijuma i bora. “U samom obrazlo\u017eenju koje \u0107e i\u0107i nedvosmisleno se ka\u017ee da Op\u0161tina Rekovac nije za eksploataciju litijuma, odnosno da nije ni za \u0161ta \u0161to \u0107e ugroziti na\u0161u op\u0161tinu, odnosno ugroziti \u017eivot na\u0161ih ljudi\u201c, izjavio je<\/a> tim povodom predsednik op\u0161tine u novembru 2021.<\/p>\n\n\n\n

“Ma, ne\u0107e to kod nas!<\/strong>“<\/h2>\n\n\n\n

U lokalnoj samoupravi nema politi\u010dkih opcija koje su protiv rudarenja. “Bukvalno je jedna jedina odbornica u lokalnoj skup\u0161tini govorila o ovome i poku\u0161ala da uka\u017ee na problem. Svaka \u010dast toj \u017eeni na hrabrosti i na upornosti\u201c, komentari\u0161e \u017divanovi\u0107-Poljo. Ova se odbornica kasnije pridru\u017eila neformalnom udru\u017eenju. Na to da u izmene PP unesu zabranu rudarenja op\u0161tinari su se krajem 2021. delom odlu\u010dili u strahu od pada rejtinga koji je postajao sve izvesniji \u0161to je stanovni\u0161tvo bilo obave\u0161tenije o rizicima. \u017divanovi\u0107 Poljo obja\u0161njava da su se aktivisti, naro\u010dito na po\u010detku, suo\u010davali sa velikim preprekama u dola\u017eenju do ta\u010dnih podataka i njihovoj diseminaciji.<\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107i izazov je bilo uveriti gra\u0111ane da je scenario za koji se zala\u017eu vlasti uop\u0161te mogu\u0107 i da ne predstavlja uobi\u010dajenu predizbornu pri\u010du o “zlatnom dobu” sa lete\u0107im kolima i sli\u010dnim bajkovitim putevima u svetlu budu\u0107nost. “Najte\u017ei deo jeste da ljudi poveruju u ono \u0161to govorite, da shvate da ste neko ko je dobronameran i ko ne \u017eeli ni\u0161ta drugo nego da za\u0161titi svoj zavi\u010daj. Najvi\u0161e smo se susretali sa nevericom: ‘Ma, ne\u0107e to kod nas\u2018, odmahivali bi ljudi rukom”, ne znaju\u0107i da je polovina, odnosno 174 od 365 kvadratnih kilometara op\u0161tine istra\u017ena povr\u0161ina, ka\u017ee \u017divanovi\u0107 Poljo. <\/p>\n\n\n\n

Uspe\u0161nost aktivisti\u010dke kampanje informisanja pokazala se pre nekoliko meseci, kada je na tribinu o problematici eksploatacije litijuma i bora do\u0161lo fantasti\u010dnih 450 ljudi. Ona je privukla pa\u017enju gra\u0111ana iz okolnih op\u0161tina, iz Trstenika, Kni\u0107a, Gru\u017ee, Kragujevca, Jagodine zabrinutih za svoje lokacije. “Gru\u017ea je ugro\u017eena istra\u017eivanjima zlata i bakra, Jagodina litijumom isto kao i mi, mislim da se ka Trsteniku \u0161iri pri\u010da sa borom, a oni su imali i nikl; planina Juhor se spominje kao potencijalni vetropark gde se planira se\u010da 40 hektara \u0161ume, kamenolomi ni\u010du na svakom \u0107o\u0161ku\u2026\u201c, dodaje. Gotovo da nema mesta koje nije ugro\u017eeno. Aktivisti tvrde da su na neprijavljene istra\u017ene bu\u0161otine nailazili i van pomenutih sto i kusur istra\u017enih polja.<\/p>\n\n\n\n

“U ovoj dr\u017eavi ni\u0161ta nije garancija<\/strong>“<\/h2>\n\n\n\n

Pored organizovanosti lokalnog stanovni\u0161tva i politi\u010dkog momentuma koji je postojao krajem 2021., za to da lokalna samouprava pristane da menja PP je klju\u010dna bila podr\u0161ka koju su aktivistima iskazali lokalni poljoprivrednici, smatra na\u0161a sagovornica. Ona ocenjuje da je op\u0161tina zapu\u0161tena i zanemarena, ali da su poljoprivrednici u njoj i dalje dovoljno zna\u010dajan faktor \u010diji otpor je zabrinuo lokalne vlasti.<\/p>\n\n\n\n

Nije izvesno ni da li \u0107e op\u0161tina odr\u017eati obe\u0107anje ni koliko se time trajno \u0161titi Leva\u010d. Izmene i dopune prostornog plana je inicijalno trebalo da budu sprovedene po ubrzanom postupku. Umesto toga, njihova izrada je prolongirana. Lokalna skup\u0161tina je jesenas, nakon formiranja stra\u017ea, pod pritiskom potvrdila nameru<\/a> da menja plan, a pristala i da od resornog ministarstva tra\u017ei da se povuku sva istra\u017ena prava na op\u0161tini. Dok od odgovora ministarstva (koji ne mora biti potvrdan) zavisi \u0161ta \u0107e biti sa postoje\u0107im pravima, izmene PP bi onemogu\u0107ile izdavanje novih istra\u017enih dozvola.<\/p>\n\n\n\n

“U ovoj dr\u017eavi ni\u0161ta nije garancija. I da se usvoji prostorni plan nama to nije garancija da dr\u017eava, odnosno nadle\u017eno Ministarstvo ne\u0107e i dalje gurati ovakve projekte, ali sve \u0161to je institucionalno bilo do lokalne zajednice mi smo zaista uradili”, konstatuje \u017divanovi\u0107 Poljo.<\/p>\n\n\n\n

Ako se usvoji postoje\u0107i Nacrt Prostornog plana Republike Srbije, svi napori aktivista pa\u0161\u0107e u vodu<\/strong><\/strong><\/h2>\n\n\n\n

\u017divanovi\u0107 Poljo je arhitekta koja se sa suprugom vratila u zavi\u010daj da se bavi poljoprivredom. Dok su na po\u010detku u\u017eivali u toj odluci, opasnost razvoja rudarstva ih je, kako ka\u017ee, \u0161okirala: “U jednom trenutku shvati\u0161 da ti vi\u0161e nema\u0161 nikakve mogu\u0107nosti da se skloni\u0161, da se za\u0161titi\u0161, da \u017eivi\u0161 u vezi sa prirodom i da u\u017eiva\u0161 u onome \u0161to je prednost ovog regiona. To nas je stvarno porazilo. Zapitali smo se da li \u010dovek uop\u0161te mo\u017ee vi\u0161e igde da ode da ga ne skoli tako ozbiljna opasnost. Nismo ni svesni koliko je zastra\u0161uju\u0107e i jezivo to \u0161to mo\u017ee da se desi. Ako se ne budemo borili ne samo da ne\u0107emo mo\u0107i da \u017eivimo u Rekovcu, nego ne\u0107e\u0161 imati gde da \u017eivi\u0161 u Srbiji”. <\/p>\n\n\n\n

Stra\u017ee u Lev\u010du za medije su gotovo nevidljive. Istina, proteklih meseci bar po dva istinski \u0161okantna doga\u0111aja dnevno u potpunosti ih zaklanjaju. I pored toga, jasna je namera medija sa nacionalnom frekvencijom da ignori\u0161u svaki oblik otpora politikama vladaju\u0107e elite, a ne treba zanemariti ni gotovo potpunu komercijalizaciju medija koja je “dekretom” izvr\u0161ena pre desetak godina, koja je najvi\u0161e pogodila lokalne medije i njihovu publiku.<\/p>\n\n\n\n

“\u010citava aktuelna situacija u zemlji je verovatno ove na\u0161e probleme, i to ne samo one koji su vezani za na\u0161u lokaciju, nego i za Jadar i druge, gurnula u drugi plan, \u0161to je sada tako\u0111e problem jer prolazi vreme, a za to vreme aktivnosti korporacija i procedure koje one sprovode prolaze ispod radara”, ka\u017ee na\u0161a sagovornica.<\/p>\n\n\n\n

Aktivisti iz Lev\u010da zato budno prate sve procedure o kojima uop\u0161te mogu da se obaveste i sve javne politike koje se ti\u010du rudarenja. Najbolji primer za to je Nacrt Prostornog plana Republike Srbije predstavljen javnosti sredinom 2021., koji predvi\u0111a ekspanziju rudarenja \u0161irom zemlje. “nEKO brine za Leva\u010d\u201c je bila jedna od mnogih organizacija civilnog dru\u0161tva koja je nacrt ovog strate\u0161kog dokumenta ocenila kao skandalozan<\/a> i na njega podnela primedbe. Sporni predlog nije usvojen, ali ni odba\u010den, ve\u0107, kako ka\u017ee \u017divanovi\u0107 Poljo, “Stoji negde u fijoci i \u010deka povoljni trenutak\u201c.<\/p>\n\n\n\n

“To je krucijalni prostorni akt. Ako se usvoji takav kakav je predlo\u017een, svi na\u0161i napori padaju u vodu jer prostorni planovi ni\u017eeg reda moraju da budu usagla\u0161eni s planovima vi\u0161eg reda\u201c, ka\u017ee i zaklju\u010duje: “Borba tek predstoji\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Stanovni\u0161tvo op\u0161tine Rekovac u bogatom vo\u0107arskom i vinogradarskom \u0161umadijskom kraju po imenu Leva\u010d ve\u0107 deset meseci dr\u017ei stra\u017ee kojima uspe\u0161no spre\u010dava formiranje jedne od vi\u0161e stotina rudarskih istra\u017enih bu\u0161otina u Srbiji. “Lokacija na koju smo se fokusirali jo\u0161 uvek je pod budnim okom me\u0161tana. Poljoprivredne ma\u0161ine koje su se, eto, pokvarile ba\u0161 na toj lokaciji […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":45136,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[334,829,1799],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-45127","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekologija","tag-ekoloska-katastrofa","tag-sumadija-2","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/45127","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=45127"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/45127\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":45139,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/45127\/revisions\/45139"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/45136"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=45127"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=45127"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=45127"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=45127"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=45127"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=45127"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=45127"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}