Dru\u0161tvene i politi\u010dke turbulencije kroz koje prolazi Srbija navele su razli\u010dite aktere da se pozabave pitanjem dru\u0161tvene osnove vladavine SNS-a. SNS oko sebe okuplja razli\u010dite dru\u0161tvene grupe \u2013 i siroma\u0161ne i jako bogate. Na koji na\u010din je ova stranka stvorila tako \u0161iroku dru\u0161tvenu koaliciju i da li je mogu\u0107e pru\u017eiti adekvatan politi\u010dki odgovor?<\/p>\n\n\n\n
Nedavno odr\u017eana okupljanja opozicije i kontramiting Srpske napredne stranke (SNS) otvorili su novu temu me\u0111u dru\u0161tvenim i politi\u010dkim akterima u Srbiji: kakav bi trebalo da bude odnos prema “obi\u010dnim” pristalicama SNS-a, jednom kada njihova stranka ne bude bila na vlasti?<\/p>\n\n\n\n
Nagove\u0161taj odgovora je ponudio glumac Dragan Bjelogrli\u0107<\/a> na poslednjem o okupljanju, zamoliv\u0161i opozicione pristalice da ne preziru i da se ne rugaju ljudima koji su bili prisiljeni da do\u0111u na kontramiting. Dodao je da oni nisu krivi \u0161to neko “vrlo svesno nije brinuo o njima” kako bi mogao da “manipuli\u0161e, ucenjuje ih i gura u autobuse”. Zaklju\u010dio je i da im je potrebno pru\u017eiti ruku i zagrljaj, te da je njihovo mesto zapravo na opozicionim skupovima. Kao \u0161to smo ve\u0107 pisali<\/a>, pred kontramiting vr\u0161eni su veliki pritisci na zaposlene u javnom sektoru, a ovoga puta nisu presko\u010deni i ljudi koji \u010dak nisu ni dobili posao zahvaljuju\u0107i SNS-u.<\/p>\n\n\n\n Na ovom mestu se ne\u0107emo baviti takti\u010dkim pitanjem kako bi ta\u010dno trebalo opozicija da prigrli deo glasa\u010da SNS-a, ve\u0107 kako okvirno izgleda klasna struktura naprednja\u010dkih pristalica \u2013 ono \u0161to se \u010desto naziva “dru\u0161tvenom bazom” neke stranke. Dobar deo ljudi nesumnjivo pripada siroma\u0161nijim slojevima stanovni\u0161tva, a ovde \u0107emo poku\u0161ati da odgovorimo za\u0161to je i kako SNS vezao sa sebe ove ljude. S obzirom na to da SNS sigurno nije istinski zastupnik interesa najugro\u017eenijih, analizi treba pridodati i prakti\u010dne politike koje je sprovodila u proteklih deset godina. Uprkos tome \u0161to deo radni\u010dke klase zaista glasa za SNS, o \u010demu \u0107e vi\u0161e re\u010di biti u nastavku teksta, sigurno je da vlast nije u proteklom periodu bila naklonjena radnicima i radnicama. Naprotiv, ekonomske politike su favorizovale krupni inostrani i doma\u0107i kapital, dok su socijalne politike postajale sve restriktivnije u obuhvatu ili pak nije bilo adekvatnih reakcija dr\u017eave na krize. Socijalne mere dr\u017eave za vreme korone ili tokom stambene krize gotovo da nisu postojale, \u0161to jasno ilustruje kakva je op\u0161ta politika naprednjaka .<\/p>\n\n\n\n Ako imamo u vidu da je SNS na vlasti na svim nivoima i na celoj teritoriji Srbije, jasno je da se takva vladavina, u jednoj poluperifernoj dr\u017eavi kakva je Srbija, ne mo\u017ee zasnivati na podr\u0161ci jedne klase ili dru\u0161tvene grupe. Drugi podatak koji bi trebalo imati u vidu jeste masovno \u010dlanstvo. Procenjuje se da SNS broji izme\u0111u \u0161esto i sedamsto hiljada \u010dlanova, a jedan od poslanika je nedavno izjavio da \u0107e ih uskoro biti milion<\/a>. Tako\u0111e, bez “tvrdih” podataka, vi\u0161e se mo\u017ee okvirno govoriti o dru\u0161tvenoj osnovi naprednja\u010dke vladavine.<\/p>\n\n\n\n Polit-sociolo\u0161ka istra\u017eivanja<\/a> obi\u010dno isti\u010du da su partije koje su bile u opoziciji nakon Petog oktobra u Srbiji privla\u010dile “tranzicione gubitnike”. Ukratko, ljudi koji nisu posedovali znanja i ve\u0161tine da se sna\u0111u u svim neda\u0107ama koje je donela ekonomska tranzicija, glasali su za one partije koje su se deklarativno suprotstavljale takvoj politici. U tom smislu, partije na vlasti od 2000. do 2012. uglavnom su svoju podr\u0161ku bazirale na obrazovanijim, boljestoje\u0107im i kulturno liberalnijim dru\u0161tvenim grupama koje su mogli relativno brzo da se prilagode tr\u017ei\u0161nim promenama. Naravno, ni partije koje su tada bile na vlasti nisu bile imune na klijentelizam i korupciju. Kao u gotovo svim drugim postsocijalisti\u010dkim dr\u017eavama, u Srbiji je vladalo uverenje da je javni sektor sam po sebi korumpirani ko\u010dni\u010dar preduzetni\u0161tva i ekonomskog rasta.<\/p>\n\n\n\n Rast stope nezaposlenosti, posebno nakon izbijanja svetske ekonomske krize 2008. okrnjio je dotada\u0161nju vladavinu Demokratske stranke i njoj bliskih partija. Dr\u017eava nije bila u stanju da se ozbiljno pozabavi pitanjem masovne nezaposlenosti, dok je istovremeno, deo dru\u0161tva \u017eiveo poprili\u010dno rasko\u0161nim \u017eivotom.<\/p>\n\n\n\n Upravo je SNS obe\u0107avao, pre dolaska na vlast, “sre\u0111ivanje” javnog sektora i ekonomske reforme koje \u0107e omogu\u0107iti ekonomski rast, a samim tim i ve\u0107u zaposlenost. Formalna zabrana zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru uvedena 2013. u praksi je zna\u010dila masovni klijentelizam i zapo\u0161aljvanje sopstvenih kadrova svuda gde je to mogu\u0107e. Uglavnom je re\u010d o birokratskim poslovima, dok na mestima kao \u0161to su zdravstvo ili obrazovanje hroni\u010dno fali kadrova. Kao \u0161to smo ve\u0107 pisali<\/a>, razli\u010dite vrste nestandardnog radnog anga\u017emana kori\u0161\u0107ene su kao sredstvo disciplinovanja sopstvenih kadrova u javnom sektoru. Dok se garantovanjem tendera i dr\u017eavnih poslova omogu\u0107ava lojalnost krupnog kapitala i poslovnih partnera bliskih stranci, kori\u0161\u0107enjem nestandardnih ugovora uspostavlja se poslu\u0161nost \u0161irokog \u010dlanstva. Dakle, SNS nije zapo\u010deo sa izgradnjom socijalne dr\u017eave koja bi zaista intervenisala i brinula se o ugro\u017eenim dru\u0161tvenim grupama. Naprotiv, nastavljena je njena razgradnja i sistemsko slabljenje kapaciteta javne uprave na ovom polju. Umesto toga, \u010dlanstvo u stranci postalo je gotovo jedina mogu\u0107nost vertikalne dru\u0161tvene mobilnosti za najsiroma\u0161nije. Ovde nije re\u010d o politikama koje bi vodile emancipaciji radni\u010dke klase, ve\u0107 o bezobzirnoj politi\u010dkoj zloupotrebi njihovog polo\u017eaja.<\/p>\n\n\n\n SNS je stranka koja neguje bliske veze sa krupnim kapitalom i upravo su ekonomske politike, jo\u0161 od dolaska na vlast, prilago\u0111avane interesima krupnog kapitala. Jedna od najzna\u010dajnijih tekovina vladavina SNS-a i njegovih koalicionih partnera jeste reforma radnog zakonodavstva iz 2014. godine<\/a>. Ovu reformu obele\u017eila je dodatna fleksibilizacija radnog odnosa, ustanovljavanje novih vrsta ugovora kojima je radni odnos u\u010dinjen jo\u0161 nesigurnijim, te zna\u010dajna degradacija radnih prava kada je re\u010d o bolovanju, pravu na godi\u0161nji odmor, \u0161trajk i minimalnu zaradu. Namera je bila da se Srbija u\u010dini konkurentnijom u odnosu na svoje susede u privla\u010denju direktnih investicija iz inostranstva \u2013 manji tro\u0161kovi za radnu snagu bi trebalo da budu komparativna prednost Srbije u odnosu na npr. Severnu Makedoniju, Moldaviju ili Bugarsku. Reformu radnog zakonodavstva pratila je i politika zna\u010dajnog pove\u0107anja subvencija za inostrani kapital i “stezanje kai\u0161a” kada je re\u010d o javnim finansijama i izdacima za kapitalna ulaganja. Mere \u0161tednje su sprovedene nau\u0161trb penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru.<\/p>\n\n\n\n Prilago\u0111avane radnog zakonodavstva propra\u0107eno je nezapam\u0107enim uve\u0107anjem subvencija za dolazak inostranog kapitala. Na taj na\u010din je dr\u017eava postala garant uspe\u0161nog poslovanja inostranih kompanija. Naravno, nije do\u0161lo do ozbiljnijeg transfera tehnologija i znanja<\/a>, a uglavnom je re\u010d o repetitivnim poslovima i industrijama na kojima nije mogu\u0107e dugoro\u010dno planirati odr\u017eivi ekonomski razvoj. Ovakvom politikom delom jeste re\u0161en problem visoke nezaposlenosti. Iz individualne perspektive, bilo kakav posao, koliko god da je slabo pla\u0107en i koliko god da su uslovi rada lo\u0161i je bolji od nezaposlenosti. Otvaranje neke fabrike u ruralnim sredinama u kojima su fabrike odavno zatvorene predstavljao je pomak za lokalno stanovni\u0161tvo. Naravno, ovi investitori su brutalno eksploatisali radnike<\/a> i radnice uz \u010desto kr\u0161enje ekolo\u0161kih standarda. Neretki su i slu\u010dajevi da su kompanije, ubrzo po isteku ugovorom predvi\u0111enog vremenskog perioda za isplatu subvencija napu\u0161tale Srbiju.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o doma\u0107em kapitalu, mnoga mala i srednja preduze\u0107a su se na\u0161la u neravnopravnom polo\u017eaju zbog pomenute politike subvencija. Pre svega, novac koji je dat na subvnecije bi se mogao ulagati u razvoj lokalne infrastrukure, kako bi se olak\u0161alo poslovanje manjim subjektima, dok su direktni sektorski konkurenti izlo\u017eeni pritisku usled nelojalne konkurencije. Sigurnije re\u0161enje je vezivanje za (lokalnu) vlast zarad uspe\u0161nosti poslovanja. Poslovi dobijeni od strane dr\u017eave ili lokalne samouprave su najsigurniji i vrlo unosni. Pa tako, dr\u017eava \u0107e kupovati ba\u0161 automobile koje prodaje lokalni mo\u0107nik blizak vlastima<\/a>, ili \u0107e ba\u0161 on biti ekskluzivni prevoznik na me\u0111ugradskoj liniji<\/a>, iako postoji razvijena javna \u017eelezni\u010dka infrastruktura koja se ne koristi. Naravno tu su i sigurni dobitnici na velikim tenderima koji se za dr\u017eavne poslove na razli\u010dite na\u010dine zahvaljuju vlastima. U Srbiji je u prethodnih godina stvorena \u010ditava jedna klasa vlastima bliskih “biznismena” koja, uz adekvatnu naknadu u vidu tendera i drugih dr\u017eavnih poslova,<\/a> zavodi red po Srbiji, gde god postoji potreba.<\/p>\n\n\n\n U ve\u0107im gradovima, gde je ekonomska aktivnost razvijenija, ve\u0107a je i sloboda da se ostane samostalan. \u0160to je ekonomska aktivnost manja, raste i zavisnost od dr\u017eave, pa su mnoge kompanije u manjim sredinama blisko vezane za vladaju\u0107u stranku, odnosno lokalnu samoupravu. Uz to, ukoliko bi neki lokalni privrednik \u017eeleo da finansira opozicioni rad, ubrzo bi mu na vrata zakucale raznorazne inspekcije.<\/p>\n\n\n\n Ovakvo stanje stvari bi trebalo da bude plodno tle za sasvim druga\u010diju politi\u010dku agendu \u2013 onu koju bi zaista u prvi plan stavila potrebe ljudi. Zdravstvo, socijalna za\u0161tita i drugi javni servisi su u potpunosti razoreni i zahtevaju temeljnu obnovu. Posebno je va\u017ean zadatak raditi na raskidanju \u010dvrste klijentelisti\u010dke mre\u017ee koju je isplela vladaju\u0107a stranka i izgradnju ekonomske osnove koja bi \u0161to \u0161irim dru\u0161tvenim slojevima omogu\u0107ila dostojanstven \u017eivot. Naravno, opozicija jo\u0161 nije blizu tog cilja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dru\u0161tvene i politi\u010dke turbulencije kroz koje prolazi Srbija navele su razli\u010dite aktere da se pozabave pitanjem dru\u0161tvene osnove vladavine SNS-a. SNS oko sebe okuplja razli\u010dite dru\u0161tvene grupe \u2013 i siroma\u0161ne i jako bogate. Na koji na\u010din je ova stranka stvorila tako \u0161iroku dru\u0161tvenu koaliciju i da li je mogu\u0107e pru\u017eiti adekvatan politi\u010dki odgovor? Nedavno odr\u017eana […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":44912,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[228,649],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-44909","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekonomija","tag-klijentelizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44909","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=44909"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44909\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":44914,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44909\/revisions\/44914"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44912"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=44909"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=44909"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=44909"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=44909"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=44909"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=44909"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=44909"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Klijentelizam umesto socijalne dr\u017eave<\/h2>\n\n\n\n
Neraskidive veze sa krupnim kapitalom<\/h2>\n\n\n\n