{"id":44834,"date":"2023-05-24T09:09:18","date_gmt":"2023-05-24T08:09:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=44834"},"modified":"2023-05-24T11:49:56","modified_gmt":"2023-05-24T10:49:56","slug":"pravo-vreme-za-radna-prava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=44834","title":{"rendered":"Pravo vreme za radna prava"},"content":{"rendered":"\n

Dok traju pripreme za “najve\u0107i skup u istoriji<\/a>“, odnosno veliki kontramiting SNS-a najavljen za 26. maj, na mala vrata se u javni prostor vratila tema radnih prava i polo\u017eaja radnika i radnica u Srbiji. Povod su ponovne ucene i pritisci na zaposlene, najvi\u0161e u javnom sektoru, da prisustvuju velikom re\u017eimskom mitingu. Punom parom se radi na ispunjavanju zadatih kvota po gradovima i preduze\u0107ima, anga\u017euju se autobusi i drugi oblici transporta. Naravno, ovde nije toliko re\u010d o novoj pojavi, ali s obzirom na to da se radi o “najve\u0107em skupu u istoriji\u201c i pritisci na radnike i radnike su do\u0161li do istorijskih razmera. O \u010demu se ta\u010dno radi?<\/p>\n\n\n\n

Naime, jedna od va\u017enih poluga vladavine SNS-a jeste \u0161iroko razvijena klijentelisti\u010dka mre\u017ea preko koje osiguravaju ne samo “kapilarne glasove” na izborima, ve\u0107 masovnu pose\u0107enost svojih strana\u010dkih skupova. O tome kolike su razmere klijentelizma slikovito govori podatak da SNS ima najmasovnije partijsko \u010dlanstvo u Evropi koje broji preko \u0161esto hiljada \u010dlanova. Otprilike, svaka deseta osoba u Srbiji je \u010dlan vladaju\u0107e stranke. Ukratko, ljudi koji su dobili posao “preko stranke” su du\u017eni da se na neki na\u010din zahvale partiji, naj\u010de\u0161\u0107e tako \u0161to \u0107e biti siguran glas na izborima. Uz to, kada se organizuju veliki mitinzi, oni ne\u0107e biti na svom radnom mestu, ve\u0107 na mestu gde se odr\u017eava strana\u010dki skup.<\/p>\n\n\n\n

Osim na same \u010dlanove, \u010dije se prisustvo na mitingu ve\u0107 podrazumeva kao strana\u010dka du\u017enost, kako re\u017eim gubi podr\u0161ku, tako raste i pritisak na sve druge zaposlene koji se nalaze u nebranom gro\u017e\u0111u: dilema je da li o\u010duvati li\u010dni integritet nau\u0161trb budu\u0107eg mobinga, potencijalnog otkaza ili mogu\u0107eg kontinuiranog \u0161ikaniranja od strane nadre\u0111enih. Ovoga puta takvi pritisci i prinude su do\u0161li do krajnjih granica. Re\u017eim \u017eeli da demonstrira svoju mo\u0107 i poka\u017ee da je brojniji od opozicije.<\/p>\n\n\n\n

Uvertira za predstoje\u0107i beogradski miting bio je skup u Pan\u010devu koji je organizovan u isto vreme kada i okupljanje opozicije pro\u0161log petka u glavnom gradu. Kako izgleda strana\u010dko disciplinovanje u praksi, mo\u017ee se videti na ovom snimku<\/a>. Mnogi koji su primorani da do\u0111u na strana\u010dki skup iz drugih gradova, jednostavno su, do sada, odlazili do obli\u017enjih kafi\u0107a ili u \u0161etnju, ali ovoga puta je strana\u010dko obezbe\u0111enje spre\u010davalo takve postupke.  <\/p>\n\n\n\n

Mehanizmi<\/h2>\n\n\n\n

Nevladina organizacija CRTA je detaljnije krenula sa da se bavi temom politi\u010dkih pritisaka na radnom mestu uo\u010di pro\u0161logodi\u0161njih izbora<\/a>, prikupljaju\u0107i i neposredna svedo\u010denja ljudi koji su bili \u017ertve prinude<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Osim standardnih metoda, kao \u0161to su pozivim usmena nare\u0111enja i sl., SNS je vremenom razvio i daleko suptilnije mehanizme ucenjivanja. Ovde se posebno isti\u010du ugovori o privremenim i povremenim poslovima, takozvani PP ugovori i ugovori na odre\u0111eno vreme. PP ugovori su masovno kori\u0161\u0107eni kao sredstvo ucene, posebno u periodu od 2013. do 2021. kada je na snazi bila Uredba o zabrani zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru.<\/p>\n\n\n\n

Naime, SNS je preuzeo vlast 2012. godine, dobrim delom na antikorupcijskoj agendi. Kao i u ve\u0107ini drugih postsocijalisti\u010dkih dr\u017eava, i u Srbiji je javni sektor va\u017eio za glavnog ko\u010dni\u010dara ekonomskog napretka. Jedna od prvih mera, po dolasku SNS na vlast, bila je zabrana zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru, \u010dime su poku\u0161ali da ilustruju svoje po\u0161tenje. U praksi je Uredba zaobila\u017eena zapo\u0161ljavanjem na osnovu PP ugovora upravo kako bi se u javna preduze\u0107a ubacilo sve vi\u0161e stranci bliskih ljudi koji \u0107e biti pod neposrednom kontrolom. Re\u010d je o anga\u017eovanju istog lica za formalno razli\u010dite, ali su\u0161tinski iste poslove u jednom preduze\u0107u, \u010diji se anga\u017eman iznova i iznova produ\u017eava novim PP ugovorom.<\/p>\n\n\n\n

Ta osoba formalno nije zaposlena, jer nema ugovor u radu, ali su\u0161tinski obavlja isti posao kao i zaposlena osoba, bez niza radnih prava koja se crpe na osnovu ugovora o radu (npr. minimalna zarada, pravo na \u0161trajk, sindikalno organizovanje, bolovanje, odmor i sl.). Uz to, nema nikakvih garancija i da \u0107e ugovor biti produ\u017een, sve zavisi od poslu\u0161nosti i dobre volje direktora. Ukoliko zahtevano pona\u0161anje izostane, ne\u0107e biti obnavljanja ugovora. Sli\u010dnu ulogu u ovom trenutku igraju ugovori na odre\u0111eno vreme.<\/p>\n\n\n\n

Valja naglasiti i da su u ve\u0107ini javnih preduze\u0107a u Srbiji direktori u statusu vr\u0161ioca du\u017enosti<\/a>, mnogo du\u017ee od zakonom propisanog roka od jedne godine. Ovo je jo\u0161 jedan va\u017ean mehanizam u piramidalnoj \u0161emi naprednja\u010dke vladavine. Direktori koji su izabrani na konkursu i u skladu sa procedurom su te\u017ee smenjivi, dok je pozicija direktora u v.d. statusu krajnje nesigurna, \u0161to omogu\u0107ava lak\u0161e dr\u017eanje pod kontrolom. Tako postavljeni direktori su “motivisaniji” da ispune svoje kvote kapilarnih glasova i\/ili sigurnih posetilaca mitinga. Ukoliko nisu sposobni da ispune kvote, ve\u0107 sutradan mo\u017ee neko sposobniji do\u0111i na njihovo mesto \u2013 partijski bi\u010d je tu da disciplinuje sve one koji nisu u stanju da za\u0161tite interes stranke.<\/p>\n\n\n\n

Mlak odgovor sindikata<\/h2>\n\n\n\n

Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, za o\u010dekivati je anga\u017eman sindikata radi za\u0161tite radnika i radnica. Kao i mnogo puta u poslednjih tridesetak godina, izostao je bilo kakav ozbiljniji otpor sindikata i ozbiljnija konfrontacija sa vladaju\u0107om strankom. U Srbiji stepen sindikalizovanosti je na izuzetno niskom nivou, a to malo sindikata \u0161to postoji je najve\u0107im delom u javnom sektoru<\/a>. Me\u0111utim, upravo su tu sindikati i najmanje borbeni, a \u010desto su samo produ\u017eena ruka direktora, odnosno vladaju\u0107e partije.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107e sindikalne centralne nisu na\u0161le za shodno da se pobune i da na bilo koji ozbiljniji na\u010din reaguju povodom pritiska na radnike i radnice. Jesu se pojavili manji otpori me\u0111u prosvetnim sindikatima, \u0161to uz proteste radnika Kolubare, predstavlja pozitivne primere sindikalnog anga\u017emana. Me\u0111utim, do ozbiljnijeg organizovanja na gra\u0111anskom ili centralnom nivou nije do\u0161lo. Iz najve\u0107e sindikalne centrale su \u010dak poru\u010dili da “nemaju saznanja<\/a>” da se vr\u0161e pritisci na radnike, \u0161to i ne \u010dudi toliko, jer rukovodstvo ovog sindikata ve\u0107 decenijama gaji bliske odnose sa dr\u017eavom, a najve\u0107i dr\u017eavni zvani\u010dnici su \u010desto gosti na njihovim skupovima. Pokreti i partije jesu pozvali na otkazivanje poslu\u0161nosti, nude\u0107i svoje pravne timove za pomo\u0107 ucenjenim radnicima, \u0161to bi trebalo da bude posao sindikata.<\/p>\n\n\n\n

Radna prava, zbog \u010dega?<\/h2>\n\n\n\n

Ohrabruju\u0107e je \u0161to je pitanje radnih prava do\u0161lo do medijskog mejnstrima i \u0161to se, posle du\u017eeg vremena, ozbiljnije govori o ovoj temi. Ipak, okvir nije va\u017enost radnih prava radi samih radnika i radnica, ve\u0107 njihova zloupotreba u partijske svrhe u kontekstu najavljenog kontramitinga. Ubrzo po zavr\u0161etku skupa, verovatno je da \u0107e ova tema oti\u0107i u drugi plan kao \u0161to je to bio slu\u010daj do sada. Politi\u010dke zloupotrebe radnih prava jesu va\u017ena tema, posebno kada dosti\u017ee ovolike razmere. Ali, o radnim pravima ne treba pri\u010dati samo kada je re\u010d o politi\u010dkim zloupotrebama.<\/p>\n\n\n\n

Izmene Zakona o radu iz 2014. u zna\u010dajnoj meri su degradirale nivo radnih prava u Srbiji. Ovim zakonom je Srbija degradiranje radnih prava predstavila kao svoju komparativnu prednost, \u0161to je uz visoke subvencije za inostrane kompanija u narednom periodu postalo osnova ekonomske politike vladaju\u0107e stranke. Opozicija, kada jednom bude do\u0161la da vlast, bi prvo morala da se pozabavi ovim zakonom. Ne samo zbog mogu\u0107nosti da do\u0111e do politi\u010dkih zloupotreba, ve\u0107 zbog samih radnika i radnica.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dok traju pripreme za “najve\u0107i skup u istoriji“, odnosno veliki kontramiting SNS-a najavljen za 26. maj, na mala vrata se u javni prostor vratila tema radnih prava i polo\u017eaja radnika i radnica u Srbiji. Povod su ponovne ucene i pritisci na zaposlene, najvi\u0161e u javnom sektoru, da prisustvuju velikom re\u017eimskom mitingu. Punom parom se radi […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":44836,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[668],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[205],"coauthors":[971],"class_list":["post-44834","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-radnicka-prava","theme-rad","country-srbija","articleformat-vijest"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44834","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=44834"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44834\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":44837,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44834\/revisions\/44837"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44836"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=44834"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=44834"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=44834"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=44834"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=44834"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=44834"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=44834"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}